Prof. Šuvaković pregleda obolelu od variole u karantinu u Đakovici

Radi se o sledećem:

1. Autor u svom tekstu navodi popis “imena učesnika akcije na suzbijanju variole u Jugoslaviji”, s pozivom na zbornik radova “Variola u Jugoslaviji 1972”. Na tom spisku izostavljena su imena dvojice ljudi – naših očeva  koji su bili NOSIOCI AKCIJE SUZBIJANJA VARIOLE, i to na Kosovu i Metohiji, žarištu epidemije, u đakovičkom karantinu: prof. dr Vojislava Šuvakovića, redovnog profesora infektivnih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, svojevremenog direktora Infektivne klinike u Beogardu, redovnog clana Akademije medicinskih nauka SLD od 1983. pa do svoje smrti 2010, i prof. dr Miomira Kecmanovica, takođe redovnog profesora infektivnih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu i redovnog člana ove Akademije sve do smrti 1996. godine. Njih dvojica su tada bili jedini ljudi u ondašnjoj Jugoslaviji koji su uživo videli variolu – obijica u Indiji  pre izbijanja epidemije ove bolesti u našoj zemlji. Dr Šuvakovic je kao stipendista Svetske zdravstvene organizacije boravio u Indiji 1963. godine, gde je u okviru programa “smallpox contro” izučavao variolu (u engleskom su male boginje – naše velike, pošto je syphilis nazivan “great pox”, prim. naša), dok je dr Kecmanović kao gost Vlade Indije boravio u toj zemlji 1970. Obojica su 16. marta, dakle onog datuma koji navodi dr Paunovic za druge, ali ne i za njih – samo dva dana nakon što je dr Dermuš Celina posumnjao na jedan slučaj variole – doputovali na Kosmet i sve vreme epidemije tamo lečili najteže bolesnike. I ostali na Kosmetu i po zvaničnom okončanju epidemije  “na dežurstvu”. Sve novine, uključujuci i “Politiku”, na koju se autor članka poziva kao na izvor, pisale su o njima dvojici kao herojima, a mi u našim porodičnim arhivima čuvamo izdanje “Večernjih novosti”, koje ih zaista predlažu za Orden narodnog heroja. Osim toga, u knjizi “Variola u Jugoslaviji 1972.” ima više od deset njihovih saopštenja o slučajevima pacijenata lečenih na Kosmetu. Prosto je nemoguće da je autor članka – koji i ovu knjigu navodi u referencama – neupoznat sa tim. Konačno, postoji i edicija čiji je glavni urednik akademik Radoje Čolović “Nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu” (izdanje Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, knj. IV, Beograd, 2007, str. 21314 prof. dr Miomir Kecmanović i 21819 prof. dr Vojislav Šuvaković), gde u njihovim publikovanim biografijama (koje su sačinili sadašnji profesori infektivnih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu – prof. dr Milorad Pavlović i prof. dr Branko Brmbolić) to jasno piše.
2. Autor, dalje, navodi da su sva lica koja je on pobrojao u svom članku odlikovana Oredenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, koji je u rangu tadašnjih jugoslovenskih odlikovanja bio na 30. poziciji (v. “Mala enciklopedija Prosveta”, knj. KP, str. 733, Beograd, “Prosveta”, 1978). Ne umanjujuci značaj tog ordena, pridružujući se odavanju priznanja svima koji su učestvovali u suzbijanju epidemije, naglašavamo da su naši očevi bili jedini koji su odlikovani Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, koji je bio 11. u hijerarhiji tadašnjih jugoslovenskih odlikovanja (Isto), pri čemu je profesor Kecmanovic dobio, za doprinos u suzbijanju variole, i Novembarsku nagradu Kosova, koju je kasnije vratio (kada se ispostavilo da je ona ustanovljena u znak sećanja na Bujansku konferenciju). Dakle, i tadašnja država je napravila gradaciju u tome ko je i u kojoj meri učestvovao i suštinski doprinosio suzbijanju epidemije ove opake bolesti.
3. S obzirom na to da se u 2012. navršilo 40 godina od te, da i to konstatujemo, poslednje epidemije ove bolesti u Evropi, čijem suzbijanju su naši očevi doprineli najviše što su znali i mogli, tražimo od Vas da u Vašem časopisu objavite činjenice na koje Vam ukazujemo. Jer, činjenice su – činjenice, ma kako da ih ko interpretira. U prilogu Vam dostavljamo i nekoliko fotografija obolelih od variole iz zaostavštine profesora dr Vojislava Šuvakovića.

U Beogradu, 15. januara 2013.

• Prof. dr sci Uroš Šuvaković, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
• Prof. dr med sci Dragutin Kecmanović, vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

1. Pomenuti profesori medicine i filozofije osporavali su spisak „imena učesnika akcije na suzbijanju variole“, negodujući što u njemu nema imena njihovih očeva, uvaženih profesora medicine: prof. dr Miomira Kecmanovića i prof. dr Vojislava Šuvakovića, proglašavajući da autoru pomenutog teksta, objavljenog u Timočkom medicinskom glasniku broj 1/ 2011. godine, nije poznata njihova uloga i značaj u suzbijanju variole na Kosovu 1972. godine.
   Spisak o kojem je reč preuzet je iz monografije: “Variola u Jugoslaviji 1972. godine“ i njemu su pridodata imena 14orice lekara na specijalizaciji preventivne medicine. U tom spisku pominju se profesori i lekari preventivne medicine koji su se bavili suzbijanjem epidemije variole na Kosovu 1972. godine. Rezultati njihovog rada opisani su u 11 referata, u prvom odeljku monografije nazvanom: „Epidemiologija“. Oni su, koristeći epidemiološki metod u radu, svakog dana, počev od 16. marta 1972. godine, pa sve do isteka vremena dve inkubacije variole, nakon pojave poslednjeg slučaja ovog oboljenja, u Đakovici i drugim žarištima epidemije, i okolnim naseljima, sprovodili: epidemiološka izviđanja, aktivno epidemiološko istraživanje u cilju otkrivanja obolelih i sumnjivih i njihovo anketiranje, stalni epidemiološki nadzor nad teritorijom zahvaćenom zarazom, hitnu vakcinaciju protiv variole svih stanovnika, bez obzira na kontraindikacije i zdravstveno stanje vakcinisanog i zdravstveno prosvećivanje naroda. Hitna vakcinacija sveg stanovništva bila je najvažnija mera radi sprečavanja širenja variole i gašenja epidemije. Sve pomenute mere i aktivnosti sprovođene su na terenu, u naseljenim mestima, od kuće do kuće, od pojedinca do pojedinca. U tim aktivnostima nisu učestvovali lekari – kliničari, uključujući tu i prof. dr Momira Kecmanovića i prof. dr Vojislava Šuvakovića.
   Lekari epidemiolozi radili su na terenu primenjujući epidemiološki metod, a lekari kliničari u bolnici sprovodeći terapiju i negu bolesnika. Rad o kojem je reč odnosi se samo na rad epidemiologa na terenu a sveobuhvatni spisak onih koji su učestvovali u sprečavanju i suzbijanju epidemije variole bi obuhvatao kako epidemiologe tako i kliničare i druge lekare i zdravstvene radnike i mnoge druge na Kosovu i širom Jugoslavije.
   Ali, uvaženi profesori nisu zaboravljeni. Pomenuti su u knjizi: “Variola u Jugoslaviji 1972. godine“ u drugom odeljku pod nazivom: “Klinika i terapija“. U tom odeljku nalaze se 17 referata o toj temi. U 9 referata od 17, prof. dr Miomir Kecmanović i prof. dr Vojislav Šuvaković su referenti ili koreferenti. Dakle, izostavljanje imena prethodno pomenutih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu u „spornom spisku“ nije učinjeno iz neznanja i neobaveštenosti autora, nehatom ili iz nekih drugih svesnih ili podsvesnih razloga.
2. U vezi sa primedbama koje se odnose na odlikovanja za zasluge u suzbijanju variole na Kosovu 1972. godine, ponovio bih samo da su svih 14 lekara specijalizanata preventivne medicine dobili „Orden zasluge za narod sa srebrnom zvezdom“.

18. januar 2013. godine

Prim dr med sci Petar Paunović,
specijalista epidemiologije, socijalne medicine i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja