Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2009     Volumen 34     Supplement 1
     
      [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] TMD_2009_ PROGRAM.pdf ]<<< ] >>> ]      
             
   

XXVIII Timočki medicinski dani
Zaječar, 22 – 23. Maj 2009.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija: OBLAST HIRURGIJE (23. maj 2009, 9.00 - 11.30h)

- Spisak radova
- Predavanje po pozivu (23. maj 2009, 09.00 – 09.30
- Usmene prezentacije (23. maj 2009, 9.30 - 10.30h)
- Poster prezentacije (23. maj 2009, 10.30 - 11.30h)

     
 
 
     
 

Spisak radova

 
  1. TRANSPLANTACIJA SOLIDNIH ORGANA – MIT ILI STVARNOST
    Prof. dr Zoran Krstić
  2. ETIOPATOGENEZA I LEČENJE PERITONZILARNOG APSCESA KOD DECE
    Vesna Stojanović Kamberović, Snežana Babac, Goran Bjelogrlić, Marija Mihajlović,
    Milica Tatović
  3. KOMPARACIJA PRIMARNE TOTALNE ARTROPLASTIKE KUKA IZVEDENE STANDARDNIM I MINI INCIZIONIM POSTUPKOM
    Boris Gluščević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Danijel Milosavljević, Radomir Radivojević
  4. MALIGNITETI GINEKOLOŠKOG POREKLA- REĐE LOKALIZACIJE
    Jevrosima Puslojić, Nada Mihajlović, Aleksandar Banković, Ljubisav Božilović, Miroslav Ivić
  5. TORSIO HYDATIDAE MORGAGNI - DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROTOKOL
    Zoran Mrvić, Stanko Barlov, Zoran Miljković, Zorica Mihajlović, Dragan Kosić
  6. TUMOR MOŽDANOG STABLA – PRIKAZ SLUČAJA
    Dragan Ilić, Emilija Basarić, Miroslava Perić – Matić, Marija Rajković – Radivojević
  7. KORELACIJA HISTOPATOLOŠKOG I KLINIČKOG NALAZA KARCINOMA JEZIKA-TERAPIJSKE OPCIJE LEČENJA
    Goran Bjelogrlić, Vesna Stojanović Kamberović, Ivan Boričić, Goran Videnović
  8. DA LI POL, STAROSNA DOB I LOKALIZACIJA TUMORA MOGU DA UKAŽU NA IZBOR ADEKVTNE RESEKCIONE TEHNIKE U LEČENJU KARCINOMA PLUĆA
    Miloš Milojković, Miloš Stanković, Marko Kostić, Marko Čelar, Aleksandar Bogdanović, Milorad Pavlović, Bojan Ilić, Ivica Milosavljević, Ljiljana Stojanović, Slaviša Milojković
  9. HIRURŠKO LEČENJE ZGLOBA KUKA KOD OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
    Danijel Milosavljević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
  10. NAŠA ISKUSTVA SA UGRADNJOM BESCEMENTNIH "OMNIFIT" PROTEZA - STO UGRAĐENIH PROTEZA
    Novica Lučić, Mirko Veljković, Nenad Pavlović, Dragoslav Jovanović, Željko Ilić, Branko Živković, Miodrag Jovanović
  11. AMELOBLASTOM DONJE VILICE - TERAPIJSKE OPCIJE LEČENJA
    Goran Bjelogrlić, Vesna Stojanović Kamberović, Rade Kosanović, Snežana Babac,
    Goran Videnović
  12. MALIGNI TUMORI ŽELUCA
    Miomir Kražić, Zoran Nikolić, Darinka Kražić
  13. OPERATIVNI TRETMAN PRELOMA FEMURA KOD PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM ZGLOBA KUKA
    Predrag Stošić, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Danijel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
  14. OPERATIVNO LEČENJE PRELOMA DISTALNOG RADIJUSA PRIMENOM LCP SISTEMA
    Miodrag Jovanović, Dragoslav Božilović, Dragan Antić
  15. KALIJUM I ANESTEZIJA
    Danijela Stanković, Nensi Mitrović - Stevanović, Biljana Stošić
  16. KOREKCIJA PROMINENTNE AURIKULE
    Igor Maljković
  17. ZBRINJAVANJE PACIJENATA PRIVREMENIM FIKSNIM PROTETSKIM NADOKNADAMA NAKON ORALNO-HIRURŠKE INTERVENCIJE U USNOJ DUPLJI
    Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
  18. PROBNO MODELOVANJE U VOSKU- PUT KA USPEHU U IZRADI OPTIMALNE PROTETSKE NADOKNADE
    Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
  19. RANI ZNACI RAZLABAVLJENJA TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA I NJIHOV ZNAČAJ
    Lj.Marjanov, B.Ravanić, B.Radojević, B.Bojanić, Č.Lazović, Z.Stefanović, Z.Baščarević, A.Lazović
  20. SUPRASTRUKTURA NA IMPLANTATIMA- MOBILNA PROTETSKA NADOKNADA RETINIRANA RIEGELOM
    Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
  21. TUMORI UROTELA U NEGOTINSKOJ OPŠTINI ZA PERIOD OD 2005. DO 2009. GODINE
    Ninoslav Dimitrijević, Živorad Didić, Dragan Stanisavljević, Biljana Paraskijević, Biljana Todorović, Nensi Mitrović Stevanović
  22. PRIMENA KOMPRESIVNE GRADUISANE BANDAŽE U LEČENJU ULCUS CRURIS VENOSUMA – NAŠA ISKUSTVA
    Miroslav Miljković, Ivan Matić, Zdravko Habe
  23. ODSTRANJENJE CISTE BARTOLINIJEVE ŽLEZDE KAUSTIČNIM SREDSTVOM – STARO A SAVREMENO
    Ljubica Milošević, Jasmina Diković, Dragoslav Kalinović
  24. HIRURŠKI TRETMAN TEŠKIH FORMI HIDRADENITISA
    Milan Stojičić, Zdravko Petković, Zoran Tačević, Sanda Bogunović Stojičić
  25. ULOGA RESEKCIONE ARTROPLASTIKE U HIRURKOM LEČENJU DEFORMITETA PREDNJEG STOPALA OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
    Radomir Radivojević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović , Predrag Stošić, Daniel Milosavljević, Boris Gluščević
  26. RANI REZULTATI SUBTOTALNE ENDOPROTEZE KUKA KOD PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI STARIH OSOBA
    Veljko Jovanović, Branimir Kraljević, Predrag Stošić, Danijel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
  27. MESTO TOTALNE ENDOPROTEZE KOLENA U LEČENJU REUMATOIDNOG ARTRITISA
    Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Daniel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
  28. ZNAČAJ SPOLJAŠNJE FIKSACIJE U LEČENJU PREDNJE OTVORENE LUKSACIJE TALUSA
    Zoran Antić, Goran Vidić, Saša Milenković, Aleksandar Rakonjac, Zvezdana Antić
  29. TRETMAN HRONIČNE VENSKE ULCERACIJE KOMPRESIVNOM BANDAŽOM TUBULKUS ELASTIČNOM ČARAPOM – PRIKAZ SLUČAJA
    Bojan Pešić, Slaviša Ristić, Saša Lazović, Mladen Timilijić, Saška Pešić, Dragana Mitrović
  30. RECIDIV KARCINOMA KOLONA POSLE 15 GODINA-PRIKAZ SLUČAJA
    Ivan Matić, Miroslav Miljković, Snežana Ilić, Zdravko Habe, Dragan Ilić, Olivera Matkić
  31. KONZERVATIVNI TRETMAN OŽILJKA NASTALOG POSLE HIRURŠKE INTERVENCIJE – PRIKAZ SLUČAJA
  32. TU MUCOSAE BUCC. LAT. SINIST.
    Dragan Mišić
  33. HAEMANGIOMA USNE DUPLJE
    Saša Mihajlović
  34. PRIMENA AUTOLOGNE PREOPERATIVNE DONACIJE KRVI KOD BOLESNIKA KOJIMA JE RAĐENA ALOARTROPLASTIKA ZGLOBA KUKA
    Goran Vidić, S.Milenković, I.Micić, S.Stojanović, Z.Golubović, Z.Stanojković, Zoran Antić, Zvezdana Antić, J.Vidić
  35. PRIMARNI SPONTANI PNEUMOTORAKS KOD MLAĐIH MUŠKARACA
    Miloš Milojković, Miloš Stanković, Marko Kostić, Marko Čelar, Aleksandar Bogdanović, Milorad Pavlović, Bojan Ilić, Ivica Milosavljević
  36. FIBROADENOM KAO NAJČEŠĆI BENIGNI TUMOR DOJKE
    G. Bogdanović, V. Ivković, S. Dimitrijev, V. Marjanović
  37. PURILON GEL I BIATAIN AG OBLOGA U BORBI PROTIV HIRURŠKE INFEKCIJE
    Tatjana Milaćević, Ivica Milosavljević
     
 
 
     
 

Predavanje po pozivu

  Uvodno predavanje:

91. TRANSPLANTACIJA SOLIDNIH ORGANA – MIT ILI STVARNOST
Prof. dr Zoran Krstić
KLINIČKI CENTAR SRBIJE, BEOGRAD, UNIVERZITETSKA DEČIJA KLINIKA
     
 
 
     
 

Usmene prezentacije

  92. ETIOPATOGENEZA I LEČENJE PERITONZILARNOG APSCESA KOD DECE
Vesna Stojanović Kamberović(1), Snežana Babac(2), Goran Bjelogrlić(3), Marija Mihajlović(1),
Milica Tatović (2)
(1)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD; (2)KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU KBC "ZVEZDARA", BEOGRAD; (3)INSTITUT ZA ORL I MFH KCS, BEOGRAD

UVOD: Peritonzilarni apsces je najčešća komplikacija akutnog tonzilitisa. Nastaje prodiranjem piogenih uzročnika u vezivno tkivo između krajnika i m.constrictora pharyngis superior-a.
CILJ RADA: je bio prikaz etiopatopatogneze i terapije peritonzilarnog apscesa.
METOD RADA: Retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 39 pacijenata u periodu 2000-2008 godine. Prosečna starost ispitanika je bila 14.51±3.76 god. (7-20 god.). Dijagnoza je postavljena na osnovu simptomatologije, kliničkog ORL pregleda, laboratorijskih analiza krvi, bakterioloških izolata ždrela/tonzila i primenjena je odgovarajuća terapija.
REZULTATI RADA: Od 39 bolesnika, 87,18% je bilo ≥ 10 godina. Najmlađi pacijenat je bio 7 godina star. Razlika ispitanika u odnosu na pol nije bila statistički značajna (χ2=2.077; DF=1; p>0.05). Oboljenje se daleko češće javljalo u sezonama jesen/zima/proleće (χ2=21.564; DF=1; p<0.01). Levostrana zastupljenost peritonzilarnog apseca je bila dominantna (χ2=5.769; DF=1; p<0.05). Statistički je značajno najčešće u farinegealnom brisu bio izolovan β-hemolitički streptokok (χ2=8.779; DF=2; p<0.05). Od antibiotske terapije penicilin je bio daleko najčešće primenjivan (χ2=24.897; DF=3; p<0.01), u 53,8 %, slede cefalosporini u 33,3%, tetraciklini u 7,7% i makrolidi u 5,1%. Hirurški tretman-incizija je primenjen u 69,23%. Prosečna dužina lečenja je bila 10,51 dana. Intervalna tonzilektomija je učinjena kod 11 pacijenata-mesec dana nakon saniranja oboljenja.
ZAKLJUČAK: Peritonzilarni apces može da se očekuje kod malog broja pacijenata, adekvatnim i pravovreme-nim lečenjem akutnih tonzilofaringitisa. Terapija peritonzilarnog apscesa je bila hirurška i/ili medikamentozna.
Ključne reči: peritonzilarni apasces, etiopatogeneza, terapija
e-mail: igormina@vektor.net

93. KOMPARACIJA PRIMARNE TOTALNE ARTROPLASTIKE KUKA IZVEDENE STANDARDNIM I MINI INCIZIONIM POSTUPKOM
Boris Gluščević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Danijel Milosavljević, Radomir Radivojević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA" BEOGRAD, SRBIJA

UVOD. Primarna totalna artroplastika kuka izvedena kroz inciziju manju od 10 cm se već uobičajeno naziva minimalno invazivnom tehnikom. Nekoliko prospektivnih studija je već prikazalo određene prednosti mini inci-zionog postupka u odnosu na klasičnu artroplastiku kuka. Naša hipoteza je bila da pacijenti tretirani mini inci-zionim postupkom imaju bolje rezultate od onih tretiranih klasičnim pristupom u pogledu manjeg stepena bola, ranijeg funkcionalnog oporavka i bržeg odlaska iz bolnice.
METODE. Ukupno je bilo lečeno 80 pacijenata od koji je 35 imalo mini incizioni postupak, a 45 je tretirano na klasičan način. Zadnji pristup je upotrebljen kod svih pacijenata. Dužina incizije je merena u vreme operacije i određivana na osnovu habitusa svakog pacijenta. Procena je pravljena na osnovu izjave o stepenu bola, na osnovu potrebe za uzimanjem analgetika, potrebe za pomagalom u toku hoda i na osnovu vremena otpusta iz bolnice.
REZULTATI. Prosečno vreme ostajanja u bolnici je bilo 8 dana ± 2 u mini incizionoj grupi, i 14 ±4 dana u klasičnoj grupi. Većina u mini incizionoj grupi je mogla da hod uz pomoć jednog pomagala. Rezultati verbalne analogne skale za bol /0 do 10/, za mini incizionu grupu su bili prosečno 2,2±1 i 3,2±1 za klasičnu grupu,p=o,oo2. Nakon otpusta nisu postajale kliničke razlike u bolu ili funkciji između ove dve grupe pacijena-ta.
ZAKLJUČAK. Poredeći sa klasičnom artroplastikom kuka izvedenom kroz zadnji pristup, zadnji mini incizioni postupak omogućava bolju neposrednu postoperativnu kontrolu bola, brži odlazak iz bolnice i manje pomagala za hod i naravno bolji estetski efekat.
e-mail: borismm@sezampro.yu

94. MALIGNITETI GINEKOLOŠKOG POREKLA- REĐE LOKALIZACIJE
Jevrosima Puslojić, Nada Mihajlović, Aleksandar Banković, Ljubisav Božilović, Miroslav Ivić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, GINEKOLOŠKO AKUŠERSKO ODELJENJE

UVOD. Nakon grlića i tela materice, u manjem broju slučajeva se javljaju maligniteti ovarijuma, vulve, vagine i tuba. Uprkos savremenim dijagnostičkim procedurama, rana dijagnoza maligniteta ovarijuma i dalje predstavlja veliki problem. Incidenca varira od 12-15/100000. U poslednje vreme se uočava porast incidence ovih oboljenja. Nalazi se na III mestu što se tiče ginekoloških lokalizacija, nakon grlića i tela materice. Rizik za nastanak se povećava u žena starijih od 40 godina. Faktori rizika su i rasa, način ishrane, nerotkinje, konzumiranje kofeina, nikotin i dr. Samo rana dijagnoza, u asimptomatskoj fazi, pokazala se efikasnom kod ove teske bolesti. Maligniteti vulve su na IV mestu po učestalosti pojavljivanja na genitalnom traktu. Čine 3-4% svih primarnih maligniteta ženskih polnih organa. Najčešće se sreću između 60 i 70. godine života. Veoma brzo se širi na ingvinalne i ilijakalne žlezde. Karcinom vagine nije čest i javlja se u 2% slučajeva ginekoloških oboljenja. Obično se javlja između 55-65 godine života. Najčešće je lokalizovan u gornjoj trećini i to na zadnjem zidu (51%), a zatim u 30% slučajeva, na prednjem zidu i to u donjoj trećini. Kao i vagina i tuba je mesto gde se retko javljaju primarni maligni tumori. Njihova frekvenca u odnosu na sve ginekološke karcinome je 1%.
CILJ rada je da pokaže incidencu maligniteta genitalnog trakta ređe lokalizacije, distribuciju prema godinama i zanimanju bolesnica.
MATERIJAL I METODE. Retrospektivnom analizom obuhvaćeni su svi slučajevi maligniteta ovarijuma,vulve, vagine i tube koji su dijagnostikovani na GAO ZC Negotin u periodu od 2004- 2008 godine.
REZULTATI. U periodu od 2004-2008 godine, na GAO Negotin je dijagnostikovano 124 slučaja maligniteta ginekološkog porekla. Od toga 90 (72,58%) su činili karcinomi uterusa, a ostalih 34 (27,41%) su činili karcinomi ovarijuma 21( 16,93%), vulve 11(8,87%), vagine 1(0,80%) i tuba 1(0,80%). U posmatranom periodu uočava se nagli porast novootkrivenih slučajeva karcinoma ovarijuma i vulve, dok je karcinom vagine i tube otkriven u jednom slučaju. Prosečna starost naših bolesnica je kod karcinoma ovarijuma 59 godina, karcinoma vulve-69 godina.
ZAKLJUČAK. U periodu od 2004-2008. godine uočen je porast novootkrivenih slučajeva maligniteta genitalnog trakta,što se naročito odnosi na karcinom ovarijuma. S obzirom da se radi o veoma opakim bolestima, koje se zbog svoje lokalizacije često otkrivaju kasno, sa visokom stopom mortaliteta, neophodni su česti ginekološki pregledi pogotovu kod rizičnih grupa.
e-mail: a.bankovic@nadlanu.com

95. TORSIO HYDATIDAE MORGAGNI - DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROTOKOL
Zoran Mrvić(1), Stanko Barlov(1), Zoran Miljković(1), Zorica Mihajlović(2), Dragan Kosić(2)
ZDRAVSTVENI CENTAR "STUDENICA", KRALJEVO (1)SLUŽBA DEČIJE HIRURGIJE,(2)SLUŽBA RADIOLOGIJE

Testikularni privesci predstavljaju embriološke ostatke Wolff-ovih i Muller-ovih kanala. Do sada nije dokazano da imaju neku postnatalnu fiziološku ulogu, ali zato mogu svojim uvrtanjem otežati diferencijalnu dijagnozu oboljenja akutnog skrotuma.
CILJ ovog istraživanja je da se pokaže vrednost kliničkog pregleda u diferencijalnoj dijagnostici torzije hydatide Morgagni(THM) i ostalih oboljenja koja uzrokuju akutni skrotum, da li postoje specifični klinički znaci THM i da se odrede jasne indikacije za hiruršku ili konzervativnu terapiju.
Istraživanjem je obuhvaćeno 294 bolesnika akutnog skrotuma koji su lečeni na našem odeljenju od 2000-2006. godine. Retrospektivno je evaluirano 244 bolesnika kod kojih je sprovedena klinička dijagnostika akutnog skrotuma i prospektivno je praćeno 50 pacijenata kod kojih je sprovedena klinička i ultrazvučna dijagnostika uzroka akutnog skrootuma. Uzorak je reprezentativan slučajan. Operativni nalaz je potvrda tačnosti kliničke ili ultrasonografske dijagnoze. Za statističku obradu podataka korišćeni su Studentov T test, Hi kvadrat test, Mann-Whitneyev test sume rangova i Mek Nemarov test tumačen preko modela binomne raspodele.
REZULTATI istraživanja pokazuju da je incidenca akutnog skrotuma 4,2% i da se THM javljala u 39,79%. Prikazana je incidenca i ostalih uzroka akutnog skrotuma, zatim raspodela obolelih po strani, uzrastu i njihov međusobni odnos po svakom oboljenju i u odnosu na kliničku manifestaciju lokalnim i opštim znacima i simptomima. Vrednost kliničkog pregleda u dijagnostici je 84% a ultrasonografije 94%. Posebno je prikazan odnos vremena javljanja prvih simptoma i promena u skrotumu verifikovanih u toku operacije.
U zaključku konstatujemo specifičan klinički "znak borovnice" u prvih 48 sati od početka simptoma ali i statistički značajnu prednost ultrasonografskog nalaza u odnosu na klinički pregled. Konzervativnu terapiju sprovesti kod dece starije od sedam godina, jasnog znaka borovnice u prvih 48 sati i ultrazvučnog nalaza torkvirane hidatide manje od 5,6mm. Hiruršku terapiju primeniti kod dece ispod sedam godina sa THM, javljanja lekaru posle 48 sati od prvih simptoma i ultrazvučnog nalaza torkvirane hidatide veće od 5,6mm.
e-mail: zoranm@tron-inter.net

96. TUMOR MOŽDANOG STABLA – PRIKAZ SLUČAJA
Dragan Ilić, Emilija Basarić, Miroslava Perić – Matić, Marija Rajković – Radivojević
ZDRAVSTVENI CENTAR "SV. LUKA", SMEDEREVO

UVOD: Tumori moždanog stabla (medulla oblongata, pons, mesencephalon) se gotovo isključivo sreću kod dece i adolescenata, a najčešće su u pitanju infiltracijski gliomi. Gliomi moždanog stabla nastaju najčešće u ponsu, da bi kasnije zahvatili produženu moždinu i mezencefalon.
CILJ: Cilj ovog našeg rada je da u konkretnom slučaju (tumor moždanog stabla) ukaže na neophodnost saradnje lekara različitih specijalnosti kako bismo što pre uspostavili tačnu dijagnozu i pristupili adekvatnom (u ovom slučaju operativnom) lečenju.
METOD RADA I MATERIJALI: U radu je prikazan pacijent kod kojeg je dijagnostikovan tumor moždanog stabla. Pacijent Ž. N. iz Smedereva, uzrasta 15 godina (muški adolescent) javio se lekaru zbog glavobolje i vrtoglavica. Multidisciplinarnim pristupom uz pomoć NMR mozga dijagnostikovan je tumor moždanog stabla, koji je operativnim putem uklonjen. Adekvatnim rehabilitacionim tretmanom zdravstveno stanje pacijenta se intenzivno popravlja.
DISKUSIJA: Samo pre deset godina tumori moždanog stabla imali su fatalnu prognozu. Razvojem i usavršavanjem neurohirurgije postali su operabilni, što je drastično izmenilo tok i krajnji ishod ovog oboljenja. Ova činjenica obavezuje lekare specijaliste (pedijatre, orl – oge, neurologe, neurohirurge) na tešnju saradnju, kako bi se blagovremeno uspostavila dijagnoza.
ZAKLJUČAK: Glavobolja i vrtoglavica su veoma česti simptomi u školskom uzrastu.Pored mnogobrojnih be-nignih uzroka iz opisanog slučaja vidi se da i infiltracijski proces u moždanom stablu može da započne sa isto-vetnom simptomatologijom. Zato lekari – specijalisti navedenih profila moraju to da imaju na umu, kako bi ra-nom dijagnozom i blagovremenim operativnim odstranjenjem tumora bio predupredjen neminovni letalni završetak bolesti.
e-mail: milan.djordjevic@nadlanu.com

97. KORELACIJA HISTOPATOLOŠKOG I KLINIČKOG NALAZA KARCINOMA JEZIKA-TERAPIJSKE OPCIJE LEČENJA
Goran Bjelogrlić(1), Vesna Stojanović Kamberović(2), Ivan Boričić(3), Goran Videnović(4)
(1) KLINIČKI CENTAR SRBIJE, KLINIKA ZA ORL I MFH, , BEOGRAD; (2)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD; (3) MEDICINSKI FAKULTET BEOGRAD, INSTITUT ZA PATOLOGIJU; (4)MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA,KLINIKA ZA MFH

UVOD: Karcinom jezika je jedan od najčešćih malignoma oralne i maksilofacijalne regije.
CILJ RADA: je bio prikaz korelacije histopatološkog i kliničkog nalaza karcinoma jezika kod pacijenta mlađe starosne dobi i primenjene opcije lečenja.
METOD: za prikaz slučaja korišćena je medicinska dokumentacija, istorije bolesti, MR jezika/ mezo/hipofarinksa i vrata, EHO vrata, HP analize prilikom ekscizione/reekscizione biopsije i intraoperativno, učinjene hemiglosektomije sa supraomohiodnom disekcijom vrata.
PRIKAZ BOLESNIKA: Kod trigesetčetvorogodišnjeg muškarca učinjena je eksiziona biopsija u Institutu za ORL i MFH KCS, zbog bola i prisutne ulcaracije na desnoj bočnoj ivici jezika (HP–veliki fragment sluznice jezika sa znacima hroničnog zapaljenja i odvojeni vrlo mali fragment malignog tkiva-tipa planocelularnog karcinoma). Mesec dana kasnije, učinjena je reekscizija (Ca planocellulare microinvasivum, bez malignog tkiva na linijama resekcije). MR nakon godinu dana je odgovarala postoperativnim fibroznim promenama bez lokalnog recidiva tumora uz obostranu limfadenopatiju jugularno i levo submandibularno. Dve godine kasnije, zbog bola i prisutne ulceracije (15x10mm) u predelu defekta od predhodne operacije, učinjena je biopsija dela tumorskog tkiva (Ca planocellulare infiltrativum, slabo diferentovan, GIII/NGIII.). MR jezika/mezo/hipofarinksa i vrata je pokazao rubnu infiltraciju oko mesta defekta na desnoj-lateralnoj konturi srednje trećine jezika bliže apeksu, regionalnu limfadenopatiju. Učinjena je hemiglosektomija desno sa ipsi supraomohioidnom disekcijom vrata (Ca planocellulare infiltrativum, slabo diferentovan, GIII/NGIII, linije resekcije, granično tkivo ka bazi jezika desno-bez znakova maligniteta, kao i disektat vrata). Postoperativno (T1N0M0) sprovedena je radio terapija.
ZAKLJUČAK: zbog visoke agresivnosti i ranog metastaziranja u regionalnim limfnim čvorovima, karcinom jezika treba pravovremeno i adekvatno lečiti primarno hirurški, maksimalno radikalno, ne retko uz radio terapiju.
Ključne reči: karcinom jezika, klinički nalaz, histopatološki nalaz, lečenje
e-mail: igormina@vektor.net

98. DA LI POL, STAROSNA DOB I LOKALIZACIJA TUMORA MOGU DA UKAŽU NA IZBOR ADEKVTNE RESEKCIONE TEHNIKE U LEČENJU KARCINOMA PLUĆA
Miloš Milojković(1), Miloš Stanković(1), Marko Kostić(1), Marko Čelar(1), Aleksandar Bogdanović(1), Milorad Pavlović(1), Bojan Ilić(1), Ivica Milosavljević(2), Ljiljana Stojanović(1), Slaviša Milojković(1)
(1) KLINIČKI CENTAR NIŠ, ODELJENJE GRUDNE HIRURGIJE, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, HIRURŠKO ODELJENJE

Hirurško liječenje karcinoma pluća se sprovodi u ranim stadijumima bolesti. Resektabilnost tumora zavisi od patološkog tipa, stepena invazivnosti, prisustva ili odsustva metastaza. U periodu od 2006. do 2008. godine na Odeljenju za grudnu hirurgiju Klinike za Opštu hirurgiju KC. Niš lečeno je 97 pacijenata sa karcinomom pluća, 76 muškaraca i 21 žena. Svi pacijenti su imali ph verifikaciju a primarna metoda lečenja je bila operativna. Bitan faktor rizika kod svih pacijenta je da su do trenutka postavljanja dijagnoze bili aktivni pušači sa stazom vecim od 20 godina. Dominantni simptomi kod svih pacijenata su bili dugotrajan kašalj, subfebrilnost i gubitak apetita. Najveći broj obolelih je starosti između 50 i 60 godina, pri čemu je prosečna starost pacijenta u trenutku kada je bilo indikovano operativno lečenje bila oko 55 godina. Kod svih pacijenta bila je urađena anterolalteralna torakotomija u zavisnosti od lokalizacije procesa na plućima. Što se same lokalizacije tiče, kod oba pola ona je raznovrsna, pri cemu je 49 pacijenata imalo lokalizaciju sa leve a 48 pacijenata verifikovan karcinom pluća sa desne strane. Kod žena je bilo 7 pacijenata sa lokalizacijom levo a 14 desno. Dominatna resekciona tehnika kod žena sa desnim karcinomom pluća je bila lobektomija u čak 35% slučajeva, dok je u čak 15 % slučajeva bilo reč o inoperabilnom procesu. Kod leve lokalizacije urađene su 2 lobektomije, 2 eksploracije, 1 pneumenektomija i 1 resekcija. Od ukupnog broja pacijenata 80 % ih je bilo muškog pola, 42 su imali karcinom pluća levo a 34 desno. Kod leve loklizacije urađeno je 8 lobektomija, 19 eksploracija, 13 pneumenektomija i 2 resekcije, dok je kod desne lokalizacije bilo urađeno 16 lobektomija, 11 eksploracija, 4 pneumenktomije i 4 resekcije. Resekciona tehnika izbora kod muškaraca na levoj strani je pneumenektomija u 17 % dok je na desnoj strani to bila lobektomija u 21%. Bez obzira na lokalizaciju imali smo 39 % inoperabilnih slučajeva, pri čemu je sa leve strane bilo 25% a sa desne 14% od ukupnog broja pacijenata. Odnos oboljevanja po polovima je 4:1 u korist muškaraca, ali taj odnos zavisi od zemlje do zemlje. Ako se posmatra starosna dob, najveći rizik od oboljevanja je između 50 i 70 godine života. Kod većine oboleilh dominatan faktor rizika bez obzira na pol je bilo pušenje. Intraoperativni nalaz često diktira izbor adekvatne resekcione metode, a ona zavisi od znanja, iskustva i procene operatora. Rano otkrivanje, kompletna dijagnostika, adekvatna preoperativan priprema su preduslovi za odabir adekvatne hirurške metode lečenja. Kod žena je češća desna lokalizacija. Kod pripadnica ženskog pola traganje za bolešću treba početi od desnog pluća. Životna dob između 50 i 60 god. i dugačak pušački staž ukazuju na potencijalnu opasnost od oboljevanja kod muškog pola sa tim da je dominatnija leva lokalizacija ali ne u nekom velikom procentu. Upravo iz tih razloga ispitivanja treba početi od levog pluća. Bez obzira na pol lokalizacija tumora nema statističku značajnost. Oba pola nose rizik od oboljevanja posebno između 50 i 60 godine, sa tim da muškarci više oboljevaju. Faktor rizika kao sto je pušenje dominantan.
e-mail:milojkoyu@yahoo.com

99. HIRURŠKO LEČENJE ZGLOBA KUKA KOD OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
Danijel Milosavljević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD

Lečenje reumatske afekcije kuka je timsko i hirurg mora da bude uključen od samog pocetka lečenja, kada su mogući i poštedniji operativni zahvati. Cilj operacija je da eliminiše bol, poveća obim pokreta u kuku i poboljša kvalitet života obolelih od RA. Hirurško lečenje obolelih od reumatizma značajno se razlikuje od obolelih od degenerativnih bolesti. Oblici hirurškog lečenja su: sinoviektomija, resekcija, artodeza i endoproteza kuka.
Na gerijatrijsko reumatološkom odelenju našeg instituta, u periodu od 1976-2008. godine ugrađeno je 547 total-nih proteza kuka kod obolelih od reumatske bolesti. Starost boleniska se kretala od 21-79 godina. Bolesnici su praćeni u periodu od 12 do 235 meseci. Ispitivani su klinički i radiografski parametri, kao i subjektivna procena bolesnika. Više od 77 procenata je ocenjeno kao odličan i vrlodobar, a 23 procenta kao dobar i loš rezultat a koji su izraženi u brojevima pacijenata. Učinjena je i analiza po oblicima endoproteza (cementna i bescementna) kao i broj komplikacija operativnog lečenja. Što se bolesnik oboleo od RA ranije javi hirurgu sa problemima kuka mogući su i poštedniji operativni zahvati.
e-mail: mozaik@bvcom.net

100. NAŠA ISKUSTVA SA UGRADNJOM BESCEMENTNIH "OMNIFIT" PROTEZA - STO UGRAĐENIH PROTEZA
Novica Lučić, Mirko Veljković, Nenad Pavlović, Dragoslav Jovanović, Željko Ilić, Branko Živković, Miodrag Jovanović
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ODELJENJE ORTOPEDIJE I TRAUMATOLOGIJE

Primjena vještačkih kukova doživjela je veliki napredak, pa smo svjedoci nezadržvog razvoja endoprotetske hirurgije kuka. Bescemente proteze kuka (BTP) kuka su takvi modeli koji svojom konstrukcijom, oblikom i površinom omogućuju autofiksaciju u koštanom tkivu. "Omnifit" bescementna proteza ovu autofiksaciju za okolno koštano tkivo ostvaruje preko tankog, stabilnog hidroksiapatitnog sloja koji izaziva specifičan biološki odgovor na međupovršini materijala implantata i same kosti. Sva ovo u značajnoj mjeri smanjuje mogućnost aseptičkog razlabavljenja proteze."Omnifit" bescementnu protezu za deset mjececi u dvije kalendarske godine ugradili smo kod sto pacijenata. Kod 96 pacijenata usljed koksartroze, a kod 4 usljed preloma vratna butne kosti. Od sto pacijenata 42 su muškog pola,a 58 ženskog pola. Na lijevom kuku ugrađeno je 56 proteza, na desnom 44, obostrano 11. Prosječna starost pacijenata je 54,3 godine. Kod svih pacijenata korišćen je Murov pristup. Prosječan broj transfuzija krvi je 3,2, broj b.o. dana 12. Pacijenti su aktivirani dan nakon operacije. Od ranih komplikacija: neurološke(2), prelom femura(2), prelom karlice(1), DVT(3), luksacije (1). Kasnih komplikacija zasad nemamo. Danas se zna da je rizik pojave aseptičke nestabilnosti BTP obloženih hidroksiapatitom manji u odnosu na TCP, a da je najviši u neobloženim BTP . "Omnifit" BTP je zbog toga vjerovatno najbolja proteza u svojoj kategoriji.
Ključne riječi : bescementna proteza, "Omnifit"
e-mail: gocalea@nadlanu.com
     
             
 
 
     
             
 

Poster prezentacije

  101. AMELOBLASTOM DONJE VILICE - TERAPIJSKE OPCIJE LEČENJA
Goran Bjelogrlić (1), Vesna Stojanović Kamberović (2), Rade Kosanović (3), Snežana Babac (4), Goran Videnović (5)
(1) KC SRBIJE, INSTITUT ZA ORL I MFH, BEOGRAD; (2)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD; (3)KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU KBC "ZVEZDARA", BEOGRAD; (4)MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA, (5)KLINIKA ZA MFH - KOSOVSKA MITROVICA

UVOD: Ameloblastom je benigni epitelni tumor odontogenog porekla, mono ili policističnog oblika, lokalnog agresivnog rasta, sklon recidiviranju (oko 30%). U donjoj vilici se nalazi četiri puta češće nego u gornjoj. Predi-lekciono mesto pojave tumora je ramus i angulus mandibule.
CILJ RADA: je bio analiza primenjenih različitih terapijskih opcija kod pacijenata sa dijagnostikovanim i PH verifikovanim ameloblastomom mandibule.
Metod: Na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog pregleda (spoljašnjeg i intraoralnog), radiografske obrade (ortopan, po potrebi kompjuterizovana tomografija i MR), učinjen je izbor hirurške intervencije (enukleacija tumora-konzervativna, marginalna/segmentalna resekcija mandibule/hemimandibulektomija-radikularna široka resekcija do u zdravo okolno tkivo) uz PH analizu tumora.
REZULTATI: Prospektivnom petogodišnjom studijom obuhvaćeno je 19 pacijenata kod kojih je adekvatnim procedurama dijagnostikovan ameloblastom mandibule u najvećem procentu u poodmakloj fazi. Prosečna starosna dob je bila 38,37±12,53 (11-55 godina). Muškog pola je bilo 11 pacijenata. U kliničkoj slici vilična kost je bila manje ili više naduvena, zubi dislocirani ili rasklaćeni, postojala je malokluzija a proteza je postajala neodgovarajuća, ne retko sa prisutnom ulceracijom na alveolarnom grebenu. Na zubima koji su bili u zoni tumora viđena je resorpcija korenova kao i dislokacija, ali i prisustvo reteniranog zuba. Enukleacija je primenjena kod 4 pacijenata, marginalna resekcija kod 9 pacijenata, hemiresekcija mandibule kod 6 pacijenata. U posmatranom periodu recidiv je bio kod 2 pacijenta. Maligne alteracije nije bilo.
ZAKLJUČAK:. Izbor hirurškog tretmana je bio relevantan biološkoj prirodi tumora, histološkom tipu, lokalnom širenju i eventualnim predhodnim recidivima. Terapija izbora je bila maksimalno radikalna resekcija mandibule u 78,95% slučajeva.
Ključne reči: ameloblastom, manadibula, izbor hirurške opcije
e-mail: masagoran@sbb.co.rs

102. MALIGNI TUMORI ŽELUCA
Miomir Kražić(1), Zoran Nikolić(1), Darinka Kražić(2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO (2)URGENTNI CENTAR KCS, BEOGRAD

Broj obolelih od karcinoma želuca se u razvijenim zemljama sveta, a i kod nas, smanjuje. Retrospektivno smo, u periodu od 2003-2008. godine analizirali pacijente sa histopatološki verifikovanim karcinomom želuca u službi za kliničku patologiju ZC Smederevo. Ukupno je bilo 98 obolelih i to 65 muškaraca i 33 žena. Najstariji pacijent je bio muškarac od 84 godine a najmlađa žena stara 39 godina. Nagli porast broja obolelih je zapažen od 50. godine starosti, a najveći broj je bio u 7. i naročito u 8. deceniji života. Muškarci su dva puta češće bili zahvaćeni. Makromorfološki se najčešće javljao ulcerozni tip – Bormann II, lokalizovan u antrumu i kardiji. Histopatološki se uglavnom radilo o adenokarcinomima, ponekad sa koloidnom i skvamoznom komponentom. Ređe su dijagnostikovani difuzni – anaplastični i "Signet ring cell" karcinom, a nisu se javljale i onako retke forme "Oat cell carcinoma", parijetocelularni i medularni tip. Konstatovan je pad incidence obolelih, što se dovodi u vezu sa promenama u načinu ishrane stanovništva, kao i lečenje inficiranih sa Helicobacter pylori.
U budućnosti se još bolji rezultati očekuju od vakcinacije protiv Helicobacter pylori, čime bi incidencija raka želuca mogla biti smanjena za fantastičnih 70 – 80%.
e-mail: drkrazic@gmail.com 

103. OPERATIVNI TRETMAN PRELOMA FEMURA KOD PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM ZGLOBA KUKA
Predrag Stošić, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Danijel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO - HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD

Tretman preloma femura kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka predstavlja poseban problem sa svim svojim mehaničkim i biološkim specifičnostima, posebno kod pacijenata starije životne dobi.
Cilj ove studije je da analizira funkcionalne rezultate lečenja preloma femura kod pacijenata sa ugrađenim veštačkim zglobom kuka i potvrdi prednosti operativnog lečenja.
Na Gerijarijsko-reumatološkom odeljenju našeg Instituta lečeno je 35 pacijenata tokom poslednjih 15 godina. Bilo je 6 muškaraca i 29 žena. Prosečna starost lečenih pacijenata bila je 70 godina, a period od ugradnje endo-proteze do preloma femura u proseku je iznosila 6 godina. Kod 24 pacijenta bila je implantirana cementna endoproteza kuka a kod ostalih bescementna. Operativno je lečen 31 pacijent.
Operativno lečenje preloma femura kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka daje bolje funkcionalne rezultate. Rana mobilizacija sa prevencijom tromboembolijskih, pulmonalnih i urinarnih komplikacija, takođe govori u prilog operativnom lečenju preloma femura u pacijenata sa prethodno ugrađenim veštačkim kukom.
e-mail: pstosic@eunet.yu

104. OPERATIVNO LEČENJE PRELOMA DISTALNOG RADIJUSA PRIMENOM LCP SISTEMA
Miodrag Jovanović, Dragoslav Božilović, Dragan Antić
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR-ODELJENJE ZA ORTOPEDSKU HIRURGIJU I TRAUMATOLOGIJU

SAŽETAK: prelomi donjeg okrajka radijusa su: prelomi na tipičnom mestu sa klasičnom ili inverznom disloka-cijom i artikularni prelomi. Prelom radijusa na tipičnom mestu je jedan od najčešćih preloma - 10% od svih preloma, oko 250 slučajeva na 100 000 stanovnika godišnje. Lečenje može biti neoperativno i operativno. Sa-vremeni pristup operativnom lečenju ovog preloma podrazumeva upotrebu LCP sistema (LCP 2,4 distal radius plate, volar and dorsal). Indikacije za operativno lečenje su: dislocirani ekstra - i intra - artikularni prelomi. LCP sistem (locking compression plate) zasniva se na ostvarivanju kontakta ("zaključavanja") između zavrtnja i ploče obezbeđujući na taj način funkcionisanje sistema po principu unutrašnjeg fiksatora. Na taj način obezbeđuje se sa jedne strane apsolutna stabilnost, dok se sa druge strane smanjuje rizik od oštećenja periostalnog krvotoka, što je kod upotrebe klasičnih ploča neminovno.
REZULTATI: u periodu mart-oktobar 2008. operativno je lečeno 5-oro povređenih (od 12 do 75 godina starosti, 3 žene i 2 muškarca). Kod 4-oro povređenih postignut je odličan rezultat (brza rehabilitacija i povratak svakodnevnim aktivnostima sa očuvanim i bezbolnim pokretima u ručnom zglobu). Kod jedne pacijenkinje rezultat je loš (deformitet i ograničenost pokreta u ručnom zglobu).
Ključne reči: distalni radijus, LCP sistem, operativno lečenje.
e-mail:misa02@yahoo.com

105. KALIJUM I ANESTEZIJA
Danijela Stanković (1), Nensi Mitrović - Stevanović(1), Biljana Stošić(2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, (2) KLINIČKI CENTAR NIŠ

UVOD: Kalijum je glavni intracelularni katjon organizma sa mnogobrojnim funkcijama; Generisanje potencijala mirovanja ćelijske membrane i akcionog potencijala, održavanje acidobazne ravnoteže i intracelilarne osmolalnosti. Intracelularna koncentracija kalijuma iznosi 150 mmol/l, a ekstracelularna 3.5-5.5 mmol/l.
CILJ: Ukazati na uzroke poremećaja kalijuma i nove preporuke pri donošenju odluke anesteziologa koje su mi-nimalne/ maksimalne vrednosti kalijuma i terapijski postupci koji čine izvođenje anestezije sigurnom, u elektiv-noj i hitnoj hirurgiji.
METOD I MATERIJAL: Uporedno analitička obrada podataka iz literature.
REZULTATI I DISKUSIJA: Uzroci hipokaliemije su: povraćanje, dijareja, gastrointestinalne fistule, hipotermi-ja, metabolička alkaloza, hiperinsulinemija, diuretici Henleove petlje, malapsorpcija, aldosteronizam. Hiper-kaliemija se sreće u oštećenjima tkiva (crush-sindrom, opekotine, unutrašnja krvarenja), acidozi, trovanju digitalisom, Adisonovoj bolesti, insuficijenciji bubrega. Preporuke su: Hronične poremećaje ne korigovati naglo, ukoliko ne postoje prethodne kardijalne abnormalnosti- ishemična bolest srca, ozbiljne aritmije.To narušava elektrofiziologiju i dobro kompenzovanu homeostazu.
Premedikacijom maksimalno smanjiti anksioznost pacijenta. U akutnim hiperkaliemijama izbegavati sukcinil holin. Nedepolarizujuće miorelaksante titrirati, uz monitoriranje neuromišićne funkcije. Volatilni anestetici (se-vofluran) su dobar izbor, jer ne utiču na nivo kalijuma.
ZAKLJUČAK: Sigurno vođenje anestezije kod pacijenata sa poremećajem kalijuma podrazumeva kompletan monitoring, i izbegavanje jatrogene hiper ili hipokaliemije tokom anestezije.
Ključne reči: kalijum, anestezija
e-mail: stankovic.danijela8@gmail.com

106. KOREKCIJA PROMINENTNE AURIKULE
Igor Maljković
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR

Ušna školjka ima neznatan doprinos čulu sluha. Njena osnovna funkcija je da "izgleda normalno" i ukoliko je udaljena više od 20 mm od mastoida može se smatrati prominentnom.
Malo koja facijalna karakteristika ima toliko negativnih odrednica kao što imaju velike, prominentne ili nepra-vilno formirane uši.U današnjem izrazito vizuelnom društvu prominentna aurikula često je korišćena kao motiv u crtanim filmovima za prikazivanje manje inteligentnog i smešnog lika, a deca sa takvim ušima su često predmet negativnih komparacija i ismevanja, a često im se pripisuju navedene karakteristike koje mogu dovesti ozbiljnih psihičkih problema sa razvojem kompleksa niže vrednosti i socijalnom izolacijom. Hirurška korekcija sve ove probleme veoma brzo rešava, i u proseku za dva meseca pacijent se potpuno saživi sa novim izgledom.
Uzroci otapostaze su nerazvijenost antiheliksa, prerazvijenost konhe ili njihova kombinacija. Porodično nasleđivanje je izraženo. Deca do pete godine uglavnom nisu svesna svog izgleda, te se ova vrsta operacije ne preporučuje u tom uzrastu. U slučaju visoke motivisanosti deteta, može se uraditi u uslovima regionalne aneste-zije već od sedme godine života. Operacija se izuzetno dobro podnosi, a kontraindikaciju predstavlja samo jak otpor deteta, te je u tom slučaju bolje zahvat odložiti do maturacije.
Cilj operativnog lečenja je korekcija protruzije, korekcija heliksa i antiheliksa i kreiranje glatkog prevoja anti-heliksa. Prva operacija otapostaze izvedene je pre oko 130 godina i od tada se neprestano razvijala. Danas je u upotrebi više tehnika (Mustard, Stenstrom, Chong Chat, Furnas) koje uključuju kombinaciju suturiranja conhe za mastoid ili skafoidnu fosu i oslabljivanja ili istanjivanja hrskavice. Nije poželjno koristiti "jedinstveni recept" za korekciju, već je neophodna pažljiva analiza deformiteta i preoperativno planiranje i prilagodjavanje pristupa i tehnike svakom pacijentu ponaosob, a loš estetski ishod uglavnom je posledica nedovoljnog ili pogrešnog planiranja.
Po završenoj operaciji pacijent se otpušta kući i zakazuje se rutinski pregled za sledeći dan. Zavoj se skida sed-mog postoperativnog dana i pacijent počinje da nosi elastičnu traku oko glave, narednih 6 meseci.
U našim uslovima, korekcija otapostaze je jedna od najčešće izvodjenih estetskih operacija, sa odličnim rezultatima. Izvodi se ambulantno, u uslovima regionalne anestezije i sedacije. Komplikacije, u vidu bola i formiranja hematoma, su retke i blage. Najmlađi pacijent imao je sedam, a najstariji 34 godine, sa srednjom vrednošću od 19 god.
Prihvatanje novog izgleda prisutno je u svih pacijenata na redovnoj kontroli posle tri meseca, kada je očigledna promena u izgledu, frizuri, a sami pacijenti ili njihovi roditelji navode da se osećaju znatno sigurnije i zado-voljnije.
e-mail: maljkovicigor@yahoo.com

107. ZBRINJAVANJE PACIJENATA PRIVREMENIM FIKSNIM PROTETSKIM NADOKNADAMA NAKON ORALNO-HIRURŠKE INTERVENCIJE U USNOJ DUPLJI
Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
STOMATOLOŠKA ORDINACIJA "STAD-DENTAL" NEGOTIN

UVOD. Oralno - hirurške intervencije u usnoj duplji dovode do gubitka zuba u anteriornom sektoru sto predstavlja fonetski, funkcionalni i estetski hendikep za pacijenta.
CILJ. Zbrinjavanje pacijenata nakon oralno - hirurske intervencije u usnoj duplji fiksnim privremenim pro-tetskim radom.
MATERIJAL I METOD. Nakon observacije stanja usne duplje kada su iscrpljene sve mogućnosti za sanaciju zuba, metoda izbora je oralno - hirurška ekstrakcija zuba. Nakon aplikacije anestezije (Ubistezin- forte –ESPE), ekstrakcije zuba, suture (horizontalni luping šav 3-0 silk). adekvatne preparacije preostalih zuba u anteriornom segmentu za fiksnu protetsku nadoknadu, pristupili smo izradi privremenog fiksnog rada (Protemp 3 Garant) direktnom metodom, a isti cementirali pastom za privremeno cementiranje (Espe- Temp bond)
REZULTATI. Postavlja se pitanje da li se na mestu ekstrahiranog zuba može odmah postaviti supstituent ili sačekati period konsolidacije koštano - mekog tkiva, a nakon tog perioda stabilizovati pacijenta definitivnim protetskim radom. Naša iskustva pokazuju da poštovanje protokolarnih radnji pri izradi privremenog fiksnog protetskog rada u anteriornom segmentu dovode do konsolidacije mekih tkiva i sprečavanja resorpcije alveolarnog grebena
ZAKLJUČAK. Pomenutim postupkom zbrinuli smo pacijenta do izrade definitivnog protetskog rada, i naše mišljenje je da postupak treba standardizovati i primenjivati u praksi
e-mail: stad_dental@yahoo.com

108. PROBNO MODELOVANJE U VOSKU- PUT KA USPEHU U IZRADI OPTIMALNE PROTETSKE NADOKNADE
Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
STOMATOLOŠKA ORDINACIJA "STAD-DENTAL" NEGOTIN

UVOD. Izrada protetske nadoknade zahteva probno modelovanje u vosku kao imperativ savremane stomatologije.
CILJ. Izraditi fiksnu protetsku nadoknadu na abradiranim zubima.
MATERIJAL I METOD. Nakon uzimanja anatomskog otiska za studijske modele (ALGINAT), izlivanja radnih modela (FUJIROCK), korišćenje obraznog luka (AMANNGIRBAH) i artikulatora (QUICK), uz registrat cen-tralne relacije određivanjem i registrovanjem individualne protruzione putanje, preneli smo modele u artikulator. Koristeći vosak za modelovanje (Chromo Wax), dobili smo master model koji će nam poslužiti da metodom WAX-UP uz koriščenje kompozita(PROTEMP 3 GARANT) dobijemo nadoknadu koji možemo probati u ustima pacijenta i izvršiti eventualnu korekciju.
REZULTATI. Registracijom individualne incizalne putanje i centralne relacije dobili smo polazne parametre za izradu biološke funkcionalne privremene protetske nadoknade koja nam u fazi sanacije okluzalnog kompleksa omogućava korekcije i adaptaciju orofacijalnog kompleksa na postignuto stanje.
ZAKLJUČAK. Ovakav pristup omogućava nam da bez improvizacija dobijemo biološku i funkcionalnu protetsku nadoknadu.
e-mail: stad_dental@yahoo.com

109. RANI ZNACI RAZLABAVLJENJA TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA I NJIHOV ZNAČAJ
Lj.Marjanov(1), B.Ravanić(2), B.Radojević(1), B.Bojanić(1), Č.Lazović(1), Z.Stefanović(1), Z.Baščarević(1), A.Lazović(1)
(1)INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD, (2)ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, ODELJENJE ORTOPEDIJE

UVOD: Totalne endoproteze kuka u ortopediji prisutne su već 50-tak godina. U početku su implantirane ce-mentne endoproteze, da bi se 80-tih godina XX veka, sa tehnološkim i hirurškim napretkom počele implantirati i bescementne proteze. Vremenom došlo je do napretka same aloartroplastične hirurške tehnike i do tehnološkog usavršavanja endoproteza kuka, kako po sastavu, tako i po samoj obradi i dizajnu.
Naravno, uz napredak aloartroplastične hirurgije kuka vezana je i pojava raznih komplikacija. Jedna od najčešćih komplikacija koja kompromituje stabilnost proteze kuka je periprotetična osteoresorpcija. Ona se ispoljava u prvih nekoliko nedelja ili meseci ili nakon više godina od hirurške intervencije i može dovesti do razlabavljenja endoproteze, a ako se ista zanemari ili previdi može doći i do periprotetičnog preloma femura i/ili acetabuluma.
U pitanju je retrospektivni prikaz slučajeva pacijenata sa verifikovanim aseptičnim razlabavljenjem totalne en-doproteze kuka, u periodu od 2000. do 2008.godine, koji su praćeni i lečeni u IOHB Banjica, Beograd, sa ciljem da ukažemo na rane znake razlabavljenja totalne endoproteze kuka i njihov značaj u daljem hirurškom lečenju, u smislu revizione aloartroplastike.
ZAKLJUČAK: Ukoliko se rani znaci razlabavljenja totalne endoproteze kuka pravovremeno prepoznaju i po utvrđivanju istih neposredno učini hirurška intervencija operativni zahvat je manje složen. Tada obično izostaje koštani defekt acetabuluma i/ili fenura, te nije neophodna acetabularna i femoralna osteoplastika, koja je ne-izvodljiva bez koštane banke. Takođe su i postoperativni tok i rehabilitacija jednostavniji, uspešniji i brži.
Ključne reči: totalna endoproteza kuka, rani znaci razlabavljenja, prikaz slučajeva.
e-mail: bravanic@ptt.yu

110. SUPRASTRUKTURA NA IMPLANTATIMA- MOBILNA PROTETSKA NADOKNADA RETINIRANA RIEGELOM
Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić
STOMATOLOŠKA ORDINACIJA "STAD-DENTAL" NEGOTIN

UVOD. Implantologija kao multidisciplinarna protetska disciplina zahteva sofisticiran pristup u izradi supra-strukture na implantatima poštujuci sve protokolarne radnje a u cilju dobijanja biološke, funkcionalne protetske nadoknade.
CILJ. Izrada mobilne protetske nadoknade na implantatima u gornjoj bezuboj vilici koja će zadovoljiti fizio-gnomske, fonetske i mastikatorne potrebe pacijenta.
MATERIJAL I METOD. Nakon observacije stanja okluzalnog kompleksa u gornjoj bezuboj vilici indicirana je ugradnja četiri implantata u regiji 13 11 21 23. Poštujuci principe hirurških protokolarnih radnji, ugradili smo dvofazne implantate (ISOMED-ITALIA 3,5x13 in region 13 ,11,21,23 šavni materijal 3-0 SILK). Nakon perioda oseointegracije i otvaranja implantata, ustanovili smo da implantat u regiji 21 nije bio oseointegrisan, te smo odlučili da ga eksplantiramo i protetsku nadoknadu uradimo na tri implantata. Koristeći indirektnu metodu otiskivanja A- silikonoma (3M Espe Express STD) poštujuci protetske protokolarne radnje (AMANNGIRR-BACH - obrazni luk, articulator QUICK), izradili smo od bazne legure (Vironit C) individualne frezovane prečke, koje su dodatno retinirane rezama sa horizontalnim zatvaranjem po (H.GRUNLER) izrađenim u zubotehničkoj laboratoriji i na taj način dobili funkcionalnu nadoknadu.
REZULTATI. Dobijena na ovaj način, protetska nadoknada zadovoljava sve principe biološke, funkcionalne, dobro stabilizovane i pasivno retinirane protetske nadoknade samim tim je okluzalni stres na implantate sveden na minimum. Naravno da je izrada invidualne prečke i reze uvek bolja od plemenite legure ponekad je finansijski momenat odlučujući faktor.
ZAKLJUČAK. Izrada protetskih nadoknada na implantatima ne sme biti želja pacijenta koji uvek očekuju fiksni protetski rad koji u određenim okolnostima ne možemo postiži, a da pritom ispoštujemo sve parametre funkcionalno, biolosko, profilaktičke protetske nadoknade.
e-mail: stad_dental@yahoo.com

111. TUMORI UROTELA U NEGOTINSKOJ OPŠTINI ZA PERIOD OD 2005. DO 2009. GODINE
Ninoslav Dimitrijević, Živorad Didić, Dragan Stanisavljević, Biljana Paraskijević, Biljana Todorović, Nensi Mitrović Stevanović
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN

Ovom studijom smo ubuhvatili četvorogodišnji period praćenja incidence tumora urotela, tranziciocelularnog tipa u negotinskoj opštini. To je period 2005. do kraja 2008.g. Naša pažnja je posebno usmerena na tumore gornjeg i donjeg urotela, s obzirom da se naša opština nalazi na mapi BEN, a takođe i zbog višedecenijskog pri-sustva hemijske industrije.
Daleko veći broj je onih koji su oboleli od tumora donjeg urotela. Tumor je recidivirao u 13.2% slučaja. Recidivi su bili u vremenskom razdoblju od 1 do 2 god. Najmlađi pacijent koji je oboleo imao je svega 25 god, ženskog pola i na žalost u tom slučaju se pojavio recidiv u drugoj godini od operacije.
Što se tiče polne zastupljenosti, muški pol je u blagoj dominaciji.
Posebno je interesantan podatak da je od tumora gornjeg urotela obolelo 6 žena i samo jedan muškarac.
Najveći broj obolelih je u VII i VIII deceniji.
Sa sela je malo više obolelih u donosu na grad, ali je pitanje migracije u toku života.
Najveći broj tumora je bilo gr I i II.
Napominjemo da ima izvestan broj pacijenata koji nisu obuhvaćeni ovom studijom iz razloga što nisu prošli ni našu dijagnostiku.
e-mail: zokaiboba@nadlanu.com, nik-dik@hotmail.com

112. PRIMENA KOMPRESIVNE GRADUISANE BANDAŽE U LEČENJU ULCUS CRURIS VENOSUMA – NAŠA ISKUSTVA
Miroslav Miljković, Ivan Matić, Zdravko Habe
ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC, HIRURŠKO ODELJENJE

UVOD: Ulcus cruris je otvorena rana na nozi koja nastaje kao posledica hronične slabosti vena. Lekari ga opi-suju latinskim izrazom –ulcus cruris venosum-što znači venski čir na potkolenici.
DISKUSIJA: Ulcus cruris venosum je dakle otvorena rana na nozi koja nastaje kao najteža posledica hronične venske slabosti. Zbog lošeg funkcionisanja vena u nogama tokom vremena u zajedničkoj patnji propadaju i koža i tkivo. Zbog nepravilnog protoka krvi u venama one bivaju prepunjene i nezaustavljivo oštećene. Krv se nakuplja u nogama. Posle izvesnog vremena zbog tako mnogo krvi pritisak u nogama biva tako visok da se tkivna tečnost skuplja u nogama. To dovodi do otoka stopala i/ili potkolenice, ona postaju debela, javlja se crvenilo i počinju bolovi. Nakupljena tkivna tečnost pritiska na sve krvne sudove, na samo tkivo i kožu, kiseonik i hranljive materije ne dopiru do kože i tkiva i ona počinju da odumiru i nastaje otvorena rana. Samo pravovremenom terapijom se ovo može zaustaviti ili izbeći. Prvi pokazatelji nastajanja jednog venskog ulcus cruris-a su:
 male otvorene ranice ili povrede kože koje nikako ne zarastaju na potkolenici
 tamna pigmentacija na potkolenici
 vezivno tkivo postaje tvrđe
Odgovor uvek leži u tome, da prepunjene vene u nogama ne mogu da ispune svoje zadatke. One imaju važnu transportnu funkciju da iskorišćenu krv vrate nazad u srce i to uz pomoć mišicno – venske pumpe. Pošto su smeštene između mišića one pri kretanju bivaju pritisnute čime se krv potiskuje prema gore. Pri tome venski zalisci, koji funkcionišu kao ventil, sprečavaju da krv poteče ponovo na dole.
NASA ISKUSTVA: TUBULCUS je tubularna ortoza za lečenje otvorenih rana venskog porekla i stanja pred otvaranjem venskih rana. Deluje na principu graduisanog pritiska, a to znači da je pritisak u tubulcus-u strogo definisan i najjači u predelu medijalnog maleolus-a i postepeno idući nagore postepeno opada, na taj način pomažući venama da vraćaju krv ka srcu.
Na našem odeljenju kompresivnom bandažom (TUBULCUSOM) lečeno je oko 70 pacijenata u poslednje dve godine. Procenat zarastanja se kreće preko 85 %.
ZAKLJUČAK : Veliki procenat zarastanja rana uz dobru procenu i pravilnu indikaciju za primenu, relativna jednostavnost primene, smanjenje vremena i troškova lečenja pacijenata sa ulcusom daju ovoj metodi prioritet u lečenju ove patologije u ovom trenutku.
e-mail: drmiljko@medianis.net

113. ODSTRANJENJE CISTE BARTOLINIJEVE ŽLEZDE KAUSTIČNIM SREDSTVOM – STARO A SAVREMENO
Ljubica Milošević(1), Jasmina Diković(2), Dragoslav Kalinović(1)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA SLUŽBA (2)SLUŽBA ZA ANESTEZIJU I REANIMACIJU

Cista Bartolinijeve žlezde predstavlja retencionu formaciju, koja je češće jednostrana, nikada ne izčezava spontano. Izvodni kanal žlezde biva zapušen bilo zbog ranijih burnih ili tihih zapaljenskih procesa. Lečenje ciste je operativno – odstranjenje žlezde i njenog izvodnog kanala. Klasična operativna tehnika zahteva OET, brižljivu hemostazu izuzetno vaskularizovanog predela stidnice, plasiranje šavova i eventualno drena, hospitalizaciju od 5 do 7 dana. Odstranjenje Berolinijeve žlezde kaustičnim sredstvom – srebro-nitratom ima sledeće prednosti: kratkotrajnu IV ili lokalnu anesteziju, beskrvnost, nekorišćenje šavnog materijala, hospitalizaciju od 2 dana. Prednost je i mogućnost korišćenja metode odmah posle smiravanja zapaljenskog procesa. Na Ginekološko-akušerskom odeljenju u Zaječaru urađeno je u periodu 1998-2008. 538 vaginalnih operacija. Klasičnih operacija odstranjenja Bartolinijeve žlezde bilo je 34, a operacija uz pomoć kaustičnih sredstava 25. Ova metoda koja je bila nepravedno zaboravljena na našem odeljenju je doživela renesansu. Sve prednosti ove metode, bez ijedne komplikacije, znanje i veština ekipe uslovile su primenu metode sa kaustičnim sredstvom.
Ključne reči: kaustično sredstvo, Bartolinijeva žlezda
e-mail: dumil019@ptt.rs

114. HIRURŠKI TRETMAN TEŠKIH FORMI HIDRADENITISA
Milan Stojičić(1), Zdravko Petković(1), Zoran Tačević(1), Sanda Bogunović Stojičić(2)
(1)KCS, KLINIKA ZA OPEKOTINE, PLASTIČNU I REKONSTRUKTIVNU HIRURGIJU, (2)PRIVATNA LEKARSKA PRAKSA, BEOGRAD

Hidradenitis supurativa je hronična akneiformna infekcija kutanih apokrinih žlezda, koja može zahvatiti okolno potkožno tkivo i fasciju. Karakteriše se postojanjem pojedinačnih ili multiplih abscesa uglavnom međusobno povezanih uz pojavu ožiljaka. Iz većeg broja promena secernira purulentan sadržaj. Najčešće se javlja u predelu pazuha i prepona, ali moze zahvatiti i perineum, perianalnu regiju, grudni koš, prednji trbušni zid i ostale delove tela koje sadrže apokrine žlezde. Karakteristika teških formi je da pokazuju fenomen "vrha ledenog brega" odnosno da su mnogo veće nego što izgledaju.
Tretman hidradenitisa često predstavlja izazov. Pre početka terapije korisno je uraditi stejdžing.
Lečenje je konzervativno i operativno. U radu su prikazani slučajevi teških formi hidradenitisa uspešno lečenih različitim hirurškim procedurama.
e-mail: aeromix65@yahoo.com, sumach3@sbb.rs

115. ULOGA RESEKCIONE ARTROPLASTIKE U HIRURKOM LEČENJU DEFORMITETA PREDNJEG STOPALA OBOLELIH OD REUMATOIDNOG ARTRITISA
Radomir Radivojević, Branimir Kraljević, Veljko Jovanović , Predrag Stošić, Daniel Milosavljević, Boris Gluščević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURUŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD

UVOD: Deformitet prednjeg stopala je vrlo čest kod obolelih od reumatoidnog artritisa (RA) i iziskuje hirurško rešavanje. Deformitet najčešće čine udružen valgus palca i luksacija metatarzofalangealnih zglobova.
CILJ RADA je uočavanje postignutih korekcija primenom resekcionih artroplastika i njihove prednosti nad os-talim tehnikama.
METOD: Retrospektivnom studijom analizirali smo 387 operisana stopala kod 204 pacijenata metodom Keller-Hoffman. Operacije su rađene na našem odelenju u poslednjih 25 godina.
REZULTATI: Prosečni period praćenja je 13 godina. Analizirani su klinički i radiografski nalaz, kao i subjektivna procena bolesnika. Završni rezultat je odličan kod 174 stopala, zadovoljavajući kod 186 a loš kod 27 stopala. Recidiv valgus deformiteta se javio kod 28 stopala. Površna infekcija se javila kod 104 a ishemična nekroza kože kod 16 stopala.
Od 1988. godine primenjujemo dinamičku longitudinalnu trakciju (DLT), našu modifikaciju originalne tehnike; od tada nismo imali vaskularnih komplikacija.
ZAKLJUČAK: Resekciona artroplastika stopala daje odlične i zadovoljavajuće rezultate u preko 90% operisanih pacijenata koji boluju od RA. Primena DLT skraćuje trajanje operacije i smanjuje rizik od vaskularnih komplikacija.
e-mail: rajs@bvcom.net

116. RANI REZULTATI SUBTOTALNE ENDOPROTEZE KUKA KOD PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI STARIH OSOBA
Veljko Jovanović, Branimir Kraljević, Predrag Stošić, Danijel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD

UVOD: Prelom vrata butne kosti (FCF) je sve češći u industrijskim zemljama. Trauma može da provocira kom-plikacije i ugrozi život bolesnika.
METOD: Retrospektivno su analizirane istorije bolesti pacijenata lečenih zbog ove povrede na našem odeljenju od 1992. do 2008.
REZULTATI: na naše odeljenje je zbog FCF u ovom periodu primljeno 1018 bolesnika starijih od 65 godina. Subtotalna proteza kuka je urađena kod 725, a 283 nije operisano. Prosečna starost operisanih je bila 77,46 godina, a neoperisanih 79,82.
Intrahospitalni mortalitet je u prvoj grupi 41 (5,67%), a u drugoj grupi 59 (20,86%).
Isključivši hirurške, broj komplikacija kod operisanih je 107 (14,75%), a kod neoperisanih 41 (14,11%). U ovaj broj nisu ušli pacijenti sa smrtnim ishodom.
Komplikacije su češće u grupi neoperisanih (kardiorespiratorne - 9,09/30.43%, embolija pluća – 9,09/13,04%, gastrointestinalne - 5,45/8,70%, tromboflebitis - 0,9/4,35%, flebotromboze - 2,73/4,35%, dekubitusi - 4,54/17,39%).
ZAKLJUČAK: Na osnovu ovih rezultata, smatramo da je subtotalna endoproteza kuka metod izbora u lečenju FCF starijih bolesnika. Operacija smanjuje učestalost posttraumatskih komplikacija i intrahospitalni mortalitet, a poboljšava kvalitet života.
e-mail: rajs@bvcom.net

117. MESTO TOTALNE ENDOPROTEZE KOLENA U LEČENJU REUMATOIDNOG ARTRITISA
Branimir Kraljević, Veljko Jovanović, Predrag Stošić, Daniel Milosavljević, Boris Gluščević, Radomir Radivojević
INSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRURUŠKE BOLESTI "BANJICA", BEOGRAD

UVOD: Reumatoidni artritis (RA) obično zahvata više velikih zglobova. Zglob kolena je u oko 85% slučajeva obostrano zahvaćen.
METOD: Retrospektivnom studijom je analiziran funkcionalni i radiografski nalaz kao i subjektivna procena bolesnika. U protekle 22 godine na našem odelenju je operisano 137 pacijenata obolelih od RA; ugrađeno je 168 totalnih endoproteza kolena. Bilo je 28 muškarca i 109 žena sa rasponom starosti od 21 do 74 godine; većina ih je u petoj i šestoj deceniji zivota. Period praćenja se kreće od jedne do petnaest godina.
REZULTATI: Ispitivani su klinički i radiografski parametri, kao i subjektivna procena bolesnika. Kao dobar završni rezultat klasifikovano je 124, zadovo1javajući 30, a loš rezultat kod 14 operisanih kolena. Kao kompli-kacije smo imali usporeno zarastanje rane kod 22, a tranzitorni neurološki poremećaj kod 6 bolesnika. Kod 7 bolesnika se javila tromboembolija donjih ekstremiteta. Dislokacija patele se javile kod troje, duboka infekcija je nađena kod 5 a lezija LCM kod dva pacijenta.
ZAKLJUČAK: Ugradnjom tota1ne endoproteze kolena se stvaraju funkcionalno bolji uslovi za tretman mekih tkiva (kapsula, tetive, mišići).
e-mail: rajs@bvcom.net

118. ZNAČAJ SPOLJAŠNJE FIKSACIJE U LEČENJU PREDNJE OTVORENE LUKSACIJE TALUSA
Zoran Antić(1), Goran Vidić(2), Saša Milenković(2), Aleksandar Rakonjac(1), Zvezdana Antić(1)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC, (2) KC NIŠ, KLINIKA ZA ORTOPEDIJU I TRAUMATOLOGIJU

UVOD:Talus je značajna kost zadnjeg dela stopala koja zajedno as distalnim okrajcima tibije, fibule i kalkaneusom čini skočni zglob. Zbog svojih anatomskih karakteristika Iispecifične vaskularizacije, povrede ove kosti su teške Iiretke. Osnovni terapijski principi ovakvih povreda su hitni i to su anatomsko repozicija i stabilna fiksacija.
PRIKAZ SLUČAJA: Bolesnik N.M. Star 59 godina dolazi na odeljenje Ortopedije u Z.C. Aleksinac 30 min posle pada sa visine do oko pet metara. Na prijemu je klinički evidentirana lacerokontuziona rana gornje lateralne strane stopala, promera 10 x 5 cm iz koje prominira kost. Nakon standardne (AP i lateralna grafija) radiografije verifikovana je otvorena prednja luksacija talusa. Bolesnik je posle ubrzane preoperativne pripreme operisan. Urađena je otvorena repozicija talusa i aplikovan je spoljašnji fiksator za potkolenicu i stopalo M-20 po Mitkoviću tj. urađena je distrakciona spoljašnja skeletna fiksacija skočnog i subtalarnog zgloba.
Prilikom dvomesečnih kontrola i primene adekvatne terapije, rana zarasta per secundam. Spoljašnji fiksator je skinut nakon 6 nedelja i bolesnik uspešno rehabilitovan. Nije bilo postoperativnih komplikacija, a ni avaskularne nekroze talusa koja je jedna do najtežih komplikacija ovakvih povreda.
ZAKLJUČAK: Spoljašnja skeletna fiksacija je metoda izbora u lečenju i konačnom zbrinjavanju otvorene luksatiae talusa.
e-mail: ortreum@bankerinter.net

119. TRETMAN HRONIČNE VENSKE ULCERACIJE KOMPRESIVNOM BANDAŽOM TUBULKUS ELASTIČNOM ČARAPOM – PRIKAZ SLUČAJA
Bojan Pešić, Slaviša Ristić, Saša Lazović, Mladen Timilijić, Saška Pešić, Dragana Mitrović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Prema podacima SZO 20% svetskog stanovništva pati od nekog vida poremećaja venskog sistema. U našoj zemlji 50-60000 ljudi boluje od venske ulceracije. Venski ulkusi se dele na dve grupe: primarni i sekundarni. Primarni nastaju kao posledica insuficijencije glavne valvule v.s.m. (lečenje hirurškim uklanjanjem ove vene). Sekundarni venski ulkusi nastaju kao posledica patoloških stanja koja daju obrnut smer kretanju venske krvi (iz dubokog u površni venski sistem što za posledicu ima stvaranje dermatoliposkleroze i tamnog prebojavanja kože podkolenice) – lečenje je kompresivnom bandažom.
Pacijentkinja M.T. boluje 10 godina unazad od hronične venske insuficijencije sa pojavom venskih ulceracija poslednjih 7 godina. U početku je rana je previjana 3% hidrogenom ili povidon penom, a kasnije upotrebljavana blaža sredstva kao što su rivanol ili 3% acidi borici. Pojavom epitelizacije, vodili smo računa samo da rana bude suva (antibiotik u spreju -aerosol Enbecin). Posle toalete rane i primene antibiotika stavlja se običan sloj sterilne gaze preko rane (od članaka do kolena). Drugi sloj je pamučni sterilni zavoj koji služi za adaptaciju prvog sloja. Zatim se plasiraju terapeutski slojevi TUBULKUS čarapa - INOTEC CORPORATION. Pointer linija na čarapi je za 2 poprečna prsta iznad medijalnog maleolusa (najadekvatnije primena čarapa). Pacijent je skidao tubulkus čarape samo preko noći, a previjanje smo vršili na 2. – 7. dan. Na ovaj način je došlo do potpune sanacije ulceracije veličine 10x3cm u periodu od 3 meseca.
Tubulkus je čarapa pletena u tubularnoj formi koja izaziva pritisak od 30 – 45 mmHg. Ovime se postiže odgovarajući kompresivni efekat kod bolesnika sa hroničnom venskom insuficijencijom.
e-mail: saskabojan@gmail.com

120. RECIDIV KARCINOMA KOLONA POSLE 15 GODINA-PRIKAZ SLUČAJA
Ivan Matić, Miroslav Miljković, Snežana Ilić, Zdravko Habe, Dragan Ilić, Olivera Matkić
ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC,HIRURŠKO ODELJENJE

UVOD. Incidencija karcinoma kolona i rektuma je veća u populaciji zapadnih zemalja. Incidenca se povećava sa starošću od 40 god i naviše i dostiže svoj vrh između 60 i 75 god. Karcinom kolona je češći u žena a karcinom rektuma kod muškaraca. 95% malignih tumora kolona i rektuma su adenokarcinomi. Predispozicija za oboljevanje su familijarna polipoza kolona, Mb Crohn, Colitis ulcerosa.
PACIJENT I METODI. Pacijentkinja starosti 74 godine dolazi sa kliničkom slikom tumora desnog kolona. Klinička slika-palpabilni tumefakt predeo ileocekuma, prisutna anemija, okultna krv u stolici, povećana se-dimentacija. CT nalaz: prisutan tumefakt kolona ascendens, hepatična fleksura veličine 120x99x80mm, po-tiskuje V.Cavu i bubreg ali bez znakova infiltracije, paraaortalno uvećani limfni nodusi dijametra do 12mm, nema prisustva slobodne tečnosti u abdomenu. U jetri prisutno nekoliko jasno ograničenih hipodenznih fokalnih lezija od kojih je najveća lokalizovana u III segmentu i dijametra je 102mm. Ne hvata okolne strukture arterije, uretere, bubreg desni. Prethodna operacija bila 1994, kada je zbog karcinoma transverzuma urađena segmentalna resekcija colona transversuma sa T-T anastamozom, primala citostatsku terapiju. Bolest počela sa gore navedenim simptomima 6 meseci pre prijema.
TERAPIJA. Posle adekvatne pripreme kolona urađena desna hemikolektomija sa ileotransverzoanastamozom T-L uz propratnu cistektomiju obične ciste jetre sa donje strane jetre. Materjal poslat na Ph. Ph nalaz-Adenocarcinoma invasivum colonis ascendentis, HG II, NGII. Peritumorski limfni nodusi bez metastaza, linije resekcije bez tumora, 2. Cystis simplex hepatis, limfni nodusi iz okoline bez metastaza, limfni nodisi iz mezoa bez metastaza. Staging: pTNM-PT 3, pNo(0/8), pMx, Dukes B, Astler-Coller B2. Pacijentkinja otpuštena kući 12. dana. Dalje lečenje nastavljeno na klinici za Onkologiju Niš.
REZULTATI. Približno 10% tumora je inoperabilno u momentu operacije, a dodatnih 20% ima lokalno opera-bilne promene, što znači da se operativno lečenje može sprovesti u približno 70% slučajeva. Procenat preživljavanja bolesnika kod kojih je rađena resekcija je oko 65%. Prognoza je nepovoljna kod opstrukcija i perforacija. Konkretno u ovom slučaju pošto je tip B2 po Astler Colleru očekivano petogodišnje preživljavanje je oko 54%.
DISKUSIJA. Prosečno vreme koje protekne između pojave simptoma i definitivne terapije je oko 10 meseci. Rana dijagnostika u onkološkoj hirurgiji je krucijalna. Treba poboljšati dijagnostiku u smislu rutinski screening serum CEA i kolonoskopija, posebno u slučajevima gde je veća incidenca pojave karcinoma, na primer Mb Crohn, Colitis ulcerosa, Familiarna Polipoza kolona, ili kao ovaj slučaj gde je već rađena resekcija zbog tumora kolona.
e-mail: mina1910@nadlanu.com

121. KONZERVATIVNI TRETMAN OŽILJKA NASTALOG POSLE HIRURŠKE INTERVENCIJE – PRIKAZ SLUČAJA
Bojan Pešić, Saška Pešić, Slaviša Ristić, Saša Lazović, Dragana Mitrović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Svako zarastanje rane odvija se kroz nekoliko faza: zapaljenski odgovor tkiva – vazokonstrikcija sa formiranjem mirkotromboze i migracija eritrocita, leukocita i proteina plazme; fibroblastička faza – formiranje fibroblasta i kapilarnih pupoljaka; kontrakcija, epitelizacija rane i sazrevanje ožiljka. Nastajanje ožiljka je normalan, prirodni proces. U formiranju ožiljka glavnu komponentu čini kolagen. Promena sastava polisaharida ne samo da je različita u različitim tkivima, već se menja u toku evoluvije zarastanja rane. Organizacija kolagenih vlakana počinje primarnim procesom zarastanja rane sa postupnim povećanjem jačine ožiljka. Proces može da traje godinama i sastoji se u preraspodeli kolagena koji modeliraju oblik ožiljka. Postoje različite vrste ožiljaka: strije – posle trudnoće i nagle promene telesne težine, ožiljci od akni, hipertrofični ožiljci, keloidni ožiljci, kontrakture – posle opekorina i ožiljci posle hirurških intervencija.
Pacijetkinji I.J. urađena je hirurška intervencija uklanjanja ateroma u predelu lica. U postoperativnom periodu rana zarasta per primam, ligatura (subdermalni šav) skunuta desetog dana od intervencije. Na predlog ordinirajućeg hirurga, ožiljak tretiran ScarZone kremom za otklanjanje ožiljaka. Rezultati tretmana su praćeni jedanput mesečno a konačni rezultat je bio potpuni nestanak vidljivog ožiljka posle tri meseca.
Krema ScarZone za uklanjanje ožiljaka sadrži 4% silikon – smanjuje dubinu, širinu, dužinu i prebojenost ožiljka tako da formira zaštitnu barijeru na površini kože povećavajući hidrataciju i oksigenaciju kože; zaštitni faktor 15 – Octinoxate 7,5% i Cinkoksid 3,93%; ekstrat zelenog čaja – antioksidantno i antiinflamatorno dejstvo.
e-mail: saskabojan@gmail.com

122. TU MUCOSAE BUCC. LAT. SINIST.
Dragan Mišić
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, ORALNA HIRURGIJA

CILJ RADA: Prikaz slučaja neuobičajeno velikog Tu bukalne sluzokože i način uklanjanja.
METOD RADA: Po postavljanju dif.dg. o izraslini na sluzokoži levog obraza pacijentkinje starosti 65 god. do-net je plan uklanjanja iste. Promena je bila stara 5 god, a uklonjena je elipsastom incizijom. Posle uklanjanja poslata je na HP analizu. Promena je bila veličine većeg oraha.
REZULTAT RADA: Post-operativni period bez jakih bolova i otoka. Pojedinačni šavovi uklonjeni za 7 dana.HP pregledom br.257/09 mikroskopski potvrđena Dif.dg. Papilloma.
ZAKLJUČAK: Za svaku promenu na sluzokoži usne duplje, ( bez obzira na veličinu), potrebno je javiti se na pregled kako bi se ista uklonila sa što jednostavnijom i bržom hirurškom tehnikom i bez recidiva.
e-mail: aneta_go@ptt.rs

123. HAEMANGIOMA USNE DUPLJE
Saša Mihajlović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ORL

Hemangiomi su benigni mezenhimni tumori usne duplje kongenitalnog porekla. Zajedno sa limfangiomima isključivo se javljaju kod devojčica u predelu obraza ili jezika.
Kao takvi, pokazuju tendenciju spontanog smanjivanja ili sanacije u prvih nekoliko godina života. Terapija je potrebna kod oblika koji rastu ili krvare. Tada se sprovodi embolizacija ili se promene uklanjaju laserskom eva-poracijom.
Kroz ORL službu ZC Knjaževac za period od 2004-2008. godine zabeležena su 3 slučaja i to 3 kod devojčica po rodjenju od kojih su sva 3 hemangioma bili veličine zrna graška i koji su se u periodu od godinu i po do tri godine dana spontano povukli na veličinu zrna pšenice i koje su i dalje pod kontrolom.
U praćenju hemangioma značajno mesto zauzima timski rad otorinolaringologa i maksilofacijalnog hirurga.
e-mail: zdefil@neobee.net

124. PRIMENA AUTOLOGNE PREOPERATIVNE DONACIJE KRVI KOD BOLESNIKA KOJIMA JE RAĐENA ALOARTROPLASTIKA ZGLOBA KUKA
Goran Vidić(1), S.Milenković(1), I.Micić(1), S.Stojanović(1), Z.Golubović(1), Z.Stanojković(1), Zoran Antić(2), Zvezdana Antić(2), J.Vidić(3)
(1) KLINIČKI CENTAR NIŠ, ORTOPEDSKA KLINIKA (2)ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC (3) RZZO

UVOD: Primena autotransfuzije je metoda izbora svuda gde je medicinski opravdana i moguća i podrazumeva davanje krvi od strane pacijenta u određenim vremenskim razmacima 4-5 nedelja pre operativnog zahvata. Obično se primenjuje kod velikih i zahtevnih operativnih zahvata tokom kojih se gubi dosta krvi. Budući da transfuzija tuđe krvi još uvek nosi rizike, autotransfuzija je logičan put razvoja.
CILJ RADA: Utvrditi značaj primene preoperativne donacije krvi kod bolesnika kojima je rađena aloartroplastika zgloba kuka.
MATERIJALI METODE: Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 25 bolesnika kojima je na Klinici za Ortopediju i traumatologiju u Nišu rađena aloartroplastika zgloba kuka. Procedura uzimanja krvi sprovođena je preoperativno ambulantno, pri čemu im je prethodno proverena krvna slika. Krv je uzimana u dvoslojne kese i separisana na deplazmatisanu krv i plazmu. Ujedno je svakom bolesniku urađena krvna grupa, Rh faktor i testiranje na transmisivne bolesti (AID-s, sifilis, hepatitis B i C). Krv je uzimana i čuvana u Zavodu za transfuziologiju Niš. Planiranje optimalne preoperativne kolekcije krvi je bilo specifično za svaku hirušku proceduru tj. za totalnu endoprotezu kuka optimalna količina je 2- 3 jedinice krvi. Ispitanici su tokom ove procedure redovno uzimali preparate gvožđa i folne kiseline. Tokom primene ove metode transfuzije praćena je mogućnost pojava komplikacija.
REZULTATI: Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 25 bolesnika prosečne starosti 65.16±5.47 god. na Klinici za Ortopediju i Traumatologiju Niš. Svim bolesnicima je urađena aloartroplastika zgloba kuka. Uz lični pristanak ispitanika je tokom operacije primenjena autologna transfuzija. Ispitanici su imali Hct veći od 0.34 i Hgb veći od 110g/l. Krv je uzimana na svakih sedam do devet dana, a zadnja donacija je bila najmanje 72 h pre operacije. Tokom operacija bolesnici su primali prosečno oko 3 jedinice krvi.
Prosečna vrednost Hgb ispitanika koji nakon autologe transfuzije nisu imali komplikacija je bila 123.95±15.7, a u bolesnika sa komplikacijama postoperativno 67±3.8, tj hematokrita - Hct 47.25 ±9.33 i 26±3.4. Rezultatima istraživanja utvrđeno je da kod 84% bolesnika nije bilo bakterijske kontaminacije, značajnog pada vrednosti Hct-a i Hgb i nije bilo potrebe za homologom transfuzijom p<0.1. Značajan pad vrednosti Hgb i Hct je zabeležen u 16% ispitanika koji su dodatno primili homologu transfuziju, što i nije statistički značajno u odnosu na ostale.
ZAKLJUČAK: Autologna transfuzija je značajna metoda izbora kod velikih i zahtevnih operacija kao što je aloartroplastika zgloba kuka u ortopediji.
Ključne reči: Autologna transfuzija, operacija,veliki zglobovi, ortopedija.
e-mail:g.vidic@jotel.co.rs

125. PRIMARNI SPONTANI PNEUMOTORAKS KOD MLAĐIH MUŠKARACA
Miloš Milojković, Miloš Stanković, Marko Kostić, Marko Čelar, Aleksandar Bogdanović, Milorad Pavlović, Bojan Ilić, Ivica Milosavljević
KLINIČKI CENTAR NIŠ, ODELJENJE GRUDNE HIRURGIJE

Na spontani pneumotoraks otpada oko 0,1% -2% svih hirurških oboljenja. Primarni spontani pneumotoraks (PSP) se javlja najčešće kod mladih, mršavih, muškaraca, koji su ranije bili dobrog zdravlja i bez bolesti pluća u anamnezi, aktivnih pušača.
Tipičan pacijent sa PSP-om je visok, mršav, ktivan pušač bez ranijeg oboljenja pluća. Simtomi vezani za pri-marni spontani pneumotoraks su dispneja, bol ili oba navedena.Trajanje simptoma može da utiče na dužinu hospitalizacije. Na odeljenju Grudne hirurgije KC Niš u periodu od 2007. do 2008. hospitalizovan je 41 pacijent sa dijagnozom PSP. Podaci su dobijeni na osnovu anamnestičkih podataka i fizikalnog pregleda.
Od 41 pacijenta lečenih sa dijagnostikovanim PSP-om 37 su bili muškarci i 4 žene.
Prosečna starost hospitalizovanih je iznosila je 33,32 godine. 89% pacijenata muškog pola su bili aktivni pušači. Kod 51 % pacijenata dispneja je bila dominantan simptom, 27% je imalo oštar probadajući bol a 22% hospitalizovanih je imalo oba navedena simptoma. 10 pacijenata sa dispnejom koja je trajala do 6 h je pravovremeno je prepoznato te je prosečna dužina hospitalizacije bila 5 dana. 19 bolesnika je imalo oštar probadajući bol i javilo se lakaru u prva 24 h a njihovo lečenje je trajalo od 6 do 7 dana. 12 pacijenata se javilo nakon 24 h a imalo je oba simptoma sa dužinom lečenja većom od 7 dana. Ukupan prosek lečenja PSP je bio 7,63 dana. Više od 70 % simtoma PSP otpada na dispneju i bol. PSP je bolest muške populacije, starosti između 21 i 35 godine. Reč je o visokim, mršavim, prethodno zdravim ljudima koji su uglavnom bili pušači. Dominatan simptom PSP je dispneja, a zatim bol. Na ova dva simtoma otapada više od 70%. Bol sa dispnejom se javlja u oko 20% pacijenata. Pravovremeno prepoznat, tretiran PSP u značajnoj meri moze da utiče na dužinu hospitalizacije.
Ključne reči: primarni spontani pneumotoraks, mlađi muskarci, dispneja, bol, hospitalizacija
e-mail: milojkoyu@yahoo.com

126. FIBROADENOM KAO NAJČEŠĆI BENIGNI TUMOR DOJKE
G. Bogdanović, V. Ivković, S. Dimitrijev, V. Marjanović
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR

Fibroadenom (FA) je benigni tumor koji pokazuje proliferaciju epitela i vezivnog tkiva. Javlja se kod žena mlađe životne dobi do 40. godine a sve ređe kako se približava menopauzi. To je okrugao, tvrd, pokretan na palpaciju i neosetljiv tumor veličine do 35 mm. Uticaj estrogena na nastanak je nebitan, naročito onaj vezan za pubertet, pa je zato u ovoj dobi najčešći. Mogu biti multipli, da recidiviraju ako se adekvatno hirurški ne odstra-ne ali nikad ne metastaziraju. U retkim slučajevima opisan je Ca in situ u fibroadenomu. Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji preko dnevne bolnice. Obradili smo 200 slučajeva koje smo operisali u prethodnih 10 godina. U preko 80% klinička, EHO i PH dijagnoza se podudarala. U 5 slučajeva smo imali Tu phyllodes (jedan maligni oblik), u 3 slučaja početni karcinom. U 15% radilo se o fibrocističnoj displaziji ili običnoj cisti gde je punkcijom dokazana dijagnoza. Zbog mogućnosti da FA sadrži i Ca in situ pored ex tempore nalaza neophodan je i definitivni PH. Ukoliko se dijagnoze razlikuju poželjno je konsultovati patologa više ustanove.
e-mail: zcbor@sezampro.rs

127. PURILON GEL I BIATAIN AG OBLOGA U BORBI PROTIV HIRURŠKE INFEKCIJE
Tatjana Milaćević, Ivica Milosavljević
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE HIRURGIJE

Bolesnik P.M.,u životnom dobu od 83 god., boluje od insulin zavisnog oblika šećerne bolesti. Od pre 2 godine počinju tegobe vezane za generalizovanu arteriosklerozu koje najpre rezultuju ishemijom stopala i potkolenica, naročito sa leve strane, te nekrozom kože, a zatim i gangrenom palca levog stopala koji je amputiran. Arteriografijom je dokazana okluzija poplitealne arterije levo, sa nemogućnošću rekonstruktivnog zahvata, te je vaskularni hirurg predložio natkolenu amputaciju ako dođe do lokalne progresije bolesti. Od tada, a tome ima preko 12 meseci, s obzirom na to da je bolesnik odbio amputaciju, traje naša borba sa infekcijom i vaskularnom insuficijencijom u čemu nam pomažu i Puriolon gel i Biatain Ag obloga koji ranu održavaju u okvirima koje možemo kontrolisati, u smislu dimenzija i kontaminiranosti, što jos uvek odlaže amputaciju. Ovim je i kvalitet života našeg bolesnika sačuvan, s obzirom na životnu dob te prateće bolesti.
e-mail: kujagara@gmail.com
     
             
             
      [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] TMD_2009_ PROGRAM.pdf ]<<< ] >>> ]      
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com
     
             
      Design: Infotrend