| |
|
|
36. Zastupljenost mozdanih udara prema polu i
faktorima rizika medju pacijentima kucnog lecenja
Violeta Nedić, Dragana Marić
KUCNO LECENJE KRUSEVAC
CILJ RADA: Ukazati na ucestalost mozdanih udara medju
pacijentima kucnog lecenja,utvrditi polnu strukturu i faktore rizika.
METOD: Koriscen je protokol bolesnika Kucnog lecenja u Krusevcu
od 1.januara 2008.do 31.decembra 2012god.Izabrani su pacijenti oboleli
od mozdanog udara.Analizirani su njihovi zdravstveni
kartoni,lab.nalazi,uradjena antropometrijska ispitivanja i postavljen
upitnik na terenu o njihovoj prethodnoj fizickoj aktivnosti i
izlozenosti stresu.
REZULTATI: U 2008.god. od 471novoprimljenih bolesnika bilo je 82
sa mozdanim udarom(17,41%).Od toga su 52 zene (62,2%) i 30
muskaraca(37,8%).U 2009.god. od ukupno 592bolesnika 96 je bilo sa
apopleksijom(16,22%).Od toga su 53 zene(55,2%),a 43 muskarca(44,79%).U
2010.god. od 563 bolesnika, sa apopleksijom je bilo 88(15,63%).Od toga
su 53zene (60,23%),a 35 muskarca(39,77%).U 2011.god od 595 bolesnika,85
je sa apopleskijom(14,28%).Od toga je 51 zena(60%),a muskaraca 34(40%).U
2012.god.od 519 bolesnika,80 je sa apopleksijom(15,41%).Zena je
52(65%),a muskaraca 28(35%).Najvise obolelih od mozdanog udara bilo je
sa 76-85god.Ti bolesnici ispitani su prema sledecim faktorima
rizika:dijabetes mellitus,gojaznost,hiperlipidemija,fizicka neaktivnost
i stres.Dijabetes mellitus je zastupljen kod 49% zena, a 43%
muskaraca;gojaznost kod 56% zena,a 41%muskaraca;hiperlipidemija kod
68%zena,a 50% muskaraca;fizicka neaktivnost kod 65%zena,a 60%
muskaraca;stres kod 96%zena,a 93% muskaraca.
ZAKLJUCAK: Mozdani udar je cesci kod bolesnika zenskog pola.Visa
zastupljenost apopleksija moze se pripisati faktorima rizika kao sto
su:dijabetes,gojaznost,dislipidemija,fizicka neaktivnost i prisutniji
stres.
KLJUCNE RECI: apopleksija-mozdani udar,pol,faktori rizika.
37. Prevencija kardiovaskularnih komplikacija
metaboličkog SyX akupunkturom
Dragana Marić (1), Nediić Violeta (2)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR, (2) DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC
Uvod: Čovek milionima godina nosi gen pretka, koji se borio za
svaki zalogaj hrane. Međutim, u poslednjnih 100 godina čovek se našao u
prehrambenom izobilju, kome teško odoleva, a bez potrebe da se fizički
trosi kao na početku civilizacije, pa se taj višak kalorija i zasićenih
masti okrenuo protiv njega kroz niz metaboličkih poremećaja. Savremeni
način života naplaćuje danak kroz jedno kompleksno stanje- metabolički
sindorm- koje signalizira pojavu nekliko najučestalijih bolesti
savremene civilizacije, pre svega koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa
II.
Metabolički SyX predtavlja postojanje više metaboličkih poremećaja, u
čijoj osnovi je inisulinska rezistencija, koji dovode do povećanog
kardiovaskilarnog rizika. Karakteriše se povećanjem glikemije
natašte,povećanjem triglicerida, smanjenjem HDL holesterola, postojanjem
hipertenzije, prisustva androidnog tipa gojaznosti i obimom struka kod
muškaraca >102cm, i kod žena >88cm. MSyX se dijagnostikuje ako postoje
tri ili više od ovih pet kriterijuma. Ovaj sindrom ostaje dugo
neprepoznatljiv, a faktori rizika koji ga sačinjavaju povećavaju rizik
za nastanak koronarne i cerebrovaskularne bolesti.
Cilj: Prevencija gojaznosti smanjuje rizik od kardiovaskularnih,
cerebrovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa II.
Materijal i metodi rada: Analiza dobijenih rezultata kod 1117
pacijenata u periodu od 01.06.2002-01.06.2012.godine. Kod 256 pacijenata
je bio manifestan MSyX, a ostali pacijenti su imali samo androidnu
gojaznost.
Rezultati: Svi pacijenti su bili podvrgnuti tretmanina
akupunkture za smanjenje telesne težine uz redukciju unosa hrane. Kod
232 pacijenta povukli su se svi znaci MSyX, sem kod 24 pacijnta koji
nisu završili tretmane do kraja. Kod ovih pacijenata je došlo do
smanjenja telesne težine, pada arterijse tenzije i normalizacije
vrednosti glikemije, holesterola i triglicerida. Posle prvih pet
tretmana, došlo je do normalizacije krvnog pritiska, a posle 4 meseva
biohemijske analize bile su kod većne pacijenata blizu fizioloških
granica.
Zaključak: Primenom tretmana za redukciju telesne težine
akupunkturom kod MSyX, samnjuje se broj faktora rizika za
kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.
Ključne reči: Metabolički sindorm X, faktori rizika,
kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, akupunktura.
38. Tinitus kao simptom, a ne bolest
Saša Mihajlović, Emilio Miletić
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC
Tinitus predstavlja simptom, a ne bolest. Pacijenti opisuju ove
„virtuelne zvuke” kao zvonjavu, huk, šuštanje, pucketanje, pulsiranje,
pištanje.
Cilj rada je da se ukaže na tinitus kao simptom brojnih oboljenja koja
su praćena istim, kao i da se ukaže na terapijske metode koje se koriste
u zbrinjavanju osoba sa datim oboljenjima praćeni tinitusom (oboljenja
uva i slušnog nerva, opšta vaskularna oboljenja i oboljenja CNS-a).
U izradi su korišćeni rezultati pregleda u periodu od marta 2011. do
marta 2012. godine uzeti iz protokola ORL službe ZC Knjaževac za bolesti
praćene sa simptomom tinitusa, koji se javljao samostalno ili je bio
udružen sa drugim simptomima bolesti. Terapija osoba sa tinitusom
betahistin dihidrohloridom dala je pozitivne rezultate kod oko 35-40%
ispitanika-pacijenata u smislu „povlačenja tinitusa”, nakon primene u
periodu 4-6 meseca. Kod 5-10% pacijenata simptom tinitusa je bio znatno
u regresiji, a kod 50-55% pacijenata terapijsko tretiranje je
nastavljeno i nakon 6 meseci, udruženo sa drugim vidovima terapije.
Jasan je zaključak da postoji opravdano „hronično” duga upotreba
betahistina u saniranju postojećeg simptoma tinitusa.
39. Ultrasonografija u dijagnostici i kontroli
sprovođenja terapije parcijalnih lezija medijalnog kolateralnog
ligamenta kolena
Ivan Lukić (1), Vinka Repac (2), Branislava Stanimirov (3)
(1) ORDINACIJA „SPORTREHAMEDICA“ ZRENJANIN
(2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE
(3) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD
Parcijalne lezije medijalnog kolateralnog ligamenta kolena
predstavljaju veliki problem za kliničku i Rtg dijagnostiku, ali su lako
dostupne za pregled standardnim ultrazvučnim aparatom sa linearnom
sondom od 7,5MHz do 9MHz. Nakon dijagnostikovanja lezije se počinje sa
fizikalnom terapijom laserom i elektromagnetnim poljem uz medikamentoznu
terapiju kolagenom. Vrši se imobilizacija kolena ortozom sa bočnim
šinama i mehaničkim podešavajućim zglobom. Nakon periodičnih
ehosonografskih kontrola menjaju se uglovi na zglobu ortoze, čime se
postepeno povećava ugao fleksije kolena. Nakon ultrazvučne verifikacije
sanacije lezije se pristupa kineziološkim procedurama u uvodu u trening.
U radu je prikazano petogodišnje iskustvo u dijagnostici i saniranju
povreda ovog tipa u specijalističkoj ordinaciji za sportsku medicinu
„Sportrehamedica“ u Zrenjaninu.
Uvođenjem ultrazvučne dijagnostike maksimalno se racionalizije vreme
potrebno za izlečenje parcijalnih lezija medijalnog kolateralnog
ligamenta kolena.
Ključne reči: ehosonografija , medijalni kolateralni ligament,
koleno
40. Primena ultrazvuka abdomena kao skrining
metode u okviru preventivnih pregleda
Vesna Glišić, Velina Petković, Darinka Stožinić
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA KRAGUJEVAC
Uvod: Sa aspekta ocene radne sposobnosti ultrazvučna skrining
dijagnostika dobija sve više na značaju, jer se mogu dijagnostikovati
oboljenja koja predstavljaju kontraindikaciju za ekspoziciju pojedinim
rizicima prisutnim na radnom mestu i u radnoj okolini.
Cilj: Ukazati na značaj uvođenja odgovarajudih dijagnostičkih
postupaka u programe preventivnih pregleda, a u cilju što tačnije ocene
radne sposobnosti i preduzimanja odgovarajudih mera prevencije.
Ispitanici i metode: Ispitivanjem je obuhvadeno 116 radnika pregledanih
na preventivnim pregledima, prosečne starosti 45,98±7,03 godina,
prosečnog ukupnog radnog staža 22,52±8,28 godina.
Rezultati: Uredan nalaz jetre je utvrđen kod 98 ispitanika
(84,48%), patološki kod 18 (15,52%). Hepatomegalija je utvrđena kod 10
ispitanika (55,60%), masna jetra kod šest (33,40%), cista je utvrđena
kod jednog ispitanika (5,50%), hemangiom kod jednog (5,50%).
Hepatomegalija je utvrđena kod 10 ispitanika i podrazumevala je dalja
ispitivanja u cilju utvrđivanja drugih oboljenja jetre i utvrđivanja
njene funkcije. Ultrazvučni nalaz slezine kod svih ispitanika je uredan.
Kod ultrazvuka žučne kese, uredan nalaz je utvrđen kod 103 ispitanika
(88,79%), a patološki nalaz kod 13 (11,21%). Urođene deformacije žučne
kese utvrđene su kod sedam ispitanika (53,84%), polip kod dva (15,39%),
kalkulus kod tri (23,08%), žučna kesa je odstranjena kod jednog
ispitanika (7,69%). Kod ultrazvuka pankreasa, uredan nalaz je utvrđen
kod 93 ispitanika (80,17%), patološki je kod 23 ispitanika (19,83%).
Primena ultrazvuka kao skrining dijagnostike kod preventivnih pregleda
radnika je metoda koja pruža veću pouzdanost u dijagnostici oboljenja, a
time i adekvatniju ocenu radne sposobnosti.
Zaključak: Oboljenja jetre, žučne kese i pankreasa često su
asimptomatska i nose visok rizik od komplikacija, te je stoga opravdano
da se uvede ultrazvučna dijagnostika kao sastavni deo preventivnih
pregleda.
41. Postproceduralni hipotiroidizam kod
pacijenata lečenih radiojodom zbog autoimunog hipertirodizma
Milićević Mirjana (1), Aleksić Željka (1), Aleksić Aleksandar (2)
(1) SLUŽBA ZA NUKLEARNU MEDICINU, ZC ZAJEČAR
(2) INTERNISTIČKA SLUŽBA, ZC ZAJEČAR
Autoimuni hipertiroidizam, poznatiji kao Graves-Basedow-ljeva bolest
(GB), je tirotoksično stanje nastalo zbog pojačanog stvaranja tiroidnih
hormona, izazvanog patološkom stimulacijom tiroidee TSH-receptorskim
antitelima. Radiojodna terapija (RIT) se široko primenjuje u terapiji
GB, kod pacijenta koji ne ulaze u remisiju tokom medikamentne
tirosupresivne tarapije (MTT), ili imaju česte recidive bolesti.
Dugoročni efekat primenjene RIT može biti postproceduralni
hipotiroidizam (PPH) kod lečenih pacijenata.
Cilj rada je bio da se retrospektivno proceni incidenca PPH kod naših
pacijenata lečenih radiojodom zbog GB. Analizirani su podaci iz kartona
pacijenata Registra endokrinih oboljenja Službe za nuklearnu medicinu
Zdravstvenog centra Zaječar, lečenih RIT u periodu od 2002-2007. godine
i praćenih do 2012. godine. U ovom periodu radiojodom je lečeno 95
pacijenata, od kojih su 62 pacijenta lečena jednom dozom radiojoda, čiji
su podaci uključeni u analizu. Od 62 pacijenta lečenih jednom dozom
radiojoda, bilo je 8 muškaraca i 54 žene, prosečne starosti 55.3±11.71
godina (opseg 33-83). Prosečna doza terapijskog joda iznosila je 6.6±1,7
mCi (opseg 4.5-15) – srednje do umerene fiksne doze.
Tokom ukupnog perioda praćenja, skoro polovina (47%) pacijenata je
razvila PPH i to najveći broj tokom prve godine po dobijenoj terapijskoj
dozi radiojoda, 39%.
Metodom life-table analize, uzevši u obzir osipanje uzorka („lost
cases“), pokazana je verovatnoća nastanka PPH u prvoj posterapijskoj
godini od 41%, a narednih posterapijskih godina od 7-9% godišnje, novih
slučajeva.
Podaci ukazuju na potrebu za doživotnim praćenjem funkiijskog tiroidnog
statusa pacijenata lečenih radiojodom zbog GB. Režim srednjih do
umerenih fiksnih doza ne daje veću kumulativnu incidencu
postproceduralnog hipotirodizma u odnosu na incidencu hipotiroidizma
nakon primenu kalkulisanih doza objavljenih u literaturi.
Ključne reči: autoimuni hipertiroidizam, radiojodna terapija,
postproceduralni hipotiroidizam.
42. Supradentalna akrilatna proteza kao mogućnost
estetskog rešavanja krezubosti
Vesna Petkovic, Lidija Milovanovic
STOMATOLOSKA ORDINACIJA ,,PROTETIKDENT” ZAJEČAR
UVOD – Pacijenti kod kojih je ostao veoma mali broj zuba ili
korenova zuba u vilici predstavljaju posebnu grupu za terapiju. Kod njih
postoje vise mogucnosti za rehabilitaciju u zavisnosti od stanja
vilicnih grebenova, stanja preostalih zuba (polozaj,oblik,boja)
prisustva karijesa ,parodontopatije , opsteg stanja organizma(prisustva
drugih oboljenje koja usmeravaju terapiju) i od finansijskih mogucnosti
pocijenta.
CILJ rada je bio da prikaze jedno od mogucnosti estetskog
resavanja krezubosti supradentalnom akrilatnom protezom .
Analiza je obuhvatala broj uradjenih akrilatnih proteza(kako parcijalnih
i totalnih tako i supradentalnih) za period od 4. godine iz protokola
pacijenata. Pracena je: adaptacija na strano telo po broju poseta,
ispunjenost estetskih zahteva pacijenata, stabilnost proteza, potreba za
korekcijom(podlaganje,ekstrakcija zuba) i ostvarenje mastikatorne i
fonetske funkcije. Rehabilitacija supradentalnom protezom je ostvarena
nakon skracenja preostalih zuba, depulpiranja istih i zasticenih
akrilatnim kapicama. Sledila je i obuka pacijenata oralnoj higijeni i
higijeni proteckog rada.
ZAKLJUCAK – Dobijeni rezultati ukazuju na mogucnost resenja
krezubosti kako totalnim tako i parcijalnim supradentalnim protezama bez
koriscenja kruna ili ekstrakcije zuba. Dobrim izborom i polozajem
vestackih zuba proteze dobijaju estetsku vrednost. Takodje su stabilne
jer preostali zubi sluze da fiksiraju protezu na slican nacin kao
dentalni inplantati. Korenovi zuba sprecavaju obilan gubitak vilicne
kosti. Finansiski su prihvatljivije od drugih mogucnosti rehabilitacije.
Kljucne reci: Krezubost, subtotalna bezubost, supradentalna
proteza, akrilatna proteza.
43. Bol u grudima – zastupljenost na terenu
Aneta Živulović(1), Negovan Vasilijić(1), Miroslava Paunović(2),
Dragana Mitrović(3)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, HITNA SLUŽBA
(2) SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA
(3) DEČJI DISPANZER
Uvod: Bol u grudima je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg
pacijenti pozivaju Službu hitne medicinske pomoći (SHMP) i spada u drugi
red hitnosti po trijaži poziva.
Cilj: Da se utvrdi zastupljenost pacijenata sa bolom u grudima na
terenu tokom jednogodišnjeg perioda.
Metod: Podaci su dobijeni analizom protokola SHMP za period od
01.01.2012 -31.12.2012.god.
Rezultati: Ukupan broj pacijenata na terenu za analizirani period
iznosio je 2193. Od toga 2,74% (60) bili su pacijenti sa bolom u
grudima. Kardijalnog porekla – stenokardija 50% (30), angina pektoris
21,67% (13) i akutni infarkt miokarda 8,33% (5). Kod 20% (12) radilo se
o bolu nekardijalnog porekla. Žene su više zastupljene (60%) u odnosu na
muškarce. Najveći broj pacijenata je starosti između 60 – 69 god.
(33,33%). Po mesecima bol u grudima je bio najčešći razlog izlaska ekipa
na terenu u avgustu (11,67%). Najviše slučajeva je u vremenu od 19 –
22h, dok je najmanja zastupljenost u ranim jutarnjim časovima. 29
pacijenata je zbrinuto na terenu, a ostalih 31 je nakon pregleda i
ordinirane terapije prebačeno u SHMP.
Zaključak: Pravilno diferenciranje bola u grudima zahteva dobro
uzetu anamnezu,klinički pregled i obavezan elektrokardiogram, što je
uslov za njegovo pravilno zbrinjavanje.
Ključne reči: bol u grudima, SHMP
44. Primena laringealne maske za obezbeđenje
vazdušnog puta kod otežane ili nemoguće intubacije - dvogodišnje
iskustvo u ZC Negotin
Stanković Danijela (1), Ćirić A.(2), Magdić.V.(1), Nikolić.A.(1)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, (2) OPŠTA BOLNICA PIROT
Uvod: Laringealna maska (LMA) je supraglotično sredstvo koje
ima potvrđenu ulogu u obezbeđenju otežanog vazdušnog puta, sa dugom
uspešnom kliničkom upotrebom. LMA je jednostavno dizajnirana i lako je
obučiti se za njenu upotrebu.Incidenca poteškoća prilikom endotrahealne
intubacije je 1-3%. Neuspela trahealna intubacija varira od 1 na 500
akušerskih pacijentkinja, do 1 na 2000 hirurške populacije.
Cilj: Potvrditi sigurnost, jednostavnost primene i minimalne
komplikacije prilikom plasiranja laringealne maske za rešavanje otežanog
vazdušnog puta, kod pacijenata svih starosnih struktura.
Materijal i metode: Klinički retrospektivno istraživanje kojim su
obuhvaćeni pacijenti sa plasiranim laringealnim maskama nakon otežane
ili nemoguće intubacije. Statistička obrada podataka iz anestezioloških
karti za dvogodišnji period.
Rezultati: U Zdravstvenom centru Negotin tokom 2011. i 2012.
godine je izvedeno 1326 anestezija u operacionoj sali. Zabeleženo je 23
(1.73%) otežanih intubacija, pri čemu je plasirana odgovarajuća
laringealna maska. Tokom hitnih hiruških intervencija laringealna maska
je korišćena kod 11 (47.83%) pacijenata - 4 sectio caesarea, 4 abdomen
acutum, 1 haemathuria, 1 traumatska amputacija prstiju šake. Za
elektivne intervencije LMA je korišćena kod 12 (52.17%) pacijenata.
Pacijenti ženskog pola su činili 56.52%, a muškog pola 43.48%. Po
starosnoj strukturi, adultna populacija je činila 78.27% (18),
gerijatrijska 17.39% (4), a pedijatrijska 4.34%- jedna dvanaestogodišnja
devojčica sa dijagnozom akutnog apendicitisa. Praćene komplikacije su:
broj pokušaja plasiranja, dislokacija, teškoće pri ventilaciji,
regurgitacija, teškoće pri deplasiranju i bol u ždrelu i usnoj duplji.
Zabeležene su samo dve lakše komplikacije- jedno plasiranje laringealne
maske iz drugog pokušaja, i jedna dislokacija maske, sa ventilacijom pod
povećanim pritiskom (iznad 20 mm H2O stuba). Sve anestezije i operacije
kod ovih pacijenata su okončane uspešno, bez ikakvih sekvela.
Zaključak: Laringealna maska je dobro supraglotično sredstvo za
obezbeđenje vazdušnog puta kod otežane i nemoguće intubacije, što je
potvrdilo više velikih studija. Plasira se jednostavno, uz minimalnu
traumatizaciju pacijenata i mali broj komplikacija. Daje zadovoljavajuću
ventilaciju i oksigenaciju. Sigurna je za primenu kod elektivnih
pacijenata, ali dobro rešenje i kod hitnih hirurških intervencija, jer
minimizira opasnost od ireverzibilnih posledica i smrtnog ishoda koje sa
sobom nosi nemogućnost intubacije, ventilacije i oksigenacije pacijenta.
Ključne reči: Laringealna maska, otežana intubacija
45. Naša iskustva u lecenju pilonidalne bolesti
Ivan Matic, Miroslav Miljkovic, Marija Andjelkovic Matic, Olivera
Matkic
Z.C.ALEKSINAC HIRURSKO ODELJENJE
UVOD: Relativno cesto I ponekad recidivantno oboljenje
obuhvata uglavnom pacijente mladje I srednjeg doba.Uzrok bolesti je u
patologiji I ponasanju slobodne dlake bez folikula I koznih adneksa iz
sakrokokcigealne podrucja koja se implantira kroz kozu I potkozje
punktiranjem u tom podrucju stanjene I macerirane koze,potpomognuto
silama trenja.U potkozju se dlaka ponasa kao strano telo I izaziva
granulomatoznu reakciju I formiranje sinusne supljine u kojoj se nalaze
slobodne dlake.Dominiraju osobe muskog pola 85%. Uglavnom tamnije puti i
pojacane dlakavosti.
SUBJEKAT: U periodu od 2002 do 2012 na Hirurskom odeljenju
bolnice Aleksinac leceno je 153 bolesnika sa pilonidalnim sinusom.Od
toga 131 muskarac 85% I 22 zene 15%.
Najveci broj bolesnika 130,javio se prvi put dok je 23 vec bilo ranije
operisano.
U dijagnostici smo koristili klinicki pregled I sondiranje,a Rtg I
fistulografiju smo retko primenjivali.
LECENJE I REZULTAT: Zavisno od velicine I razgranosti sinusa
opredeljivali smo se za odredjeni tip operacije. Kod manjih sinusa ,bilo
ih je 41,primenjivali smo zatvorenu metodu sa ekscizijom I
Primarnom suturom rane. Sinusi srednje velicine ,101 pacijent,bili su
tretirani poluotvorenom metodom po Mc Fee. Uz eksciziju I
marsupijelizaciju uspeli smo da vece sinuse s a lateralnim otvorima
izlecimo,a I stopa recidiva je bila minimalna. Veci pilonidalni sinusi
11pacijenata, kod kojih je bilo vise fistuloznih otvora I obilna
supuracija resavani su otvorenom metodom ,ekscizija bez suture rane,ali
I ovu metodu sve manje primenjujemo u korist Mc Fee tehnike. Svi
pacijenti su operisani u neuroleptanalgeziji.U akutnoj inflamatornoj
fazi pacijenti su bili tretirani incizijom sa kiretazom I drenazom
ambulantno.
ZAKLJUCAK: U radu smo prikazali nase rezultate lecenja
pilonidalne bolesti.Imali smo 153 pacijenta. Sa pilonidalnom bolesti u
sakrokokcigealnoj regiji.Prednost u lecenju dajemo poluotvorenoj metodi
sa ekscizijom i marsupijelizacijom.Nedostatak ove metode je duzina
lecenja I cesta previjanja ali se manje javljaju recidivi.
46. Primena kompresivne graduisane bandaže u
lečenju ulcus cruris venosuma na našem materijalu
Miljković Miroslav, Matic I, Matkic O
ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC – HIRURSKO ODELJENJE
CILJ RADA: Namera mi je da prikazem svoja iskustva u proteklih
pet godina vezno za lecenje ulcus cruris venosuma metodom kompresivne
graduisane bandaze.
METOD: Pracena je serija pacijenata sa ulcus crurisom lecena na
nasem odeljenju i u specijalistickoj hirurskoj ambulanti. Svi su bili
lečeni neoperativno metodom kompresivne graduisane bandaze. Pacijenti su
previjani od strane obucenih medicinskih tehnicara za plasiranje
tubularne ortoze a kod nekih i elasticnog zavoja preko iste. Kod vecine
je uziman bris rane i svima je pored komprsije ordinirana i
venoprotektivna terapija (tab Phlebodia ).
REZULTATI: Ulcus cruris venosum je latinski izraz koji u prevodu
znači venski čir na potkolenici. To je dakle otvorena rana na nozi koja
nastaje kao najteža posledica hronične venske slabosti. Patogenetski
nastaje kada prepunjene vene u nogama ne mogu da ispune svoje zadatke.
One imaju važnu transportnu funkciju da iskorišćenu krv vrate nazad u
srce i to uz pomoć mišicno – venske pumpe. Pošto su smeštene izmedju
mišića one pri kretanju bivaju pritisnute čime se krv potiskuje prema
gore. Pri tome venski zalisci, koji funkcionišu kao ventil, sprečavaju
da krv poteče ponovo na dole. Ako se ovaj mehanizam poremeti a bolest
nije na vreme sprečena dolazi do tkz.“začaranog kruga“. Krv se nakuplja
u venama nogu. Zbog toga nastaje povišeni unutrašnji pritisak u venama i
tkivna tečnost se zadržava u nogama. Ako pritisak i dalje raste, tkivo i
koža više ne dobijaju kiseonik što polako dovodi do njihovog oštećenja.
Tkivo odumire, a koža pokazuje prvu malu otvorenu ranicu, početak
nastajanja venskog ulcus cruris-a.
Tubulcus je tubularna ortoza za lečenje otvorenih rana venskog porekla i
stanja pred otvaranjem venskih rana. Deluje na principu graduisanog
pritiska, a to znači da je pritisak u tubulcus-u strogo definisan i
najjjači u predelu medijalnog maleolus-a i postepeno idući nagore opada,
na taj način pomažući venama da vraćaju krv ka srcu. Ovo dovodi do toga
da unutrašnji pritisak u nogama opada. Istovremeno sa opadanjem pritiska
koža i tkivo se bolje snabdevaju kiseonikom.
U proteklih pet godina na nasem odeljenju metodom kompresivne graduisane
bandaze leceno je ukupno 84 pacijenta. Potpuno je izleceno njih 71 sto
je oko 84,5 %. Kod 11 pacijenata lecenje nije dovelo do epitelizacije
ili jos traje sto je 13,2 %, i za dva pacijenta nemamo podataka.
ZAKLJUČAK: Metoda graduisane kompresije odgovorna je za vensku
drenažu, otklanjanje venske hipertenzije, edema i uspostavljanja boljih
hemodinamskih uslova za zarastanje ulkusa. Metoda je relativno
jednostavna i jeftina a moze se primenjivati i u manjim ustanovana
opsteg tipa kao sto je i nasa.
KLJUCNE RECI: Ulcus cruris, lecenje, kontinuirana kompresivna
bandaza.
47. Konverzija epiduralne anestezije za porođaj u
opštu anesteziju za carski rez: prospektivna studija učestalosti,
faktora rizika, hirurškog i anestezijskog vremena odziva
Milošević Ljiljana (1), Jovanović Krsta (2), Milošević Ljupka (3)
1KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR ZVEZDARA; BEOGRAD
2VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA ĆUPRIJA
3ZDRAVSTVENI CENTAR BOR
Uvod i cilj studije: Epiduralana analgezija (EDA) je
uobičajena tehnika davanja analgetika tokom porođaja da bi se obezbedio
tzv.bezbolni porođaj. Učestalost konverzije u opštu anesteziju (OA) za
carski rez (Cesarean section -CS) se koristi kao marker za kvalitet
akušerske anestezije. Konverzija EDA u OA za CS je usko povezana sa
stanjem fetusa. Skorašnji "Guidelines by Royal College of Anaesthetists"
sugerišu da bi stopa OA za CS kod porodilja sa prethodno postojećim EDA
trebalo da bude < 3%. Cilj našeg rada je bio da se utvrdi učestalost,
faktori rizika i hirurško i anestezijsko vreme odziva.
Materijal i metode: Studija je izvedena na 317 žena (uzrasta
24-30±4 god.) ASA I klasifikacije koje su imale CS nakon EDA, od januara
2011 do septembra 2012. Učestalost konverzije u OA, vreme do početka
anestezije, vreme do odluke o rezu, vreme porođajnog intervala i
perinatalni ishod su bili evidentirani. Kod EDA je korišćeno 10-15 ml
bupivacaine, 0,125% je dato kao početni bolus u kombinaciji sa fentanil
2μg/ml i dodatnih 5 ml bupivacaine 0,1% kao dopuna prema zahtevu
pacijentkinje. Razlog za CS u OA u našoj studiji bila je hitna priroda
operacije. Za OA za CS preporučuje se "rapid sequence induction" – brzo
uvođenje sa tiopentolom v.s. propofolom, suxamethonium, rocuronium,
N20/O2 sa opioidima posle porođaja i volatilni agensi za održavanje
anestezije.
Rezultati: 15 od 317 porodilja zahtevalo je OA (4,7%) što nije
statistički različito od 3% . Sve su bile zbog fetalnih razloga. Vreme
odluke do anestezije bilo je 3,7 min ± 2 i sve pacijentkinje su bile
anestezirane unutar 10 minuta. Vreme do incizije bilo je 5,4 min ± 2 i
vreme do porođaja je bilo 8 min ± 3. Svi porođaji urađeni su unutar 18
minuta. Sve porodilje su imale brzi uvod u OA , zbog toga što je srednje
vreme za postizanje suficijentnog EDA barem 15-20 min.. Fetalna anoksija
može biti letalna za manje od 10 minuta. U svih 317 porodilja sa 4,7 %
CS nismo imali smrtni ishod ni majke ni deteta.
Zaključak: Kada postane očigledno da EDA neće obezbediti dovoljnu
analgeziju za CS, anesteziolog mora razjasniti sa akušerom prirodu
asfiksije ploda i da se utvrdi hitnost CS. U našem materijalu nije bila
značajna razlika sa smernicama o učestalosti konverzije EDA u OA.
Strategija da se smanji učestalost može uključiti rano prepoznavanje
neadekvatne EDA i pouzdanu procenu hirurške anestezije.
Ključne reči: epiduralna analgezija (EDA), opšta anestezija (OA),
Cesarean section (CS), konverzija
48. Dijagnostika i terapija tumora bubrežnog
parenhima na urološkom odeljenju zc valjevo u periodu 2000. – 2012. g.
Radovan Mitrović (1), N.Pakević (1), N.Djurić (1), Z.Djurić (1),
M.Matović(1), V.Krstevski(2),
Lj.Vujić (2)
(1) UROLOŠKA SLUŽBAM, ZC VALJEVO
(2) SLUŽBA PATOLOGIJE, ZC VALJEVO
UVOD. Više od 85-90% svih renalnih tumora su neki od RCC
tipova. Ostalih 10-15% uključuju varijetet neuobičajenih karcinoma,
neklasifikovanih karcinoma i nekoliko benignih tumora bubrega ( najčešće
angiolipomi ).
CILJ RADA. Iznosimo naša iskustva i rezultate u dijagnostici i
terapiji tumora parenhima bubrega u trinaestogodišnjem periodu ( 2000. –
2012.g.).
MATERIJAL I METODE. U periodu 2000.-2012.g. lečen je 91 bolesnik s
tumorima parenhima bubrega ( 68 muškaraca i 23 žene ) starosne dobi od
33 – 81 godine (najmladji 33 a najstariji 81 godina ). Dijagnostikovani
su na osnovu anamneze, ultrazvučnog pregleda, IVP, CT ili MR pregledom
abdomena. Nakon dijagnostike podvrgnuti su operativnom lečenju:
radikalna nefrektomija, pannefrektomija, konzervirajuća operacija (
parcijalna nefrektomija ) .
REZULTATI. Najveći broj bolesnika-31 (34,1%) bio je starosne dobi
61-70.g., zatim 27 (29,7%) u dobi 51-60g., 20 (21,9%) u dobi 71-80g., 5
(5,5%) u dobi 41-50g.
2 (2,2%) u dobi 31-40g. a samo 1 (1,1%) je bio stariji od 80.g.
Kod 79 (86,8%) bolesnika radilo se o karcinomu svetlih ćelija ( Ca
lucidocellulare renis ), kod 5 (5,5%) bolesnika o karcinomu eozinofilnih
ćelija kao i hromofobnih ćelija-5 (5,5%) bolesnika dok je 1 (1,1%)
bolesnik imao onkocitom a jedna (1,1%) bolesnica angiomiolipom. 38
(41,8%) bolesnika imalo je gradus I, 39 (42,8%) bolesnika gradus II, 6
(6,6%) gradus III dok kod 8 (8,8%) gradus nije odredjen.
Stadijum bolesti pT1aN0Mx imalo je 11 (12,1%) bolesnika; pT1bN0Mx – 14
(15,3%) pT1bN1Mx – 2 (2,2%) ; pT2aN0Mx – 5 (5,5%) ; pT2bN0Mx – 2 ( 2,2%)
; pT2aN2Mx – 1 (1,1%) ;
pT2NxMx – 4 (4,4%) ; pT3aN0Mx . 23 (25,3%) ; pT3aNxMx – 9 (9,9%) ;
pT3bN0Mx – 6 (6,6%); pT3aN2Mx – 5 (5,5%) ; pT3bN2Mx – 1 (1,1%) dok 8
(8,8%) bolesnika nije imalo odredjen staging.
Skoro podjednako su zahvaćeni levi (47 ili 51,6% ) i desni bubreg ( 44
ili 48,3% ). Muškarci su 2,8 puta češće obolevali ( 68 : 23 ). 50
(54,9%) bolesnika je imalo tumor veličine 5-10 cm, 15 (16,5%) tumor veći
od 10 cm, 20 (21,9%) tumor manji od 5 cm a kod (6,6%) nije odredjena
veličina tumora. Petogodišnje preživljavanje za sada ima 64 (70,3%)
bolesnika .
ZAKLJUČAK. Na karcinome bubrega otpada 2-3% ukupnog broja svih
kancera ali u urološkoj onkologiji zajedno sa tumorima mokraćne bešike i
prostate zauzimaju centralno mesto. 1,5 puta su češći u muškaraca nego u
žena. U našem radu karcinom bubrega je 2,8 puta češći u muškaraca što
zahteva dodatno istraživanje da li su muškarci kod nas više izloženi
faktorima rizika za karcinom bubrega kao što su pušenje, gojaznost,
upotreba antihipertenzivnih lekova.
Iako se danas tumori bubrega u više od 50% slučajeva otkrivaju
akcidentalno zahvaljujući ultrazvuku ili CT pregledu abdomena u našem
radu više od 3 / 4 (75,8%) bolesnika imalo je tumor veći od 5 cm u
trenutku dijagnoze što ukazuje na potrebu da svaka osoba bar jednom
godišnje uradi UZ pregled abdomena jer je tako moguće najlakše otkriti
tumore bubrega manje od 4-5cm i omogućiti veći procenat izlečenja.
KLJUČNE REČI. Karcinom bubrega, dijagnostika, lečenje
49. Dijagnostika metaboličkog sindroma u
ordinaciji primarne zdravstvene zaštite
Biljana Vukašinović
DOM ZDRAVLJA GORNJI MILANOVAC
Uvod Metabolički sindrom predstavlja skup kardiovaskularnih
rizika kod osoba sa insulinskom rezistencijom ili kod gojaznih i odnosi
se na osobe sa povećanim rizikom za nastanak dijabetesa i
kardiovaskularnih oboljenja. Definisanje metaboličkog sindroma zasniva
se na prisustvu abdominalne gojaznosti i bar 2 od preostala 4
kriterijuma: povišeni nivo triglicerida preko 1,7 mmol/l, snižen nivo
HDL holesterola <1,03 mmol/l za muškarce i <1,29 mmol/l za žene, povišen
krvni pritisak – sistolni >130 mmHg a dijastolni >85 mmHg, i povišeni
nivo glukoze u krvi >5,6 mmol/l. Najvažniji faktori nastanka
metaboličkog sindroma su: povećana telesna težina, nasleđe, endrokrini
poremećaji (policistični ovarijumi), godine života, sedanterni način
života, slaba fizička aktivnost i ekscesivno unošenje kalorija. Veliki
broj markera sistemske inflamacije su povećani u metaboličkom sindromu –
C reaktivni protein, fibrinogen, interleukin 6, tumor nekrotizirajući
faktor, mokraćna kiselina itd.
Cilj rada Da se prikažu rezultati sopstvenog istraživanja kako bi
se odredila zastupljenost metaboličkog sindroma u kliničkoj praksi i
odredili pravci preventivnog delovanja.
Materijal i metode rada Analizom je obuhvaćeno 300 pacijenata
kojima su određeni sledeći parametri: krvni pritisak, indeks telesne
mase, obim struka, ukupni holesterol, HDL holesterol, trigliceridi i
glikemija. Dijagnostika metaboličkog sindroma je postavljena na osnovu
navedenih IDF kriterijuma. Od ukupno pregledanih pacijenata, njih 120 je
ispunjavalo kriterijume za metabolički sindrom, što čini 39%
pregledanih. Radilo se o šarolikoj patologiji, ali svima je zajedničko
da je BMI iznad 25 kg/m ² i da su svi pacijenti na terapiji
hipertenzije, dislipidemije ili dijabetesa. Takođe postoji veliki broj
pacijenata koji su
doživeli infarkt miokarda, cerebrovaskularni insult, kojima je
implantiran pejsmejker ili plasiran stent. Upadljivo je da postoji
velika razlika muškog (22%) i ženskog (78%) pola.
Zaključak Metabolički sindrom ima visoku incidenciju kod osoba
preko 50 godina života. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.
Najčešći faktor rizika u metaboličkom sindromu je hipertenzija. Ako
postoji neuspeh u primeni primarnih terapijskih mera, primenjuju se
sekundarne mere terapije, čiji je cilj da upotrebom lekova regulišemo
nivo lipida, vrednosti glikemije i krvnog pritiska..
Ključne reči Insulinska rezistencija, IDF kriterijumi, BMI
|
|
|
|
