Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2012     Volumen 37     Broj 4
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
      UDK 617.753-053.2 ; 616.857-053.2

ISSN 035-2899, 37(2012) br.4 p.203-204

     
   
Originalni rad

Refrakciona mana kao uzrok glavobolje dece školskog uzrasta
Refractive error as a cause of headache in schoolchildren

Vinka Repac (1), Zoranka Vlatković (1), Branislava Stanimirov (2), Ivan Antić (1)
(1) Dom zdravlja Žitište, (2) Dom zdravlja Novi Sad



 

     
 
 
     
 

 

         
  Preuzmite rad u pdf formatu   Sažetak:
Uvod: Refrakcione greške su često uzrok glavobolje dece školskog uzrasta. Cilj rada: Da se ukaže na opravdanost sistematskih pregleda dece do 5 godina života, najkasnije pre polaska u školu. Metod rada: Urađena je retrospektivna analiza za 2011. godinu. Obuhvaćena su deca od 7-14 godina sa simptomima glavobolje. Određena je objektivna vidna oštrina pomoću retinoskopije (skijaskopije) sa cikloplegijom. Rezultati: Ukupno je pregledano 81 dete (162 oka). Izdvojeno je 26 dece (52 oka) sa smanjenom vidnom oštrinom. Pedeset posto izdvojene dece je imalo hipermetropiju, a jedna petina astigmatizam desnog i/ili levog oka. Toliko je bilo i miopa. Zaključak: Najveći procenat dece školskog uzrasta sa simptomom glavobolje ima nekorigovanu hiperopiju.
Ključne reči: glavobolja, refrakciona greška, sistematski pregled, dete
 
Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: Summary in English
     
             
     
     
     

UVOD

Glavobolja dece školskog uzrasta je često povod za konsultativni pregled oftalmologa. Kao simptom glavobolja može nastati iz različitih razloga. Neki od tih razloga su: emocionalni poremećaji, trauma glave, groznica, intrakranijalni vaskularni poremećaji, bolesti zuba, paranazalnih šupljina, intrakranijalni ekspanzivni procesi, kao i bolesti oka [1].
U dečjem uzrastu simptom glavobolje se najčešće javlja kod nekorigovanih refrakcionih mana. Nekorigovane refrakcione greške mogu ozbiljno da utiču na radnu sposobnost deteta. Danas se rade studije o zastupljenosti refrakcionih mana kod dece. Uočeno je da je najzastupljenija hiperopska refrakciona greška [2]. Nasleđivanje refrakcione mane se procenjuje na čak 85%. Verovatno je poligenetska. Otkriveni su lokusi za autozomalni i X hromozom [2,3].

CILJ RADA

Cilj rada je da se ukaže ne opravdanost sistematskih pregleda dece do 5 godina života, a najkasnije pre polaska u školu.

MATERIJAL I METOD RADA

Urađena je retrospektivna analiza 81 pregledanog deteta (162 oka) u ambulanti za očne bolesti Doma zdravlja Žitište, zbog simptoma glavobolje starosti od 7-14 godina. Izdvojeno je 26 dece sa smanjenom vidnom oštrinom (32.1%). Ovoj deci je urađeno objektivno ispitivanje vidne oštrine u cikloplegiji (skijaskopija). Cikloplegija je postignuta ukapavanjem 1% rastvora ciklopentolata, dva puta u razmaku od 5 minuta, u svako oko. Nakon 30-40 minuta od momenta ukapavanja, kada je postignuta maksimalna širina zenice, urađeno je objektivno određivanje ukupne refrakcije za svako oko. Sve ametropije se definišu kao refrakcione greške ≥± 0.5D. Prateći radove drugih istraživača u ovoj oblasti, u radu su prikazane hiperopije ≥ 2.0D.

REZULTATI

Od 26 dece sa smanjenom vidnom oštrinom bilo je 14 dečaka (53.8%) i 12 devojčica (46.2%). Urađen je tabelarni prikaz refrakcione greške (tabela br.1), distribucija refrakcione greške prema polu (tabela 2) i distribucija refrakcione greške prema uzrastu (tabela 3)
 

     
     
Tabela br.1:
Zastupljenost refrakcione greške:
Refrakciona mana Br.otkrivenih ref. mana
Hypermetropia 13(50%)
Myopia 5(19.2%)
Astigmatizam 5(19.2%)
Heteroforia 3(11.5%)
Tabela br.2:
Distribucija refrakcione greške prema polu:
Godine života dečaci devojčice
7-8 god. 5 (19.2%) 3 (11.5%)
9-10 god. 8(30.8%) 5(19.2%)
11-12 god. 1(3.8%) 3(11.5%)
13-14 god. - 1(3.8%)
     
     


Tabela br.3: Distribucija refrakcione greške prema uzrastu:

Godine života hypermetropia myopia astigmatizam heteroforia
7-8 god. 2 (7.7%) 2 (7.7%) 1 (3.8%) 3 (11.5%)
9-10 god. 6 (23.1%) 3 (11.5%) 4 (15.4%) -
11-12 god. 4 (15.4%) - - -
13-14 god. 1 (3.8%)      

Deca sa refrakcionom manom: hiperopi i miopi su korigovani po svim pravilima propisivanja korekcije. Njihova vidna oštrina je 1.0. Kod heteroforija vidna oštrina na dva oka je manja od 0.5, a kod ostalih (4 oka) se kretala od 0.6-0.7. Uzroci heteroforija su različiti. Nekorigovane refrakcione mane mogu biti uzrok nastanka razrokosti, slabovidosti, naročito kod srednje i visoke hypermetropije. Najzastupljenija refrakciona greška u ovom uzrastu u našoj analizi ,je hypermetropija (50 %). Ovakav trend opisuju i neki od istraživača u oblasti refrakcija [4,5]
Najintenzivnije smetnje u smislu glavobolje bile su izražene između 9-10 godine života. Razlika između levog i desnog oka nije bila veća ± 0.75D.

DISKUSIJA

Ispitivanje vidne funkcije i procena vidne oštrine od rođenja do 5 godine života su od posebnog značaja. Najvažnije podatke u najranijem uzrastu daju roditelji. Zainteresovanost deteta za okolinu, pra ćenje predmeta, “bežanje oka“ [6]. Danas se poseban akcenat stavlja na određivanje vidne oštrine u ranom uzrastu kao i period od treće godine života do polaska u školu. Razlog je rano otkrivanje i pravovremeno lečenje funkcionalne ambliopije kao čestog pratioca heteroforija [7]. U našem primeru se vidi da na glavobolju dece školskog uzrasta može da utiče nekorigovana refrakcija oka. Najintenzivnije tegobe u smislu glavobolje se javljaju između 9-10 godine života, a najzastupljenija je hiperopija. Verovatno da se do desete godine života zbog problema u razvoju funkcije vida i celokupnog razvoja deteta, potraži pomoć oftalmologa. U radu nije analizirana razlika refrakcije između desnog i levog oka, jer nije bila statistički značajna.

ZAKLJUČAK

Oftalmološki pregled dece u okviru sistematskog pregleda predškolske dece podrazumeva određivanje vidne oštrine, ispitivanje motiliteta i okulomotorne ravnoteže i pregled očnog dna. Od neproce-njivog značaja bi bilo rano određivanje vidne oštrine, do druge, najkasnije treće godine života. Značajno bi se smanjio broj ambliopija (slabovidosti) kao i glavobolje dece školskog uzrasta uzrokovane nekorigovanom refrakcionom manom.

LITERATURA

  1. Stefanović B, Pišteljić D, Krstić S. Klinička neurooftalmologija. Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstva; 1986.p.190-195.
  2. Blagojević M, Litričin O. Oftalmologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga; 1989.p.224-248.
  3. Radaković M, Ivetić V, Naumović N. Analiza refrakcije predškolske dece prema heteroanamnestičkim podacima o ranim razvojnim problemima. Medicina danas 2010; 9(1-3):24-29.
  4. Stankov D. Strabizam i ambliopija. Prvo samostalno izdanje. Beograd; 1995.p.53-63;117-126.
  5. Radaković M, Ivetić V, Naumović N. Analiza refrakcije kod dece predškolskog uzrasta. Medicina danas 2010; 9(1-3):30-35.
  6. Striber N. Rano sprječavanje slabovidosti. Hrvatski časopis za javno zdravlje 2005; 1(2).
  7. Stankov B, Ljutica M. Monokularne i binokularne funkcije vida. Istraživanja u defektologiji 2005; 7:179-190.
     
      Adresa autora:
Vinka Repac
Dom zdravlja Žitište
E-mail: oko@dzzitiste.rs 
Rad primljen: 25. 7. 2012.
Rad prihvaćen: 11. 11. 2012.
Elektronska verzija objavljena: 8. 3. 2013.
     
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace