str. 43.

Mobing u našem okruženju
Mobing in our environment

Nebojša Paunković

POLIKLINIKA „PAUNKOVIĆ“, ZAJEČAR

 

Pre aktuelnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, donetom 2005. godine, sa nama su radile i dve koleginice, molekularni biolozi po primarnoj edukaciji, koje su završile specijalizacije medicinske biohemije. Radi se o poznatoj zaječarskog službi za nuklearnu medicinu koja je nedavno proslavila jubilej 45 godina postojanja [4,5]. U to vreme tzv „zdravstveni saradnici“ (biolozi, farmaceuti) mogli su da specijaliziraju neke medicinske oblasti, na pr medicinsku biohemiju. Zakon donet 2005, uveo je bitne promene. Farmaceuti su prebačeni u zdravstvene radnike, a biolozi (i molekularci) su ostali u kategoriji zdravstvenih saradnika. Tada je otpočeo pravi mobing ove grupe ljudi.

Molekularci su mala grupa stručnjaka, visoko edukovanih i najčešće jako sposobnih, pogotovu što je ovde reč o ljudima koji su na osnovu važećih zakona i propisa, završili specijalizaciju i položili specijalistički ispit na medicinskom ili farmaceutskom fakultetu. Nekoliko godina su uspešno radili, često rukovodili laboratorijama. Mnogi od njih su položili i magistarski ispit ili čak odbranili doktorsku tezu (doktorat medicinskih nauka). Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, praćen Zakonom o komorama, nije predvideo ovakav slučaj. Za rad u zdravstvenoj služi predviđene su licence. Licencu za rad izdaje nadležna Komora biohemičara. U uvodnim pasusima se kaže da članovi komore mogu biti samo lekari i farmaceuti !? Znači kolege po struci, medicinski biohemičari, ne mogu da dobiju licencu od svoje komore (mobing od strane kolega biohemičara). Zakon o zdravstvenoj zaštiti je pokušao da izmenama i dopunama ispravi ovu nelogičnost, ali članovi 198a i 198b, predviđeni za izmenu nikada nisu izmenjeni (odnosno „nisu urađena prateća akta“). Drugim rečima mobingu se pridružuju i članovi lekarske profesije.

Ja lično ne prihvatam da učestvujem u ovoj raboti. Radio sam godinama sa dve koleginice koje su sada žrtve bespoštednog mobinga. Jedna je radila u službi kojom sam rukovodio a druga je i sama više godina bila na njenom čelu. Želim da kada vidim na Googlu preko 140 citata radova u kojima je ona autor a ja saradnik (ili obrnuto) da se bar postidim u ime profesije koje je imala većinu u čoporu.

Prim. Dr med sci Nebojša Paunković

Post scriptum: ovaj tekst sam ponudio za štampu Glasniku Lekarske komore Srbije i Medicinskom glasniku sa Čigote. Prvi nisu odgovorili ni da su primili tekst, a drugi (mada su rekli da saučestvuju sa osobom o kojoj je reč) nisu ga štampali.

LITERATURA

1. Baltazarević Vesna: Tuđi ljudi, (200 str), Prosveta, Beograd, 2013
2. Baltazarević Vesna: Maska u koferu (127str.), Mali Nemo, Pančevo, 2006
3. Baltazarević Vesna: Mobing – komunikacija na četiri noge (207str.), Mali Nemo, Pančevo, 2007.
4. Paunković Nebojša. Moja sećanja. Timočki medicinski glasnik 2014, 4 (39) 157-160
5. Slobodan Ilić, Nuklearna priča. Timočki medicinski glasnik 2014, 4 (39) 161-163