Dodatak

Zbog greške u tehničkom uređivanju zbornika sažetaka sa XXVII Timočkih medicinskih dana, neki sažeci nisu objavljeni, iako su na vreme poslati kao prijava za ovaj simpozijum.
Uz izvinjenje autorima, ove sažetke objavljujemo sada, uz napomenu da autori mogu ostvariti ista autorska prava kao i ostali kojima su sažeci objavljeni u zborniku sažetaka.

Uredništvo TMG
Organizacioni odbor XXVII TMD

• Јасминка Кукубајова - Белић
  УСЛУГИТЕ НА МАТИЧНИОТ ЛЕКАР ОД ПРИМАРНО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ТЕРМИНАЛНО ЗАБОЛЕНИТЕ ОНКОЛОШКИ БОЛНИ
• Elena Josimovska
  ANDRIJA ŠTAMPAR I NJEGOVA ULOGA U RAZVOJU ZDRAVSTVA NA PODRUČJU MAKEDONIJE IZMEĐU DVA SVETSKA RATA
• Nensi Mitrović-Stevanović, Danijela Stanković
  MODEL INKLUZIVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA I STAVOVI VASPITAČA, NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA
• Ljubica Milošević, Tihomir Kostić, Dragoslav Kalinović, Jasmina Diković
  KARCINOM OVARIJUMA – BOLEST KOJA DOLAZI

ANDRIJA ŠTAMPAR I NJEGOVA ULOGA U RAZVOJU ZDRAVSTVA NA PODRUČJU MAKEDONIJE IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Elena Josimovska
ŠTIP, MAKEDONIJA

Više vekova unazad u makedonskoj istoriji prošlo je u znaku epidemija koje su progutale ogroman broj ljudskih života. Osmanlijska kriva sablja zaustavila je sve satove, presekla je jednim udarcem razviće puno nade, jer se ovde živelo bučno kao i u zapadnoj Evropi. Teška i duga Otomanska imperija pretvorila je ljude u robove, šume u pustinje i široko otvorila vrata zaraznim bolestima. Ikonografija i stenopis po manastirima i crkvama sačuvali su deo te tužne i teške istorije.
Nedostatak preventivne medicine na području Makedonije za vreme dva Balkanska i Prvog svetskog rata doprinelo je da se izgubi ogroman broj života, i to mnogo više nego žrtava rata.
Nova strana u istoriji medicine u Makedoniji otvorena je 28-og maja 1919. godine, kada je na čelo Odeljenja za javnu i socijalnu higijenu Ministarstva narodnog zdravlja Kraljevine SHS došao dr Andrija Štampar.
To sto je dr Štampar učinio za makedonski narod i ostale narode u tadašnjoj jugoslovenskoj zajednici, u jednom povoljnom psihološkom trenutku, bez tradicija, započevsi potpuno nov socijalno- medicinski rad, skrenuo je pažnju celome svetu. Uspeo je pridobiti i međunarodne organizacije, pre svega Ligu naroda i Rokfelerovu fondaciju, koje su dale ogromna sredstva za izgradnju socijalno-medicinskih ustanova. Veliki izvor sredstava uspeo je obezbediti i na ime reparacija, što mu je omogućilo da u vrlo kratkom vremenskom periodu napravi pravo čudo, kojem se divio ceo svet.
Nedostatak kadrova rešio je apelom upućenim svim lekarima koji su živeli i radili u Evropi i svetu da se vrate u domovinu kako bi pomogli svom narodu i svojim autoritetom ih je uspeo vratiti kući.
Intenzitet razvoja zdravstva i izgradnja ustanova sa Štamparom na čelu ostali su neponovljivi i nenadmašni u bližoj i daljoj istoriji Makedonije.
Pre dolaska dr Štampara, u Makedoniji nije postojala ni jedna socijalno-medicinska ustanova. S njim na čelu, tačno pre 83 godine,u istorijskoj 1921. godini, bila je montirana prva Dekerova baraka bakterioloske stanice u Skoplju, kojom je rukovodio čuveni bakteriolog dr Vaclav Nohejl. To je u suštini prva socijalno- medicinska ustanova u istoriji makedonske medicine. U toku te iste godine, sem u Skoplju, instaliran je moderno opremljen sanitetski voz u Velesu, Štipu i Đevđeliji, koji je služio za rad na terenu.
Malarija je u tom vremenu bila tezak zdravstveni problem. Bilo je dana u 1921. godini kada su celi vozovi izostajali zbog toga što je celokupni personal bio bolestan od malarije. Zbog toga je u Makedoniju Ministarstvo narodnog zdravlja Kraljevine, odnosno dr Andrija Štampar, uputilo ekipu eksperata na čelu sa dr Maksom Ajglingom i dr Evgenijem Džunkovskim, ekspertima za malariju svetskog ugleda, sa ciljem da ispitaju stanje u Makedoniji i predlože mere za rešenje problema .
Na predlog ove komisije, neophodno je bilo odmah u Skoplju otvoriti Institut za tropske bolesti, u Bitolju otvoriti još jednu bakteriološku stanicu i u Štipu i Strugi antimalarične stanice. To je dr Štampar ispoštovao, i već u idućoj 1922. godini otvorena je baktirioloska stanica u Bitolju, 1923. godine u Štipu prva antimalarična stanica u Makedoniji, a odmah zatim i u Strugi. Liga naroda je 29-og maja 1924. godine uputila svoju antimalaričnu komisiju, koja je prošla sve krajeve u Kraljevini, praćena od dr Andrije Stampara, i ostala prezadovoljna onim što je videla na terenu. Antimalaričnom stanicom u Štipu rukovodio je dr. Geza Alković, a antimalaričnom stanicom u Strugi dr Reginald Timer .
Po preporuci antimalarične komisije, 5-og aprila 1925. godine u 15,00 časova , na svečani način bio je predat u upotrebu Institut za tropske bolesti u Skoplju. To je, po oceni stručnjaka, bila najmodernija ustanova u Evropi u ono doba. U početku, na poziv dr Štampara, njime je rukovodio dr Noht, direktor hamburškog Instituta za tropske bolesti. Odlukom Ministarstva, aprila meseca 1925. godine u Bitolju je otvorena prva školska poliklinika u Makedoniji , a odmah zatim i u Štipu. U sastav Instituta za tropske bolesti novembra meseca 1925. godine , na svečan način bio je otvoren i Muzej imenovan kao stalna higijenska izložba sa eksponatima o malariji i drugim zaraznim bolestima. Za tu svrhu specijalno je bio izgrađen objekat u obliku šestougaonika.Ustanove su nicale jedna za drugom.Takav intenzitet, čitava mreža novopodignutih ustanova, niko nije postigao.
Petog aprila 1927. godine Institut za tropske bolesti preimenovan je u Higijenski zavod i otvoreno je više Domova narodnog zdravlja, kao njemu podređene ustanove, i to: u Tetovu, Strugi, Prilepu, Bitolju, Strumici, Štipu, Velesu, Kumanovu i drugim većim mestima u Makedoniji.U ostalim opštinama otvarane su zdravstvene stanice koje su radile u sastavu Domova zdravlja. Strogo se vodilo računa o poučavanju naroda, u te svrhe organizovala su se razna predavanja i tečajevi preko kojih se narod, a pre svega omladina, obučavao za zdrav život.
Govoriti o Štamparu, znači nikad ne reći dovoljno. Pa i ovaj rad je samo mali deo onoga što se ima reći o njemu. Dovoljo je da se spomene koliko je bio omiljen u narodu. Po Makedoniji, u ono vreme, dostigao je tako veliku popularnost, da su po njemu imenovane ulice, škole, ustanove, trgovi ... Pprimera radi, centar u Tetovu zvao se trg Andrije Štampara, a dečje odmaralište na Pelisteru kod Bitolja nazivali su Štamparevac.
Na žalost, danas mladi ljudi vrlo malo znaju o jednom velikom čoveku i stručnjaku internacionalnih razmera koji je svojom ličnom zaslugom zadužio ne samo medicinu već i ceo makedonski narod. Ovo je jedan od pokušaja da se spase uspomena na Štampara, kao osnivača socijalne medicine u Makedoniji i socijalno-medicinskih ustanova.
Zbog nedostatka informacija o njegovim zaslugama, danas nijedna ustanova nije imenovana po njemu, a mladi lekari jedva i da su čuli za njegovo ime.To zaista istorija ne sme sebi dozvoliti, posebno ne istorija medicine Makedonije. Ovaj tekst je vrlo skroman prilog u obnavljanju uspomena na genijalnog profesora sa internacionalnom veličinom.

MODEL INKLUZIVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA I STAVOVI VASPITAČA, NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA

Nensi Mitrović-Stevanović, Danijela Stanković
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN

CILJ RADA je ispitati stavove vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika za uvođenje inkluzivnog modela vaspitanja i obrazovanja dece sa posebnim potrebama u predškolsku ustanovu i redovne osnovne škole u Negotinu. METOD RADA: Anonimna anketa konstruisana za potrebe ovog istaživanja. REZULTATI su pokazali da od 55-oro anketiranih, 31 ( 56.36 %) poznaje koncept modela inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja, 22 (40 %) smatra opravdanim uvođenje inkluzije, a 29 (52.72%) misli da je ona delimično održiva u našim uslovima, 28 (50.90%) smatra da su delimično profesionalno osposobljeni za primenu ovog modela i da im je potrebna dodatna edukacija 49 (89.09%), 29 (52.72%) mišljenja je da je ,,njihova,, predškolska ustanova (osnovna škola) delimično pripremljena,a 35 (63.63%) je ,,lično,, za uvođenje inkluzije. ZAKLJUČAK: Vaspitači,nastavnici i stručni saradnici su voljni za uvođenje inkluzije ,što je svakako jedan od preduslova za prihvatanje specifičnosti u radu sa decom sa posebnim potrebama. Neophodna je dodatna edukacija i uska saradnja sa stručnjacima (formiranje mobilnog tima), pružanje pomoći u direktnoj nastavi od strane ustanova koje već imaju iskustva u sprovođenju inkluzije. Opremiti kabinete prilagođenim nastavnim sredstvima i pomagalima.
Ključne reči: inkluzija, deca sa posebnim potrebama, stavovi nastavnika i stručnih saradnika.

Adresa autora:
e-mail: nensi_joca@yahoo.com

KARCINOM OVARIJUMA – BOLEST KOJA DOLAZI

Ljubica Milošević (1), Tihomir Kostić (2), Dragoslav Kalinović (1), Jasmina Diković (3)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR (1) GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA SLUŽBA, (2) HIRURŠKA SLUŽBA, (3) SLUŽBA ZA ANESTEZIJU I REANIMACIJU

U našoj zemlji morbiditet se kreće u rasponu od 1,3 – 12 žena na 100000 i sa mortalitetom od 0,7 – 8,6 na 100000 žena, sa konstantnim trendom porasta. Na Ginekološko–akušerskom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru napravljena je retrospektivna studija za period od 1990–2006. godine. U obzir su uzimane preope-rativne dijagnoze operativni protokoli i HP verifikacija, a takođe i stadijum bolesti prema FIGO klasifikaciji i starosti žena. U periodu 1990-1999. godine 46 žena operisano od kojih 6 (13,04%) u stadijumu FIGO I i 40 (86,96%) u stadijumu FIGO II i više ove bolesti. U drugom praćenom periodu 2000 – 2006. 56 žena je operisano od karcinoma jajnika, 2 (3,57%) u stadijumu FIGO I, a 54 (96,43%) u stadijumu FIGO II i više. U poslednjoj dekadi 20. veka godišnje je operisano 4,6 žena, a prvih 7 godina 21. veka 8 žena godišnje.
Ključne reči: Karcinom ovarijuma, morbiditet, mortalitet, stadijum bolesti,

Pogledajte ceo rad

Adresa autora:
e-mail: dumil019@ptt.yu