Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

  [ Home ] [ Program ] Sažeci radova ] Indeks autora - Timočki medicinski dani ] [ Mapa ]  
                 
 

XXIII Timočki medicinski dani :::
Sažeci radova - Pedijatrija

Interna medicina
Pedijatrija
Neurologija i psihijatrija
Hirurgija
Ginekologija i akušerstvo
Medicina na Internetu
Opšta medicina
Hitna služba
Medicina rada
Transfuzija
ORL
Stomagologija
Istorija medicine
  26.
ZNAČAJ SKRININGA ZA DOWNOV SINDROM
Cokić B. i saradnici
Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba

Uvod: Downov sindrom je česta hromozomopatija. Godine majke imaju važnu ulogu u nastajanju sindroma. Međutim sindrom se sreće kako u starih, tako u mladih majki. Uvođenjem prenatalne dijagnoze može se dobiti zdravo potomstvo i u starijih majki. Međutim, i mlade majke imaju decu sa Downovim sindromom. Zbog toga je važno uvoditi skrining u svih trudnica, jer je zdravo potomstvo vrednije od laboratorijskih analiza.
Cilj: Cilj rada je utvrditi incidencu Downovog sindroma u Opštini Zaječar i opravdanost uvođenja skrininga u svih trudnica.
Materijal i metod rada: Analizirani su podaci dobijeni iz Apgar lista novorđenčadi rođenih u porodilištu Zdravstvenog centra Zaječar. Analiziran je ukupan broj novorđene dece za desetogodišnji period, ukupan broj novorođene dece sa Downovim sindromom, telesna masa na rođenju, gestacijska starost, godine majke.
Rezultati: U toku desetogodišnjeg perioda, od 1995.do 2004. (prvih 6 meseci) rođeno je ukupno 6941.novorođenče, a od tog broja 10. novorođenčadi sa Downovim sindromom. Prosečna telesna masa na rođenju je iznosila 2820,00 gr. prosečna gestacijska starost 39,10 nedelja. Prosečna starost majki je bila 29,20 god. Samo su dve majke imale iznad 35 godina u vreme rađanja dece sa Downovim sindromom. Jedno dete sa Downovim sindromom je imalo i srčanu manu - VSD, egzitiralo je sa 8 meseci, dva deteta sa Downovim sindromom su smeštena u Dom za mentalno oštećenu decu (majke nisu želele da brinu o deci).
Zaključak: U desetogodišnjem periodu u Opštini Zaječar je rođeno 10. dece sa Downovim sindromom. U toku 2000. i 2001. god. nije bilo ni jedno dete sa Downovim sindromom, ali je zato u toku 3 godine rođeno 2 deteta sa Downovim sindromom godišnje. U proseku jedan Downov sindrom godišnje. Cilj svakog pedijatra, društva i porodice je zdravo potomstvo. Vrednije je zdravo potomstvo od bilo koje laboratorijske analize, ma koliko ona bila skupa. Možda se čini da nema dece sa Downovim sindromom sa napretkom nauke. Nažalost, Downov sindrom je stalno prisutan, čak i u mladih žena. To sve govori da je neophodno i važno uvesti skrinig za Downov sindrom u svih trudnica.

27.
UČESTALOST,UZROCI I TERAPIJA ASTME U DECE HOSPITALIZOVANE U DEČJEM ODELJENJU Z.C.ZAJEČAR U ZAJEČARU 1993. I 2003. GODINE
Mladen Đuričić, Brankica Vasić, Bojana Ružić, Bratimirka Jelenković i Ljiljana Jovanović
Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba

ASTMA je relativno čest problem u kliničkoj praksi. Najveći broj dece sa astmom zbrine se u ambulantnim uslovima, naročito nakon uvođenja profilaktičke niskodozažne kortikosteroidne inhalacione terapije.
Cilj rada: Analiza učestalosti, uzroka i terapijski pristup astmi kod hospitalizovane dece.
Materijali i metodologija rada: podaci su dobijeni retrospektivnom analizom istorija bolesti hospitalizovane dece u Dečjem odeljenju Z.C. Zaječar 1993. i 2003. godine. Analizirana je učestalost napada bronhoopstrukcije u dece po uzrastu, polu i mestu boravka,sezonska varijacija, kao i kliničke karakteristike i terapijski pristup.
Rezultati rada i diskusija: Učestalost napada bronhopstrukcije koja je zahtevala hospitalizaciju dece promenila se u ovom desetogodišnjem periodu (16,27% u 1993. godini i 6,58% u 2003. godini). U hospitalnim uslovima ordinirana je kortikosteroidna inhalatorna terapija bronhodilatatorima. Prosečno trajanje hospitalizacije je 3-6 dana. Samo je jedno dete upućeno u ustanovu tercijalnog nivoa.
Zaključak: Bolja edukacija roditelja i zdravstvenih radnika, a naročito blagovremeno uvođenje preventivne terapije povoljno je uticalo na smanjenje broja hospitalizovane dece i trajanje hospitalizacije.

28.
UČESTALOST, UZROCI I TERAPIJA URTIKARIJE U DECE HOSPITALIZOVANE U DEČJEM ODELJENJU Z.C.ZAJEČAR U ZAJEČARU 1993. I 2003. GODINE
Bojana Ružić, Brankica Vasić, Bratimirka Jelenković i Mladen Đuričić
Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba

Urtikarija je relativno čest problem u kliničkoj praksi. Najveći broj dece sa urtikarijom zbrine se u ambulantnim uslovima.
Cilj rada: Analiza učestalosti, uzroka i terapijski pristup urtikariji kod hospitalizovane dece.
Materijali i metodologija rada: podaci su dobijeni retrospektivnom analizom istorija bolesti hospitalizovane dece u Dečjem odeljenju Z.C. Zaječar 1993. i 2003. godine. Analizirana je učestalost urtikarija u dece po uzrastu, polu i mestu boravka, kao i kliničke karakteristike i pretpostavljeni uzrok.
Rezultati rada i diskusija: Učestalost urtikarija u hospitalizovane dece se nije promenila u ovom desetogodišnjem periodu (2,71 % u 1993. godini i 2,42% u 2003. godini). Predškolska deca su češće hospitalizovana zbog urtikarije 2003. godine, dok je odnos predškolske i školske dece 1993. godine podjednak. Najčešći uzroci urtikarije su nutritivni, medikamenti, ubodi insekata, dok u najvećem broju slučajeva uzrok ostaje nepoznat.
Zaključak: Udeo urtikarije, kao uzroka hospitalizacije dece, nije se promenio u desetogodišnjem periodu, kao ni terapijski pristup.

29.
DEFICIT ALFA 1 ANTITRIPSINA - PRIKAZ SLUČAJA
Lidija Pešić, Bratimirka Jelenković, Brankica Vasić
Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba

Alfa 1 antitripsin je glikoprotein humanog seruma, inhibitor serumskih proteaza. Deficit alfa 1 antitripsina je nasledni, metabolički poremećaj koji se karakteriše kliničkim i laboratorijskim simptomima poremećaja jetrinih funkcija. Može biti povezan i sa emfizemom pluća.
Prikaz: Radi se o muškom detetu uzrasta godinu dana. Sa mesec dana hospitalizovano je u odeljenju Neonatologije u Zaječaru zbog produžene žutice.U uzrastu od četiri meseca zbog tragova krvi u stolici i povraćenom sadržaju, hepato i splenomegalije, upućuje se u Institut za majku i dete radi daljeg ispitivanja. Nakon urađenih laboratorijskih analiza utvrđena je snižena vrednost alfa 1 antitripsina (56%), a fenotipizacijom potvrđen heterozigotni tip ZM2.

30.
NUTRICIONE NAVIKE I STEPEN UHRANJENOSTI SREDNJOŠKOLSKE POPULACIJE NEGOTINA
Danijela Stanković (1), Nensi Mitrović (1), Sanja Mikulović(2), Jovica Ilić(1)
(1) Dom zdravlja Negotin, (2) Negotinska gimnazija

Zdrava ishrana je osnova za pravilan psihofizički rast i razvoj, a posebno za decu i adolescsnte. Danas su sve češće bolesti nepravilne ishrane.
Cilj rada je utvrditi stepen uhranjenosti srednjoškolske populacije i njihove navike u ishrani, da bi se blagovremeno registrovali i korigovali poremećaji ishrane - preventivnim i kurativnim merama.
Metod: Ispitivanje je izvršeno na 78 srednjoškolaca iz tri negotinske srednje škole - gimnazije, poljoprivredne i tehničke - 45 muških i 35 ženskih, antropometrijskim merenjem, izračunavanjem indeksa telesne mase-BMI=TT/TV2 (TT-težina: TV- visina), gde vrednost ispod 18,5 upućuje na neuhranjenost, a iznad 35 na gojaznost. Ispitanici su pupunjavali anketne upitnike o navikama u ishrani. Rezultati: Obradom rezultata istraživanja utvrđeno je da je 17.1% devojaka gojazno (najviše iz poljoprivredne škole, ni jedna iz gimnazije), a među muškarcima gojazno je njih 7%. Nema neuhranjenih devojaka, ali je 4.7% muškaraca neuhranjeno.
Zaključak: Loše navike u ishrani su učestalije kod devojaka. Najčešće se preskaču jutarnji obroci, pa je energetski i radni učinak često deficitaran. Brza hrana je omiljena, a često i jedino što se nudi u blizini škola. Muškarci imaju ležerniji i zdraviji stav prema ishrani i češće se bave sportom. Devojke su opterećenije težinom i često na dijeti, pod uticajem medija i modnih diktata. Veliki broj devojaka konzumira alkohol u manjim količinama. Manji broj muškaraca pije veće količine alkohola.
Poremećaji u ishrani su osnova za mnoge bolesti kod odraslih i zato društvo treba da ulaže u edukaciju mladih i prevenciji ovih poremećaja.

31.
CEREBELARNA ATAKSIJA - KOMLIKACIJA VARICELLAE - PRIKAZ SLUČAJA
Brankica Vasić, Bratimirka Jelenković, Ljiljana Jovanović, Bogdanka Paunović i Dragana Milenković
Zdravstveni centar Zaječar, Pedijatrijska služba, Infektivno odeljenje

Varicella je osipna groznica benignog toka, mada može da se komplikuje sekundarnim bakterijskim infekcijama, komplikacijama od strane CNS-a, pneumoniom. Ređa akutna postinfektivna komplikacija varicellae u dečjem uzrastu je cerebelarna ataksija. (učestalost 1:4000 dece).
Prikazujemo devetogodišnju devojčicu V.S. koja ima povišenu temperaturu 5-6 dana od početka bolesti. Petog dana počinje da povraća, a osmog dana od izbijanja vezikulozne ospe ispoljava znake zahvaćenosti cerebeluma: nestabilan hod, dizartriju i poremećaj koordinacije koji se održavao oko 45 dana.
Prognoza pacijenata sa ataksijom je dobra, ali oporavak može trajati do dva meseca. Ostaje dilema oko primene vakcine protiv varicellae i imunoglobulina.

 
  [ Home ] [ Program ] Sažeci radova ] Indeks autora - Timočki medicinski dani ] [ Mapa ]  

Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: vemil@open.telekom.rs

  Infotrend Crea(c)tive Design