Diabetes mellitus - koliko pacijenti znaju o svojoj bolesti

Slađana Jovanović, Marija Bogdanović-Živkov
Zdravstveni centar Zaječar, Služba opšte medicine

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English

UVOD

Diabetes mellitus je hronično, nezarazno oboljenje koje pokazuje porast incidence u svetu i kod nas. Postoji bojazan da će u skoroj budućnosti dobiti razmere pandemije, naročito tip 2. dijabetesa. Procenjuje se da je u našoj zemlji broj obolelih između 200000 i 250000 sa prevalencijom od oko 2,5 % [1].
Tokom trajanja bolesti nastaju komplikacije: oštećenja retine, bubrega, perifernih neurona, kao i arterosklerotične bolesti srca, mozga i perifernih krvnih sudova.
Uspeh u borbi sa hroničnim poremećajima zdravlja zavisi od osposobljenosti lekara i saradnika, od uslova i realnih mogućnosti. Značajno mesto u toj borbi zauzima zdravstveno vaspitni rad kao deo svakodnevnog rada u ordinacijama lekara opšte medicine. Suština ovog ispitivanja je utvrđivanje efekta zdravstveno-vaspitnog rada kod naših pacijenata.

METOD

Rad je zasnovan na rezultatima ankete sprovedene od novembra 2000. do februara 2001. godine u 12 domova zdravlja na teritoriji Republike Srbije. Anketni upitnik je sastavljen od strane Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva i Katedre opšte medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Upitnik je sastavljen na principu ponuđenih odgovora (2 i više). Na nivou Zdravstvenog centra Zaječar (ZCZ) anketa je obavljena delom u Službi opšte medicine, a delom u Savetovalištu za dijabetičare. U ovom radu je obrađen samo deo celokupnog upitnika i to ona pitanja koja se odnose na informisanost pacijenata o svojoj bolesti i to na području koje pokriva ZCZ.

REZULTATI

Anketom je obuhvaćen 191 dijabetičar koji se leči u ZCZ. Od tog broja, 62 % čine žene, a 38 % muškarci. Gradsko stanovništvo je zastupljeno sa 82 %, a najveći broj ispitanika je stariji od 50 godina (51,3 % žena i 32,5 % muškaraca).
Od svih anketiranih, najviše je onih čija bolest ne traje duže od 10 godina i to u starosnoj grupi do 50 godina (83,87 %). Kod 44,18 % bolesnika bolest je otkrivena slučajno, a kod 42,9 % ispitanika je bolest otkrivena kada su se oni zbog određenih tegoba javili lekaru.
Slika 1. prikazuje procenat tačnih odgovora na pitanja "Kako gojaznost utiče na šećernu bolest?" i "Razlozi pojave prekomerne telesne težine".
Na slikama 2. i 3. prikazani su podaci o načinu ishrane i broju obroka ispitanika.
Oko 2/3 ispitanika kontroliše svoju težinu do 10 puta godišnje, a oko 70 % smatra svoju težinu normalnom ili nešto iznad normale.
Na slici 4. prikazan je procenat tačnih odgovora prema starosti na pitanja "Dejstvo nervne napetosti, brige i nerviranja na šećernu bolest" i "Kako fizička aktivnost deluje na šećernu bolest?".
97,7 % anketiranih dijabetičara dobilo je napisane savete o ishrani i fizičkoj aktivnosti, a 80,72 % njih je na pitanje "Da li od svog lekara dobija dovoljno saveta i uputstava?" odgovorilo potvrdno
Na pitanje "Koliko puta Vas je posetila patronažna sestra?" 64 % je odgovorilo "Nijednom".
Skoro četiri petine (78,24 %) ispitanika ume da prepozna kod sebe naglo smanjenje šećera u krvi, a 86 % njih onda uzima šećer. Dve trećine ispitanika do 10 puta godišnje kontroliše glikemiju.
Da je važno da se šećerna bolest leči kako treba odgovorili su skoro svi anketirani dijabetičari, a njih 73 % je dalo tačan odgovor na pitanje "Šta znači lečiti kako treba?" (Slika 5).
Slika 6. prikazuje prosečne vrednosti jutarnje glikemije za godinu dana.

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK

Kao i ostala hronična nezarazna oboljenja, značajan zdravstveni i socijalni problem predstavlja i dijabetes melitus. To je oboljenje sa dugotrajnim tokom i pojavom komplikacija. Dijabetičari moraju da nauče da žive i rade sa svojom bolešću. Edukacija se sprovodi putem individualnih razgovora, rada u maloj grupi, štampanih brošura, predavanja. Ona je deo svakodnevnog rada lekara opšte medicine. Ovim istraživanjem pokušali smo da nađemo odgovor na pitanje koliko pacijenti poznaju svoju bolest.
Više od dve trećine anketiranih dijabetičara daje tačan odgovor na pitanje o uticaju gojaznosti na šećernu bolest. Ponuđeni odgovori su: poboljšava, ne deluje, pogoršava, ne znam. Na pitanje: razlozi pojave prekomerne telesne težine, polovina ispitanika daje tačan odgovor.
Dijabetičarima se preporučuje pet obroka dnevno. Takvih pacijenata među ispitanicima ove ankete je na žalost malo - 9 % na selu i 16 % u gradu. U obe sredine, najviše je onih sa četiri obroka. U starosnoj grupi do 50 godina, malo manje od 40 % koristi uvek posebno pripremljenu hranu, dok stariji od 70 godina to ne mogu sebi da priušte. Verovatno su razlog tome aktuelne loše socioekonomske prilike u našoj zemlji.
O dobroj obaveštenosti dijabetičara govori i visok procenat tačnih odgovora na pitanje o uticaju fizičke aktivnosti i nervne napetosti na šećernu bolest.
Pisane savete o ishrani i fizičkoj aktivnosti dobili su skoro svi ispitanici, a njih 2/3 zadovoljno je saradnjom sa svojim lekarom po pitanju saveta i uputstava koje dobija.
I pored ovako dobrih rezultata o informisanosti ispitanika, malo manje od 1/3 je normalno uhranjeno, a svi ostali pripadaju nekoj od kategorija gojaznih.
Rad patronažne sestre pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Nedopustivo je mali broj poseta patronažne sestre bolesnicima. Potrebno je naći uzrok tome i otkloniti ga.
Pacijenti su dobro upoznati sa simptomima hipoglikemije i znaju da onda treba uzeti šećer. Isto tako znaju da je važno bolest lečiti "kako treba", a to znači redovno uzimanje lekova, redovna kontrola kod lekara i držanje dijete.
Blizu 75 % ispitanika nema dobro regulisanu bolest jer su vrednosti jutarnje glikemije uglavnom preko
8,0 mmol/l. Ovaj podatak deluje obeshrabrujuće, kako na pacijente tako i na lekare, jer i pored pokazanog visokog stepena obaveštenosti pacijenata o svojoj bolesti nije došlo do vidnog poboljšanja prema ovom kriterijumu.
Međutim, obaveštenost pacijenta je tek prvi korak u lečenju posle kojeg sledi teži deo zdravstveno-vaspitnog rada, primena stečenog znanja.

LITERATURA

1. Radna grupa za dijabetes Lalić N, et al. Diabetes Mellitus, Beograd: Nacionalni komitet za izradu Vodiča kliničke prakse, Radna grupa za dijabetes; 2002.
2. Žigić D, et al. Opšta medicina, 2 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd: Srpsko lekarsko društvo Sekcija opšte medicine i Sava centar; 1995.
3. Lapčević M, Ilić D, Ivanković D, Žigić D. Dijabetes melitus u radu porodičnog lekara, Beograd: Srpsko lekarsko društvo Sekcija opšte medicine; 1999.
4. Grupa autora. Korisno o šećernoj bolesti, Beograd: Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda; 1998.
5. Ivanković D, Lapčević M, Žigić D, et al. Obrazovni proces u opštoj medicini, Opšta medicina; 1998. str. 91-124.
6. Žigić D, Ivanković D, Konstantinović D. Opšta medicina, II dopunjeno izdanje, Beograd: Srpsko lekarsko društvo Sekcija opšte medicine; 2000.