Džon Singer Sardžent
Madam X, 1883–1884.
ulje na platnu
Metropoliten muzej, Njujork





 

Džon Singer Sardžent
Madam X, 1883–1884.
ulje na platnu
Metropoliten muzej, Njujork

Džon Singer Sardžent uspeo je da svojim portretom Madam X šokira Pariz, grad koji je video sve. Izložen na Salonu 1884, ovaj portret izazvao je skandal među pariskom publikom. Posmatrajući ovo remek delo inovativne kompozicije i savršene tehnike iz današnje perspektive, nameće nam se pitanje: šta je zaprepastilo publiku grada koji je dvadeset godina ranije doživeo Olimiju, Doručak na travi i Salon odbačenih?
Nekonvencionalne lepote, tankih usana i neprirodno bledog tena, Amerikanka Ameli Gotro postala je opsesija mladog američkog slikara u potrazi za modelom koji će ga proslaviti u francuskom umetničkom svetu. Inspiraciju je pronašao u madam Gotro i njenoj „bespomoćnoj lenjosti i lepoti koja ne može biti naslikana”.
U crnoj haljini koju je izabrao sam umetnik, madam Gotro predstavljena je u neuobičajenoj pozi. Tela okrenutog ka posmatraču, lica u gotovo prkosnom profilu, stegnutih usana i neznatno spuštenog nosa. Desnom rukom oslonjena je na prazan drveni sto, dok u levoj, ovenčanoj burmom, drži sklopljenu lepezu. Podignuta kosa otkriva njen dug vrat, naga ramena i dve tanke bratele koje neubedljivo drže klasičnu crnu haljinu.
Detalj koji je pokrenuo lavinu loše kritike i skandalizovao parisko društvo danas ne možemo uočiti na portretu Madam X. Reč je o samo jednoj brateli crne haljine provokativnog dekoltea. Naime, originalan portret koji je izložen na Pariskom salonu 1884. godine prikazao je mladu zanosnu damu viskog društva u pomalo neprirodnoj pozi i sa jednom spuštenom bratelom. Uz dozvolu modela, umetnik je imao dovoljno smeslosti da otkrije tajnovite seksualne nagone udate žene visokog društva.
Jedan jedini potez u potpunosti je preokrenuo životne puteve umetnika i njegovog modela. Po izbijanju skandala, Amelina majka insistirala je na povlačenju portreta sa Salona, ali bezuspešno. U strahu da će Amelina porodica uništiti portret, sam umetnik ga je povukao sa Salona i, podlegavši pritiscima kritike i publike, prvi i jedini put izmenio je delo – postavio je zloslutnu bratelu na pravo mesto.
Pariz nije oprostio ovakav skandal ni umetniku ni njegovom modelu. Ameli je preko noći postala predmet ismevanja, a Sardžent pariski izgnanik. Nedugo zatim umetnik je napustio Pariz i preselio se u London nikada se više ne usudivši da naslika išta tako smelo.
Portret Madam X ostaće skriven od očiju javnosti u Sardžantovom alteljeu sve do 1916. godine, kada je, posle smrti Ameli Gotro, sam umetnik prodao svoje delo muzeju Metropoliten u Njujorku, insistirajući da portret ne nosi ime modela, stvorivši tako Madam X, portret koji će i umetniku i modelu pored skandala doneti besmrtnost.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti