Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2007     Volumen 32     Suppl 1     
  [ Home ] [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] [ Mapa ]  
                 
 

XXVI Timočki medicinski dani - Zaječar, 25-26. maj 2007.

RADOVI - ZBORNIK SAŽETAKA
Sažeci radova 41-50

<<< ] >>> ]  
 
  1. Efekti menopauze na promene lipidnog statusa, krvnog pritiska i telesne mase
    Milan Nikolić, Olivera Radulović
  2. Značaj prevencije nastanka dijabetičkog stopala
    M. Miljković, I. Matić, Z. Antić
  3. Atipična lokalizacija feohromocitoma - prikaz slučaja
    Avdo Ćeranić, O. Bačevac, S.Skenderi, Dž.Ćeranić
  4. Dovoljan broj dobrovoljnih davalaca krvi – jedan od uslova savremene hemoterapije
    Biljana Paraskijević, Biljana Todorović-Kazimirović, Ninoslav Dimitrijević
  5. Istovremeno rešavanje simptomatske kalkuloze žučne kese i epigastrične hernie – Prikaz slučaja
    Tomislav Pejović
  6. Slučajno pronađena davno zaboravljena hirurška igla - Prikaz slučaja
    Aleksandar Banković
  7. Učestalost karcinoma bronha kod stanovništva opštine Arilje u periodu 2000-2006
    Zoran Porubović, Svetislav Rogošić
  8. Dijagnostički, terapijski i prognostički značaj BNP u srčanoj insuficijenciji
    Jozef Glasnović
  9. Ultravioletna radijacija i aktivnost polimorfonuklearnih neutrofila kod pacijenata sa psorijazom
    Tomislav Avramović
  10. Efekti banjskog lečenja na funkcionalni status obolelih od psorijaznog artritisa
    Dušan Mustur, Vjeroslava Slavić, Zvezdana Antić
 
 
 
  41. Efekti menopauze na promene lipidnog statusa, krvnog pritiska i telesne mase
Milan Nikolić, Olivera Radulović

Menopauza je fiziološko stanje u životnom ciklusu žene usled postepenog gašenja i prekida ovarijalne funkcije. Deficit produkcije estrogena izaziva brojne metaboličke promene povećavajući rizik za nastanak polimorbizma. CILJ RADA: Utvrditi uticaj menopauze na vrednosti lipidnog statusa, krvnog pritiska i telesne mase. METOD: Ispitivanje je sprovedeno na grupi koju je činilo 245 žena, 120 u premenopauzi i 125 u postmenopauzi, prosečne starosti 49,42±5,71 godina. Pacijentkinjama je meren krvni pritisak i određen lipidni status u serumu i indeks telesne mase. REZULTATI: Upoređivanjem analiziranih parametara između premenopauznih i postmenopaznih žena dobijeni su sledeći rezultati. Žene u postmenopauzi imale su signifikantno veću koncentraciju holesterola za 20,4% (p<0,0001), LDL-holesterola za 25,6% (p<0,0001), triglicerida za 20,8% (p<0,0001), sistolnog krvnog pritiska za 12,7% (p<0.0001), dijastolnog krvnog pritiska za 10% (p<0,0001) i indeksa telesne mase za 15,4% (p<0,0001), a značajno niži nivo HDL-holesterola za 11,2% (p<0,0001). ZAKLJUČAK: Menopauza produkuje nepovoljne i štetne efekte na vrednosti lipida, krvnog pritiska i telesne mase. Nastale promene zahtevaju intenzivne zdravstveno-vaspitne i terapijske mere od strane lekara primarne zdravstvene zaštite.
Ključne reči. Menopauza, lipidni status, krvni pritisak, indeks telesne mase.

e-mail: milangale@ni.sbb.co.yu
 

 
  42. Značaj prevencije nastanka dijabetičkog stopala
M. Miljković, I. Matić, Z. Antić

CILJ RADA: Želja nam je da akcenat stavimo na prevenciju ove zaista teške komplikacije koja pogađa obolele od šećerne bolesti. METOD: Praćeni su pacijenti lečeni na našem odeljenju i u ambulanti u zadnje dve godine sa akcentom da dijabetski status, stepen glikoregulacije i načine lečenja. DISKUSIJA: Diabetic foot sindrom je zla kob koja preti obolelima od šećerne bolesti. U Americi se godišnje hospitalizuje 9 miliona dijabetičara zbog problema sa stopalima a troškovi njihovog lečenja premašuju 100 miliona dolara. 15 % svih dijabetičara će u svom životu imati problema sa stopalima a 5% ce doživeti neku od amputacija. Kako za našu zemlju ne postoje precizni podaci, mišljenja smo da je taj procenat kod nas i veći a zbog slabe zdravstvene prosvećenosti, kasnog otkrivanja dijabeta, najčešće nakon više godina od početka bolesti, i relativno loše glikoregulacije, jer se kasno u terapiju uključuje insulin iz raznih paramedicinskih razloga. Akcenat treba staviti na preventivi a tu značajno mesto treba i mora da ima lekar opšte prakse (izabrani doktor) koji prati stanje pacijenta obolelog od šećerne bolesti. U skladu sa preporukama "American College of Foot and Ankle Surgeons" prevencija treba da podrazumeva sledeće: Cipele moraju biti komforne, letnje cipele moraju biti lake i da omoguće disanje kože, jedne cipele ne nositi više od 6 sati dnevno (potrebno je imati više pari), nove cipele ne nositi duže od 1 sat i obavezno nakon toga pregledati noge, čarape moraju biti pamučne da ne stežu i remete cirkulaciju, nošenje specijalne obuće i umetaka može biti od značajne koristi. Na Evropskom kongresu posvećenom dijabetic foot sindromu pre dve godine u Briselu, radna grupa za prevenciju dala je sledeće smernice: Obavezna dnevna inspekcija stopala (plikovi, lezije između prstiju, krv), koristiti ogledalo za inspekciju peta, ne potapati noge u pretoplu vodu, vec samo u mlaku 95-100 F, izbegavati ekstremne temperaturne razlike (tople flaše i termofore, ne ići bos leti ), svakodnevno pranje nogu vodom i sapunom i brisanje mekim peškirom posebno između prstiju, koristiti hidratantne kreme za negu stopala ali ih ne nanositi između prstiju, ne koristiti kiseline ili druge hemikalije za žuljeve, žuljeve ne bušiti ili seći (Bathroom surgery), oprezno i pravilno sečenje noktiju, konsultujte svog lekara uvek kada primetite nešto neobično, ne pušiti, čitati o dijabetu i o tome kako on deluje na vaše noge, periodični pregled hirurga. ZAKLJUČAK: U svetu postoji čitava organizaciona šema za primenu mera prevencije. U prvoj liniji su obučeni pedikiri (podijatrist), nezdravstveni radnici, potom lekar opšte prakse pa hirurg i na kraju, u četvrtom stepenu, specijalizovani vaskularni hirurg. Kako smo mi, nažalost, od ovakve organizacije još daleko, potrebno je veće angažovanje lekara opšte prakse (izabranog doktora) na sprovođenju mera prevencije, sto je od šireg društvenog značaja, jer sindrom dijabetičkog stopala nije samo medicinski, vec i značajan socioekonomski problem.

e-mail: drmiljko@medianis.net
 

 
  43. Atipična lokalizacija feohromocitoma - prikaz slučaja
Avdo Ćeranić, O. Bačevac, S.Skenderi, Dž.Ćeranić

Malpozicija nadbubrežnih žlezda(NBŽ) je retka.Opisana je lokalizacija,ispod kapsule jetre i bubrega, duž aorte, u neposrednom kontaktu sa gonadama. Nepostojanje NBŽ u potpunosti za sada nije opisano.Anomalije koje su važne za hirurgiju su vidu; jednostrane ageneze, heterotopije, akcesornog tkiva, benignih cista, kongenitalne bilateralne hiperplazije korteksa i sl. CILJ RADA: Opreznost kod dijagnostike u slučajevima kada sumnjiva tumefakcija u trbuhu nije tipične lokalizacije, jer zbog svoje retkosti se često postavi pogrešna preoperativna dijagnoza. NAŠ SLUČAJ: Bolesnica st.dobi 61 god. Primljena na hirurško odeljenje pod dg. Colica abdominalis. Palpatorno ispod levog rebarnog luka osrednja fiksirana tumefakcija. Osnovne lab.analize uredne. EHO trbuha : ovalna ehoheterogena promena u projekciji tela i repa pankreasa. CT.trbuha, posle opisa - Dg.Tu.cysticum caude pancreatis. Planira se caudalna resekcija pankreasa. Pristup: uzdužni rez transrektalno levo. Op.nalaz: Tu. retroperitoneale, lociran retropankreatično u uglu između aorte i renalnih krvnih sudova. Pankreas intaktan. Dolazi do naglog enormnog skoka krvnog pritiska. Dijastolni oko 220 mmHg a sistolni do 300 i više. Ostali vitalni parametri takođe se iznenada menjaju. Pošto se ligiraju krvni sudovi tumora, stanje se stabilizuje. Post operativno opšte stanje bolesnice stabilno .Otpuštena kući deveti dan. HP provera tumora: Suspektan feohromocitom. Imunhistohemijska provera i definitivna HP Dg: Pheochromocytoma infiltrativum. ZAKLJUČAK: Kod promašaja u dijagnostici preoperativno u ovakvih slučajeva se obično ide na operaciju, sa nepripremljenim pacijentima ne misleći na ovaj problem zbog svoje retkosti. Smrtnost je jako visoka. Prisebnost i hladnokrvnost ekipe i brza medikamentozna korekcija stanja tokom anestezije kao i brzo podvezivanje krvnih sudova, kako bi se sprečilo povećavanje hormona u cirkulaciji može spasiti život pacijentu.

e-mail:sanamed_np@yahoo.com
 

 
  44. Dovoljan broj dobrovoljnih davalaca krvi – jedan od uslova savremene hemoterapije
Biljana Paraskijević, Biljana Todorović-Kazimirović, Ninoslav Dimitrijević

UVOD: Savremena medicina ne može se zamisliti bez dobro organizovane Službe za transfuziju krvi, koja će omogućiti kontinuirano i blagovremeno snabdevanje zdravstvenih ustanova dovoljnim količinama bezbedne krvi. Imajući u vidu opštedruštveni značaj službe za transfuziju krvi, neophodno je da se razviju nacionalni programi davalaštva krvi. Uspešnost tih programa procenjuje se na osnovu povećanja broja neplaćenih dobrovoljnih davalaca krvi (DDK), smanjenja broja namenskih davalaca i smanjenja učestalosti transmisivnih bolesti među davaocima krvi. U našoj zemlji potrebe za krvlju iznose 4 davanja na 100 stanovnika (4%), a taj procenat se godinama kreće oko 3%. CILJ RADA: Sagledavanje stanja davalaštva krvi u opštini Negotin i pronalaženje rešenja za povećanje broja dobrovoljnih i neplaćenih davalaca krvi. MATERIJAL I METODE: Retrospektivnom metodom analizirali smo ukupan broj DDK, strukturu i broj davalaca koji prvi put daju krv u Službi za transfuziju krvi ZC Negotin. Analiza se odnosi na poslednjih 10 godina (1997.-2006.) Uporedili smo kretanje ovih parametara po godinama. REZULTATI: Ukupan broj DDK po godinama kreće se od 1004 (2002.) do 1251 (2004.), što prosečno u poslednjih 10 godina iznosi 1090 davalaca krvi (DK) godišnje. Procentualno u odnosu na broj stanovnika u opštini Negotin, to iznosi 2%. Analiza broja dobrovoljnih (anonimnih) i porodičnih (namenskih) DK ukazuje da je najnepovoljniji odnos bio 1997. kada je bilo svega 14% dobrovoljnih a 86% namenskih DK. Najpovoljniji odnos je bio 2005. – 37% dobrovoljnih a 63% namenskih davalaca krvi. Broj DK koji prvi put daju krv prosečno godišnje iznosi 7%. ZAKLJUČAK: Ukupan broj DK u Negotinu godinama se kreće oko 2%. Ovaj broj zadovoljava potrebe lečenja bolesnika u ZC Negotin. Primećuje se postepen pozitivan trend u povećanju broja anonimnih, nenamenskih davalaca od 14% na 37%. Broj DK koji prvi put daju krv godinama je na istom nivou, prosečno 7%, i treba raditi na motivaciji mladih da se uključe u davalaštvo krvi. Bez obzira na neke pozitivne pomake, potrebno je uložiti još mnogo napora na planu davalaštva krvi da bi postigli cilj da krv čeka bolesnika, a ne bolesnik krv.

e-mail: binpa@ptt.yu
 

 
  45. Istovremeno rešavanje simptomatske kalkuloze žučne kese i epigastrične hernie – Prikaz slučaja
Tomislav Pejović

U radu je prikazano sinhrono rešavanje simptomatske kalkuloze žučne kese otvorenom metodom uz plastiku prednjeg trbušnog zida sintetskim implantatom zbog postojanja epigastrične hernie. Pacijent P. M. star 61. godinu primljen je na Hirurško odeljenje Z. C. Gornji Milanovac radi operativnog rešavanja holelitijaze, ali pri fizikalnom pregledu uočena je i epigastrična hernia sa kilnim otvorom veličine oko 4cm. Preoperativno je planirano da se istovremeno reše oba patološka supstrata. Pacijentu je kroz desni transrektalni rez prvo načinjena klasična holecistektomija a zatim nakon preparacije kilne kese, preperitonealno pozicionirana polipropilenska mrežica 11 x 6 cm. ZAKLJUČAK: Istovremenim rešavanjem kalkuloze žučne kese i epigastrične hernie nije produžen postoperativni oporavak pacijenta niti je bilo ranih ili kasih postoperativnih komplikacija.

e-mail: medisat@eunet.yu
 

 
  46. Slučajno pronađena davno zaboravljena hirurška igla - Prikaz slučaja
Aleksandar Banković

Prikazuje se slučaj bolesnice koja se javila lekaru na pregled zbog bolova u trbuhu, koji podsećaju na dispeptične tegobe. Ordinirana je uobičajena konzervativna terapija, u pocetku per os, kasnije parenteralno. Bolesnica ne reaguje na terapiju, te se pristupa dodatnoj dijagnostici. Laboratorijske analize pokazuju znake mokraćne infekcije. Skopija gastro-duodenuma jedino pokazuje blago povećanu količinu tečnosti u želucu. Kako te analize i dalje ne objašnjavaju loše stanje bolesnice, radi se i ultrazvučni pregled abdomena, gde se jedino uočava koraliformni kalkulus desnog bubrega. Zbog bolje vizuelizacije kalkulusa učinjen je i nativni snimak uro-trakta. Na snimku se, na veliko iznenađenje, uočava metalno strano telo, oblika igle. Pacijentkinja se prima na odeljenje hirurgije, gde se uz pomoć rendgena vrši vađenje stranog tela, koje je nađeno ispod fascije m.rectus abdominis-a. Nađeno strano telo je najverovatnije prava hirurška igla. Pacijentkinja je pre 30 godina u Holandiji imala estetsku operaciju skidanja sala nakon porođaja. Postepeno dolazi do smirivanja tegoba, mada nađena igla najverovatnije nije bila uzrok tegoba, već uzgredni nalaz. Ovaj rad se prikazuje zbog interesantne tematike i zbog mogućih grešaka i komplikacija tokom hirurških intervencija.

e-mail: bankabre@beotel.net
 

 
  47. Učestalost karcinoma bronha kod stanovništva opštine Arilje u periodu 2000-2006.
Zoran Porubović, Svetislav Rogošić

Primarni maligni tumori pluća najčešće potiču iz karcinoma bronha, češće kod muškaraca, a u posljednje vrijeme i kod žena. U ranom stadijumu simptomi su neupadljivi i često prođu meseci dok se ne postavi dijagnoza. Kašalj i hemoptizija su prvi simptomi koji treba da pobude sumnju na tumor kao i pojava pneumonije uporne na terapiju kod starijih osoba. Osnovi dijagnostike karcinoma bronha su rendgensko ispitivanje, bronhoskopija i biopsija. Rendgenografijom se otkrivaju hilusna zasenčenja, infiltracija, atelektaza i pleuralni procesi. Bronhoskopija je neophodna za otkrivanje tumora kao i za biopsiju ili uzimanje sekreta za citodijagnostiku. Učestalost karcinoma bronha je povećana kod stanovnika opštine Arilje u periodu 2000-2006 za oko 56 % u odnosu na period 1995-2000 .Osobe obolele od karcinoma bronha u periodu 1995- 2000 bile su između 55 i 65 godina starosti, a od 2000-2006 starosna granica se pomerila od 45 do 55 godina. Glavni etiološki faktor je pušenje, uglavnom kod osoba čiji je pušački staž preko 20 godina sa preko 20 cigareta dnevno. Od ukupnog broja obolelih, oko 70 % umire već u prvoj godini od momenta postavljanja dijagnoze i to češće kod mlađih osoba muškog pola.

e-mail: elerene@eunet.yu
 

 
  48. Dijagnostički, terapijski i prognostički značaj BNP u srčanoj insuficijenciji
Jozef Glasnović

Retki su agensi koji istovremeno imaju toliki dijagnostički, terapijski i prognostički znacaj kao BNP u srčanoj insuficijenciji (SI). Pre 20 godina otkriven je prvi natrijum uretski peptid (ANP), a kasnije i ostali strukturno slični ali genetski različiti peptidi, koji čine familiju natrijum uretskih peptida i imaju značajnu ulogu u očuvanju homeostaze KVS i regulaciji krvnog pritiska. Ovi peptidi su prirodni antagonisti RAS i SNS. Oni stimulisu diurezu i natrium urezu, povećavaju ekskreciju Na i vode, deluju vazodilatatorno i ispoljavaju antimitogeni efekat na kardiovaskularna tkiva. Antagonizuju RAAS te smanjuju sekreciju renina i aldosterona. Do sada su identifikovana tri natriumuretska peptida, TIP A (ANP), TIP B(BNP) I TIP C (CNP), koji je samo snažan vazodilatator, ali ima slabe natriumuretske efekte. BNP se oslobađa iz komora srca. Rana dijagnoza SI, odnosno disunkcije leve komore, je veoma značajna u sprečavanju razvoja SI, te je BNP vrlo važan i koristan marker u selekciji zdravih ispitanika od pacijenata u vrlo ranim stadijumima SI.. Nivo BNP u krvi je u odličnoj korelaciji sa težinom SI (NYHA klasa). Dobra korelacija BNP u krvi sa funkcijom leve komore, omogućava uspešno vođenje terapije SI. Povišen nivo BNP u krvi je udružen sa povećanim mortalitetom i ponavljanim hospitalizacijama.
Ključne reči: BNP, srčana insuficijencija, dijagnoza, terapija i prognoza.

e-mail: glasnovi@EUnet.yu
 

 
  49. Ultravioletna radijacija i aktivnost polimorfonuklearnih neutrofila kod pacijenata sa psorijazom
Tomislav Avramović

Autor proučava aktivnost polimorfonuklearnih neutrofila kod pacijenata sa psorijazom pomoću testova koji procenjuju u celini fagocitozu PMN (NBT – test, test uključenja čestica latexa) kao i praćenje efekta ultravioletnih radijacija na PMN. Rezultati pokazuju povećanje fagocitne aktivnosti proporcionalno sa dužinom izlaganja na UVR, do maksimalnog momenta, posle koga pokvarenost ćelijske membrane dovodi do pada testa NBT, ali nam pokazuje jednu funkciju ujedinjenja stabilnih nepokretnih čestica latexa.

e-mail: zckld@kladovonet.com
 

 
  50. Efekti banjskog lečenja na funkcionalni status obolelih od psorijaznog artritisa
Dušan Mustur, Vjeroslava Slavić, Zvezdana Antić

UVOD: Ovaj rad predstavlja otvoreno nekontrolisano istraživanje uticaja banjskog fizikalnog i klimatskog lečenja na funkcionalni status obolelih od psorijaznog artritisa (PsA). CILJ RADA: Cilj rada je bio utvrditi da li banjsko lečenje dovodi do poboljšanja funkcionalnog statusa bolesnika sa PsA. MATERIJAL I METODE: Istraživanje je obuhvatilo 40 bolesnika sa psorijaznim artritisom (27 žena i 13 muškaraca), prosečne starosti 57,2 ± 9,9 godina i trajanja bolesti 13,3 ± 6,8 godina. Bolesnici su u kohortama dolazili u Institut Igalo na po četiri nedelje rehabilitacionog lečenja u klimatski po njih najpovoljnijem periodu (od juna do oktobra). Za procenu funkcijskog statusa upotrebljen je upitnik Modified Health Assessment Questionnaire (MHAQ). Obavljeno je test-retest ispitivanje sa procenom funkcionalnog statusa obolelih od PsA u dva vremena - na prijemu bolesnika u ustanovu i nakon završenog banjskog lečenja. Osnovni terapijski set su činile primene blatnih aplikacija, kineziterapija u sali i hidrokineziterapija u bazenu sa mineralnom vodom, kao i pojedini oblici elektroterapije sa analgetičkim učinkom. REZULTATI: Srednja vrednost funkcionalnog statusa je na prijemu iznosila 1,6 ± 0,4, a na otpustu 1,2 ± 0,2. Statistička analiza je pokazala da je nakon završetka banjskog lečenja došlo do visoko značajnog poboljšanja funkcionalnog statusa obolelih od psorijaznog artritisa merenog putem upitnika MHAQ (p<0,01). ZAKLJUČAK: Fizikalna terapija, zajedno sa povoljnim klimatskim faktorima koji postoje u Igalu, dovodi do značajnog poboljšanja funkcionalnog statusa obolelih od psorijaznog artritisa.
Ključne reči – psorijazni artritis; banjsko lečenje; funkcionalni status.

e-mail: mustur@doctor.com

 
  [ Home ] [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] [ Mapa ]  

Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: vemil@open.telekom.rs

  Infotrend Crea(c)tive Design