ISSN 0350-2899, 34(2009) br 2 p.79-83

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English

UVOD

Hipertenzija je masovna nezarazna bolest savremenog čovečanstva. Arterijska hipertenzija postoji ukoliko je vrednost sistolnog krvnog pritiska (SKP) veća ili jednaka 140 mm Hg, merenog u miru, a dijastolnog krvnog pritiska (DKP) veća od 90 mm Hg. Ovo je definicija koja je ozvaničena najnovijim smernicama o prevenciji, otkrivanju, evaluaciji i lečenju visokog krvnog pritiska.[1]. Nivo arterijskog krvnog pritiska predstavlja determinantu rizika nekoliko čestih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest i srčana slabost. Povećane vrednosti si-stolnog krvnog pritiska od 10 mm Hg, kao i dijastolnog od 5 mm Hg, povezane su sa povećanim rizikom umiranja od koronarne bolesti za 28 procenata. Prevencija arterijske hipertenzije dovodi do smanjenja morbiditeta i mortaliteta od moždanog udara i koronarne bolesti kao posledica hipertenzije. Osnovna mera u prevenciji je suzbi-janje faktora rizika, odnosno razvijanje pozitivnog odnosa prema zdravlju. Uloga lekara opšte medicine je da na primarnom nivou kontinuirano prati zdravstveno stanje pacijenata.[2]. Izabrani lekar je osnovni, najdostupniji i najefikasniji segment zdravstvene zaštite. Nakon pilot projekta izabranog lekara koji je zaživeo u Kraljevu, takav model počeo je da se primenjuje i u Domu zdravlja u Kragujevcu. Reforma primarne zdravstvene zaštite i uvođenje modela izabranog lekara omogućuju pacijentu da dobije bolju i efikasniju uslugu od tima koji čine lekar i medicinska sestra, čekanje se svodi na minimum jer se pregledi zakazuju i telefonom, komunikacija između pacijenta i lekara je na mnogo višem nivou, a radi se i o mnogo jeftinijem sistemu koji će biti finansiran kapitacijom, odnosno, lekar će unapred dobijati novac za lečenje određenog broja pacijenata.
Izabrani lekar mora da bude "čuvar kapije" za ulaz u zdravstveni sistem i trebalo bi da rešava oko 80 odsto problema pacijenata, a ne ono što je poslednjih decenija postao lekar opšte prakse u domovima zdravlja - skretničar ka specijalistima i višim nivoima zdravstvene zaštite[3]. Posao izabranog lekara je da vodi računa ne samo o zdravstvenim problemima pacijenata, nego da unapređenjem komunikacije sa pacijentima utvrdi da li im je potrebna i neka druga vrsta pomoći, da uvidi i njihove socijalne potrebe i uputi ih, primera radi, u Centar za socijalni rad ili neku drugu ustanovu.
Osnovni principi izabranog lekara su da bude opredeljen prema porodičnom okruženju, orijentisan ka zajednici, da se plaća prema listi pacijenata koji su ga izabrali, da obezbedi sveobuhvatnost i kontinuitet zdravstvene zaštite.[4].

Izabrani lekar:

1. Organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje, koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2. Obavlja preglede i dijagnostiku;
3. Određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica;
4. Ukazuje hitnu medicinsku pomoć;
5. Upućuje osigurano lice na ambulantno–specijalističke preglede ili u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga sa kojim je zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite, prema medicinskim indikacijama, prati tok lečenja i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica i upućuje osigurano lice na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite;
6. Određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja;
7. Propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala;
8. Sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9. Vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o lečenju i zdravstvenom stanju osiguranog lica, u skladu sa zakonom;
10. Daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;
11. Utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno;
12. Predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za rad osiguranika sa skraćenim radnim vremenom u toku lečenja, u skladu sa ovim zakonom;
13. Utvrđuje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja;
14. Utvrđuje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege člana uže porodice;
15. Daje mišljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio;
16. Daje nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu čega se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu;
17. Određuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje;
18. Vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ugovorom između Republičkog zavoda, odnosno filijale i davaoca zdravstvenih usluga. [5].

CILJ RADA

Utvrditi dostupnost izabranog lekara pacijentima obolelim od hipertenzije, u Domu zdravlja Kragujevac - ogranak Erdoglija.

METOD

Istraživanje je obavljeno individualnom metodom rada i radom u maloj grupi, pri čemu je za instrument istraživanja korišćen upitnik sastavljen od strane lekara opšte medicine u Kragujevcu. Studija je sprovedena u periodu februar-mart 2008. Anketirano je 90 pacijenata Doma zdravlja - ogranak Erdoglija, prosečne starosti 58 godina, i to 65(72,2%) žena i 25(27,8%) muškaraca.

REZULTATI

Tabela br. 2. Shvatanje svog zdravstvenog problema
 

Tabela br. 3. Broj poseta izabranom lekaru
 

Tabela br. 4. Zakazan pregled kod izabranog lekara
 

Tabela br. 5. Razlog posete izabranom lekaru
 

Tabela br. 6. Dostupnost izabranog lekara pacijentima
 

Tabela br. 7. Dostupnost izabranog lekara pacijentima u slučaju hitnosti
 

Tabela br. 8. Vreme čekanja na poziv ispred ordinacije izabranog lekara
 

Tabela br. 9. Vreme posvećeno pacijentu u ordinaciji
 

Tabela br. 10. Mišljenje pacijenata o dužini trajanja posete izabranom lekaru
 

Tabela br. 11. Rešavanje hipertenzije
 

Tabela br. 12.  Krvni pritisak

ZAKLJUČAK

Izabrani lekar je doneo novi kvalitet u pružanju primarne zdravstvene zaštite u Kragujevcu. Dostupan je svojim pacijentima. Pacijenti koji su ga izabrali dolaze kod njega sa mnogo više poverenja, a lekar dobro poznaje njihove zdravstvene prilike i njihov socijalni status, i posvećuje im više vremena i pažnje nego ranije. Sve to, uz rano otkrivanje, dijagnostiku, lečenje hipertenzije, sprečavanje komplikacija u skladu sa najnovijim stavovima vodiča kliničke prakse, i uz obavezu daljeg stručnog usavršavanja lekara, doprinosi umnogome unapređenju zdravstvene zaštite stanovništva na primarnom nivou.

LITERATURA

1. Hipertenzija, vodiči kliničke prakse.
2. Konstatinivić D. i sar. SPOM studija-Kako izabrani lekar opšte medicine obavlja svoju ulogu u zdravstvenom sistemu. Opšta medicina 2007.
3. Žigić D. i sar. Opšta medicina-porodična medicina, II izmenjeno i dopunjeno izdanje, Sekcija opšte medicine SLD, Beograd, 2006.
4. Antić R, Hadži-Tanovic V. Bolesti srca. Beograd , 2002.
5. Službeni Glasnik , broj 107, Beograd, 2005; (76-77).