XXIII Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova -
Istorija medicine i narodne zdravstvene kulture

1867. godine objavio je Samuel Kristeller (1820-1900) prvi opis propisanog hvata za potporu porođajne moći, koji je po njemu kasnije i nazvan u naučnim krugovima, mada je u odnosu na indikacije i opasnosti osporavan. Expressio foetus u rutinskom, svakodnevnom radu u porođajnim salama nalazi obilatu primenu.
U istorijskom začetku Kristellerovog hvata bilo je mnogobrojnih predrasuda od strane savremenika na njegovu ponudu. Konačno, biće izložen aktuelni stav istraživača, indikacije i kontraindikacije za primenu hvata po Kristelleru. Često može putem primene ove mere, zajedno sa učinjenim episiotomijom, izlazak glavice biti dostižan i zbog toga operativni porođaj izbegnut.

99a
DO 1870.G. I OD 1870.G.
Goran Čukić
Dom zdravlja Berane

Da nisu istočna i zapadna medicina jednako doprineli savremenoj medicini pokazao je L. Thaller 1938.g. u svojoj knjizi “Od vrača i čarobnjaka do modernog liječnika”. Prekretnica je bila - 1870.g.! Nije sve jedno do kada se ne pridaje značaj kosmopolitskim dostignućima Evrope, u ocenama: «Narod je bolesnike odvajao, pošto nijesu znali ništa drugo» (Rovinski u CGori); pojavom “rednje” napuštano je područja gde je vladala; knjaz Miloš je formirao karantine i sastanke; “školska evropska medicina” i “naša “primitivna””... Da li je iz naše naučne medicine preneseno u druge discipline npr. istoriju, da su “epidemije… sa svojih hodočašća u Meku donosili Turci”. Traženje razloga pojave svakoj bolesti u tuđem svetu je “dobro” rešenje, jer zadovoljava psihološku stranu; ali bi mogla biti ocenjena od trezvene naučne racionalnosti i kao – negativna odbrambena reakcija. Neka bolest je mogla bila tu – endemična, ali o kojoj tada nismo znali ništa... Deklarativno, evropska medicina je bila ispred, no stvarno je “bila nemoćna i tadašnja školska evropska medicina u odnosu na našu “primitivnu” u Bosni.” U Carigradu je osnovan 1839. g. ”Vrhovni Carigradski zdravstveni savet”, ustanovljavanjem međunarodne komisije stručnjaka iz velikih evropskih država, da se prate kuga i kolera... Brzo se uvidelo da ova institucija nije dovoljna za uspešnu borbu.” Za razliku od Turske, primenjivano u tek nastaloj knjaževini Srbiji je bio vrhunac borbe protiv zaraza (karantin i sastanak). Narod se sličnom empirijom od ranije branio, izdvajanjem bolesnika, napuštanjem područja zahvaćenog zarazom... Do novog Pasterovog perioda, do 1870.g., smatramo da nema bitnog osnova zameriti onima što ne zasnivaju svoju preventivnu medicinu na (ne)naučnoj evropskoj; treba više obratiti pažnju na razvijenost privrede i standarda... Od 1870.g. higijena prelazi iz “mistične epohe u naučnu”; kosmopolitska zajednica je tražila značajnija otkrića da bi bila uspešna, opšte higijenske mere se zamenjuju specifičnim; medicinska potka je stvarno naučna - bakteriološka era i druga brojna otkrića; sada je već imalo zašto sustizati predvodnike.

100.
ISCELITELJSKA MOĆ MANASTIRA PREOBRAŽENJE
Snežana Šaponjić-Ašanin
Narodni muzej Čačak

Manastir Preobraženje se nalazi u Ovčar Banji kod Čačka. Njegova isceliteljska moć je bila poznata dugim nizom prethodnih vekova.
Od drugog Svetskog rata, manastir Preobraženje, gotovo zaboravljen, ponovo dobija svoj značaj devedesetih godina XX veka. Kao što se Preobraženje prvobitno slavilo kao dan preobražaja prirode i dobijanja nove snage, tako se u narodu odavno verovalo da ovaj praznik ima posebnu isceliteljsku moć. Takvu ulogu narodno verovanje daje samom manastiru.
Veruje se da posebnu moć manastir ima na praznik Preobraženje. Tog dana mnogi bolesnici se pričešćuju. Sveštenici im čitaju posebne molitve. Darivaju ikone prinoseći na taj način vid žrtve u vidu novca, hrane, ručnih i zanatskih proizvoda. Veoma često bolesnici provode čitavu noć u manastiru ili ispred njega uoči Preobraženja (19. avgust).
U poslednje vreme na ovaj praznik dođe mnogo ljudi. Među njima je daleko najveći broj onih čiji je razlog posete zdravstvene prirode. Znajući da je zdravlje najveće bogatstvo sasvim je jasno i opravdano njihovo prisustvo u ovoj svetinji.

101.
O NARODNOM LEČENJU U SEVEROISTOČNOJ SRBIJI - ETNOGRAFSKI ZAPISI -
Živka Romelić
Narodni muzej Kruševac

Rad sadrži deo terenske građe, sakupljane 1983-1987, na prostoru severoistočne Srbije, u 23 naselja 4 opštine (Bor, Majdanpek, Boljevac, Sokobanja), a koja se odnose na narodna znanja i verovanja o lečenju, uzrocima nastajanja pojedinih bolesti, njihovim nazivima i simptomima. Izneti podaci govore prvenstveno o primeni raznog bilja u narodnom lečenju, koje se i danas primenjuje, kao i o nekim drugim vidovima etnomedicine.

102.
ZDRAVSTVENO VASPITANJE UČENIKA U OGLEDNIM ŠKOLAMA NA PODRUČJU TIMOČKE KRAJINE 80-TIH GODINA XX VEKA
Petar Paunović
Rajac

Tokom profesionalizacije preventivno medicinskih aktivnosti na području Timočke krajine, započetih sredinom 60-tih godina XX veka, sve službe Zavoda za zaštitu zdravlja "Timok" u Zaječaru zapošljavale su i edukovale lekare i zdravstvene saradnike do specijalističkog nivoa. Kada je reč o zdravstvenom vaspitanju isto se dogodilo, pa je tokom vremena i u Odseku za zdravstveno vaspitanje Zavoda uspostavljen profesionalni tim stručnjaka za rad na zdravstvenom vaspitanju naroda. Takav razvoj i jačanje Zavoda bili su logični i kao odgovor na potrebe zdravstva i prosvete da na zdravstvenom vaspitanju naroda rade stručno i organizovano.
Posebna pažnja poklonjena je zdravstvenom vaspitanju po školama. Kada je reč o tome jedan problem je postojao: kako osposobiti takav tim za profesionalni rad u svakodnevici. Da bi se to postiglo stvorene su tzv. ogledne škole, po jedna osmogodišnja škola na području svake komune, u kojima su profesionalci Zavoda uspostavljali neposredan kontakt sa đacima, nastavnicima (školom) i porodicom radi ostvarivanja programa zdravstvenog vaspitanja učenika u školama.
U svome radu autor iznosi iskustva u radu na zdravstvenom vaspitanju đaka u oglednim školama Valakonju (Boljevac), Velesnici (Kladovo), Vlaolu (Majdanpek), Gornjanu (Bor), Gornjoj kamenici (Knjaževac), Dugom Polju (Sokobanja), Kovilovu (Negotin) i Planinica (Zaječar) u periodu od 1982. do 1987. godine.
Iskustva u radu na zdravstvenom vaspitanju đaka u oglednim školama na području Timočke krajine, mogu koristno poslužiti danas, u vreme kada je u školski nastavni program u Srbiji uveden program zdravstvenog vaspitanja učenika.

103.
ZLATNA STAZA ZDRAVLJA KROZ ISTORIJU I PUT SRBIJE
Milan Rajčević
Beograd

U radu se polazi od predpostavke da postoji zlatna staza zdravlja i da ta zlatna nit nije prekinuta do kraja XX veka. Najvažnija karakteristika te staze je relacija vlasti i zdravlja. Zbog ove karakteristike analiza obuhvata ideju i koncept zdravlja u sistemu socijalnih i političkih ideja.
Istorija razvoja zdravlja je istorija interelacije vlasti i zdravlja. Kroz celu istoriju odnosu vlasti i zdravlja se pridavao fundamentalni značaj. Ova relacija je otvorila i trasirala zlatni put kroz istoriju. Aristotelu pripada najznačajnija uloga u određivanju staze zdravlja.
Aristotel udara prvi fundamentalnu osnovu svojom tvrdnjom da za sreću čoveka zdravlje je jedna od pet osnova. Otvarajući osnov za razvoj zdravlja on vidi holistički pristup zdravlju a demokratuju kao vlast naroda koja je u funkciji podrške.
Ovaj zlatni put je ostvaren na evropskom tlu stim da se nikada nije prekinula nit zahvaljujući jezgru kulture Stare grčke.
Sve imperije koje su se razvijale posle Stare Grčke imale su u okviru socijalnih i političkih procesa ideju zdravlja.
U XX veku Evropa zabrinuta za sudbinu sveta razvija zdravlje kao globalnu ideju i nudi društveni model zdravlja. Na ovaj način je obezbeđen sistemski pristup zdravlju i omogućen razvoj zdravlja i odgovornost vlasti za taj razvoj.
Pripadajući, prva od svih ostalih zemalja Evrope, jezgru kulture Stare grčke, Srbija je dala odlučujući doprinos za opstanak i razvoj ideje i koncepta zdravlja.

104.
KULT DRVETA U PREVENCIJI I LEČENJU BOLESTI U NAŠOJ TRADICIONALNOJ KULTURI
Ivana Ćirjaković
Narodni muzej Čačak

Kult drveta je jedini od starih kultova iz predhrišćanskog perioda sa kojim se naša pravoslavna crkva brzo izmirila, tako da je i danas neobično živ u našem narodu.
Drvo je zapravo stan božanstva, prvi najprimitivniji hram i njegova lekovita snaga se ogleda u snazi demona ili božanstva koji u njemu obitava. Obožava se hrast, leska, tisovina, lipa kao same vrste ili staništa božanstava, dok su recimo zova i orah staništa zlih demona kojih se treba kloniti. Drveće se zbog tih svojih osobina poštuje, prinose mu se žrtve u jelu i piću, tabuisano je sečenje i branje plodova svetog drveta, sve u cilju umoljavanja nadprirodnih bića koja u njima žive. Pričešćivanjem listovima ili pupoljcima leske, drena, tisovine ili gloga, želela se njihova životna snaga preneti na čoveka. Sličan efekat čovek je želeo da postigne opasivanjem vrbovim ili drenovim prutem koje je opasanog štitilo od bolesti ili šibanje dece vrbovim ili leskovim prutićem čime su se osobine ovog drveća želele preneti na čoveka i obezbediti mu dobro zdravlje i napredak.
Neke od pomenutih ritualnih radnji zadržale su se do današnjih dana i svedoče o veoma jakom uverenju da se eliksir života nalazi u tajanstvenoj snazi drveta.

105.
OSNOVNE ODLIKE DUGOVEČNIH OSOBA U PIROTSKOM KRAJU
Dragoljub Zlatković
Muzej Ponišavlja, Pirot

Cilj rada je da ukaže da je dugovečnost pouzdan pokazatelj ne samo životnih uslova već i nivoa zdravstvene kulture jedne populacije. Ona ujedno pokazuje koji životni stil daje najbolje rezultate i šta je najvažnije u očuvanju ukupnog zdravlja.
Metode: Punih 39 godina na području Pirotskog okruga beležio sam osnovne karakteristike dugovečnih osoba i sa njima vodio duge razgovore uz pomoć otvorenog upitnika. Povremeno sam analizirao zabeleženi materijal i na osnovu novih saznanja proširivao upitnik.
Rezultati: Podaci o dugovečnim osobama su deo rukopisa Zdravlje i smrt, koji pripremam za štampu.
Zaključak: Pouzdanost analize dugovečnih osoba potkrepiti statističkim podacima i većim brojem radova iz ove oblasti.

106.
VOĆE - PRIJATELJI ZDRAVLJA
Aleksandar Rajić
Beograd

U voće spadaju: jabuke, kruške, maline, jagode, dinje, ananasi... Naš narod je od davnina cenio, uzgajao i voleo voće. Zbog toga postoje razni običaji u vezi sa njim. Narodna, kao i savremena medicina savetuje redovno konzumiranje voća. Možda ono ne može da zameni ukus mesa ali treba napraviti ustupak zdravlju. Hipokrat je u vezi ovoga rekao: ne leči medicina već zdravlje.

107.
POVRĆE - IZVOR ZDRAVLJA
Ljuba Rozman, Aleksandar Rajić
Beograd

U povrće spadaju: luk, kupus, grašak, pasulj, celer, paškanat, mirođija, kelj...
U povrću se nalaze vitamini i ugljeni hidrati veoma značajni za ljudski organizam. Savremena i narodna medicina savetuju konzumiranje povrća jer je ono zaista izvor zdravlja. Zadatak lekara, prosvetnih radnika, dijetologa i etnomedicinara treba da bude popularisanje konzumiranja povrća.

108.
JABUKA ZA ZDRAVLJE
Gordana Živković
Zaječar

Kult drveća i bilja od davnina je imao veliki značaj kod svih slovenskih naroda, pa i među Srbima. Posebno jabuka, zbog lepote, raznovrsnosti boja, oblika i ukusa, karakterističnog cveta, ali i lekovitosti, zauzima izuzetno mesto u narodnoj tradiciji i običajima i smatra se simbolom zdravlja, plodnosti i snage.
U ovom radu su predstavljeni podaci, prikupljeni tokom terenskih istraživanja na području Timočke Krajine, o verovanjima naroda u lekovitost jabuke, kao i širokoj primeni njenog ploda, stabla, lista i korena u narodnoj medicini, a što se može ilustrovati i poznatom narodnom izrekom – "jabuka na dan, lekar nepotreban".

109.
DATIRANJE NAZIVA ”ŽIVINA”
Goran Čukić
Dom zdravlja Berane

I danas je u upotrebi narodni naziv «živina». U Ljetopisu (Šekularac, B., Cetinski ljetopis, Cetinje, 1993, s. 16, 102) zapaža se opis kliničke slike raka: «Ovu granicu na Počivalo slomili (su) Bjeloši;... slomi maljem Niko Milošev Humac; i udri ga iskra kamena pod oko. I tu mu se ukoti živina, i izjede mu oko i glavu do mozga, pa tako umre». Upis je nastao rukom Ivana Crnojevića 1484.g. Uzročnost je data etiološki kao kod povređivanja – “udari ga iskra kamena pod oko» - «i tu mu se ukoti živina” (“živa rana”, rana koja ne zarasta, G.Č.). Objašnjenje nastanka bolesti je teološko bar koliko i biološko. Nastupila je «multikauzalno»: a) kao prokletstvo nastalo diranjem «u svetinju», međaš; pa je to moglo da izazove nesreću, sukobe pomeđaša; počinilac bi bio tim grešan; b) uz nastanak bolesti varničenjem pri rušenju međaša (može biti i preneso značenje). Izvod na marginama ljetopisa kao da čini posmatrač obolelog jer prati genezu «žive rane» - njeno progrediranje od veličine začete «iskrom» do enormnog propadanja tkiva. Nije zapažena epidemija (rednja), već sporadično obolevanje počinitelja. Nije nađeno objašnjenje slično mijazmatičnoj teoriji, ili teoriji nečiste krvi Razasa (Abu Bekir Muhameda). Autor zaključuje da u “Ljetopisu” pribeleška 1484.g. narodnog naziva “živina” nastaje pod impresijom kliničke slike raka. O njenoj uzročnosti se govorilo na način bliži naučnoj medicini danas, nego vremenu opisa. Naziv je u upotrebi preko pet vekova.

110.
NOVINAR U SLUŽBI ZDRAVLJA
Zoran Opra, Aleksandar Rajić
Beograd

Prve dnevne novine "La Gazzette" štampaju se u Parizu 1631. godine, a u Veneciji 1768. godine izlaze prve srpske novine. Novinari su se trudili da doprinesu zdravstvenoj kulturi.
Kao novinar ORF-a i druih medija nemačkog govornog područja izveštavao sam o stanju zdravlja u Srbiji i delovima bivše Jugoslavije za vreme sankcija Saveta bezbednosti, NATO- bombardovanja kao i o posledicama NATO- napada na zdravlje ljudi. Cilj moga informisanja bilo je ne samo informisanje o zdravlju nego je istovremeno značio jednu vrstu apela za pomoć u prevazilaženju tada nastalih problema.

111.
POJAM ZDRAVLJA U ROMANIMA
Aleksandar Rajić
Beograd

Zdravlje je glavni faktor ljudske sreće. Potvrdu ove teze možemo naći u romanima: Ararat; Na Drini ćuprija; Saga o Forsajtima; Pop Ćira i pop Spira; Seobe; Roman o Londonu; Budenbrokovi; Čarobni breg; Travnička hronika.Autori navedenih romana ističu da je zdravlje najvažnije u ljudskom životu od rođenja pa do smrti. Čovek je u romanima književno uobličen kao biće koje žudi za zdravljem bez obzira kojoj naciji, polu, religiji ili društvenom sloju pripada.