| |
|
|
Gerit van Hontorsta
Zubar 1622.
Značajno mesto u holandskoj umetnosti XVII veka zauzima žanr
slikarstva, predstave iz svakodnevog života običnih ljudi. Ova dela
beleže razne aktivnosti: svakodnevni život u domu, ulične scene,
scene na pijaci, u kafani i mnoge druge. Neretko nailazimo i na
scene sa tematikom medicine i hirurgije. Kao deo svakodnevnog
života, bolest i njeno lečenje nisu se mogli zaobići u žanru
slikarstva. Scene posete lekaru, scene čekanja, lekara koji mere
puls ili pomno posmatraju i analiziraju pacijenta, veoma su
rasprostranjene.
|
Gerit van Hontorsta |
U XVI veku postalo je prihvaćeno razmišljanje da je
za napredovanje u medicini i hirurgiji veoma značajno praktično
znanje, odnosno vežbanje putem obdukcija. Veoma brzo, analiziranje
ljudskog tela i njegovih nedostataka, koje bi prouzrokovale bolesti,
putem obdukcija postalo je nužno za sve one koji su želeli da bolje
razumeju čoveka i njegovu anatomiju. Ovo se, svakako, ne odnosi samo
na lekare i hirurge, već i na slikare koji su često prisustvovali
obdukcijama kako bi i sami, iz prve ruke videli ljudsko telo i bolje
ga razumeli što bi im pomoglo u njegovom reprodukovanju. Jedna od
najpoznatijih slika koja prikazuje ove javne obdukcije jeste
Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa gde možemo videti grupu ljudi
koja sa velikom zainteresovanošću posmatra rad doktora. |
Za razliku od lekara, koji su se školovali za ovu
profesiju, zubari nisu prolazili kroz formalno obrazovanje. Uglavnom
su to bili berberini koji su se specijalizovali za manje hirurške
intervencije, uglavnom za vađenje zuba. Vremenom, ove dve profesije
prestale su se povezivati i ljudi koji bi se opredelili za vađenje
zuba prerastali su u zubare.
Mnogo je slika koje beleže vađenje zuba u ovom periodu. Jedna od
reprezentativnijih je i delo Gerita van Hontorsta sa naslovm Zubar.
Na slici je predstavljen trenutak neposredno pre nego što će zub
biti izvađen. Na licu zubara može se pročitati izuzetna pažnja koju
on posvećuje ovom činu i neverovatna usredsređenost na ono što radi.
On nije ometen posmatračima koji su se okupili oko pacijenta i sa
znatiželjom posmatraju ceo proces dok istovremeno pokušavaju da
umire samog pacijenta.
Kompozicija dosta podseća na Rembrantova dela, pogotovu na Čas
anatomije gde telo koje se nalazi na stolu predstavlja središnju
tačku u koju su upereni pogledi prisutnih. U Hontorstovom delu
pacijent, tačnije njegova glava, takođe predstavlja središnju tačku
koja je dodatno istaknuta osvetljenjem koje dopire iz sveće koju
drži jedan od prisutnih ljudi. Svetlost slabije obasjava lica
prisutnih, ali sasvim dovoljno da bismo mogli zapaziti njihovo
iznanađenje, zapanjenost i zainteresovanost za sam događaj. Ostatak
scene obavijen je tamom tako da se na zidu, u pozadini, tek naziru
pojedini predmeti.
Scene medicinskih zahvata budile su veliko intereovanje kod slikara.
Kao deo svakodnevnog života, ove scene zauzimale su značajno mesto i
u predstavljanju ljudskog života. Pored interesovanja za same
zahvate i medicinske tehnike, slikari se trude da u velikoj meri
predstave i ljudsku emociju koja prati ove događaje: strah
pacijenta, smirenost i usredsređenost lekara ili zubara, znatiželju
i saosećanje posmatrača. Ove emocije, iako na Hontorstovom delu
slikane pre skoro 400 godina i danas ostaju nepromenjene. Posete
zubaru i lekaru uvek izazivaju vrtlog emocija kod pacijenta, dok
lekari i dalje odišu smirenošću i staloženošću čime nas uveravaju da
će na kraju ipak sve biti u redu.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
