Vreme - ključni faktor efikasnosti hitne službe

Mirjana Milićević (1), Miljan Jović (1), Bojan Šarčević(1), Emil Vlajić (2)
(1) Služba hitne medicinske pomoći, (2) Neuropsihijatrijska služba, Zdravstveni centar Zaječar

UVOD

Urgentna medicina je multidisciplinarna grana medicine koja u kritično kratkom vremenskom intervalu zahteva dobro poznavanje medicinskih činjenica, besprekorno vladanje potrebnim veštinama sa najčešće izmenjenim redosledom dijagnostičkih i terapijskih procedura. Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije (Službeni glasnik RS br.17., 1992 god.) u članu 2. i članovima 52-59 govori o stručnom nadzoru nad obavljanjem zdravstvene delatnosti. Za kontrolu stručnog rada u jedinicama SHMP predloženo je 9 osnovnih elemenata i 41 parametar. Jedan od najvažnijih parametara za kontrolu efikasnosti SHMP, pored odgovarajućeg medicinskog osoblja i adekvatne medicinsko-tehničke opreme je i vreme za koje ekipa stiže na mesto događaja.

CILJ RADA

Još 1995. god. predlagano je, radi jedinstvene evaluacije i uočavanja prednosti i nedostataka pojedinih službi hitne medicinske pomoći, praćenje vremena kao najznačajnijeg faktora efikasnosti i to: vreme i mesto nastanka kardijalnog aresta, vreme primanja poziva, vreme početka i zaustavljanja sanitetskog vozila, vreme dolaska do pacijenta i početka kardiopulmonalne reanimacije, vreme prvog DC –šoka, vreme uspostavljanja i. v. puta i primene medikamenata, vreme prekida reanimacijskih postupaka, kao i vreme odlaska sa mesta događaja i dolaska u matičnu službu ili na novo mesto intervencije. Cilj ovog rada je sagledavanje efikasnosti rada službe hitne medicinske pomoći u Zaječaru.

MATERIJAL I METOD

Ispitivanu grupu činila su 242 izlaska na teren u vremenskom periodu od 25 dana, od 1. do 25. aprila 2004. god. Podaci dobijeni iz urgentnog protokola za izlazak na teren obrađeni su retrogradnom analizom. Podaci su razmatrani po polu, dijagnozama, redovima hitnosti, vremenima i mestu intervencije (grad, selo). Redovi hitnosti su formirani na osnovu IIS-a (Imput Information Score)-naloga za hitnu lekarsku intervenciju. Vremena (u minutama) su podeljena na: vreme od prijema poziva do polaska ekipe, vreme od polaska ekipe do dolaska na lice mesta i ukupno prosečno vreme od prijema poziva do dolaska SHMP na mesto događaja. Opština Zaječar se prostire na preko 1000 km2, sa preko 70 000 stanovnika i putnom mrežom od 495 km (89 magistralnih, 212 km regionalnih, 194 km lokalnih puteva). SHMP se sastoji od 1 lekara opšte medicine, 6 specijalista urgentne medicine, 2 lekara na specijalizaciji iz urgentne medicine, 5 lekara opšte prakse i 6 vozača koji imaju završenu obuku iz urgentne medicine. Rad je organizovan po turnusima, oni se smenjuju na 12 sati. Turnus se sastoji od 2 lekara, 2 tehničara i 1 vozača (potpuni sastav). Rad na terenu se obavlja sa jednim vozilom.

REZULTATI RADA

U aprilu od 1. do 25. na teren se išlo zbog 119 muškarca i 123 žene.
Da bi stigle do pacijenta, ekipe SHMP prešle su u jednom pravcu ukupno 2 835 km za 25 dana, za godinu dana ekipe pređu preko 40 000 km, koliko iznosi obim Zemljine kugle po Ekvatoru. Na putu do pacijenta ukupno je provedeno 79 sati i 15 minuta, za godinu dana preko 49 dana.
Po našim istraživanjima postoji trend rasta pregleda kako u ambulanti, tako i na terenu (Tabela 1).
Najviše pacijenata ima iz prve trijažne kategorije kako u gradu tako i na selu (Tabela 2).
Dve trećine patologije prvog reda hitnosti su kardiovaskularna oboljenja, zatim povrede i akutno alkoholisani. U drugom redu hitnosti najviše ima akutnog pogoršanja HOBP-a i gastrointestinalnih tegoba, dok je treći red formiran uglavnom od onkoloških pacijenata. Takva distribucija patologije se sreće i u selu (Tabela 3).
Na mesto intervencije u gradu se stiže u proseku za više od 15 minuta, a u selu za više od 26 minuta (Tabela 4).


Tabela 1. Kretanje ukupnog broja vizita 1997-2003. god. SHMP Zaječar.

DISKUSIJA

Zahvaljujući donaciji Norveške Vlade i Norveškog Crvenog krsta, mi sada imamo jedno vozilo za višu životnu potporu (reanimobil), zadovoljavajuću opremu u ordinaciji, dve linije 94 za prijem poziva, didaktička sredstva, opremu i aparate za edukaciju.
Primarna trijaža se obavlja telefonom 94, trijažu vrši najiskusniji lekar u službi. U prvi red hitnosti se svrstavaju svi akcidenti na javnom mestu, sva stanja bez svesti, teške povrede koje krvare, intoksikacije, stanja koja imaju klinički znak unutrašnjeg krvarenja, alergije na lekove i ujedi insekata po tipu anafilakse, stanja sa bolom u grudima, bolom u trbuhu, glavoboljom, gušenjem i sva druga stanja koja su po IIS (Input Information Score-skala za bodovanje urgentnosti poziva) bodovana od 8 do 10. Drugom redu hitnosti pripadaju od 4 do 7, dok se stanja do 3 boda upućuju u nadležni Dom zdravlja.
Služba hitne medicinske pomoći uglavnom radi sa nepotpunim sastavom turnusa (jedan lekar i dva tehničara ili dva lekara i jedan tehničar). S obzirom na to da se radi sa jednim vozilom, dok je ekipa već u jednoj viziti, vreme teče za drugu. Takav slučaj je i kada je ekipa u seoskoj viziti. Grad ostaje bez ekipe, a vrlo često i bez lekara u ambulanti pa se pacijenti iz prvog reda hitnosti, bez obzira na to kolika je urgentnost u pitanju (udes, infarkt, naprasna srčana smrt itd), ne mogu nikako ili sa ogromnim zakašnjenjem zbrinuti. Zato je neophodno imati ekipu za grad i selo, ili za prvi red hitnosti i ostalu patologiju.

U razvijenim zemljama Evrope od prijema poziva do dolaska ekipe na mesto intervencije protekne manje od 10 minuta. S obzirom na to da se rad obavlja sa jednim vozilom i uglavnom sa nepotpunim sastavom turnusa, a po prikazanim rezultatima, smatramo da je efikasnost hitne službe zadovoljavajuća. Da bi efikasnost bila bolja, potrebno je pre svega: povećanje broja zaposlenih u SHMP, reorganizacija voznog parka (rad sa najmanje dva vozila), kontinuirana edukacija medicinskog oso-blja SHMP i drugih službi, stalna edukacija opšte populacije putem javnih glasila, o pružanju prve pomoći na licu mesta i o tome kako se i zbog čega poziva hitna pomoć. Potrebna je bolja komunikacija sa medicinskim osobljem hospitalnog nivoa i sa javnim službama (vatrogasci, policija), kao i pronalaženje načina otklanjanja zloupotrebe ove službe.

LITERATURA

1. Mitrović M.: Osnovi urgentne medicine, Beograd, 1995.
2. Lalević P. Kardiopulmonalo-cerebralna reanimacija, Beograd, 1993.
3. Vnuk V. Urgentna medicina, Zagreb, 1995.
4. Mills J, Ho Mary T, Trunkey D. Urgentna medicina, Beograd, 1985.
5. Vučović D. Urgentna medicina, Beograd, 2002.
6. Milićevic M. Terenski rad SHMPu Zaječaru u 2000. TMG, 27. 1-4, Zaječar, 2002.