Kult drveta u prevenciji i lečenju bolesti u našoj tradicionalnoj kulturi

Ivana Čirjaković
Narodni muzej Čačak

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English

DRVO KAO ZAŠTITNIK ZDRAVLJA

U očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti drvo je imalo veliku ulogu. Po principima prenosne magije, dodir sa natprirodnim bićem ili njegovim staništem čini da se njegova moć prenese na čoveka. Po ovom principu mogu se objasniti mnogi običaji, kao što je obavezno celivanje svetog drveta, šibanje njegovim grančicama, opasivanje njima, pričešćivanje pupoljcima određenog drveta, ljuljanje, čiji je cilj da se njihova životna snaga prenese na čoveka, da ga osnaži i sačuva od bolesti.
Najveći broj običaja vezan je za velike hrišćanske praznike prolećnjeg ciklusa, kada je vegetacija u punoj snazi i rastu. Na Mladence, Lazarevu subotu, Cveti, Đurđevdan, šibana su deca i mladi prutićima najčešće vrbovim, leskovim i drenovim. ''Na Mladence išli su momci i devojke na obalu reke gde ima vrbove grančice pa se uzajamno udarali govoreći pritom: ''Da si zdrav kao dren, da se ugojiš kao prase, da rasteš kao vrba''.[5] Na Lazarevu subotu beru se i danas vrbove grančice i nose u crkvu, gde se sutradan, na Cveti, vrši njihovo osvećenje, posle čega se smatraju lekovitim i čuvaju u kući, pored ikone, čitave godine. Lazareva subota je dečji praznik, kada se deca ovlaš šibaju vrbovim prutićem radi zdravlja. O ulozi vrbe u našoj narodnoj religiji govori i narodni naziv ovog hrišćanskog praznika Vrbica, koji se mnogo više koristi. Leski je takođe pridavana izuzetna magična snaga i moć u lečenju. Šibanje leskovim prutićem bilo je poznato i kod starih Germana. Za dren se veruje da svojom tvrdoćom utiče na zdravlje, želi se da se bude ''Zdrav kao dren.'' Drenovim grančicama se na Mladence i Blagovesti šiba stoka ''za zdravlje.''
Od magijskih radnji za zaštitu zdravlja i prevenciju bolesti bilo je često i opasivanje prutem ili granom vrbe, leske ili drena, koje je imalo istu funkciju kao i šibanje. ''Devojke su se na Đurđevdan opasivale vrbom da budu vitke kao vrbe.'' [6]
Pričešćivanje pupoljcima određenog drveća bilo je takođe u običaju. Dren, kao biljka koja daje zdravlje, korišćen je za pričešćivanje na Božić u šabačkom kraju. Dren se davao i porodilji odmah posle porođaja. Leskovim pupoljcima se pričešćivalo na Božić ili Uskrs. ''Cigani u Šumadiji pričešćuju se na Đurđevdan glogovim listom'' [7]
Ljuljanje je takođe magijska radnja sa lustrativnim dejstvom. Ljuljanje je vršeno od Božića do Đurđevdana (zavisno od kraja) na drenu, radi zdravlja, ili ''da ne bi bolela leđa.''[8] Obilaženje oko drveta i celivanje ima takođe važnu ulogu. Oko svetog drveta, zapisa, po poljima obilaze litije, krstonoše, tri puta (tri je magičan broj), pri tom celivaju drvo i dodiruju ga, što ima ulogu prenosa snage drveta na čoveka. Pred povorku krstonoša iznošeni su bolesnici, jer se verovalo da oni imaju isceliteljske moći, verovatno zbog njihovog bliskog dodira sa svetim drvetom i božanstvom ili duhom koji u njemu obitava.
Na velike praznike prolećnjeg ciklusa grančicama leske, drena ili gloga kićene su kuće, privredne zgrade, usevi kao zaštita od vremenskih nepogoda, ali i zbog opšte zaštite i radi napretka.
Delovi različitog drveća smatrani su veoma jakom zaštitom od uroka, bolesti i drugih nesreća koje čoveka mogu zadesiti. Među najjače apotropejone ubrajaju se glog, leska, tis, dren, nošeni kao amajlije. Glog je poznat kao najveći zaštitnik od svih demonskih bića, glogovim kocem ubija se vampir, teraju veštice. ''Glog se vrlo često ušiva u amajlije u vidu krstića ili ljuspica, da bi se dete održalo.'' [9] Tisovo drvo ima veliku apotropejsku snagu, koju osim glogovine nema nijedno drugo drvo. ''Tisovina se prišiva detetu za kapu ili se meće u odelo, u kolevku, da ga ne bi urekli ili da mu ne bi naudile veštice.''[10] Tisovina se nosila u obliku amajlije, a do danas se zadržalo nošenje krstića od tisovine. I leska je dosta korišćena kao amajlija. ''Komadić leske stavljan je novorođenčetu u kolevku.''[11] Devojke su leskove grančice stavljale u kosu, kao zaštitu od uroka. Dren su na Đurđevdan žene stavljale u vodu ''omaju'' kojom su se kupale zbog zdravlja.
Kako bi se zaštitili od epidemija, koje su u prošlosti zbog nedovoljne higijene i znanja bile česte, preduzimane su različite radnje u kojima je drvo, prvenstveno glog, imalo značajnu ulogu. ''Kad se čuje da je zaredila kakva bolest, svi ukućani dadu sa sebe po tkanicu jednoj ženi, te ona naveže jedne na druge, pa kraj od prvih tkanica prištine kutnjim vratima i onda ih sve otegne. Dokle poslednji pojas dosegne, tu pobije sekirom u zemlju glogov kolac, pa okrenuvši se zapadu rekne: ''Do koca došla (bolesti), a kolac ne prešla, niti mojoj kući dospela.'' Zatim razda svakom svoj pojas.'' [12]
Kao što je neko drveće bilo od pomoći u očuvanju zdravlja i zaštiti od bolesti tako se određenih vrsta ''nesrećnog'' drveća iz istih razloga trebalo kloniti.
Orah nije dobro imati u dvorištu niti kuća sme da bude u orahovom hladu, jer se veruje da on utiče na psihičko zdravlje ljudi. ''Dud nije dobro držati kraj kuće, jer ako žila od njega pod kuću dođe, cela će kuća izumreti.''[13] Zova je takođe veoma opasno senovito drvo i, po verovanju, ko je ošteti ili poseče, stići će ga neizbežna kazna u vidu oduzetosti ili čak smrti. Zovu ne valja ložiti na vatru, da ne bole zubi. [14] Bagrem u našoj narodnoj tradiciji ima negativno dejstvo. ''Kad svatovi naiđu pred mladoženjinu kuću, meću barjake na kakvo drvo pred kućom, ali to nikada ne sme biti bagrem.'' [15] Brest i kruška su poznata demonska drveta.

DRVO U LEČENJU BOLESTI

U lečenju bolesti drvo je dosta korišćeno. Da bi umilostivili duhove ili demonska bića koja u drveću borave i izlečili bolesnog, korišćeni su različiti magijski postupci. Da bi se natprirodna bića umilostivila, najčešće su im prinošene žrtve, prvo krvne, koje su se kasnije, sa primanjem hrišćanstva, preobrazile u beskrvne žrtve u hlebu, vinu, vodi i medu. Predavanjem žrtve drvetu želeo se duh drveta umilostiviti, ali u isto vreme vratiti, odnosno predati, bolest drvetu. ''Pečen ili nepečen kolačić od brašna, kukuruznog ili pšeničnog, odnese bolesnik kakvom glogu držeći ga na onom mestu gde ga boli, tri puta darne u glog govoreći: ''U glog ulog, a u telo odlog. ''Sad onaj kolačić ostavi na glogu da ga tice pojedu pa on ne obazirući se ide kući.'' [16] Slično prethodnom primeru je i predavanje groznice vrbi. ''Bolesnik uzme parče voštane sveće i malo soli, ječma ili zobi, i ode kakvoj mlađoj vrbi, pa oko nje tri puta obiđe govoreći: ''Dadoh konju zob, volu so i venčah groznicu za vrbicu'', zatim prilepi sveću za vrbu, žito i so prospe pod vrbu, pa bez obzira ide kući.''[17] Osim ovih magijskih postupaka, često je bilo i ostavljanje ličnih stvari bolesnika na nekom drvetu u cilju predavanja bolesti drvetu, tj. vraćanja njenog u prethodno stanište. Milan Đ. Milićević ostavio je zanimljiv zapis o lečenju neplodnosti. ''Nerotkinja da bi rodila: Neka svoju košulju obesi strmoglavce o kakvo pitomo rodno drvo, te prenoći pa sutradan što u toj košulji nađe živo, mrava, bubicu, ma šta drugo, to pojede.''[18] Glog, kao jak zaštitnik zdravlja, korišćen je dosta u lečenju bolesti, jer se od njega plaše svi demoni, a posebno demoni bolesti. ''Kad je neko bolestan od dalka, bajalica ga odvede na bunjište (koje je inače zborno mesto za zle duše što izazivaju bolesti), i tu demonu preti glogovim trnom.''[19] I u lečenju padavice koristio se glog. ''Neki uzmu glogov kolac, udare njime malko po čelu bolesnika, pa onda idu od njega dohvatajući kocem od zemlje i brojeći 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i tako dalje do 70 ili 80 pa pobiju kolac u zemlju da se nimalo ne vidi iz zemlje.Ovo odbroje zato da se 70 ili 80 godina ne pojavi bolest.''[20]
Leska je smatrana drvetom mudrosti. Vuk Karadžić je poslovicu ''Nije sastavio oko ljeske'' objasnio da nije u glavi kao što bi trebalo. ''Kad neko nije pri zdravoj pameti, vodili su ga tri puta oko leske, ne bi li sastavio'' [21] Jabuka je u našem narodu smatrana veoma lekovitom, ona je obavezna ponuda koja se nosi bolesnicima. U lečenju vrućice ''spasonosnu snagu ima jabuka koja je pečena u ustima božićne pečenice.''[22] Svoje mesto u lečenju imala je i kruška. ''Žuta rana'' natrlja se kruškom, pa se onda ta kruška baci na ulicu i kaže: ''Ko me uzme, ko me zagrize, na njega rana, na mene zdravlje.''[23]
Pored magijskih radnji u kojima je drveće zbog svojih moći korišćeno u lečenju, u narodu su delovi različitog drveća zajedno sa drugim sastojcima u vidu čajeva, obloga i melema korišćeni u lečenju bolesti. Od gloginja se kuvao čaj za srdobolju, one čine i deo melema koji se privija na prišt. Čajem od lipe leči se kašalj, promuklost, glavobolja. ''Bolesnik od sušice treba da ide četrdeset dana ujutru pod lipu, pa će ozdraviti.'' [24] Od lista belog duda kuva se čaj protiv žutice. [25] Dudinje su upotrebljavane i kao spoljnje sredstvo u lečenju temperature. Zova, iako je smatrana za nesrećno drvo kojeg se treba kloniti, dosta je korišćena u narodnoj medicini. Zovom je lečena vodena bolest, reumatizam, teško mokrenje, ''da porodilja lakše rodi zapajaju je vodom sa srcem iz zove.''[26] ''Kad se krv, pošto se izvadi zub, ne bi htela ustaviti, treba naći drvo zovu, oljuštiti koru i baciti, a mezgru što je između kore i drveta sastrugati, pa te mezgre uvaljati koliko za jedan kuršum, umočiti ga u ljutu rakiju, i na vrućem vatralju ugrejati koliko se može držati, pa taj vruć kuršum metnuti na ono mesto odakle je zub izvađen i držati. To će krv ustaviti.''[27] Vrba koja je dosta korišćena u različitim magijskim radnjama za zaštitu zdravlja u narodnoj medicini ima takođe istaknuto mesto. Korišćena je kao lek od bradavica ili ''kad se dete zacenjuje, valja otkinuti grančicu vrbe koja dodiruje vodu, metnuti je u vodu i njome dete zapajati.''[28] Breza je lek od kostobolje, nabrano brezovo lišće treba osušiti, pa ga privijati na bolna mesta. Njom se leči i grudobolja, ''ako grudi osobito bole, daju bolesniku da pije vodu od breze, kad ona u proleće namezgra.''[29] Kada je rednja, neki nadelju kore od drenovine, utucaju sitno ćeramide i uzmu jednu glavicu bela luka. Sve to skuvaju s litrom vode u loncu, ali kuvaju dotle dokle od litre ostane samo 50 drama čorbe. I to bolesnik pije.''[30]
Različite vrste drveća su korišćene za lečenje mnogih bolesti, od borove kore pravljen je melem za svaku ranu, bukovo lišće bilo je lek za oči, iskuvana javorova kora pila se od zubobolje i kroz četrdeset dana od groznice.[31]
Zbog ogromnog broja ovih recepata bilo bi suvišno sve ih navoditi, jer i u ovom obimu dovoljno ilustruju koliko je drvo korišćeno u lečenju.

ZAKLJUČAK

Iz obilja običaja i magijskih postupaka koje je naš narod vekovima koristio u prevenciji i lečenju bolesti, oko kulta drveta provejava paganska osnova koju hrišćanstvo nije eliminisalo, naprotiv, ono ga je prihvatilo i tako se zadržalo u živom obliku do današnjih dana.

LITERATURA

1. Špiro Kulišić, Stara Slovenska religija u svetlu novijih istraživanja, posebno balkanoloških, djela knj. LVI,Sarajevo, 1979.god., 60.
2. Isto, 61.
3. Veselin Čajkanović, Stara srpska religija i mitologija, Beograd, 1994.god., 172.
4. Vuk Stefanović Karadžić, Život i običaji naroda srpskoga, Beograd, 1957.god., 223.
5. Špiro Kulišić,P.Ž.Petrović,N.Pantelić,Srpski mitološki rečnik,Beograd,1970.god.,78.
6. Isto, 78.
7. Veselin Čajkanović, O magiji i religiji, Beograd, 1985.god., 130.
8. Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, Beograd,1994.god., 78.
9. Veselin Čajkanović, O magiji i religiji, Beograd, 1985.god., 130.
10. Isto, 196.
11. Snežana Šaponjić Ašanin, Etnoprevencija u očuvanju zdravlja dece, Za zdravlje (VII naučni skup), Rajačke pivnice, 2000.god., 182.
12. Milan Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1984.god.,309.
13. Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, Beograd,1994.god., 82.
14. Isto, 89.
15. Isto, 21.
16. Milan Đ. Milićević, Život Srba seljaka, Beograd, 1984.,301.
17. Isto, 278.
18. Isto, 190.
19. Veselin Čajkanović, O magiji i religiji, Beograd,1985., 131.
20. Milan Đ. Milićević, navedeno delo, 291.
21. Špiro Kulišić, Petar Ž. Petrović, Nikola Pantelić, navedeno delo,193.
22. Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, Beograd 1994. god., 98.
23. Isto, 125.
24. Isto, 144.
25. Stevan Tanović, Srpski narodni običaji u Đevđelijskoj Kazi, Srpski etnografski zbornik br.16, Beograd, 1927. god., 431.
26. Milan Đ. Milićević, navedeno delo, 195.
27. Isto, 321.
28. Veselin Čajkanović, Rečnik ..., 63.
29. Milan Đ.Milićević, navedeno delo, 305.
30. Isto, 312.
31. Veselin Čajkanović, Rečnik...