Uticaj unutrašnjeg aerozagađenja na pojavu respiratornih simptoma i bolesti

Aleksandra Stanković (1,2), Dragana Nikić (1,2), Dragan Bogdanović (2)
(1) Medicinski fakultet Niš, (2) Institut za zaštitu zdravlja Niš

UVOD

Kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama ima značajan uticaj na zdravlje ljudi. Reagovanje ljudi na izloženost unutrašnjem aerozagađenju zavisi od starosne dobi, zdravstvenog stanja organizma i individualne osetljivosti na pojedine polutante.
Izvori aerozagađenja u prostorijama mogu postojati u svakom domu, sa stalnom ili povremenom emisijom svojih polutanata. Emitovani polutanti se razlikuju od spoljašnjih polutanata vazduha po visini svoje koncentracije, koja nekada može biti značajno viša [1].
Kvalitet vazduha u prostorijama zavisi od mnogih faktora, kao što su loženje, neadekvatna ventilacija, duvanski dim, materjali od kojih je izgrađena zgrada, razni hemijski proizvodi koji se koriste u domaćin-stvu itd. [2,3].
Način grejanja u prostorijama je jako bitan za emisiju nekih polutanata nebiološkog porekla. Sagorevanjem fosilnih goriva, kao što su ugalj i drva, oslobađa se velika količina ugljen monoksida, čestica, azotnih oksida i drugih organskih jedinjenja.
Da li će se koncentracija emitovanog polutanta u zatvorenom prostoru povećavati ili smanjivati, zavisi od vrste polutanta, karaktera i smeštaja njegovog izvora, mehanizma spontanog uklanjanja, kao i od učestalosti primene procesa provetravanja prostorije, što je od posebne važnosti ako emitovana zagađujuća materija u zatvorenom prostoru nije reaktivna [4].
Štetnost dima koji se oslobađa prilikom sagorevanja drva dokazana je na eksperimentalnim životinjama, kod kojih je uočen niz respiratornih simptoma, zapaljenje, skvamozna metaplazija na epitelu laringsa, kao i alveolarne hiperplazije sa velikim brojem makrofaga [5,6,7].
Delovanje unutrašnjeg aerozagađenja na zdravlje može se ispoljiti neposredno posle izloženosti ili tek posle nekoliko godina, u vidu prisutnih simptoma ili bolesti.
Najosetljivije grupe na izloženost unutrašnjem aero-zagađenju su deca, žene, starije osobe kao i hronični bolesnici, s obzirom da navedene grupe populacije najveći deo svog vremena provode u prostorijama.
Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj različitih načina grejanja prostorija, kao važnog izvora zagađenja vazduha, na nastanak respiratornih simptoma i oboljenja kod ženskog dela populacije.

MATERIJAL I METODE

Istraživanje je obuhvatilo 457 ispitanica iz Niša, starosti od 20 do 80 godina. Ispitnice nisu bile izložene koncentracijama polutanata preko granične vrednosti imisije u komunalnoj sredini na lokaciji grada u kojoj žive najmanje pet godina. Polovina ispitanica nije bila u radnom odnosu a preostale ispitanice nisu bile izložene štetnim materijama na radnom mestu. Ispitanice koje koriste električnu energiju za grejanje u ovom istraživanju, svrstane su u grupu neeksponiranih osoba.
Ispitivanje unutrašnjeg aerozagađenja vršeno je indirektnom metodom procene izloženosti tj. anketom. Ispitivanje je vršeno u periodu od maja do juna u 2003. godine. Anketiranje je sprovedeno od strane lekara, metodom intervjua po modifikovanom upitniku Svetske zdravstvene organizacije, prilagođenom našoj populaciji. Pitanja u anketnom upitniku su se odnosila na: lične podatke, zanimanje, načinu grejanja, pušački status, pojavu i učestalost respiratornih simptoma i bolesti koje su primetile u poslednjoj godini.
Za utvrđivanje nivoa statističke značajnosti korišćen je c2 - test, a razlike na nivou P<0.05 su uzete kao statistički značajne. Rezultati istraživanja su sistematizovani, prikazani tabelama i grafički (EXCEL 97, WORD 97). Dobijeni podaci su sređivani i obrađeni statističkim kalkulatorom u okviru programa Epi Info (Ver. 6.04).

REZULTATI

Struktura ispitanica po godinama starosti data je u tabeli 1. Najveći broj ispitanica je starosti od 40 do 59 godina. Preko 60% ispitanica ima srednju stručnu spremu (tabela 2). Vrste grejanja u prostorijama date su u tabeli 3.
 

DISKUSIJA

Unutrašnje aerozagađenje je svuda prisutno i javlja se kroz više formi, počev od dima koji se oslobađa sagorevanjem goriva za ogrev, do kompleksnih mešavina isparljivih organskih komponenti prisutnih u mnogim domovima [8].
Više od trećine čovečanstva koristi fosilna goriva za zagrevanje svojih domova i pripremanje hrane. Unu-trašnje aerozagađenje nastalo prilikom ovog procesa ubija preko 1.6 miliona žena i dece godišnje, što je posebno karakteristično za zemlje u razvoju [9].
Ispitivanja koja su se bavila problemom uticaja unutrašnjeg aerozagađenja na zdravlje, uglavnom su vršena na deci [10,11,12], dok se veoma mali broj istraživanja bavio proučavanjem ovog faktora rizika na zdravlje odraslih osoba. Međutim, ženski deo populacije takođe spada u rizičnu grupu. Žene uglavnom provode svakodnevno više od tri sata pored ložišta prilikom pripremanja hrane, pri čemu se izlažu visokim koncentracijama oslobođenih polutanata [13].
Uticaj štetnog dima koji se oslobađa sagorevanjem fosilnih goriva prvenstveno se ogleda na učestalijoj pojavi akutnih respiratornih infekcija donjih disajnih puteva [14,15], kao i pojavi astme [16,17]. Žene četiri puta češće pate od hroničnih ostruktivnih plućnih bolesti, kao što je bronhiti [18,19]. Rak pluća i katarakta kod žena su direktno dovedeni u vezu sa upotrebom uglja za grejanje boravišnih prostorija [20]. Takođe, u novije vreme se sve više skreće pažnja na ugroženost reproduktivnog zdravlje žena i ishoda trudnoća. Istraživanja su pokazala da se kod izložene ženske populacije češće javljaju prevremeni porođaji i niska porođajne težine njihovih novorođenčadi [21,22].
Osim ovog direktnog dejstva, loženje može i indirektno da utiče na ljudsko zdravlje menjajući količinu vlage u vazduhu. Grebanje u grlu i iritacija na kašalj se često javljaju u prostorijama sa smanjenom vlažnosti vazduha, dok rastu bioloških polutanata pogoduje povećana vlažnost što takođe nepovoljno utiče na respiratorni trakt [23].
Rezultati našeg ispitivanja ukazuju da loženje utiče na kvalitet vazduha u prostorijama, a samim tim i na pojavu pojedinih respiratornih simptoma i oboljenja. Slični rezultati su dobijeni i u studijama koje su ranije rađene u našem gradu [24-28].
U Nišu još uvek veliki broj domaćinstava nije priključen na centralno grejanje, što zbog visoke cene priključka ili malih kapaciteta toplana. Skupocenost električne energije uglavnom diktira korišćenje drva i uglja, dok se plin i nafta ređe upotrebljavaju.

ZAKLJUČAK

Kod ispitanica koje su bile izložene produktima sagorevanja ogrevnog materjala, pojava pojedinih respiratornih simptoma i bolesti bila je statistički značajno veća u odnosu na ispitanice koje su koristile električnu energiju, ili centralno grejanje za zagrevanje prostorija.
U našoj zemlji još uvek nije adekvatno sagledan problem unutrašnjeg aerozagađenja. Neophodan je stalan monitoring uz određivanje vrsta i merenja koncentracija polutanata, posebno u domaćinstvima koja koriste fosilna goriva za loženje prostorija.

LITERATURA

1. Shima M, Adachi M.Indoor nitrogen dioxide inhomes along trunk roads with heavy traffic.Occup Environ Med 1998;55:428-433.
2. Holdren JP. Population and energy problem. Population and environment 1991;12:231-255.
3. Gold DR.Indoor air pollution.Clin Chest Med 1992;13:215-231.
4. Alpert M. The invisiable epidemic. Scientific American 1999;155:19-20.
5. Lai AC. Particle deposition indoors:a review.Indoor Air 2002;12:211-214.
6. Tesfaigzi Y, Singh SP, Foster JE, Kubatko J, Barr EB, Fine PM, et al. Health effects of subchronicac exposure to low lev-els of wood smoke rats.Toxicol Sci 2002;65:115-125.
7. Larson TV,Koeng JQ.Wood smoke:emissions and noncancer respiratory effects. Ann Rev Public Health 1994;15:133-156.
8. Junfeng Y, Smith R. Indoor air pollution: a global health consern. BMJ 2003;68:209-225.
9. Schwela D.Cooking smoke a silent killer.People Planet 1997;6:24-25.
10. Butterfiled P,Lacava G,Fowler L.Woodstoves and indoor air:the effects on preschoolers upper respiratory systems.J Environ Health 1989;52:172-173.
11. Kossove D.Smoke-filled rooms and lower respiratory disease in infants.S Afr Med J 1982;61:622-624.
12. Morris K,Morganlander M,Coulehan JL,Gahagen S,Arena VC.Wood-burning stoves and lower respiratory tract infection in American Indian children.AJDC 1990;144:105-108.
13. Bruce N, Perez-Padila R, Albalak R. Indoor air pollution in developing countries: a major enviromental and public health challenge. Bull Health Organ 2000;78:1078-1092.
14. Honicky RE,Osborne JS,Apkom CA.Symptoms of respiratory illness in young children and the use of wood-burning stoves for indoor heating.Pediatrics 1985;75:587-593.
15. Ezzati M.Kammen D.Indoor air pollution from biomass com-bustion and acute respiratory infections in Kenya:an expo-sure-response study.Lancet 2001;358:619-624.
16. Mutius E, Nicolai T, Martinez F.Relation of indoor heating with asthma,allergic sensitisation and bronchial responsive-ness:survey of children in South Bavaria.BMJ 1996;312:1448-1450.
17. Burr MN,Anderson HR.Respiratory symptoms and home environment in children national survey.Thoras 1999;54:27-32.
18. Barnes PJ.Chronic obstructive pulmonary disease:new treat-ments for COPD.Thorax 2003;58:803-808.
19. Snider GL.Nosology for our day:its application to chronic obstructive pulmonarydisease.Am J Respir Crit Care Med 2003;167:678-683.
20. Smith K.National burden of disease in India from indoor air pollution.PNAS 2000;97:1386-1393.
21. Boy E, Bruce N, Delgado H. Birth weight and exposure to kitchen wood smoke during pregnancy in rural Guatemala. Environ Helath Perspect 2002;11:109-114.
22. Acros E, Uarac M, Molina I. Impact of domestic violence on reproductive health. Rev Med Chil 2001;129:1413-1424.
23. Evans J, Hyndman S, Stewart-Brown S, Smith D, Petersn S. An epidemiologycal study of the relative importance of damp home to relation to adult health. J Epidemiol Community Health 2000;54:677-686.
24. Nikić D, Stanković A, Nikolić M. Unutrašnje aerozagađenje i zdravlje, XXVIII Savetovanje “Zaštita vazduha 2000“,Zbornik radova,2000:183-186.
25. Nikić D, Stošić LJ,Stanković A,Milutinović S, Bošković L.Unutrašnje aerozagađenje kao rizik faktor za nastanak res-piratornih oboljenja, EKO konferencija, 2003:55-60.
26. Nikolić M, Nikić D,Milošević Z, RadulovićO. Passive smok-ing as air pollution and respiratory health of schoolchildren of Niš.Ecologica 2005;12:145-148.
27. Stanković A, Nikić D, Nikolić M.Uticaj mesta stanovanja na izloženost unutrašnjem aerozagađenju. Acta Medica Mediane 2005;3:9-14.
28. Nikolić M, Nikić D, Stanković A.Indoor air pollution in pri-mary schools and children's health in Niš(Serbia). Cent Eu J Occup Environ Med 2005;11(3):189-196.