Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2010     Volumen 35     Broj 1-2
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
      UDK 663.8.022.3

ISSN 0350-2899, 35(2010) br.1-2 p 10-14

     
   
Originalni rad

Zdravstveni značaj ispitivanja sadržaja benzoeve i sorbinske kiseline
u osvežavajućim bezalkoholnim pićima
(Health significance of determination of benzoic and sorbic acid in refreshing non-alcoholic drinks)

Konstansa Lazarević, Dejan Nikolić
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE - NIŠ
     
 
 
     
 

 

         
      Sažetak: Cilj ovog rada je prikaz rezultata ispitivanja sadržaja benzoeve i sorbinske kiseline u osvežavajućim bezakoholnim pićima na teritoriji Niškog okruga u periodu od 2004-2008 g. U radu su predstavljeni i analizirani objavljeni podaci o uticaju benzoeve i sorbinske kiseline na zdravlje, učešću bezalkoholnih pića u njihovom dijetetskom unosu, kao i prikaz rezultata spektrofotometrijskog ispitivanja benzoeve i sorbinske kiseline u osvežavajućim bezalkoholnim pićima u Institutu za javno zdravlje Niš, za period od 2004-2008 g. Rezultati su tumačeni u odnosu na zakonsku regulativu. Od 562 analizirana uzorka osvežavajućih pića, samo jedan uzorak je imao sadržaj benzoeve kiseline veći od zakonski maksimalno dozvoljenog (150mg/l) i jedan uzorak sadržaj sorbinske kiseline veći od maksimalno dozvoljenog (250mg/l). Na osnovu podataka iz ostalih zemalja sveta osvežavajuća bezalkoholna pića znatno učestvuju u ukupnom dnevnom unosu benzoeve kiseline. U cilju procene rizika po zdravlje potrebna je kontrola bezalkoholnih pića na sadržaj ova dva aditiva, ali i ostalih namirnica kojima se dodaju.
Ključne reči: benzoeva kiselina, sorbinska kiselina, osvežavajuća bezalkoholna pića

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English
     
             
     
     
             
     

UVOD

Rezultati studije Instituta za javno zdravlje Srbije "Zdravlje stanovnika Srbije" ukazuju da je potrošnja osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji u porastu [1]. Ova pića su najčešće visoke energetske i niske biološke vrednosti i pospešuju razvoj gojaznosti [2], a često sadrže i konzervanse (benzoevu i/ili sorbinsku kiselinu i njihove soli).
Benzoeva kiselina je u slobodnom stanju ili u obliku estara i amida prirodno prisutna u mnogim biljkama

(brusnica, plodovi kupine, maline, ribizle i šljive). Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, a deluje i
antifugalno, benzoeva kiselina (E210) i njena so natrijum benzoat (E211) koriste se u konzerviranju namirnica. Spominju se po prvi put u u srpskoj farmakopeji još 1908 g. Sorbinska kiselina (E200) i njene kalijumove (E202) i kalcijumove (E203) soli takođe spadaju u najšire primenjivane konzervanse zbog svojih antimikotičnih i antibakterijskih svojstva.
Prihvatljiv dnevni unos (PDU) ( količina aditiva koja se može unositi svakodnevno tokom celog života jedinke bez rizika po njeno zdravlje) prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije iznosi za benzoevu kiselinu - 5mg/kg, a za sorbinsku kiselinu 25 mg/kg telesne mase [3].
Cilj ovog rada je da se utvrdi da li sadržaj benzoeve i sorbinske kiseline u osvežavajućim bezalkoholnim pićima odgovara zakonskoj regulativi, kao i da kroz prikaz literaturnih podataka ukaže na rizik po zdravlje koji predstavlja prekomerni unos ove dve grupe konzervansa.

MATERIJAL I METODE

U periodu od 2004-2008 g. u laboratoriji Centra za higijenu i humanu ekologiju IZJZ Niš ispitivan je sadržaj benzoeve i sorbinske kiseline u 562 uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića koja su se nalazila u prometu na tržištu Niškog okruga. Uzorci su uzorkovani u originalnoj ambalaži (iz prometa i proizvodnje), a od strane stručnog lica IZJZ Niš.
Određivanje sadržaja vršeno je spektrofoto- metrijskom metodama (broj 7 za benzoevu kiselinu i broj 8 za sorbinsku kiselinu), propisanim Pravil- nikom o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza radi kontrole kvaliteta proizvoda od voća i povrća (Sl list SRJ br. 29/83) [4]. Sva ispitivanja vršena su na aparatu UVVIS spectrofotometer Perkin Elmer Lambada EZ 150.
Dobijeni rezultati tumačeni su u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG 56/03,5/04,16/05) [5].
Mikrobiološka ispravnost 897 uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića analizirana je u istom periodu standardnim mikrobiološkim metodama i ocenjivana u skladu sa Pravilnikom [6].

REZULTATI

Na osnovu broja uzoraka analiziranih u periodu 2004-2008. g (Tabela 1) utvrđeno je da je obim kontrole bio najveći u toku 2006. i 2007. g, a da su među analiziranim uzorcima najčešće bila zastupljena gazirana bezalkoholna pića 372 (65.7%).
Uvidom u deklaraciju utvrđeno je da najveći broj analiziranih osvežavajućih pića 401 (71.3%) kao konzervans sadrži samo benzoevu kiselinu, a 138 (24.6%) uzoraka osim benzoeve sadržalo je i sorbinsku kiselinu. Samo 23 (4.1%) uzorka nisu sadržala nijedan od ova dva konzervansa (Grafikon 1). Analizom uzoraka potvrđeno je prisustvo konzervansa navedenih na deklaraciji, i utvrđen njihov sadržaj u uzorcima.
Tabela 2 prikazuje sadržaj benzoeve, a Tabela 3 sorbinske kiseline, u analiziranim uzorcima osvežavajućih bezalkoholnih pića.
U analiziranom periodu 46 (5,1%) uzoraka je bilo mikrobiološki neispravno (Tabela 4).
Najčešći uzrok mikrobiološke neispravnosti bilo je prisustvo gljivica i plesni u pićima (80.4%) (Grafikon 2).

DISKUSIJA

Rezultati našeg ispitivanja ukazuju da su benzoeva i sorbinska kiselina i njihove soli zastupljeni u osvežavajućim bezalkoholnim pićima u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, i dosta nižim od maksimalno dozvoljenih koncentra- cija.
Unos visokih koncentracija benzoeve kiseline može izazvati metaboličku acidozu, konvulzije i hiperpneu kod eksperimentalnih životinja [7]. Kod humane populacije može izazvati pojavu alergijskih reakcija (urtikarija, neimunološka kontaktna urtikarija, astma) [8,9].
Iako unos sorbinske kiseline u organizmu retko izaziva nus pojave, jer ona lako metaboliše do ugljen dioksida i vode, u nekoliko studija primećena je intolerancija sorbinske kiseline kod ljudi (neimunološka kontaktna urtikarija, pseudoalergija) [8, 10, 11].
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u većini zemalja sveta (osim Kine) unos benzoeve kiseline se najvećim delom ostvaruje preko osvežavajućih pića [12-15].
Posebnu pažnju naučne javnosti izazvala je studija objavljena 2007. god. u kojoj je navedeno da unos benzoeve kiseline i veštačkih boja često prisutnih u bezalkoholnim pićima može da utiče na pojavu hiperaktivnosti kod dece [16]. Potrebna su nova istraživanja koja bi utvrdila da li unos benzoeve kiseline i /ili veštačkih boja utiče na hiperaktivnost dece. Dekarboksilacijom benzoeve kiseline u prisustvu nekih metala, kiselina, vitamina C i visoke temperature zbog neadekvatnoh skladištenja osvežavajućih pića, mogu nastati merljive koncentracije kancerogenog benzena [17]. Na ovaj rizik po zdravlje ukazano je 2006. godine, kada je u 5 uzoraka bezalkoholnih pića utvrđen benzen u koncentracijama većim od dozvoljenih za flaširanu vodu [18].

Tabela 1. Broj uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića analiyiranih na prisustvo aditiva u Institutu za javno zdravlje Niš od 2004-2008g

Godina
 
Osvežavajuća
negazirana bezalkoholna pića
Osvežavajuća
gazirana bezalkoholna pića
Sirupi Ukupno
2004 25 57 6 88
2005 23 41 7 71
2006 40 118 17 175
2007 29 105 23 157
2008 13 51 7 71
ukupno 100 372 60 562

 

     
     


Grafikon 1. Zastupljenost osvežavajućih bezalkoholnih pića koja sadrže benzoevu i sorbinsku kiselinu među uzorcima analiziranim u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008g

     
             
      Tabela 2. Sadržaj benzoeve kiseline uzorcima osvežavajućih bezalkoholnih pića analiziranim u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008g
 
Grupa pića Broj
uzoraka (n)
MDK* Benzoeva kiselina(mg/l) n>MDK
SV Median Rang
Negazirana bezalkoholna pića 130 150 79.9 79 25-147 -
Gazirana bezalkoholna pića 372 150 84.3 84 7.7-230 1
Sirupi** 60 150 40.5 37.3 14.3-128.3 -

*maksimalno dozvoljena koncentracija predviđena Pravilnikom
** računato na gotov proizvod dobijen po uputstvu za pripremu

Prisustvo kvasaca i plesni u najvećem broju mikrobiološki neispravnih uzorka može biti posledica
- neadekvatnog tehnološkog procesa proizvodnje (pr. nedodavanja sorbata ili benzoata), ili neadekvatnog čuvanja ovih proizvoda (temperatura, svetlost i sl). Na značaj ovih činioca potrebno je naročito obavestiti proizvođače i prodavce.

ZAKLJUČAK

Osvežavajuća bezalkoholna pića koja se nalaze na tržištu Niškog okruga imaju sadržaj benzoeve i /ili sorbinska kiseline koji odgovara zakonskoj regulativi. Stručni podaci ukazuju da su neophodna ispitivanja sadržaja benzoeve i sorbinske kiseline i u ostalim namirnica kojima se dodaju ove dve grupe konzervansa, ali i sprovođenje ankete ishrane u cilju procene dnevnog unosa ova dva konzervansa putem hrane kod našeg stanovništva.
Neophodna je i edukacija populacije pre svega dece o principima pravilne ishrane koji podrazumevaju i ograničavanje upotrebe osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Tabela 3. Sadržaj sorbinske kiseline u uzorcima osvežavajućih bezalkoholnih pića analiziranim u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008. g.

Grupa pića Broj
uzoraka (n)
MDK* Sorbinska kiselina (mg/l) n>MDK
SV Median Rang
Negazirana bezalkoholna pića 48 250 92.8 66.4 10-250 -
Gazirana bezalkoholna pića 30 250 64.03 44.1 10-352 1
Sirupi** 60 250 31.7 32 3.3-51.7 -

*maksimalno dozvoljena koncentracija predviđena Pravilnikom
** računato na gotov proizvod dobijen po uputstvu za pripremu

Tabela 4. Mikrobiološka ispravnost osvežavajućih bezalkoholnih pića analiziranih u Institutu za javno zdravlje Niš u periodu od 2004-2008. g.

Godina
 
Ukupan broj uzoraka Broj neispravnih uzoraka (%)
2004 177 11 (6.2)
2005 175 16 (9.1)
2006 230 3 (1.3)
2007 208 8 (3.8)
2008 107 8(7.5)
ukupno 897 46 (5.1)



Grafikon.2. Broj i procenat neispravnih uzoraka prema razlogu mikrobiološke neispravnosti

     
             
     

LITERATURA

  1. Institut za javno zdravlje Srbije. Zdravlje stanovnika Srbije – Analitička studija 1997-2007. Beograd, 2008
  2. WHO 2003. Diet, nutrition and prevention of chronic diseaeses. In: WHO Technical Report Series, Geneva, Switerland.
  3. Mirić M, Šobajić S. Zdravstvena ispravnost namirnica. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd pp.236-238.
  4. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza radi kontrole kvaliteta proizvoda od voća i povrća Sl. list. SFRJ 29/83.
  5. Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG 56/2003, 5/04,16/05)
  6. Pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu Sl list SRJ br.26/93,53/95,46/2002.
  7. World Health Organization , 1997, Evaluation of Certain Food Additives (Forty-sixth Report of the Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives). WHO Technical Report Series No. 868 (Geneva: WHO).
  8. Hannuksela M, Haahtela T. Hypersensitivity reactions to food additives. Allergy 1987 ;42(8):561-75.
  9. Rademaker M, Forsyth A. Contact dermatitis in children. Contact Dermatitis 1989 ;20(2):104-7.
  10. Safford RJ, Basketter DA, Allenby CF, Goodwin BF. Immediate contact reactions to chemicals in the fragrance mix and a study of the quenching action of eugenol. Br J Dermatol 1990;123(5):595-606.
  11. Walker R. Toxicology of sorbic acid and sorbates. Food Addit Contam 1990 ;7(5):671-6
  12. Tfouni SAV, Toledo MCF. Estimates of the mean per capita daily intake of benzoic and sorbic acid in Brazil. Food Addit Contam 2002; 19(7):647–54.
  13. World Health Organization, 2000. Evaluation of certain food additives and contaminants. Fifty-first Report of the Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives. WHO Technical Report Series No. 891. WHO, Geneva, Switzerland
  14. Soubra L, Sarkis D, Hilan C, Verger P. Dietary exposure of children and teenagers to benzoates, sulphites, butylhydroxyanisol (BHA) and butylhydroxytoluen (BHT) in Beirut (Lebanon). Regul Toxicol Pharmacol 2007;47(1):68-77
  15. Ma KM, Chan CM, Chung SW, Ho YY, Xiao Y. Dietary exposure of secondary school students in Hong Kong to benzoic acid in prepackaged non-alcoholic beverages. Food Addit Contam Part A Chem Anal Control Expo Risk Assess 2009 ;26(1):12-6
  16. McCann D, Barrett A, Cooper A, Crumpler D, Dalen L, Grimshaw K, et al. Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in the community: a randomised, double-blinded, placebo-controlled trial. Lancet 2007 ;370(9598):1560-7
  17. Gardner LK, Lawrence GD. Benzene production from decarboxylation of benzoic acid in the presence of ascorbic acid and a transition-metal catalyst. J Agric Food Chem 1993;41:693-5.
  18. Anoniymous. Beverage ingredients can form carcinogen. Consum Rep 2006; 71 (10):7.
     
             
      Adresa autora:
Konstansa Lazarević
Bulevar Dr Zorana Đinđića 50, 18000 Niš
e-mail: koni33@hotmail.com
Rad poslat: 12.02.2010.
Rad prihvaćen: 01.07.2010.
Elektronska verzija objavljena: 11.11.2010.
     
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace