Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2014     Volumen 39     Broj 1
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
               
   
Priča o slici

Rene Magrit
Lažno ogledalo (Le Faux Miroir), 1928.
Ulje na platnu, 54x80,4cm
Museum of Modern Art, New York, USA


 

     
 
 
     
 

 

         
     



Rene Magrit
Lažno ogledalo (Le Faux Miroir), 1928.

Lažno ogledalo nam predstalja ogromno oko bez trepavica čija dužica gotovo magijski oslikava nebo prošarano oblacima, dok se u samom središtu oka (ali i slike) nalazi mat crn krug koji predstavlja zenicu oka.
Već samim nazivom, Rene Magrit nam ukazuje na svoje nadrealističko ubeđenje koje se susreće u gotovo svim njegovim delima. Jukstapozicija, kontrast i kontradiktornost neke su od osnovnih osobina njegovog slikarstva i često su prisutne u njegovim delima. Poučeni životnim iskustvom, mi ipak verujemo u poslovicu da su oči ogledalo duše i očekujemo da oko predstavlja portal koji će nas odvesti u dubinu bića čiji deo predstavlja. Oko u Lažnom ogledalu čini upravo suprotno – ono nam pokazuje ono što se nalazi spolja i što svako od nas vidi: nebo.
Magrit je bio slikar ideja, vidljivih misli radije nego opipljivih predmeta. Iako je posedovao tehničke veštine slikanja, u svojoj izolovanosti vršio je eksperimente koji su bili svesno drugačiji od svega što je znao o slikarstvu. Na ovaj način mogao je osetiti zadovoljstvo slobode u slikanju vrlo nekonvencionalnih slika koje neretko srećemo u nadrealističkom slikarstvu. Nadrealisti su problematizovali pojam vida, tačnije spoljašnjeg vida. Smatrali su da je optički vid ograničen: činjenica da nešto možemo videti ne čini ga stvarnim. S druge strane, unutrašnji vid, halucinacije, snovi u nadrealističkom svetu jednako su stvarni koliko i spoljašnje, vidljive pojave. Lažno ogledalo preispituje upravo pojam vida. Ono, na neki način, predstavlja svevideće oko, dok istovremeno velika crna tačka u središtu kao da predstavlja kraj vidika.
Sam naziv dela Lažno ogledalo ukazuje na preispitivanje optičkog vida i navodi nas na razmišljanje o razlikama između oka i ogledala: da li je oko zaista ogledalo duše kao što kaže poslovica? Da li oko reflektuje nebo poput ogledala? Da li oko možemo uopšte posmatrati kao ogledalo? Razmišljajući o mnogobrojnim pitanjima koja naviru iz Lažnog ogledala uočavamo razlike između oka i ogledala, uviđajući da ogledalo pruža mehanički odraz, dok je oko uvek selektivno, uvek subjektivno po pitanju onoga što vidi.
Iznenađujući nas nebom koje nikako nismo očekivali da vidimo u oku, Magrit nas uvodi u svet nadrealističkog razmišljanja o sopstvenom postajanju i pogledu na svet koji nas okružuje. Posmatrajući oko koje posmatra nas dok nas istovremeno ne posmatra, postajemo deo Magritovog magičnog sveta u kome, vrlo često, stvari nisu onakve kakve se na prvi pogled čine.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti

     
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace