IN MEMORIAM


Dr Vukašin M. Antić
(1958 – 2020)

U rano jutro 1. aprila 2020. godine bitku sa teškom bolesti izgubio je Dr Vukašin Antić, poznati vranjski hirurg-onkolog, istoričar medicine i veliki humanista. Čovek, poznat i izvan vranjskih prostora, koji je svojim radom i delima, kako na profesionalnom planu, tako i na društvenom, obeležio jedno burno i značajno vreme. Nestao je hrabri pojedinac spreman da menja i popravlja svet na bolje, predan nauci i neprekidnom učenju. Nestala je jedna izuzetno bogata, svestrana ličnost, zainteresovana za skoro sve sfere ljudskog stvaralaštva. Nestao je, veliki poznavalac istorije Vranja i njegovog zdravstvenog života, koji je na ovim prostorima ugradio celog sebe u temelje borbe za narodno zdravlje i dobrobit svoga naroda.
Bio je istaknuti stručnjak, posebno iz oblasti onkologije dojke, dobar i nadasve human čovek, pun ljubavi prema svom pozivu, omiljen među pacijentima, kolegama i saradnicima, rado viđen u manifestacijama kulturnog života u gradu.
Dr Vukašin Antić rođen je u Beogradu 19. aprila 1958. godine u poznatoj vranjskoj porodici, od oca Milorada, profesora i slikara i majke Nadežde, profesora francuskog jezika. Vaspitavan je u porodici intelektualaca u duhu ljudske i socijalne pravde. U Vranju, gde je proveo ceo život, dobio je osnovno i gimnazijsko obrazovanje. Medicinske studije je završio u Beogradu 1983. kao i specijalizaciju iz opšte hirurgije 1991. godine.
Radio je kao hirurg na Hirurškom odeljenju Vranjske bolnice čiji je i uspešni upravnik bio 2000–2004. godine. Kao specijalista opšte hirurgije poseban afinitet je pokazivao prema bolestima dojke. Usavršavao se iz oblasti onkološke hirurgije dojke 1998. i 2006. godine na Klinici “La Conception” u Marseju kod profesora Lucien Piana, gde je ovladao najsavremenijim tehnikama u operativnom lečenju. Geslo njegovog života je bilo pomoći ženama u borbi sa karcinomom dojke, ne obazirući se na lične žrtve. Ljubav prema bolesniku bila je izvor njegove snage i energije, bila je njegovo nadahnuće i u tome je ležala tajna njegovog uspeha. Bio je human lekar koji je poverenje sticao dobrotom, stručnošću i ljudskom toplinom. Po prirodi optimista i elokventna osoba unosio je u okolinu vedro raspoloženje, a pacijentima je umeo da olakša tegobe, da nadu za ozdravljenje i bude im odan do poslednjeg dana. Na tome se ambiciozni i neumorni doktor Vukašin nije zaustavljao. Svoja iskustva je, zapaženim istupanjima, prezentovao na brojnim naučnim skupovima, dajući i na taj način značajan doprinos borbi sa karcinomom dojke. O tome je objavio i veći broj radova u stručnim publikacijama.
Hirurgija nije bila jedina preokupacija dr Vukašina. Sa istim žarom angažovao se na planu istraživanja istorije medicine kao izuzetno aktivni dugogodišnji član Sekcije za istoriju medicine SLD. Rezultat njegovog dragocenog i plodnog angažovanja u oblasti istorije medicine je njegova bogata i raznovrsna bibliografija koja obuhvata veliki broj naučnih radova koji su štampani u časopisima i zbornicima sa kongresa. Jedan broj radova je objavljen i u elektronskom obliku na sajtu za istoriju medicine „Rastko“. Bio je recenzent više knjiga i članaka i saradnik i koautor u publikacijama: Hronika hirurgije u Srbiji 2002. i Srpski vojni sanitet 1914–1915, 2009. i drugim.
Smatrao je da je pored borbe protiv raka dojke njegov najveći doprinos istoriji medicine njegova knjiga – Bolnica u Vranju (hronika), 2003. Ponosan je bio i na svoje druge dve knjige: Novi prilozi za biografiju narodnog heroja Sime Pogačarevića, 2014. i Tragom dr Tome M. Jovanovića (1928–2018), 2018.
Krasila ga je radoznalost, izuzetno britak um i krajnja posvećenost svemu što je radio. Ta potreba za radom bila je jača i od njega samog i njegova interesovanja su bila brojna. Bio je aktivni učesnik u društvenom i kulturnom životu grada, pokretač brojnih dešavanja. Osnivač je Kluba ljubitelja filmske umetnosti i Škole animiranog filma, u kojima je dugi niz godina bio u upravnom odboru. Takođe je bio član i upravnih odbora Književne zajednice „Borisav Stanković“ i Gimnazije „Bora Stanković“ Vranju.
Inicirao je da Srednja medicinska škola u Vranju nosi ime Dr Izabel Emsli Haton (Dr Isabel Emsli Haton), podizanje spomenika jedinici „Amerika“ Bolnice žena Škotske ispred zgrade Doma zdravlja kao i spomenika u Gradskom parku Dr Franji Kopši, osnivaču prve bolnice u Vranju. Bio je dugogodišnji neumorni borac da Vranje dobije modernu bolnicu pod jednim krovom. Za svoj bogati plodonosni rad dobio je nagradu grada Vranja “31. januar” za izuzetne rezultate i dostignuća u oblasti onkologije, prevencije i borbe protiv raka i Đurđevdansku povelju Sekcije za istoriju medicine SLD 2012. godine. Ista Sekcija je 2020. godine odlučila da mu se dodeli nagrada “Dr Vladan Đorđević“ za životno delo u oblasti istorije medicine
Dr Vukašin je bio nesvakidašnja pojava, skromna a izuzetna ličnost, širokog obrazovanja i evropskih manira, uvek korektan prema sagovornicima, čovek specifičnog smisla za humor. Po prirodi pravdoljubiv, na nepravde je reagovao na sebi svojstven način, ali ne grubo, bez obzira na moguće lične posledice. On je nezaboravan primer kako se služi struci i svom narodu, a njegovo delo predstavljaće nepresušan izvor inspiracije budućim lekarima. Dr Vukašin se, bez svake sumnje, pridružio znamenitim, umnim Vranjancima, sa kojima ulazi u istoriju svoga zavičaja.
Pamtićemo ga kao skromnog, omiljenog doktora, humanistu i nesebičnog saradnika.
Duboka tuga budi podsećanje na misao Plinija: „Uspomena na nas trajaće ako smo to životom zaslužili“.
Bez ikakve sumnje Dr Vukašin je zaslužio da uspomena na njega bude večna.
Hvala Dr Vukašinu Antiću za sve što je učinio za lekarsku profesiju i društveni napredak i neka mu je večna slava.

Prim. Mr Sci. med. Dr Marina J. Janjić
Opšta bolnica Vranje,
Ginekološko-akušersko odeljenje