| |
91. PRIMENA PRIVREMENIH PEJSMEJKERA U ZAJEČARSKOM
KARDIOLOŠKOM ODSEKU U PERIODU 2006-2008.
Vladimir Mitov, Aleksandar Jolić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
CILJ RADA je prikaz terapijske primene privremenih pejsmejkera u
kardiološkom odseku u Zaječaru od 2006-2008. godine. REZULTATI: U
periodu od 22 meseca u Kardiloškom odseku ZC u Zaječaru ukupno su lečena
42 pacijenta primenom privremenog pejsmejkera. Bilo je 18 (42.8%)
muškaraca i 24 (57.2%) žena. Kod 34 (81.5%) pacijenata indikacija je
bila AV blok gr III. Kod 2 (4.5%) privremeni pejsmejker korišćen je zbog
deplecije baterije stalnog pejsmejkera, kod 2 (4.5%) zbog bradiaritmije
apsolute i 4 (9.5%) pacijenata sa hiperkalijemijom. Od ukupnog broja, 25
(60%) je dobilo stalni pejsmejker, 9 (21%) je umrlo i 8 (19%) pacijenata
otpuštena su bez dalje pejsmejker terapije. Kod 40 (95%) pacijenata
korišćen je pristup preko v. subclavia-e, a kod 2 (5%) preko v.
femoralis. ZAKLJUČCI: Primena privremenih pejsmekera je jednostavna
terapijska metoda koja kod najtežih pacijenata omogućava preživljavanje
u 79% slučajeva. AV blok gr III bio je najčešća indikacija za pejsmejker
lečenje. Smrtnost u ovoj populaciji pacijenata bila je 21%. Kod 60%
pacijenata nastavljeno je lečenje implatacijom stalnog pejsmejkera.
e-mail: mitov@ptt.rs
92. PRIMENA PRIVREMENE PEJSMEJKER TERAPIJE AV BLOKA
GR III KOD PACIJENTA SA AKUTNIM INFARKTOM MIOKARDA – PRIKAZ SLUČAJA
Sandra Dimitrijević, Aleksandar Jolić, Vladimir Mitov
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNISTIČKA SLUŽBA, KARDIOLOŠKI ODSEK
CILJ RADA je prikaz primene privremenog pejsmejkera u terapiji AV bloka
gr III kod pacijenta sa infarktom miokarda dijafragmalne lokalizacije.
PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent M.P. 91 godinu star, primeljen je u Koronarnu
jedinicu internog odeljenja zbog novonastalog infarkta miokarda
dijafragmale lokalizacije i desne komore. Na prijemu: fr:35/min,
TA:74/39mmHg slika AV bloka gr III i ST elevacija od 5 mm u D2,3,aVF,
RV4-6. Zbog niske frekvence i hemodinamske nestabilnosti, pored klasične
terapije akutnog koronarnog sindroma, plasirana je i elektroda
privremenog pejsmejkera. Postignut je adekvatan pejsing sa fr:70/min.
Već nakon 10-ak sati prestaje potreba za pejsnigom. Elektroda je skinuta
nakon 48h od uspostavljanja sinusnog ritma. U daljem toku stanje
stabilno, u terapiju uveden Metoprolol 2x12,5mg a potom 2x25mg, koji
pacijent dobro podnosi. Otpušten na dalje kućno lečenje 9. dana, sa
sinusnim ritmom i terapijom Metoprolola. ZAKLJUČAK: Primena privremenog
pejsmejkera u akutnom infarktu dijafragmalne lokalizacije neophodna je
kod pacijenta sa sporom frekvencom i hemodinamskom nestabilnošću. Ovaj
vid terapije je najčešće potreban samo nekoliko sati ili dana, u
navedenim slučajevima je od vitalnog značaja i odlično se podnosi, što
prikazuje i slučaj 91 godinu starog pacijenta.
e-mail: mitov@ptt.rs
93. TERAPIJSKI PRISTUP REZISTENTNOJ I
PSEUDOREZISTENTNOJ ARTERIJSKOJ HIPERTENZIJI
Igor Đorđijoski(1), Dušan Bastać (1), Zoran Joksimović (2)
(1) INTERNISTIČKA ORDINACIJA "DR BASTAĆ", ZAJEČAR, (2) INTERNISTIČKA
ORDINACIJA "JOKSIMOVIĆ", BOR
UVOD: Rezistentnom hipertenzijom (RH) se smatra povišen arterijski
pritisak (TA) koja je iznad željenih vrednosti od 140/90mmHg uz
trostruku terapiju koja uključuje i diuretic, a pseudorezistentnom (PRH)
neadekvatno tretirane bolesnike. CILJ: Utvrđivanje učestalosti bolesnika
sa stvarnom RH i PRH pri prethodnom lečenju i analiza tretmana.
BOLESNICI I METODE: Grupu prethodno lečene RH činilo je 33 bolesnika,
prosečne starosti 60,3 god., koji su višegodišnji hipertoničari, sa
neregulisanom TA uz terapiju od 3 leka na dolasku. Srednja TA na dolasku
bila je 184/107 mmHg. Uz pažljivo razmatranje relevantnih parametara RH,
procenat rezistentne hipertenzije može biti smanjen REZULTATI RADA:
Nakon korigovanja terapije, sa 7,2 poseta po osobi, na poslednjem
pregledu srednja TA je bila 146/86 mmHg i sa prosečno 5,9 lekova. Ovi
pacijenti najviše su lečeni inhibitorima angiotenzin konvertaze (88%),
beta blokatorima (85%), netijazidnim diureticima (67%). Za verifikovanje
regulisanja hipertenzije korišćen je 24h holter TA gde je srednji TA bio
135/86 mmHg. RH je potpuno regulisana u 76% bolesnika. Analizom
komorbiditeta, koji doprinose rezistenciji, uvrđen je kao najčešći
gojaznost (88%), hiperholesterolemija (79%), dijabetes (33%) i
metabolički sindrom. ZAKLJUČAK: Studioznim pristupom većina ispitivanih
pacijenta (76%) sa rezistentnom hipertezijom, lečenih sa oko 3
antihipertenziva može da se prevede u grupu regulisane hipertenzije
putem minucioznog doziranja i uvođenja prosečno 6 lekova, dok se manji
broj bolesnika (24%) mora podvrgnuti dodatnim dijagnostičkim testovima i
upućivanju specijalisti za hipertenziju.
e-mail: bastad@ptt.yu
94. UTICAJ SUBKLINIČKE HIPOTIREOZE NA MORFOLOŠKE I
FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE SRCA I KRVNIH SUDOVA
Danijela Ž. Nikolić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE
Dosadašnja istraživanja ukazuju da subklinička hipotireoza povećava
rizik za aterosklerozu i dovodi do funkcionalnih kardiovaskularnih
promena.
Cilj je ispitati da li je blaga tireoidna insuficijencija:
a) faktor rizika za ubrzanu aterosklerozu i koronarnu bolest
b) uzrok disfunkcije leve komore
Istraživanjem je obuhvaćeno 60 pacijenata sa subkliničkom hipotireozom i
62 zdrave osobe. Svi ispitanici su podvrgnuti hormonskim i biohemijskim
analizama, antropometrijskim merenjima, ehokardiografskom ispitivanju
morfologije i funkcije leve komore i merenju intima-medije debljine
zajedničke karotidne arterije a rest-stres perfuziona scintigrafija
miokarda je rađena kod svih pacijenata koji nisu preležali infarkt
miokarda. Koronarna bolest je dokazana pozetivnim nalazom perfuzione
scintigrafije ili povišenim troponinima za hospitalizovane pacijente sa
akutnim koronarnim sindromom.
Nađena je statistički značajno veća prevalenca, u grupi sa subkliničkom
hipotireozom, za ukupni holesterol, LDL frakciju i trigliceride
gojaznost diabetes mellitus dijastolnu tenziju, intima-medija debljinu
kao i veća prevalenca koronarne bolesti Od ehokardiografskih parametara
IVRT i E/A se nisu statistički značajno razlikovali ( p>0,05) dok je
značajno veća vrednost u subkliničkoj hipotireozi za E/Emsred, CMmod,
adur-Adur.
Subklinička hipotireoza je udružena sa faktorima rizika za koronarnu
bolest i nije nezavistan faktor rizika za koronarnu bolest i disfunkciju
leve komore.
email: nidas1@eunet.yu
95. SUPLEMENTACIJA BIOLOŠKIM KALCIJUMOM POREKLA
BISERA IZ ŠKOLJKI PINCTADA MAXIMA KOD POSTMENOPAUZNIH ŽENA SA SNIŽENOM
MINERALNOM KOŠTANOM GUSTINOM
Nada Vujasinović-Stupar (1, 2), Snežana Novković (2), Ivana Jezdić (3)
(1)MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU, (2)INSTITUT ZA REUMATOLOGIJU KCS,
(3)INTERNATIONAL TRADE SYSTEM, BEOGRAD, SRBIJA
UVOD: Savremeno lečenje osteoporoze podrazumeva obaveznu suplementaciju
kalcijumom (Ca) i vitaminom D. Dosadašnja iskustva govore o slaboj
terapijskoj adherenciji i neophodnosti pronalaženja novih vidova
suplementacije. Tehnološkim postupkom mikronizacije bisera školjki
pinctada maxima je dobijen nanomolarni prah čime je omogućena resorpcija
Ca preko 90%. Osim ove prednosti, biserni prah sadrži i druge minerale,
retke elemente i proteine matriksa - faktore rasta i stimulacije
osteoblasta. METODOLOGIJA: Pre i posle 6 meseci suplementacije su mereni:
mineralna koštana gustina (BMD) DEXA metodom; alkalna fosfataza, Ca,
fosfor u serumu i 24 časovnom urinu. Grupa I: 30 bolesnica je lečeno
kapsulama bisera školjki pinctada maxima (260 mg elementarnog CaCO3).
Grupa II: 20 bolesnica neorganskim CaCO3 500 mg dnevno. Obe grupe su
primale 666 ij holekalciferola dnevno. REZULTATI: Grupa I/Grupa II:
Starost 61.7/61.7 godina; Početak menopauze: 48.32/48 godina; Trajanje
menopauze 13.38/13.7 godina; TT 67.72/71.06 kg; Visina 159.8/162.2 cm;
BMI 27.24/26.98 g/cm2; Po svim parametrima grupe su komparabilne
(p>0.05). Regioni merenja BMD i rezultati pre i posle suplementacije:
| Parametri |
Ca bisera (n= 30) |
CaCO3 (n= 20) |
| DEXA LS kičme/kuka |
26 (86.7%) / 4 (13.3%) |
16 ( 80%) / 4(20%) |
| BMD pre (g/cm2) |
0.901 ± 0.088 |
0.913 ±0.101 |
| BMD posle 6 meseci |
0.948 ± 0.109* p=0.067 |
0.914 ± 0.128# p=0.987 |
ZAKLJUČAK: Suplementacija Ca bisernog praha je pokazala superiorniji
supstitucioni potencijal, uz odličnu podnošljivost i bez promena
laboratorijskih pokazatelja.
e-mail: stuparn@eunet.yu
96. UTICAJ BIOMETEOROLOŠKIH FAZA NA AKUTNI KORONARNI
SINDROM
Radomir Babović(1) Jasminka Smailagić(3), Milan Bošnjak(2), Dragana
Kačavenda(1), Ana Kasap(1)
(1)SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI SOMBOR, (2) ZC SOMBOR, INTERNO
ODELJENJE, (3)RHZ SRBIJE - ODELJENJE BIOMETEOROLOGIJE
UVOD: Povezanost biometeoroloških faza i oboljenja srca se često sreće u
profesionalnom radu. CILJ: Cilj ovog istaživanja je da li postoji
povezanost određenih biometeoroloških faza i akutnih srčanih oboljenja.
MATERIJALI I METODE: Period koji je analiziran je 1826 sukcesivnih dana
u petogodišnjem periodu 2002- 2006. godine. Za svaki pojedinačan dan je
svakodnevno praćen broj pacijenata po dva oboljenja- akutni infarkt
miokarda (AIM- 1592) i nestabilna angina pektoris ( NAP- 650 ), što je
ukupno 2242 pacijenta koji su hospitalizovani u koronarnoj jedinici
internog odeljenja ZC Sombor. Biometeorološke faze su klasifikovane po
N. Todoroviću (modifikovana verzija Hess- Brezowsky klasifikacije).
REZULTATI RADA: Nedvosmisleno je pokazano da postoji pozitivna
korelacija između pojedinih biometeoroloških faza i broja pacijenata sa
pogoršanjem osnovnog stanja.Za AIM koeficijent korelacije je r = 0.9971
i p < 0.0001, za NAP r = 0.9955 i p < 0.0001. Kao rezultat ovoga
napravljen je biometeorološki kalendar za ove tipove oboljenja.
ZAKLJUČAK: Uz praćenje bioprognoze, koja najavljuje određene
biometeorološke faze za naredne dane moguće je prognozirati očekivani
broj pacijenata u koronarnoj jedinici i pripremiti odgovarajuće
kapacitete. Zaključak je da je bitno edukovati stanovništvo o značaju
bioprognoze čime bi se redukovala hospitalizacija.
Ključne reči: biometeorološke faze, akutni infarkt miokarda, nestabilna
angina pektoris
e-mail: radebabovic@yahoo.co.uk
97. ANEMIJE KOD ŠKOLSKE DECE
Emilija Basarić, Marija Radivojević-Rajković, Dragan Ilić, Ljubinka
Mladenović
ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA", SMEDEREVO
UVOD: Anemija je značajan zdravstveni problem u svetu i najčešća bolest
krvi kod dece. Anemija je definisana koncentracijom hemoglobina ispod
desetog percentila za uzrast. Kod anemija je smanjen kapacitet prenosa
kiseonika putem krvi i smanjena je ishranjenost tkiva kiseonikom.
Nedostatak gvožđa je najčešći nutricioni deficit u svetu, pa je tako i
sideropenijska anemija najčešće hematološko oboljenje kod školske dece.
CILJ RADA: Cilj rada je da ispitamo prevalencu anemija kod školske dece
uzrasta od 14 godina i ukažemo na značaj prevencije, lečenja i
dijagnostike. METOD RADA: Analizirali smo krvnu sliku kod 620 učenika,
dobijenu pri kontrolnim sistematskim pregledima pred upis u srednju
školu. REZULTATI: Rezultati ovog našeg rada pokazuju da je anemija kod
dece u pubertetu i ranoj adolescenciji prisutna u 12,25%, kao i da se
radi o blažoj anemiji 8,38%. Kod devojčica je anemija prisutna u znatno
većem postotku 14,85%, nego kod dečaka 8,8%. U našem ispitivanju radilo
se o sideropenijskoj anemiji što smo i dokazali
dijagnostičko-terapijskim testom sa gvožđem (Heferol capsule) per os.
ZAKLJUČAK: I kod dece u adolescenciji treba razmišljati o anemiji, ne
samo kao o bolesti koju treba dijagnostikovati i lečiti, već mnogo više
o prevenciji. Sprečavanje anemija doprinosi boljem zdravlju, boljoj
fizičkoj kondiciji, sposobnosti učenja i pamćenja. Sve ovo ukazuje da je
odgovornost pedijatra u primarnoj zaštiti da ukaže mladima, bilo kroz
savete u ordinaciji, bilo kroz radionice o ishrani, na značaj pravilne
ishrane za njihovo zdravlje i sprečavanje anemija.
Ključne reči: anemija, školska deca
e-mail: buca.b@nadlanu.com
98. ATEROSKLEROZA I MOGUĆNOSTI PREVENCIJE – PRIKAZ
SLUČAJA
Vinka Repac(1), Jelena Vuković(2)
(1)DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, SLUŽBA OFTALMOLOGIJE, (2)DOM ZDRAVLJA SEČANJ,
SLUŽBA NEUROPSIHIJARIJE
UVOD: Tokom 2007. godine analizirano je 60 pacijenata koji su upućeni na
konsultativni pregled, metodom slučajnog uzorka. Praćeni su faktori
rizika koji dovode do ateroskleroze, kao i njihove komplikacije:
okluzija ACR, VCR, ICV, infarkt miokarda. CILJ RADA: da se ukaže na
značaj preventivnog rada i lečenja ovog tihog i teškog oboljenja.
Ključne reči: ateroskleroza i komplikacije, preventivni rad.
e-mail:
dzzitiste@gimelnet.co.yu
99. CIRKADIJALNA DISTRIBUCIJA ASIMPTOMATSKE ISHEMIJE
U BOLESNIKA SA KORONARNOM BOLEŠĆU
Dragana Ilić Videnović
ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU "GAMZIGRAD", GAMZIGRADSKA BANJA
UVOD: Zapažanje brojnih autora ukazuje da je rizik od koronarnog
događaja 5,3 puta veći, a za smrt 2 do 3 puta veći ukoliko u angini
pectoris postoji značajna ,,silent” ishemija (Seller, 1993). Obzirom da
su NSS i IM ponekad prve manifestacije koronarne bolesti, otkrivanje
tihe ishemije postavlja se kao klinički imperativ. CILJ RADA: Cilj je
posmatranje učestalosti tokom dana asimptomatske ishemije i dužine
trajanja kod odabrane grupe pacijenata sa infarktom miokarda,
nestabilnom anginom pectoris, stabilnom anginom anginom pectoris.
METODOLOGIJA: U izradi rada korišćen je holter DEL MAR AEKG dvokanalni,
a analizirano je 90 pacijenata sa već dokazanom koronarnom bolešću.
Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički. Obrada je obavljena
programskim paketom Microsoft Office. REZULTATI: Od 30 bolesnika sa IM
(Infarktom miokarda), 17 (56,6 %) imalo je AI (asimptomatsku ishemiju
pre podne, sa pikom u 10 h (23,5%), 13 bol ( 43,3 %) imalo je AI po
podne u 19h (30,7%). Preko 60 min. ishemija je trajala kod 21 bolesnika
(70%) 30 bol. NAP (nestabilnom anginom pectoris ) imalo je AI u
prepodnevnim satima 11 (36,6%), 19 (63,3 %) po podne. Pik ishemije bio
je izražen u 21h. Preko 60 min ishemija je trajala kod 63,3%. U SAP od
30 bol. 22 bol. (73,3%) pre podne, 8 bol. po podne (26,26,6%). Preko 60
min AI je trajala kod 7 bol.(23,7%) ZAKLJUČAK: U posmatranoj grupi
bolesnika sa AI i koronarnom bolešću 45,26 % imalo je ishemiju u prvoj
polovini dana,sa pikom u 10h ,23 23,43 % po podne sa pikom ishemije u
21h i manjim u 19h. Ishemija je najduže trajala kod bolesnika sa IM (70
%) preko 60 min,u NAP 63,3% SAP 23,3%. Pronalaženje AI može da značajno
smanji neželjene kardijalne dogadjaje naročito kod već dokazane
koronarne bolesti.
e-mail: gamzavod@verat.net
100. UTICAJ HIPERTENZIJE I HIPERGLIKEMIJE NA
DIJASTOLNU FUNKCIJU LEVE KOMORE KOD NORMOTENZIVNIH I HIPERTENZIVNIH
PACIJENATA SA DIJABETES MELITUSOM TIP 2
O. Jovičić(1), B. Obrenović – Kirćanski(2), D. Stanisavljević(3)
(1)DOM ZDRAVLJA ARILJE, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR– UŽICE, (3)INSTITUT ZA
KVB – KCS, INSTITUT ZA STATISTIKU MEDICINSKOG FAKULTETA BEOGRAD
UVOD: Kardiomiopatski poremećaji kod obolelih od DM tip 2 se inicijalno
manifestuju smanjenjem komplijanse leve komore koja se detektuje u
prisustvu normalne sistolne funkcije leve komore. Koegzistiranje
arterijske hipertenzije i DM tip 2 deluje sinergistički i multipliciraju
rizik za nastanak i razvoj dijabetičnih, posebno hroničnih
kardiovaskularnih komplikacija. CILJ RADA: Utvrditi uticaj hipertenzije
i hiperglikemije na dijastolnu funkciju leve komore. MATERIJAL I METOD:
Istraživanje je obuhvatilo 155 pacijenata koji su podeljeni u tri grupe:
1. grupa od 50 bolesnika sa HTA i bez DM tip 2, grupa 2 od 52 bolesnika
sa DM tip 2 bez HTA i 3. grupa koju čine 53 pacijenata sa DM tip 2 i HTA,
a bez koronarne i/ili valvularne bolesti.
Funkcija leve komore je procenjena merenjem ehokardiografskih parametara
dijastolne funkcije leve komore: Emax, Amax, E/A, DT, IVRT. Od
laboratorijskih analiza su određene vrednosti jutarnje glikemije,
holesterola, triglicerida, uree i kreatinina. REZULTATI: Dijastolna
disfunkcija leve komore tipa smanjeno rano punjenje je statistički
visoko značajno zastupljena u 3. grupi hipertenzivnih dijabetičara u
odnosu na one grupe pacijenata koje imaju izolovano samo hipertenziju
ili samo dijabetes, (χ2= 19,735; p < 0,01).
U 1. grupi bolesnika vrednosti sTA statistički visoko značajno pozitivno
koreliraju sa DT i IVRT (r = 0,448 vs. 0,365; p < 0,01), a statistički
značajna negativna korelacija je utvrđena između sTA sa E/A (r = -
0,304; p < 0,05). U 2. grupi pacijenata sTA statistički visoko značajno
pozitivno korelira sa DT (r = 0,357; p < 0,01). U 3. grupi bolesnika sTA
je statistički značajno srazmerno povezan sa DT i IVRT (r = 0,326 vs.
0,248; p < 0,05), dok dTA statistički značajno pozitivno korelira sa DT
(r = 0,275; p < 0,05).
U 1. grupi je sTA je statistički visoko značajan prediktor modela
dijastolnog punjenja leve komore, (p < 0,01), i vrednosti sTA i dTA su
pojedinačni statistički značajni prediktori Emax, p < 0,05. U 2. grupi
je sTA statistički značajan prediktor modela dijastolnog punjenja leve
komore, (p < 0,05).
Uticaj hiperglikemije na funkciju leve komore nije statistički značajan.
ZAKLJUČAK: Arterijska hipertenzija, posebno sTA je najznačajniji i
nezavistan faktor rizika u korelaciji i predikciji parametara dijastolne
funkcije leve komore kod obolelih od DM tip 2.
Ključne reči: dijabetes tip 2, hipertenzija, leva komora, dijastolna
disfunkcija.
e-mail: ojovicic@gmail.com |
|
