Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2012     Volumen 37     Supplement 1
     
      [ Program ] Radovi ] Indeks autora ]<<< ] >>> ]  
             
   

XXXI Timočki medicinski dani
Zaječar, 18-19. maj 2012.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija:
Istorija medicine
Umetnost i medicina
- usmene i poster prezentacije
 

     
 
 
     
 

Spisak radova

  - usmene prezentacije
  1. DOPRINOS SLUŽBE ZA NUKLEARNU MEDICINU ZDRAVSTENOJ ZAŠTITI STANOVNIŠTVA JUGOISTOČNE SRBIJE
    Nebojša Paunković, Džejn Paunković, R. Paunović
  2. O RADU ŠKOLSKIH POLIKLINIKA I AMBULANTI TIMOČKE OBLASTI MORAVSKE BANOVINE I DEČJEG OPORAVILIŠTA NA OZRENU - IZMEĐU DVA SVETSKA RATA
    Petar Paunović
  3. PRIKAZ KNJIGE „OSNOVI IZ RENTGENOLOGIJE“ IZDATE 1934. GODINE
    Tomislav D. Jovanović
  4. ČEŠKO-SRPSKA PORODICA BURIAN: PROF.ING VOJTEH ADALBERT, JOVANKA, ING.JAROSLAV I PROF.DR JOVAN V. BURIAN - ZNAČAJ ZA ISTORIJU NAUKE I MEDICINE TIMOČKE KRAJINE I SRBIJE U 19. I 20.VEKU
    Tomislav I. Nedeljković (1), Ivan I Nedeljković
  5. DR MILORAD (MILUTINA) GLIŠIĆ (1896 - 1968)
    Miomir Marković , J. Marković , B. Jovanović , M. Jovanović
  6. RAZVOJ ZDRAVSTVA U DRAGAČEVU DO DRUGOG SVETSKOG RATA
    Tanja Šuluburić (1), D. Šuluburić
  7. NEUROBIOLOŠKI ASPEKTI KREATIVNOSTI
    Emil Vlajić(1), Ada Vlajić
  8. MEDICINA I UMETNOST
    Bojana Cokić

- poster prezentacije

  1. "ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA"
    Goran Čukić
     
 
 
     
     

Istorija medicine

71.
DOPRINOS SLUŽBE ZA NUKLEARNU MEDICINU ZDRAVSTENOJ ZAŠTITI STANOVNIŠTVA JUGOISTOČNE SRBIJE

Nebojša Paunković, Džejn Paunković, R. Paunović
POLIKLINIKA "PAUNKOVIĆ", ZAJEČAR

SlužbazaNuklearnu medicinu pod imenom Radioizotopska laboratorija Internističke službe u Zaječaru, osnovana je polovinom 1969 godine. Kao jednaod retkih jedinica te vrste (sem nje su postojale institucije na fakultetskim klinikama u Beogradu, Nišu i NovomSadu) imala je veliki i vrlo specifičan dopinos zdravstvenoj zaštiti stanovništva u toku ovih 40 godina.
Služba je bila dizajnirana kao rutinska (mada se bavila i istraživačkim radom), što znači da je bila osposobljena da pruža veliki broj "zdravstvenih usluga" na vrlo praktičnom nivou.
Pored doprinosa zdravstvenoj zaštiti služba je, što je i bio njen osnovni cilj, dala veliki doprinos radu i razvoju drugih medicinskih disciplina, drugim ustanovama nuklearne medicine u Srbiji, kao i sekciji nuklearne medicine Srpskog lekarskog društva i Udruženja za nuklearnu medicinu Jugoslavije.
Ključnereči:nuklearnamedicina, doprinos, Srpskolekarskodruštvo
e-mail: npaunkovic@sezampro.rs
 


72.
O RADU ŠKOLSKIH POLIKLINIKA I AMBULANTI TIMOČKE OBLASTI MORAVSKE BANOVINE I DEČJEG OPORAVILIŠTA NA OZRENU - IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Petar Paunović
RAJAČKA ŠKOLA ZDRAVLJA

Autor o svome radu, na osnovu arhivskih dokumenata opisuje organizaciju i rad školskih poliklinika i ambulanti, U Zaječaru, Knjaževcu i Negotinu i rad dečjeg odmarališta na Ozrenu, tridesetih godina XX veka. Iz rada se može saznati kakvo je zdravstveno stanje školske dece, kako se prema zdravlju oko 120 000 dece na području Timočke oblasti Moravske banovine dece odnosila zajednica i šta su lekari sve preduzimali da bi se održalo i poboljšalo dečje zdravlje.
Rad imaistorijsko medicinski značaj
Ključnereči: zdravstvenazaštitadece, školskepoliklinike i ambulante, Timočka oblast Moravskebanovine.
e-mail: rajački@ptt.rs
 


73.
PRIKAZ KNJIGE „OSNOVI IZ RENTGENOLOGIJE“ IZDATE 1934. GODINE

Tomislav D. Jovanović
MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA-KOSOVSKA MITROVICA.

UVOD: Prva generacija studenata novoosnovanog Medicinskog fakulteta u Beogradu upisana je školske 1920/21 godine. Godine 1933. izabran je i privatni docent dr Sava Janković, rendgtenolog, šef Rendgen odeljenja Opšte državne bolnice u Beogradu. Katedra za kliničku radiologiju i rendgenologiju osnovana je 1935. godine i na njenom je čelu bio novoizabrani docent dr Stojan Dedić. Nastava se odvijala u okviru interne propedevtike sa sedištem u Internoj klinici "B", sada Institutu za endokrinologiju. Prema podacima iz dostupne literature prvi studentski udžbenik pod nazivom "Osnovi rendgenske dijagnostike" autora prof. dr Stojana Dedića štampan je 1952. godine u izdanju "Naučne knjige".
Autor ovog prikaza je sticajem okolnosti došao do knjige pod naslovom "Osnovi rentgenologije" autora A.P. Bogićevića. Knjiga je kupljena na "buvljoj" pijaci u Leskovcu novembra 2010. godine po ceni od 50 dinara.
PRIKAZ KNJIGE: Prikazana je veoma retka, najverovatnije najstarija knjiga udžbeničkog tipa na srpskom jeziku iz oblasti radiologije. Naslov knjige je "Osnovi rentgenologije" autora A.P. Bogićevića. Knjiga je štampana 1934. godine u Beogradu, Štamparska radionica Ministarstva Vojske i Mornarice
Knjiga je štampana ćirilicom, na B5 formatu, u mekom povezu i ima ukupno 75 strana. Na 5. strani ispod naslova knjige "Osnovi iz rentgenologije" stoji puno ime autora: Sanitetski potpukovnik dr Aleksandar P. Bogićević, zatim podnaslov Uvod.
U uvodu autor govori o značaju i napretku rentgenologije i izražava zahvalnost brigadnom đeneralu Aleksandru S. Markoviću i dr. Savi Jankoviću šefu Zavoda za rendgenologiju pri Opštoj državnoj bolnici za kolegijalnu pažnju i pomoć.
Na 75 stranica napisan je uvod, fizika rendgenskih zraka, rendgenska aparaturu, pregled pojednih organa, rendgengrafija kostiju i zglobova, primena kontrastnih sredstava i rentgen terapija. Knjiga ima ukupno 16 delova-poglavlja.
Na stranicama od 59. do 74. prikazano je u veoma kvalitetnoj štampi ukupno 45 nativnih i kontrastnih rendgengrafija.
ZAKLJUČAK: Najverovatnije se radi o najstarijoj knjizi na srpskom jeziku iz oblasti radiologije. Prema sadržaju i načinu izlaganja ima sve osobine udžbenika. Obuhvata fiziku rendgenskih zraka, rendgensku aparaturu, pregled pojednih organa, rendgengrafiju kostiju i zglobova sa opisima rendgenske slike bolesti, primenu kontrastnih sredstava i rentgen terapiju.
e-mail: jovato@info-net.rs
 


74.
ČEŠKO-SRPSKA PORODICA BURIAN: PROF.ING VOJTEH ADALBERT, JOVANKA, ING.JAROSLAV I PROF.DR JOVAN V. BURIAN - ZNAČAJ ZA ISTORIJU NAUKE I MEDICINE TIMOČKE KRAJINE I SRBIJE U 19. I 20.VEKU
Tomislav I. Nedeljković (1), Ivan I Nedeljković (2)
(1)KLINIČKI CENTAR KRAGUJEVAC, (2) DOM ZDRAVLJA "DR CVJETKOVIĆ" NOVI SAD

Češko-srpsku porodicu Burian čine otac i suprug Vojteh Adalbert, majka i supruga Jovanka i njihovi sinovi, braća Jaroslav i Jovan. Otac Vojteh (1860-1933.), pomolog i nastavnik, doselio se iz rodne Češke, tada pod Austro-Ugarskom, još krajem 19.veka, u Timočku ili Negotinsku krajinu, tačnije u selo Bukovo kod Negotina. U Poljoprivrednoj školi u Bukovu, radio je kao nastavnik, bavio se pomologijom i vinogradarstvom, a bio je jedno vreme i direktor iste škole. Zavoleo je Srbiju, postao njen podanik, a zavoleo je i srpkinju Jovanku (1875-1946.), koja je bila domaćica i koja je rodila dva sina. Stariji, Jaroslav (1900-1936.) bio je inženjer-geometar, iako je kratko živeo, jer je umro od TBC-a, ostao je poznat kao Upravnik parka "Kalemegdan", o kojem su pisale "Beogradske novine" i "Politika". Mlađi, Jovan (1904-1989.), lekar specijalista interne medicine, posle povratka iz vojnog zarobljeništva u Nemačkoj, posle Drugog svetskog rata, postaje i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Majka Jovanka, iako samo domaćica, veoma je polagala na obrazovanje i vaspitanje njenih sinova, slično Pupinovoj majci. Stoga, ne čudi velika ljubav i žurba dr Jovana, sanitetskog poručnika da se vrati iz zarobljeništva iz Nemačke u Beograd svojoj majci, koja je ostala u Beogradu, u stanu u ulici Stojana Protića na Vračaru iako je mogao da ostane u Pragu ili Beču da živi i radi, jer je imao tamo rođake i prijatelje. Na žalost, majka je još kratko živela, samo do 1946.g. Povratkom na Internu kliniku "A" organizuje rad, biva Šef jednog od Odseka, a jedno vreme i zamenik Direktora iste klinike, na Medicinskom fakultetu postaje asistent, pa docent i profesor interne medicine, piše udžbenike sa Akademikom Prof.dr Stanojem Stefanovićem, Interna medicina i Specijalna klinička fiziologija, a sa studijskih putovanja iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Češke, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke i Italije donosi nove metode u dijagnostici i terapiji, pre svega bolesti organa za varenje, nakon čega postaje i subspecijalista gastroenterolog. Ostaje u rezervnom sastavu JNA, sada već kao rezervni sanitetski kapetan da bi za svoje doprinose u zaštiti vojnika i uvođenjem u udžbenik Interne medicine, novih entiteta iz oblasti vojna i ratna interna medicina , kao što su ileus vrenja i ratni nefritis dobio i čin rez.san.kapetana I klase. Nosilac je i Ordena sa crvenom zastavom. Porodica Burijan sahranjena je u PORODIČNOJ GROBNICI PROF.MED.FAKULTETA Dr JOVANA BURIJANA na NOVOM GROBLJU U BEOGRADU, parcela 57, preko puta Aleje velikana.
 


75.
DR MILORAD (MILUTINA) GLIŠIĆ (1896 - 1968)

Miomir Marković , J. Marković , B. Jovanović , M. Jovanović
SPECIJALNA HIRURŠKA BOLNICA "MG STENS" PIROT

UVOD: Dr Milorad Glišić bio je upravnik bolnice, šef hirurgije u Pirotu posle drugog svetskog rada.
CILJ: Prikazati ličnost dr Milorada Glišića. Njegovo pregalaštvo i stručni rad u oblasti opšte hirurgije.
MATERIJAL I METODI RADA: Korišćeni su podaci Arhiva Pirota i Opšte bolnice u Pirotu.
REZULTATI: Rođen je 1896. godine u Šapcu u trgovačkoj porodici. Gimnaziju je učio u Šapcu do sedmog razreda kada je počeo Prvi svetski rat. Mobilisan je 1915. godine u đačku četu. Povlačio se sa srpskom vojskom preko Albanije, pa brodom do Soluna, iz kog je 1917. godine francuskim vojnim brodovima odveden u Bizertu u Tunisu gde su boravile rezervne jedinice srpske vojske. Godine 1918. iz Bizerte Francuska vlada organizuje odlazak đaka narednika u Francusku gde završava veliku gimnazijsku maturu. Studira medicinu na fakultetima u Parizu i Strazburu i završava 1924. godine. Kao "sekundarni lekar" 1924/1925 radi u okružnoj bolnici u Šapcu. Od 1925. godine do 1929. godine radi kao vojni lekar u Sarajevu. Specijalizaju hirurgije završava 1929. godine u Monpeljeu. Od 1929. godine radi kao privatni lekar u Kragujevcu. Od oktobra 1944. godine do novembra 1945. godine mobilisan je kao hirurg u XVII udarnoj diviziji. Rešenjem Ministarstva narodnog zdravlja jula 1946. godine postavljen je za upravnika okružne bolnice u Pirotu. Takođe je vršio obaveze šefa hirurškog odeljenja i šefa ginekološko-akušerskog odeljenja. U Pirotu je radio do 01.X 1956. godine, posle toga u Šapcu kao direktor Doma zdravlja gde je osnovao i prvi Onkološki dispanzer. U penziji je otišao 31.XII 1958. godine. Preminuo je 1968. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici u Šapcu.
ZAKLJUČAK: Čak i danas, toliko godina posle njegove smrti, teško je reći šta je bilo najveće, najlepše i najtrajnije u njegovom radu
e-mail: mgstens@ptt.rs
 


76.
RAZVOJ ZDRAVSTVA U DRAGAČEVU DO DRUGOG SVETSKOG RATA

Tanja Šuluburić (1), D. Šuluburić (2)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ČAČAK, (2)DOM ZDRAVLJA GUČA – LUČANI

UVOD: Dragačevo je geografski pojam i predstavlja brdsko-planinsku oblast u Zapadnoj Srbiji. Naseljeno je sa oko 22000 stanovnika koji se nazivaju Dragačevci. Najvećim delom pripada opštini Lučani koja zauzima 454 kilometra kvadratna. Ima dva gradska naselja, Lučane i Guču i 39 sela.U svetu je poznato po Saboru trubača koji se održava u Guči preko 50 godina.
CILJ: Cilj nam je da širu stručnu javnost upoznamo sa razvojem zdravstvene zatite u našoj sredini, a u vremenu kada su lekari bili retki i kada je do njih zaista bilo teško doći.
MATERIJAL I METODI RADA: Za pisanje rada smo koristili obimnu literaturu u vlasništvu Doma zdravlja Lučani, Istoriskog arhiva Čačak i biblioteke u Guči.
REZULTATI: Za oganizovani početak savremene medicine u Dragačevu se može uzeti 1875.g. kada je, na teritoriji tadašnjeg sreza, uveden prirez za stipendiranje prvog lekara. Bio je to dr Mijailo Cvetić koji je po završenim studijama bio sreski lekar u Guči. Već 1887.g. na njegovo mesto dolazi dr Mihailo Leščinski, Poljak, rođen u Rusiji, koji je u Guči radio čitavih 19 godina. Od 1906.g. pa do Prvog svetskog rata su se u Guči menjali lekari na po 2-3 godine. U vreme tog rata Guča nije imala lekare, izuzev vojnih lekara koje su dovodile okupacione vlasti i koji su samo zapisnički konstatovali ubijanja i vešanja stanovnika Dragačeva.
Prva apoteka je u Guči otvorena 1910.g., a 1912.g. je stigla i prva babica, gospođa Persida Božić.
Od 1908.g. je počelo prikupljanje sredstava za izgradnju bolnice u Guči, ali će do ostvarenja te plemenite ideje proći čitave 23 godine.
Posle rata u Dragačevu su se često menjali lekari, a zanimljivo da je među njima bio i dr Aksevold Johansen, Danac iz Rejkjavika, koji se u Guči i oženio i 1922.g napustio Guču sa svojom porodicom.
Četvrtog Juna 1931.g. otvorena je bolnica u Guči koja je proglašena za banovinsku i koja je imala pet stalnih radnika: jednog lekara, dve bolničarke (jedna Margita Matijašević rođena u Beču) i dva nemedicinska radnika.
Konačno 09.01.1934.g. u Guču je stigao dr Ljubo Popović koji će ceo svoj radni vek provesti u Dragačevu. Stekao je nadimak Dragačevska majka. Proširio je bolnicu i u Dragačevu bio i lekar i prosvetitelj i po kazivanjima savremenika, izrazito dobar čovek. Sve do početka Drugog svetskog rata bio je jedini lekar, a pred sam rat je uspeo i da otvori prvu laboratoriju u Guči .Bio je žestok protivnik sujeverja i vračanja u lečenju, a itekako je poštovao dobra iskustva narodne medicine.
ZAKLJUČAK: Od davne 1875.g. do danas zdravstvo u Dragačevu se stalno razvijalo. Danas u Dragačevu postoji savremen, akreditovan Dom zdravlja sa 148 stalno zaposlenih radnika.
Ključne reči: istorijat, 1875-1941
e-mail: domzdravljaguca@open.telekom.rs
 


Medicina i umetnost

77.
NEUROBIOLOŠKI ASPEKTI KREATIVNOSTI

Emil Vlajić(1), Ada Vlajić(2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ZAJEČAR, (2) UNIVERZITET UMETNOSTI, BEOGRAD

UVOD: Kreativnost je osnova razvoja ljudske civilizacije i igra glavnu ulogu u stvaranju ljudske kulture, ali su neurološki mehanizmi koji leže u pozadini kreativnog procesa nedovoljno poznati. Postoje mnoga istraživanja koja pokušavaju da odrede za koji deo mozga je vezana kreativnsot i koje su to moždane aktivnsoti koje prate kreativni proces.
CILJ: Ovaj rad revijski prikazuje empirijska istraživanja kreativnost kroz neuromiaging metode.
Materijal i metodi rada:Analizirano je 59 radova koji su objavljeni u periodu od 1975 do 2011 godine u kojima se kreativnost povezuje za neku od tehnika prikazivanja mozga. Radovi su analizirani u odnosu na A) model eksperimenta, B) tip testa kreativnosti koji je korišćen u eksperimetu, C) tehniku registracije promena u mozgu i D) lokacije mozga koja se aktivira tokom kreativnog procesa.
REZULTATI: Eksperimetni koji su korišćeni se mogu svrstati u tri grupe, i to (a) registracije tokom rešavanja kreativnog zadatka (40 radova je koristilo ovaj model eksperimenta); (b) razlike kod rešavanja kreativnih u odnosu na nekreativne zadatke (15 radova); (c) razlike subjekata koji su pokazali više skorove pri testu kreativnosti u odnosu na one koji su bili manje kreativni (5 radova). Heterogenost tipa testa kreativnosti je velika, većina radova je koristila sopstveno dizajniran test kreativnosti, dok je manji broj radova koristio neki od tipiziranih testova kreaitivnosti (15).
Metode registracije se mogu svrstati u dve grupe, one koje registruju i analiziraju direktnu aktivnsot mozga (EEG, EP, MEG..) i one koje registruju indirektnu aktivnost mozga u kreativnom procesu (fMRI, SPECT, PET, rCBF..). 38 radova je analiziralo EEG signale sa posebnim osvrtom na "snagu" odredjene frekvence (16 radova) i sinhronizaciju (16 radova). U 21 radu se analizirala povezanoist kreativnosti sa merenjem indirektne aktivnosti mozga.
Regioni mozga koji su povezani sa kreativnošću u ovim radovima se pojavljuju 18 puta u levoj hemisferi, 24 puta u desnoj hemisferi a 37 puta su nadjeni u obe hemisfere. Što se specifičnih regiona tiče, EEG registracijama je nadjeno da se kreativnim proces povezuje sa frontalnim regionom 9 puta, centralnim 6 puta, parijetalnim 10 puta, okcipitalnim 3 puta i temporalnim 4 puta. fMRI i ostalim metodama protoka se nalazi da se kreativni prpces može povazati sa aktivnošđću u frontalnom regionu 22 puta, parijetalnom 5 i temporalnom regionu 7 puta, a ostali regioni koji se pominju su cerebelum (2 puta) i corpus calosum (1).
ZAKLJUČAK: Otkrivanje suštine kreativnog procesa je aktuelna tema u neuro-istraživanjima i mnogi autori pokušavaju da dokuče osnovne procese u mozgu koji su povezani sa krativnošću. Medjutim, ne postoji koncenzus oko modela eksperimeta, a još je manja saglasnost oko testa kreativnsoti koji treba da se koristi u ovakvim istraživanjima. Različiti regioni mozga koji se aktiviraju tokom eksperimenata ukazuju na dve mogućnosti: ili je svaki region test specifičan, ili sam kreativni proces nema moždanu lokalizaciju u užem smislu reči. Predstoji nam interesantan period u daljim istraživanjima neurobioloških aspekata kreativnog procesa, naredni radovi će biti više standardizovani, približiće nas shvatanju funkcionisanja ljudskog mozga i doprineće daljem rasvetljavanju kreativnosti kao osnove ljudske civilizacije.
Ključne reči: Kreativnost, kreativni proces, neuroimaging
e-mail: vemil@open.telekom.rs
 


78.
MEDICINA I UMETNOST
Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR

UVOD: Kao što reče Jorge Luis Borges: "nije umetnost napraviti nešto novo već staro ispričati na novi način". A Oskar Vajld je umeo reći da život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja imitira život.
CILJ: Cilj rada je bio da analizom umetnosti kroz vekove potvrdimo poštovanje i povezanost medicine i umetnosti.
MATERIJAL I METODI RADA: Analizirana su brojna umetnička dela kroz vekove, dela nastala pre nove ere i dela posle nove ere, sa istoka i zapada. Brojni veliki umetnici podjednako opisuju i lepotu života i patnju života kao što su mnoge bolesti.
REZULTATI: Vekovima su naučnici i umetnici shavtili iste obrasce iz prirode. Ideal renesansnog čoveka, univerzalni genije, Leonardo da Vinči je bio veliki majstor takvih efekata i najistaknutiji među umetnicima u poznavanju procesa i obrazaca iz prirode. Genijalno otkriće Dr Francis Cricka i dr James Watsona 1953.god. je bilo dešifrovanje DNK. Genijalnost Salvadora Dalija je uobličila molekul DNK 1957. god. na slici "Krajolik leptira" i olakšalo ilustriranje nasledne osnove čoveka. Brojni genetski sindromi su oslikani na platnima velikih renesansnih slikara nekoliko vekova pre nego se znalo da je u pitanju bolest.
ZAKLJUČAK: Jedna slika vredi hiljadu reči, a hiljadu slika... Medicina nije ništa drugo do podržavanje prirode, a priroda je isnpiracija za brojne umetnike.
e-mail: laboca@open.telekom.rs
 


Istorija medicine

79.
Poster prezentacija

"ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA"
Goran Čukić
DOM ZDRAVLJA BERANE, CRNA GORA

UVOD: Opšta teorija znanja o suštini života svođena je na pitanja šta je: život, zdravo društvo itd. Život je trajna inspiracija, predmetna brojnim naukama, ali i pesnicima.
CILJ: "život" je više od iracionalnih psihizama, načela i principa; pa traži postojanje izvorišnih znanja zdravog življenja čoveka – enciklopedija.
MATERIJAL I METODI RADA: Biologika je ontologija filozofije života, eksperimentalna filozofija logike organizma.
REZULTATI: Ako krenemo po hrišćanskom da je življenje greh, onda grešan sa rođenjem ima "krivičnu prijavu" koja se podnosi "tužilaštvu". Našavši manje življenju na tom pravcu je i filozofski "kritički humanizam". "Pojavljuje se problem" ko dokazuje "optužbu", a) "tužilac" napada tuženog argumentima, ili b) tuženi se brani od optužbe, navodeći razloge protiv navoda optužbe. Život će biti ili ne biti grešan. Bezgrešni – dalje živi bezgrešno imajući na raspolaganju sačuvani "život". Ko je tužilac? Isto tako "grešnik", koji zna kako se postaje bezgrešan: ako se ne čini grešno. Živi se grešno jer – postoji "krivični zakon", skup grešnih radnji. Otuda ko zna za "grehove" izbegavajući ih će živeti bezgrešno. Onom što živi grešno – će "tužilac" staviti na dušu greh, od koga će se braniti pokazujući da je sposoban da živi. Sve što se ne sme po "krivičnom zakonu" – sme se u životu, jer je "odobreno" (dok se ne sankcioniše da je nešto novo loše, do tada nepoznato). Prosperitet zdravlja se ogleda u povećanju broja zabrana. Logika je zakona – da se eliminiše bolesno življenje ("Ime pravde ljudi ne bi poznavali da nema nepravde"). Tako, može da se živi samo zato što se rađa zdravo, pa zdravlje treba obdržati eliminacijom "po-grešnog". Zato, u početku zdravog rađanja grešnog ima pre ništa nego nešto – doturanjem sebi zdravog će da se živi pod veštačkim zvonom (radom stečenog zdravlja – veštačkog zdravlja kojim se po-grešno eliminiše). Doprinosilo se vremenom obilatom zdravlju. Posledično život sve više postaje "radom obrađen, obogaćen"; sve je dalji od "prirodnog". "Bez rada na sebi" se prirodno, pre grešno. Znanjima o zdravom življenju je uvećan kvalitet življenja, postiže se "veštački život, veštačko zdravlje". Uvećava zapravo "iskustvo" ("ispravna" hipoteza), koje u praktičnom življenju postaje "istinita hipoteza". Ova gubi odlike "hipoteze" i prerasta u "znanje", a to je – "enciklopedija zdravlja" naučnika i zdravo-razumskog laika. Život u svom bitisanju proverava a) ispravno (uz još obilnije ponavljanje već iskušenog b) istinitog) pa se dobije – enciklopedija: skup principa po kojima treba živeti itd. Pravila življenja neko prihvata, a neko ne prihvata. Ako je iskustvo laika "naučno" (odlika naučnih znanja bez obzira koliko su naučnici po zvanju), s toga provereno – vrlo je umesno takvo "valjano" ponoviti u "sledećoj generaciji življenja", predati ga potomstvu. Da li treba upražnjavati upotrebu alkohola u preteranim količinama, da li treba ratovati itd. – nije dilema. No, i dalje se pije preterano; i dalje se ratuje... Brojni su naučno interesantini problemi: rak itd. Time pokolenja već imaju principe, model ponašanja; kosmopolitski, svugde primenljiv. Biti "bezgrešan" znači živeti po modelu "zdravog življenja" - koji prati psihički razvoj čoveka, kroz njegovu "sui generis" istoriju svesti, koja nije završena...
ZAKLJUČAK: Naučno se stiče znanje o zdravlju logičkim proživljavanjem – otuda postoji mogućnost formiranja enciklopedijskih znanja o zdravlju. Zdravlje nastaje eliminacijom: bolesnog, grešnog, pogrešnog itd., ili/i realizovanjem: zdravlja, bezgrešnog, moralnog itd. Koliko god bio pristup redukovan apstrahovanjem, "zdrav život" ipak je epistomološki nesvodljiv na aspekt.
Ključne reči: veštačko zdravlje, hipoteza ispravna, hipoteza istinita
e-mail: epid.dz.berane@t-com.me
 

     
 
 
     
             
             
      [ Program ] Radovi ] Indeks autora ]<<< ] >>> ]  
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend