| |
|
|
Pikaso
Ribe i flaše, 1908.
Iako inspiracija za kubistička dela, ne samo Pikasa,
već i ostalih umetnika u čijim je delima kubizam zauzimao značajno
mesto, dolazi iz prirode, tj. sveta koji ih okružuje, sagledavanje
prirode u delima ovih umetnika poprima nove dimenzije. Slika više ne
predstavlja prozor u svet, umetnik nije statičan posmatrač, već
ulazi u prostor slike prevazilazeći vekovnu udaljenost i dopušta
posmatraču da doživi elastičnost i višedimenzionalnost dela.
Veoma prisutna i često obrađivana tema u umetnosti, mrtva priroda,
na početku XX veka postaje predmet eksperimentisanja novim
pristupima posmatranja prirode. Geometrijsko razlaganje prostorne
organizacije dopušta umetniku da se udalji od mimetičkog
prikazivanja predmeta i otvara mogućnost da se bolje predstave
elementi boje, forme i linije čineći veliki korak u pravcu
apstraktne umetnosti. Kubisti odlaze još korak dalje kada zanemaruju
i boju kao značajan element i akcent stavljaju na razlaganje
objekata na geometrijske forme i ravni. Mrtva priroda slikana na
ovaj način izmešta posmatrača iz njegove statične tačke sa koje
posmatra delo i dopušta mu da zajedno sa umetnikom sagleda jedno
delo iz različitih uglova, sve vreme navodeći ga da se zapita šta
zapravo posmatra i da li je moguće išta sagledati kao celinu.
Ribe i flaše jedna je od mnogobrojnih mrtvih priroda u Pikasovom
opusu koja nas poziva da razmislimo o svakom pojedinom predmetu koji
je naslikan dok istovremeno razmišljamo i o slici kao celini. Dok
posmatramo ovo delo shvatamo da nismo pasivni posmatrač koji se
prepušta emocijama, jer su emocije gotovo ili u potpunosti izuzete
iz kubističke mrtve prirode. Delo nas navodi da proučavamo
geometrijske forme, da pokušamo da shvatimo iz kog ugla je
predstavljena flaša, čaša, činija sa ribama i sto. Pošto smo
spoznali svaki predmet za sebe, uspevamo da sagledamo celu
kompoziciju i da shvatimo da više ne stojimo pred slikom, već da smo
njen deo. Sada možemo razumeti dinamičnog umetnika koji želi da
pokrene pasivnog posmatrača i uvede ga u umetničku priču o
relativnosti stvari.
Iako na prvi pogled možda deluje konfuzno, Ribe i flaše, kao i mnoge
mrtve prirode nastale u ovom periodu, navode nas da posmatramo sliku
otvorenog uma, navode nas da razmišljamo o njoj. Razmišljanje o
slici koju posmatramo inspiriše nas da razmišljamo o svetu koji nas
okružuje i o nama samima u njemu.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
