Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2019     Volumen 44     Broj 2
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
               
   
Priča o slici

Umberto Bočoni
Dinamizam bicikliste, 1913.
Ulje na platnu
Kolekcija Pegi Gugenhajm (dugotrajna pozajmica kolekcije Điani Matioli) Venecija, Italija





 

     
 
 
     
 

 

         
     

Umberto Bočoni
Dinamizam bicikliste,1913.Ulje na platnu
Kolekcija Pegi Gugenhajm (dugotrajna pozajmica kolekcije Điani Matioli) Venecija, Italija

Futurizam je kao umetnički pokret zvanično nastao 1909. godine kada je italijanski umetnik i pisac Filipo Marineti objavio svoj Manifest futurizma u francuskom časopisu Le Figaro. Osnovni principi ovog avangardnog pokreta bili su okrenuti ka budućnosti, pa u delima Futurista dominiraju brzina, tehnologija, industrijski grad. Značajan uticaj na Futrizam imao je Kubizam, posebno dekonstrukcija materijalne stvarnosti u geometrijske oblike. Uz Marinetija, ključne ličnosti bili su Umberto Bočoni, Karlo Kara, Đino Severini, Đakomo Bala i Luiđi Rusolo.
Umberto Bočoni u velikoj meri doprioneo je razvoju slikarstva i skultpure futurističkog pokreta. Usvojio je Marinetijeve literarne teorije koje je prilagodio vizuelnim umetnostima i primenjivao ih u svojim slikarskim i skulptoralnim delima. Sa ostalim slikarima Futuristima objavio je Manifest futirističkih slikara 1910. godine u kome su bile predstavljene osnove ovog slikarskog pokreta.
Značajna prekretnica u Bočonijevom slikarstvu i veliki korak ka Futurizmu bila je slika Grad koji se uspinje iz 1910. godine. U jednom od svojih pisama i sam je istakao svoju želju da u ovom delu predstavi u potpunosti modernu epohu, prvenstveno kroz dinamizam, pokret i brzinu. Tokom 1912. godine ovo delo je bilo prikazivano širom Evrope na izložbama organizovanim radi predstavljanja novog pokreta u umetnosti, Futurizma.
Veliko interesovanje futurista za brzinu, moderna prevozna sredstva kao i predstavljanje tela u pokretu može se videti u Bočonijevom delu Dinamizam bicikliste. U skicama, umetnik je predstavio biciklistu spuštene glave u punoj brzini koja je dočarana "linijama sile" tipičnim za futurizam kao i krivim linijama koje naglašavaju pokret. Bočoni nikada nije nameravao da predstavi biciklistu u pokretu onakako kako bismo ga videli da je usklikan fotoaparatom, tj. uhvaćen trenutak. Njegova želja je bila da prenese dinamičan osećaj pokreta i da nam dočara pokret bicikliste koji se kreće kroz vreme i prostor. Figura bicikliste, bicikl i pozadina kao da su stopljene u jednu formu. Samo delo izvedeno je u tehnici divizionizma karakterističnoj po nanošenju boje u tačkama ili malim segmentima, a koja se često može sresti u delima ovog umetnika.
Avangardna razmišljanja s početka 20. veka u velikoj meri su oblikovala tok umetnosti koji će uslediti. Pogled ka budućnosti, sadržan i u samom imenu Futurista svakako se može čitati u mnogim umetničkim delima ovog perioda, pa i u delima Umberta Bočonija. Njegova potraga za nečim novim dovela ga je do umetnosti koja na jedinstven način izražava brzinu i dinamičnost modernog života.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti

     
             
     
     
             
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace