OSNOVNI PRINCIPI

Urednici i recenzenti provode mnogo vremena čitajući rukopise, stoga su zahvalni kada dobiju radove koji se lako čitaju i uređuju za štampu. Mnoge informacije iznete u instrukcijama za autore su osmišljene tako da pomognu autorima u dostizanju cilja na način koji će zadovoljiti specifične potrebe uredničkih redakcija. Dalji tekst sadrži informacije o tome, kako pripremiti rukopis za objavljivanje u bilo kom stručnom časopisu.
Tekst članaka observacije i eksperimentalnih članaka je obično podeljen, mada ne nužno, na sledeće delove: Uvod (Introduction), Metod rada (Methods), Rezultati (Results), Diskusija (Discussion).
Ova takozvana IMRAD struktura pisanja radova nije proizvoljna forma, već predstavlja direktan odraz procesa naučnog istraživanja. Dugački članci mogu imati podnaslove unutar nekih svojih delova (naročito kod Rezultata i Diskusija) kako bi se bolje razjasnio njihov sadržaj. Druge vrste članaka, kao što su: prikaz slučaja, pregledni članak i editorijali, verovatno zahtevaju drugačiju formu.
Elektronski mediji su stvorili mogućnost lakše obrade i pisanja teksta (dodavanje detalja ili čitavih delova teksta, slaganje informacija, ukrštanje – spajanje, ili izdvajanje delova članaka i tome slično). Autori moraju blisko da saradjuju sa urednicima, u razvoju ili korišćenju novih modela pri izdavaštvu, i trebalo bi da šalju radove namenjene recenzentima i u elektronskoj formi.
Ostavljanje duplog proreda između svakog dela rukopisa – uključujući naslovnu stranu, abstract, tekst, reference, tabele i legende, kao i margina, omogućava urednicima i recenzentima da čitajući tekst iz reda u red, mogu da ostave svoj komentar i pitanja direktno na papirnoj kopiji teksta. Ukoliko se rukopisi podnose u elektronskoj formi, takođe treba ostaviti dupli prored između redova da bi štampana kopija bila lakša za dalji pregled i uređivanje.
Sve stranice rukopisa treba obeležiti brojem, sukcesivno, počevši od naslovne strane, da bi se olakšao proces daljeg uredjivanja.
Naučno istraživački radovi često ispuštaju važne informacije. Zbog toga su formirani tzv. vodiči saopštavanja. Časopisi zahtevaju da autori poštuju Informacije za autore odabranog časopisa.
Opšti zahtevi prikazani u sledećem delu, odnose se na saopštavanje osnovnih elemenata i važe za sve tipove radova. Naravno, specifične studije zahtevaju i nešto drugačiju formu prezentacije, tako za prezentovanje randomiziranih studija, kontrolisanih ispitivanja, (controlled trials) treba koristiti CONSORT model. On predstavlja set pre-poruka uključujući listu stavki koje treba saopštiti i dijagram toka.
 

NASLOVNA STRANA

Naslovna strana treba da sadrži sledeće informacije:

1. Naslov članka. Koncizne, kratke naslove je lakše čitati nego duge. Međutim, naslovi koji su prekratki, mogu oskudevati važnim informacijama, kao što je npr. dizajn istraživanja (što je posebno važno pri prezentovanju randomiziranih studja i kontrolisanih ispitivanjaala). Autori u naslov moraju staviti sve informacije koje će učiniti elektronsko pretraživanje članka kako specifičnim tako i osetljivim.
2. Imena autora i institucija kojoj pripadaju.
   Neki časopisi objavljuju najviše akademske titule svakog autora, dok drugi ne.
3. Naziv odeljenja i ustanove kojoj se rad pripisuje.
4. Odgovornosti, ukoliko postoje.
5. Kontaktne informacije autora koji je odredjen za korespondenciju.
   Ime i prezime, poštanska adresa, broj telefona i faksa, kao i e-mail adresa autora koji će biti odgovoran za korespondenciju (“autor za korespodenciju” može ali ne mora biti prvi autor i on ne mora biti odgovoran za integritet studije). On sam odlučuje da li će njegova/njena e-mail adresa biti ob-javljena ili ne.
6. Ime, prezime i adresa, autora kome će se slati zahtevi za kopiranje rada i koji će u ime autora davati dozvolu za preštampavanje rada.
7. Izvori pomoći u vidu donacija, opreme, lekova i drugog.
8. Skraćeni naslov (running head). Neki časopisi zahtevaju kratak naslov koji ne sadrži više od 40 karaktera (uključujući slova i razmak između reči) za postavljanje na dnu naslovne strane. Većina časopisa postavlja skraćeni naslov, ali se on često koristi u procesu uredjivanja, za slaganje i lakše pronalaženje rukopisa.
9. Broj reči
   Broj reči samog teksta (isključujući abstrakt, priznanja, legende i reference) omogućava urednicima i recenzentima da procene, da li informacije sadržane na papiru opravdavaju količinu prostora koji im je dodeljen i da li tekst zadovoljava ograničenja datog časopisa, vezana za broj reči. Posebno se, iz istih razloga, vrši brojanje reči u abstraktu (sažetku).
10. Broj slika i tabela.
    Urednici i recenzenti teško mogu da utvrde da li su slike i tabele koje treba da prate rukopis, zaista uključene, ukoliko njihov broj nije notiran na naslovnoj strani.
     

OBAVEŠTENJE O SUKOBU INTERESA

Da bi se sprečilo da informacije o potencijalnim sukobima interesa budu zanemarene ili propuštene, potrebno je izneti ih u rukopisu. Njih treba saopštiti na zasebnoj strani ili strani koja se nalazi odmah iza naslovne strane. U kom delu rukopisa će biti prezentovane ove informacije uglavnom zavisi od pravila časopisa koji rad objavljuje. Neki časopisi ove podatke o sukobu interesa ne šalju recenzentima.
 

SAŽETAK

Sažetak bi trebalo da prati naslovnu stranu. Dužina i format variraju od časopisa do časopisa. On treba da prikaže suštinu ili pozadinu istraživanja i treba da iskaže svrhu studije, kao i osnovne procedure (izbor subjekata istraživanja, lab. životinje , metode posmatranja i analize) glavna otkrića (dajući veličinu specifičnih efekata i statističku značajnost, ako je moguće) i osnovne zaključke. U sažetku treba istaći nove i važne aspekte istraživanja ili zapažanja. Članci po tipu kliničkih ispitivanja moraju imati sažetak koji uključije stavke koje je CONSORT grupa označila kao osnovne.
Zbog toga što je abstrakt jedini suštinski bitan deo članka koji se indeksira u brojnim elektronskim bazama podataka, i jedini deo rukopisa koji poje-dini čitaoci i pročitaju, autori treba da obrate pažnju da abstrakt prikažu tako da on tačno odražava sadržaj članka.
Nažalost, informacije predstavljene u mnogim sažecima se razlikuju od onih u tekstu. Zahtevi za strukturu abstrakta variraju od časopisa do časopisa, i neki časopisi odobravaju više od jedne forme pisanja, ali ipak autori moraju da pripreme abstrakt tako da zadovolje postavljeni kriterijum od strane časopisa koji su izabrali.
ICMJE preporučuje da časopisi objave registracioni broj trijala na kraju abstrakta. ICMJE takođe preporučuje autorima da, kad god je registracioni broj dostupan, bude unesen prvi put kad se navodi, bilo da se odnosi na ispitivanja koji saopštavaju ili na druga ispitivanja koji se pominju u rukopisu.
 

UVOD

Uvod obezbedjuje sadržaj ili pozadinu studije (tj. prirodu problema i njegov značaj). Iznosi specifičnu svrhu istraživanja ili objekat istraživanja; hi-poteze; opažanja; cilj istraživanja se često jasnije fokusira ako se iznese u formi pitanja. Svi ciljevi istraživanja, primarni i sekundarni, moraju biti jasni i svaka druga specifična podgrupa analiza mora biti opisana. Uvod sadrži samo direktno značajne reference i ne sadrži podatke i zaključke iz rada koji se saopštava.
 

METODE RADA

Ovaj deo treba da sadrži samo informacije koje su bile dostupne u vreme kada je plan ili protokol istraživanja sastavljen. Sve informacije dobijene tokom istraživanja pripadaju odeljku Rezultati, i tamo ih treba izneti.
Izbor i opis ispitanika
Treba jasno opisati izbor posmatranih ili eksperimentalnih ispitanika (bilo da su pacijenti ili laboratorijske životinje, uključujući i kontrolne grupe), kao i kriterijume za uključivanje i isključivanje iz studije i izvor populacije. Naime, podaci kao što su godine starosti ili pol ispitanika nisu uvek jasni, s toga, autori moraju da pojasne zašto su, na primer, u istraživanje uključene samo osobe date starosne grupe ili zašto su iz posmatranja isključene osobe ženskog pola. Treba jasno izneti zbog čega je studija izvedena baš na taj način. Kada autori istražuju varijable među npr. pripadnicima određenih rasa ili etničkih grupa, moraju definisati kako mere te varijable i potvrđuju njihovu relevantnost.
Tehničke informacije.
Identifikovati metode i aparaturu (navesti ime proizvođača i adresu), i procedure sa dovoljno detalja, da bi omogućili drugima da reprodukuju rezultate. Dati reference osnovnih metoda, uključujući i statističke metode (vidi niže); obezbediti reference i kratak opis metoda koje su objavljene ali nisu dovoljno poznate; opisati nove ili značajno modifikovane metode, obrazložiti zašto su baš one korišćene i proceniti njihova ograničenja. Precizno identifikovati sve lekove i hemijska sredstva koja su korišćena – generička imena, doze, način njihove administracije. Treba opisati i metode koje su korišćene za obradu podataka. Ove metode takođe treba sumarno izneti u abstraktu.
Statistika
Statističke podatke opisati sa dovoljno detalja kako bi čitaoci, koji imaju dovoljno znanja i imaju pristup originalnim podacima, mogli da potvrde dobijene rezultate. Kad god je moguće, kvantifikujte nalaze i prezentujte ih odgovarajućim indikatorima za procenu greške ili nesigurnosti (kao što su intervali sigurnosti). Izbegavajte oslanjanje isključivo na statističko testiranje hipoteza, kao što je P vrednost, koja ne uspeva da prenese važne informacije o efektu veličine. Definišite statističke termine, skraćenice i većinu simbola. Navedite i kompjuterski softver koji ste koristili za obradu podataka.
 

REZULTATI

Rezultate predstaviti logičkim redosledom u tekstu, navodeći prvo glavne i najvažnije. Ne ponavljajte sve podatke u tabelama ili ilustracijama; naglasite i sumirajte samo najvažnija opažanja. Dodatni i dopunski materijali, tehnički detalji mogu biti smešteni u dodatku, gde će biti dostupni, a neće ometati tok teksta, ili mogu biti objavljeni samostalno u elektronskoj verziji časopisa. Kada sumirate rezultate, u ovom odeljku prikažite i numeričke rezultate, ne samo procentualno već i ap-solutnim brojevima iz kojih su ti procenti izvedeni, i označite statistički metod korišćen za njihovu analizu. Ograničite se samo na neophodne tabele i slike za procenu podataka. Koristite grafikone kao alternativu tabelama koje imaju mnogo stavki; ne duplirajte podatke u grafikonima i tabelama. Izbegavajte netehničku upotrebu tehničkih termina u statistici, kao što su „slučajni“, „normalni“, „značajni“, „korelacije“ i „uzorak“. Kad god je moguće uključite analize podataka koje se odnose na varijacije polne i starosne strukture .
 

DISKUSIJA

Naglasite nove i važne aspekte istraživanja kao i zaključke koji slede iz njih. Ne ponavljajte do detalja podatke ili druge informacije koje ste već izneli u sekcijama Uvod i Rezultati. Za eksperimentalne studije, korisno je početi diskusiju kratkim, sumarnim iznošenjem glavnih otkrića, a onda istražiti moguće mehanizme nastanka ili objasniti ta otkrića, uporediti rezultate sa drugim relevantnim israživanjima, naznačiti ograničenja u istraživanju, i istražiti uticaj tih otkrića na buduća istraživanja i kliničku praksu. Povežite zaključke sa ciljevima istraživanja ali izbegavajte nekvalifikovane izjave i zaključke koji nisu adekvatno potkrepljeni podacima. Posebno izbegavajte izjave o ekonomskoj koristi i troškovima, ukoliko rad ne sadrži odgovarajuće ekonomske podatke i analizu. Izbegavajte tvrdnje i aludiranje na rad koji još uvek nije kompletan. Nove hipoteze iznosite samo ako je to opravdano, ali tako da one budu jasne.
 

REFERENCE

Opšte odluke koje se odnose na reference.
Iako reference za pregledni članak mogu biti efikasan način koji vodi čitaoce kroz literaturu, pre-gledni članci ne prezentuju uvek originalni rad tačno. Čitaocima stoga treba omogućiti direktan uput na izvore originalnih istraživanja, kad god je to moguće. Sa druge strane, opširna lista referenci može zauzeti ogroman prostor u radu koji se štampa. Manji broj ključnih referenci za originalni rad često su od veće koristi nego iscrpne liste referenci, posebno što se danas reference mogu dodati elektronskoj verziji a pretraživanje elektronske literature omugućava čitaocima efikasno preuzimanje objavljenog teksta.
Izbegavajte korišćenje abstrakta kao reference. Ako se kao referenca koristi članak koji je prihvaćen ali još uvek nije objavljen, treba ga označiti “u štampi” ili “predstojeći”; autori treba da obezbede pismenu dozvolu da citiraju takve članke kao i potvrdu da su odobreni za objavljivanje. Informacije iz radova koji su podneti ali nisu prihvaćeni, treba citirati u tekstu kao “neobjavljena opažanja“ uz pismenu dozvolu izvora.
Izbegavajte citiranje “lične komunikacije“ ukoliko to ne obezbeđuje bitne informacije koje nisu dostupne iz javnih izvora, u kom slučaju ime osobe i datum kontakta treba navesti u zagradi u tekstu. Za naučne članke, treba obezbediti pismenu dozvolu i potvrdu o tačnosti informacije od osobe koja je navedena kao izvor „lične komunikacije“ .
Neki, ali ne svi časopisi, proveravaju tačnost svih navedenih referenci, tako da je ponekad moguće pojavljivanje grešaka vezanih za reference, u ob-javljenim člancima. Da bi se mogućnost takvih grešaka svela ne minimum, proverite reference u odnosu na originalni dokument. Autori su odgovorni za proveru da se nijedna od referenci ne odnosi na povučeni članka, osim u kontekstu koji se odnosi na sam opoziv reference. Za članke objavljene u časopisima koji su indeksirani u MEDLINE, ICMJE smatra PubMed autoritativnim za informacije vezane za povlačenje referenci. Autori mogu identifikovati povučene članke u MEDLINE korišćenjem skraćenice za pretraživanje a to je pt u uglastoj zagradi [pt] (Retracted publication [pt]in PubMed).

Stil i format referenci
Jedinstveni zahtevi za stil referenci u velikoj meri su zasnovani na standardima Američkog Nacional-nog Instituta za standarde koji je NLM prilagodio za svoje baze podataka.
Reference treba označiti rednim brojem po redosledu kojim se one prvi put pojavljuju u tekstu.
Reference u tekstu, tabelama i legendama označiti Arapskim brojevima u zagradi. Reference navedene samo u tabelama i legendama slika, trebalo bi numerisati u saglasnosti sa njihovim prvim pojavljivanjem u tekstu. Naslove časopisa trebalo bi skraćivati saglasno sa stilom korišćenim na listi Časopisa Indeksiranih za MEDLINE, objavljenim od strane NLM na njihovom Web site-u. Časopisi se razlikuju po tome da li zahtevaju od autora da elektronske reference navode u zagradi u tekstu ili da ih numerišu na kraju teksta.
Autori treba da se konsultuju u vezi toga sa časopisom u koji planiraju da pošalju rad.
 

TABELE

Tabele sadrže sažete informacije i pregledno ih prikazuju; takođe pružaju informacije na bilo kom željenom nivou detalja i preciznosti. Ubacivanje podataka iz teksta u tabele često omugućava da se smanji dužina teksta. Otkucajte ili odštampajte svaku tabelu sa dvostrukim proredom na zasebnom listu papira. Označite tabele konsekutivno po redosledu njihovog prvog navođenja u tekstu i svakoj dajte kratak naslov. Ne koristite unutrašnje horizontalne i vertikalne linije. Dajte svakoj koloni kratak ili skraćeni naslov. Autori bi trebalo da daju objašnjenja u fusnotama a ne u naslovu. Objasnite sve nestandardne skraćenice u fusnotama i koristite sledeće simbole u nizu *, †, ‡, §, | |, ¶, **, † †, ‡ ‡ .
Identifikujte statistička merenja varijacija kao što su standardna devijacija i standardna greška. Budite sigurni da je svaka tabela navedena u tekstu. Ukoliko koristite podatke iz nekog drugog, objavljenog ili neobjavljenog izvora, obezbedite dozvolu datog izvora u potpunosti.
Dodatne tabele koje sadrže suviše detaljne podatke i suviše su opširne za objavljivanje u štampanoj verziji, mogu biti pogodne za objavljivanje u elektronskoj verziji časopisa i na taj način budu na raspolaganju čitaocima. Tekstu treba dodati adekvatnu izjavu, tj. obaveštenje da su ti dodatni podaci dostupni, kao i informaciju gde ih čitaoci mogu pronaći. Podnesite takve tabele na razmatranje zajedno sa tekstom, na zasebnom papiru, kako bi bile dostupne recenzentima.
 

ILUSTRACIJE (SLIKE)

Slike treba da budu ili profesionalno nacrtane i fotografisane ili digitalne štampe foto kvaliteta. Kao dodatni zahtev za verziju slika pogodnih za štampu, neki časopisi danas zahtevaju posebne formate elektronskih fajlova (npr. JPEG; GIF, i sl.) što će rezultovati visokokvalitetnim slikama u Web verziji časopisa; autori treba da pregledaju takve slike na svom računaru pre nego što ih pošalju, da bi bili sigurni da zadovoljavaju standard kvaliteta.
Slike rentgenskih snimaka, skenera i druge dijagnostičke slike, kao i slike patohistoloških i mikroskopskih preparata, slati oštre, sjajne, crno-bele ili u boji, dimenzija obično 127 x 173 mm (5x7 inča). Iako neki časopisi prekrajaju slike, mnogi to ne čine. Slova, brojevi i simboli na slikama treba da budu jasni i dovoljno veliki da ostanu jasni i ako slika bude smanjena za objavljivanje. Slike bi trebalo da budu razumljive same po sebi, jer će mnoge biti korišćene direktno za slajd prezentaciju. Naslove i detaljna objašnjenja staviti u legendu ilustracije a ne na same ilustracije.
Mikrofotografije (slike načinjene kroz objektiv mikroskopa) treba da imaju interne merne skale. Simboli, strelice ili slova koji se koriste na mikro-fotografijama treba da budu u kontrastu sa pozadinom.
Fotografije potencijalno prepoznatljivih ljudi moraju biti propraćene pismenom dozvolom za korišćenje. Slike treba numerisati konsekutivno, saglasno sa redosledom njihovog navođenja u tekstu. Ukoliko je slika ranije objavljivana, potrebno je imati pismenu dozvolu nosioca autorskih prava za njenu reprodukciju. Dozvola je potrebna bez obzira na autorstvo ili izdavača, za sve slike osim u slučajevima kada se radi o dokumentima iz javnog domena.
Za ilustracije u bolji, utvrditi da li časopis zahteva negative u boji, slajdove ili štampu u boji. Neki časopisi objavljuju ilustracije u boji samo ako autor plati dodatne troškove. Autori treba da konsultuju časopis o zahtevima za slike koje će biti podnete u elektronskom formatu.
 

LEGENDE ILUSTRACIJA

Kucajte ili štampajte legende za ilustracije koristeći dvostruki prored, počevši na zasebnoj stranici, arapskim brojevima koji odgovaraju ilustraciji. Kada se koriste simboli, strelice, brojevi ili slova za prikazivanje delova ilustracije, označite i objasnite svaki za sebe jasno u legendi. Objasnite interni merni sistem i objasnite metod bojenja mikrofotografije.
 

JEDINICE MERENJA

Mere dužine, visine, težine i zapremine treba saopštavati u metričkim jedinicama (metar, kilogram, litar) ili njihovim decimalama. Temperaturu označiti Celzijusovim stepenima. Krvni pritisak bi trebalo izražavati u milimetrima živinog stuba, ukoliko se od strane časopisa ne zahteva druga jedinica merenja. Zahtevi za jedinice merenja hematoloških parametara, parametara kliničke biohemije i dr. variraju od časopisa do časopisa. Autori moraju konsultovati “uputsztva za autore“ datog časopisa i trebalo bi da rezultate laboratorijskih istraživanja iskažu obema jedinicama, lokalnim jedinicama i jedinicma SI sistema (Međunarodni sistem jedinica) .
Urednici mogu zahtevati od autora da dodaju alternativne ili jedinice koje ne pripadaju SI sistemu, s obzirom da SI jedinice nemaju univerzalnu primenu. Koncentracije lekova mogu se iskazati ili jedinicama SI sistema ili jedinicama mase, alternativnu jedinicu treba staviti u zagradu kada je to potrebno.
 

SKRAĆENICE I SIMBOLI

Koristite samo standardne skraćenice. Upotreba nestandardnih skraćenica može biti zbunjujuća za čitaoca. Izbegavajte korišćenje skraćenica u naslovu rukopisa. Kada koristite skraćenice koje nisu standardne, trebalo bi da pri prvom pominjanju u tekstu napišete punu reč a u zagradi skraćenicu.
 

SLANJE RUKOPISA ČASOPISU

Sve veći broj časopisa danas, prihvata elektronsko dostavljanje radova, bilo da je rad na disku, bilo kao „atačment“ (prilog) u e-mailu ili direktnim preuzimanjem na Web sajtu časopisa. Podnošenje radova u elektronskoj formi štedi vreme i novac i omugućava manipulaciju rukopisom kroz čitav uređivački proces. Za posebne instrukcije vezane za podnošenje radova u elektronskoj formi treba konsultovati „uputstvo za autore“.
Ukoliko rad podnosite u štampanoj verziji, na papiru, vodite računa da pošaljete zahtevani broj kopija rukopisa i slika, jer su sve one neophodne za predhodni pregled i proces uređivačkog rada i nemojte očekivati od uredništva časopisa da rukopis umnožava umesto vas. Uz rukopis obavezno dostavite propratno pismo koje bi trebalo da sadrži sledeće informacije:

• Punu izjavu uredniku o svim predhodno objavljenim radovima i saopštenjima, kako se aktuelni rad ne bi shvatio kao suvišan i nepotreban (redundant) u odnosu na prethodno objavljeni isti ili vrlo sličan rad. Svaki takav rad treba da bude specifično obrađen i prikazan kao poseban. Ako takvi radovi postoje njihove kopije treba podneti zajedno sa radom kako bi urednik razjasnio situaciju.
• Izjavu o finansijskoj ili drugoj vezi koja bi mo-gla da vodi ka sukobu interesa, ukoliko ta in-formacija nije uključena u sam rukopis.
• Izjava da je rukopis pročitan i odobren od strane svih autora, da je zahtev za autorska prava postavljen ranije u ovom dokumentu i da svaki autor veruje da rukopis predstavlja odraz poštenog rada, ukoliko ta informacija nije pribavljena u drugoj formi (vidi niže).
• Ime i prezime, adresu i broj telefona korespondirajućeg autora, koji je odgovoran za komunikaciju sa drugim autorima u vezi sa revizijama i konačnim odlukama, ukoliko ta informacija nije navedena u samom radu.

Propratno pismo treba da pruži sve dodatne informacije koje mogu biti od pomoći uredniku, kao što je npr. tip ili format članka koji rukopis predstavlja. Ukoliko je rukopis predhodno podnošen nekom drugom časopisu, od koristi je priložiti komentare prethodnih urednika i recenzenta, kao i odgovore autora na te komentare. Urednici podstiču autore da prilože i ove predhodne komunikacije. Ovakvim pristupom može da se ubrza process recenzije rukopisa.
Mnogi časopisi sada nude liste za proveru stavki, pre podnošenja rukopisa, kako bi autorima omogućili da budu sigurni da su ispunili sve zahteve za prijavu rada. Neki časopisi danas, takođe zahtevaju da autori popune čeklistu (listu za proveru) za prijavu specifičnih studija (npr. CONSORT čeklista za saopštenja randomiziranih studija i kontrolisanih ispitivanja). Autori treba da pogledaju da li časopis ima u opticaju takve liste, i ukoliko se zahteva, da ih pošalju zajedno sa rukopisom.
Dozvole za reprodukciju predhodno objavljivanog materijala, korišćenje objavljivanih slika, druge vrste zahtevanih dozvola, ili priznanja ličnostima za njihov doprinos, takođe moraju biti priloženi uz rukopis.

REFERENCE

1. Davidoff F, for the CSE Task Force on Author-ship. Who’s the author? Problems with biomedical authorship, and some possible solutions. Science Editor. 2000;23:111-9.
2. Yank V, Rennie D. Disclosure of researcher contributions: a study of original research articles in The Lancet.Ann Intern Med. 1999;130:661-70.
3. Flanagin A, Fontanarosa PB, DeAngelis CD. Authorship for research groups. JAMA. 2002;288:3166-8.
4. Godlee F, Jefferson T. Peer Review in Health Sciences. London: BMJ Books; 1999.
5. World Medical Association Declaration of Hel-sinki.Ethical principles for medical research involving human subjects. JAMA. 2000;284:3043-5.
6. Pitkin RM, Branagan MA, Burmeister LF. Accu-racy of data in abstracts of published research articles. JAMA.1999;281:1110-1.

OSTALI IZVORI INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BIOOMEDICINSKE ČASOPISE

World Association of Medical Editors (WAME)
Council of Science Editors (CSE)
European Association of Science Editors (EASE)
Cochrane Collaboration
Committee on Publication Ethics (COPE)