Komparativni prikaz efikasnosti rada bolničkih kapaciteta u Timočkoj krajini

Miodrag Todorović, Sergije Kržanović
Zavod za zaštitu zdravlja "Timok" Zaječar

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English

UVOD

U periodu u kome se sada nalazimo, odnosno u teškoj društvenoj socio-ekonomskoj krizi koja utiče negativno i na rad sistema zdravstvene zaštite, što zahteva njegovu reformu, radi što racionalnijeg i efikasnijeg rada zdravstvenog sistema, posebno u delu stacionarne zdravstvene zaštite, neophodno je izvršiti procenu, odnosno evaluaciju, ove zaštite-službe kako bi se unapredilo funkcionisanje, poboljšala iskorišćenost bolničkih kapaciteta i samim tim smanjili nepotrebni troškovi. Opšte je poznata činjenica da je bolnička zdravstvena zaštita najskuplji vid zdravstvene zaštite i smatra se jedan od glavnih faktora nezadrživog rasta troškova u zdravstvenoj delatnosti, pa istovremeno, i upravo zbog toga, i mestom najvećih mogućih ušteda, јеr su u stacionaru koncentrisani visoko specijalizovani kadrovi, najskuplja oprema i značajni prostorni kapaciteti. Upoređivanjem dve grupe pokazatelja između bolnica na području Timočke krajine želelo se da se utvrdi efikasnost rada bolničkih kapaciteta (koji se postižu boljom organizacijom rada, boljim korišćenjem kadrova, opreme, materijalnih sredstava i objekata, odnosno manjim angažovanjem resursa).
U ovom radu je vršena ocena efikasnosti rada bolničkih kapaciteta Timočke krajine na osnovu pokazatelja medicinske statistike o radu bolnica (obrazac br. 3-21-60) i specijalističkih službi (obrazac br. 3-01-60). Ova ocena bi bila potpunija i kvalitetnija, odnosno validnija, kada bi uključivala i: vrstu i težinu oboljenja, starosne grupe bolesnika, kvalitet rada (krajnji ishod boravka u bolnici, postotak umrlih od ukupnog broja primljenih bolesnika, broj autopsija izvršenih kod umrlih u bolnici, broj intrahospitalnih infekcija, broj komplikacija uz osnovno oboljenje, broj nepotrebnih i neadekvatnih hirurških intervencija, broj konzilijarnih pregleda), kao i troškove lečenja (čime bi se dobila saznanja i o ekonomskoj efikasnosti rada).
Cilj ovog rada je da se prikaže efikasnost rada bolničkih kapaciteta Timočke krajine primenom komparacije ulaganja i ishoda. Očekuje se da će manje efikasne bolnice da sagledaju uzroke neefikasnosti i pokušati da pripreme, usvoje i sprovedu mere za njihovo efikasnije poslovanje.

METOD RADA

U ovom radu primenjena je analiza odnosa (ulaz-ulaganje i izlaz-ishod) svedena na zajednički imenitelj tj. između odeljenja koja postoje u bolnicama na ovom području (interno, hirurško, dečje, ginekološko i akušersko) potkrepljena matematičko-statističkim metodama zasnovanim na aritmetičkoj sredini i odstupanju od aritmetičke sredine. Posmatrane su dve grupe pokazatelja:
prva grupa: zauzetost postelja, prosečna dužina lečenja, propusna moć postelja i
druga grupa: opterećenje zdravstvenih radnika (lekara specijalista i zdravstvenih tehničara više i srednje stručne spreme) na bazi ispisanih bolesnika i specijalističkih pregleda.
Prvi korak je bio izračunavanje srednjih vrednosti: E(X) i standardne devijacije (SD) za svaki pokazatelj. Drugi korak je odstupanja svakog pokazatelja od aritmetičke sredine do dve standardne devijacije E(X) ± SD odnosno E(X) ± 2SD, i treći korak pravljenje kategorija, pri čemu su sva odstupanja bodovana: E(X) ± SD odnosno 3 ± 1 i (ili) E(X) ± SD odnosno 3 ± 2 (shema 1). Pri ovom treba imati na umu da:

• a) kada više numeričke vrednosti ukazuju na veću efikasnost rada, manji broj bodova je dodeljivan za vrednosti pokazatelja ispod aritmetičke sredine (3 boda ako je vrednost između aritmetičke sredine i E(X) – 1SD, 2 boda ako je vrednost između E(X) – 1SD i E(X) - 2SD, i jedan bod ako je vrednost manja od E(X) - 2SD). Veći broj bodova je dodeljivan ako je vrednost pokazatelja iznad aritmetičke sredine (4 boda ako je vrednost između E(X) i E(X) + 1SD i 5 bodova ako je vrednost između E(X) + 1SD i E(X) + 2SD).
• b) kada je efikasnost rada bolja (što su) vrednosti pokazatelja su niže (prosečna dužina lečenja u bolnici) veći broj bodova je dodeljivan za vrednosti pokazatelja ispod aritmetičke sredine (3, 4, 5) a manji za vrednosti iznad aritmetičke sredine (1, 2).
  Treći korak predstavlja rangiranje; sabiranjem bodova određivan je raspored efikasnosti bolničkih kapaciteta.

REZULTATI

Prva grupa pokazatelja primenjena kod internih odeljenja (tabela br.1) ukazuje da najveća zauzetost postelja je u bolnici Knjaževac (83,3%) a najmanja zauzetost je u stacionaru Negotin (53,1%). Prosečna dužina lečenja je najmanja u Zaječaru (4,6 dana) a najveća u Majdanpeku (11,6 dana). Propusna moć postelja je najbolja u Zaječaru 63,5), a najlošija u Majdanpeku (21,6). Bolnička odeljenja sa najboljim rezultatima (najviše odstupaju od proseka-u pozitivnom smislu) dobijaju najveći broj bodova, dok ona sa najlošijim dobijaju najmanji broj bodova. Druga grupa pokazatelja: opterećenje radnika ispisanim bolesnicima i specijalističkim pregledima kod internih odeljenja ukazuje da po osnovu broja ispisanih bolesnika na jednog internistu (tabela br. 6) najefikasniji je stacionar u Knjaževcu (506), a najmanja efikasnost je bila na internom odeljenju u Negotinu (178). Broj ispisanih bolesnika na jednog zdravstvenog tehničara bio je najveći u Zaječaru (173-najveća efikasnost) a najmanji u Majdanpeku (33-najmanja efikasnost). Broj specijalističkih pregleda po jednom internisti je bio najveći u Knjaževcu (11.256), a najmanji u Kladovu (4.330). Sabirajući bodove na osnovu prve i druge grupe pokazatelja dobijamo konačni zbir i rang efikasnosti svih (6) internih odeljenja. Ovi rezultati pokazuju da je najefikasnije interno odeljenje u Zaječaru, dok je na poslednjem mestu, kao najmanje efikasno, interno odeljenje u Majdanpeku (tabela br. 11). Po istoj metodologiji dobijeni su pokazatelji I i II grupe i rang efikasnosti za ostala odeljenja: hirurško, dečije, ginekološko i akušersko.
Sabiranjem svih bodova prve i druge grupe pokazatelja tretiranih odeljenja dobijamo konačni redosled efikasnosti rada stacionara na području Timočke krajine (tabela br. 16). Bolnica u Zaječaru sa 102 poena je na prvom mestu, na drugom je Knjaževac, na trećem Bor, na četrvrtom Kladovo, na petom Majdanpek a na šestom, kao najmanje efikasna, sa 76 poena je bolnica u Negotinu.

PREDLOG MERA ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA

Slaba, odnosno nedovoljna, iskorišćenost bolničkih kapaciteta upućuje na potrebu preispitivanja rada i veličine kapaciteta (broj postelja) onih bolničkih odeljenja koji ostvaruju ispod 50% iskorišćenosti, kao napr. dečija odeljenja, gde je iskorišćenost bila 40,8% (Zaječar samo 18,2%, Negotin 19,9%); akušerska odeljenja sa 38,1% iskorišćenosti bolničkih postelja (Kladovo 26,7%) i dr. odnosno na potrebu dovođenja tih kapaciteta u okvire optimalne iskorišćenosti. Takođe skraćivanje dužine lečenja u bolnici (tamo gde, bez neke medicinske opravdanosti, lečenje predugo traje) predstavlja jedan kvalitetan indeks zdravlja koji omogućava smanjenje troškova lečenja. Opterećenost kadrova upućuje na posebno razmatranje velikih razlika između opština u smislu razlika u patologiji i (ili) razlika u broju (obezbeđenosti) kadrova prema broju opredeljenih stanovnika.

LITERATURA

1. Doknić D., Simić S., Marinković J. (1984). Poređenje ekonomske efikasnosti rada kliničko-bolničkih centara primenom analize ulaganja i ishoda. Zdravstvena zaštita XIII, 5, Beograd.
2. Donabedian A. (1987). Zašto kvalitet? Konferencija o obezbeđenju kvaliteta zdravstvene zaštite, Beograd.
3. Dovijanić P. (1996). Bolnica, lekar, bolesnik. Beograd.