Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2013     Volumen 38     Broj 1
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
               
   
Priča o slici

Stevan Aleksić
Autoportret u kafani, 1901.



 

     
 
 
     
     


Stevan Aleksić
Autoportret u kafani, 1901.
Ulje na platnu
Galerija matice srpske

Stevan Aleksić je jedan od značajnijih srpskih slikara s kraja 19. i početka 20. veka. Poreklom iz slikarske porodice, gde su i deda i otac bili uspešni slikari, Stevan Aleksić imao je retku privilegiju da prve časove slikanja dobije upravo od oca. Kasnije je svoje umetničke vidike, znanja i sposobnosti proširio na Minhenskoj akademiji čiji se uticaji mogu pratiti u celokupnom slikarevom opusu.
Veći deo svog života Aleksić je proveo u Modošu (danas Jaša Tomić), malom pograničnom mestu u Vojvodini što je u velikoj meri uticalo na njegovo slikarstvo, ali i na status u društvu i umetničkim krugovima. Budući da je živeo u maloj sredini, bez mnogo dodira sa Beogradom, koji je u to vreme bio center modernih tokova i novih umetničkih tendencija, Stevan Aleksić je stvarao u maniru kojim je dobro vladao i koji je dobro poznavao. Njegov rad naišao je na kritike kod njegovih kolega umetnika koji su uveliko prihvatili modernizam koji je preplavio Evropu početkom 20. veka. Smatran je marginalcem i umetnikom anahronog izraza, ali kada se njegovo slikarstvo stavi u odgovarajući prostorni kontekst i posmatra sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole, stvaralaštvo Stevana Aleksića može se sagledati u maniru u kome je nastalo i razumeti njegova poruka.


Pored ikonostasa i zidnih slika u preko 20 crkava, štafelajno slikarstvo zauzima veliko i značajno mesto u Aleksićevom opusu. Teme iz života često su se nalazile na platnima ovog slikara, a kafana je svakako bila jedna od omiljenih tema slikara u to vreme. Slika Veseli Banaćani, po kojoj je Aleksić i najpoznatiji, posmatraču prenosi deo atmosfere lokalne kafane i okružuje ga pijanim gostima. Aleksić je umeo i sebe da smesti u ovaj, u to vreme, veoma popularni ambijent, pa tako još s početka sve karijere stvara sliku Autoportret u kafani (1901) gde prikazuje sebe sa čašom u ruci, flašom vina na stolu, vedrog i nasmejanog, dok, tik uz njega, stoji smrt u vidu kostura i svira violinu, takođe, smejući se, naizgled, zajedno sa umetnikom. Kostur koji svira violinu dobro je poznat simbol smrti koja svakog od nas strpljivo čeka i mi nismo svesni koliko smo joj blizu ili od nje daleko.

Stevan Aleksić je jedan od prvih umetnika koji je u srpsko slikarstvo uveo simbolizam, koji se u evropskom slikarstvu javio krajem 19. veka, kao reakcija na akademski realizam i komercijalizaciju umetnosti.
Kao fromirani umetnički fenomen, simbolizam je bio prisutan i na minhenskoj umetničkoj sceni gde su se formirali pojedini srpski slikari, a među njima i Stevan Aleksić. U njegovom simbolizmu istaknuto mesto zauzimaju autoportreti na kojima je pratio svoj lik, od najranije mladosti, pa do godina pred smrt. Na njima se mogu čitati promene lika, raspoloženja i odevanja, kao i razvoj samog slikarstva.
Autoportret u kafani iz 1901. godine umetnik stvara kao jedinstven podsetnik o sopstvenoj smrtnosti. Ipak, kakva je veza, i da li uopšte ona postoji između smrti i kafane, ostaje na nama da sami zaključimo.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti

     
               
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace