35 godina Službe za nuklearnu medicinu - istorijat službe

Nebojša Paunković
Zdravstveni centar Zaječar, Služba za nuklearnu medicinu, Zaječar

Mada je opšti princip da istoriju ne pišu savremenici, cilj ovog zapisa o počecima i kontinuitetu primene radioaktivnih izotopa u Zdravstvenom (Medicinskom) centru u Zaječaru je da sabere relevantne podatke na jednom mestu. Njihova trenutna interpretacija može da bude različita: za starije nostalgična, za srednju generaciju kritička ali i obavezujuća, za najmlađu prava istorijska. Ovaj referat će se sastojati od više delova i priloga.

POČETAK RADA, KONTINUITET ...

Okolnosti koje su prethodile osnivanju »službe«
Početkom 1969. godine načelnik Radiološke službe dr Ljubinko Stanojević, popularni Bata »Škemba«, (slika 1) došao je do prospektnog materijala Elektronske industrije iz Niša, u kojem se pored uobičajenih aparata (rentgen uređaji, EKG) pominju i aparati za radioizotopsku dijagnostiku (scintiloskop i renograf). Željan novih metoda i viška rada, predložio je meni, tada sekundarcu na Internom odeljenju, da razmotrim sledeće: šta je to što stvarno EI proizvodi; gde se sve vrši dijagnostička primena radioizotopa kod nas i da li ja to mogu da radim. Kao najlakši način da to rešimo, otišli smo u Niš: dr Dragiša Filimonović, tadašnji direktor Medicinskog centra, dr Bata Stanojević i ja. Uverili smo se da EI za sada ne proizvodi ništa (ali ima mlade ljude koji bi to voleli), a da se nama najbliže izotopi koriste u Nišu za ispitivanje štitne žlezde. Ja sam uspostavio kontakt sa ljubaznim šefom radioizotopske laboratorije u Nišu (doc. Stojadin Antić), kupio vrlo dobru monografiju iz te oblasti (Petar Milutinović i Isak Tadžer) (1), pa čak posetio i veliku Laboratoriju za primenu radioaktivnih izotopa u Beogradu (primio me je dr Vladimir Bošnjaković). Dalje je sve išlo jako sporo, za mene mladog, ustvari vrlo brzo za današnje prilike: krajem februara proveo sam 14 dana u Nišu, marta-aprila završio osnovni kurs za rukovanje izotopima u školi Instituta »Boris Kidrič«, Vinča, maja i juna proveo mesec dana u pomenutoj laboratoriji u Beogradu. Bio sam školovani nuklearac. Za vreme ta 3-4 meseca entuzijasti EI (Bata Marković, Mile Stojaković, Mika Rakić) završili su tri uređaja za funkcionalnu izotopsku dijagnostiku, a zaječarski majstori adaptirali napuštene prostorije Grudnog odeljenja. Juna 1969. počela je sa radom Radioizotopna laboratorija Internističke službe sa osobljem: dr Nebojša Paunković, lekar, dr Olga Ljubinović, laborant, i ½ čika Steve bolničara.
Ovde treba imati neke činjenice na umu: o primeni radioizotopa u medicini tada kod nas ne zna niko ništa (ne pominju se u programu studija medicine); aparati koje su napravili stručnjaci Elektronske industrije su nesavršeni i tehnološki siromašni (čak »cevna tehnika«, u najbolju ruku germanijumski tranzistori), nemamo osnovni aparat za izotopsku vizualizaciju (skener) itd. Ipak, zalaganjem osoblja malog izotopskog tima i zahvaljujući velikoj stručnoj i prijateljskoj pomoći zainteresovanih »korisnika« (dr Gruja Milutinović, dr Radoslav Paunović, dr Životije Pavlović, dr Srećko Nikolić i još po neki), u Zaječaru radi Radioizotopna laboratorija Internističke službe.

Uvođenje i korišćenje radioizotopskih testova
Za današnje generacije interesantno je podsetiti se nekih principa. Radioizotopski (radionuklidni) test interakcija je radioaktivnog obeleživača (radiofarmaka), mernog uređaja i osposobljenosti kadra. Evolucija opreme i radiofarmaka imala je za rezultat uvođenje, primenu i napuštanje pojedinih izotopskih testova. Priloženi izveštajni podaci ilustrovaće ovaj proces.

RADIOIZOTOPSKI »IN VIVO« TESTOVI –
NUKLEARNA MEDICINA »IN VIVO«

Kod njih se radioaktivna materija (obeleživač, »tracer«) injicira u ispitivani organizam (oralno, venski, ređe inhalacijom), a distribucija tog obeleživača registruje podesnim uređajem (scintilacioni gama brojač) i predstavlja u vidu brojeva, krivulja (funkciona dijagnostika) ili slika (vizualizaciona dijagnostika). Prvih nekoliko godina mi nemamo skener, rade se samo funkcioni testovi: fiksacija ¹³¹I u štitastoj žlezdi, ¹³¹I PB test, radiorenografije (hipuran ¹³¹I), testiranje hepatocitne funkcije (rose bengal ¹³¹I) i RES-a jetre (¹⁹⁸Au koloid), određuje se dužina života eritrocita (⁵¹Cr), prati se ferokinetika (⁵⁹Fe), vrši se po neki Schilling-ov test, resorpcija B₁₂ vitamina (⁵⁸Co). Danas se praktično koristi samo radiorenografija.
Dobijanje prvog vizualizacionog uređaja, Scanner PHO/DOT II, Nuclear Chicago (1971) omogućava izvođenje toliko željenih scintigrafija: štitaste žlezde (¹³¹I), jetre (198Au koloid), bubrega (203Hg neohydrin), plućne perfuzije (¹³¹I makroagregati humanih serum albumina). Danas se na ovaj način ne koristi ni jedan test.
Kao zaključnu napomenu stanja primene izotopa u ovoj eposi treba reći: koriste se relativno (sa današnjeg aspekta) jednostavni scintilacioni gama brojači, primenjuju se za »obeležavanje« srednje ili čak duže živući radioizotopi (¹³¹I pa čak i ²⁰³Hg), supstance ili jedinjenja za markiranje uvode ljudi genijalnog i praktičnog uma - Taplin, Winter, Wagner i dr (2,3,4), nuklearni instituti (kod nas Vinča) proizvode izotope i njima markiraju metabolite – nema »instant« markiranja u laboratorijama korisnika.
Druga polovina sedamdesetih godina, kod nas, ali i u većim centrima Jugoslavije, početak je nove izotopske ere: uvode se tehnecijum i gama kamere. Generator je prava revolucija u nuklearnoj medicini – u laboratoriji korisnika dobija se raspoloživi pertehnetat, njime se »instantno« obeležavaju podesni nosači. Nuklearnomedicinske laboratorije mogu da dnevno obrade više desetina pacijenata. Posle nekoliko meseci proizvodjne nedovoljno uspešnih domaćih generatora, za koje vreme koristimo uvozne (NEN, Hoechst, Amersham, i dr), stručnjaci Instituta »Boris Kidrič« - Vinča proizvode izvanredan generator tehnecijuma (5), koji je i danas najvišeg kvaliteta (6). Kompjuterizovane gama kamere pored brze vizualizacije (nekoliko minuta umesto nekoliko sati) daju istovremeno i funkcione, kinetičke parametre. Rade se dinamske scintigrafije, kvantitativne studije, mere se protoci itd. Podsećam da se u to vreme računari ne koriste u drugim medicinskim tehnikama (nema CT, ultrazvučnih skenera i sl). Razvijaju se podesniji radiofarmaceutici. Ipak, jednostavna rešenja sve su ređa: da bi se dobio neki novi obeleživač, proba se više stotina sintetskih produkata. Sa aspekta primene, bar kod nas, pored velikog broja bubrežnih testova, scintigrafija jetre, štitaste žlezde, veoma se mnogo koriste scintigrafije skeleta, kao i scintigrami mozga (videti izveštaj za na pr. 1988 – scintigrama jetre 810, statičkih+dinamskih scintigrafija bubrega 700, scintigrama skeleta 663, scintigrama mozga 322).
Najzad, postepeno, preko opštih nedaća (inflacija, blokada itd) prelazimo u savremenu eru. To, na žalost, nisu pozitronske kamere i kratkoživući izotopi, kao što je u svetu. Za nas to je tomografska gama kamera (SPECT ili SPET uređaj), to su savremeniji radiofarmaci, pogotovo MIBI. Ova era, na žalost, predugo traje, gubimo bitku sa vremenom. Praktičan doprinos nuklearne medicine »in vivo« kliničkim disciplinama u ovoj, savremenoj eposi, može da se oceni kroz izveštajne podatke. Na pr. 2003. urađeno je scintigrama štitaste žlezde 226, jetre 160 (SPET)+45 (planarna), bubrega 644 (dinamske)+56 (SPET), skeleta 375, perfuzione scintigrafije miokarda (MIBI) 154 (ova tendencija porasta scintigrama MIBI se nastavlja i u toku 2004 – u prvoj polovini godine urađeno je 118 perfuzionih scintigrama miokarda). Drastično smanjenje scintigrama jetre, a pogotovo praktično napuštanje scintigrama mozga (i pored mogućnosti SPET skenova), posledica je primene drugih vizualizacionih tehnika (ehosonografija, CT).
Zaključujući ovo poglavlje, naglašavam: in vivo nuklearna medicina, tj. njen doprinos ukupnoj kliničkoj medicini, rezultat je snabdevenosti savremenom opremom, kvalitetnim obeleživačima, a i razvoja alternativne (neizotopske) tehnologije. U opisanoj prvoj i drugoj eri, i pored relativno primitivne radionuklidne tehnologije (rektilinearni skeneri, gama kamere bez »whole body« i SPECT uređaja), u nekim indikacionim područjima (jetra, mozak) nuklearna medicina bila je ekskluzivna. Od dobre informisanosti kliničara korisnika, vrednoće nuklearaca i optimističkog pristupa problemima, zavisio je status nuklearne medicine. U našoj sredini on je bio na najzavidnijem nivou. U savremenoj eri, mnoge nedaće zaustavile su naš zamah: dotrajala i zastarela oprema, večiti nedostatak finansijskih sredstava, loša organizacija logistike, nemogućnost raspolaganja najsavremenijim metodama, uz istovremeno ekspanziju i dostupnost nenuklearnih tehnologija (EHO, CT, MR). Ipak, neka indikaciona područja su preživela decenije: funkcionalno testiranje bubrega (čak i konvencionalna radiorenografija), scintigrafija skeleta, perfuziona scintigrafija pluća, a neka nova (perfuziona scintigrafija miokarda) ulaze u spektar najtraženijih metoda. Na žalost, neke metode se od kliničara malo traže i pored prednosti nad drugim, neizotopskim, tehnologijama – dinamske hepatobilijarne studije, scintigrafije »obeleženim« eritrocitima, radionuklidni tireoidni testovi i sl.

RADIOIZOTOPSKI »IN VITRO« TESTOVI –
NUKLEARNA MEDICINA »IN VITRO«

Evolucija primene radionuklida u medicinskoj biohemiji (u početku isključivo u radioizotopskim laboratorijama) pretrpela je još interesantniju evoluciju.
Prvi radiokompetitivni test, određivanje »ukupnog« tiroksina, u svetu, urađen je 1964 (7) godine (Murphy and Pattee), a prvi radioimunološki test, određivanje insulina, 1965 (8) (Yalow i Berson). U našoj zemlji pioniri na ovom polju su D. Nastić-Mirić iz Beograda, G. Šestakov iz Skoplja, Nada Đurović iz Sarajeva i još neki (9). U svakom slučaju, kada je kod nas otvorena Radioizotopna laboratorija, u Jugoslaviji se još ne rade ovi testovi.
Radiokompetitivnu metodu određivanja T4 (pomogla nam je Danica Nastić) radimo od 1970. (ukupno urađeno 28 testova u prvoj godini), a RIA insulina (uz inicijalnu pomoć Nade Đurović) od 1972. (ukupno u toj godini 40 pacijenata). Pojavom komercijalnih kompleta (»kitovi«) i podesnijih »in vitro« gama brojača, broj i vrste analiza vrtoglavo rastu (1990. urađeno je ovih analiza preko 16.000).
Dobijanje senzitivnih i pouzdanih parametara podstaklo je mnoge kliničke discipline na nezamisliv razvoj: endokrinologija dobija masovno nalaze hormona, infektolozi i transfuziolozi »markere« virusa hepatitisa, onkologija najzad »tumorske markere«. Naša služba je među prvima u zemlji – HBsAg radimo od 1972 (10) (1978 urađeno čak 1.330 testova), a gotovo sve tumorske markere od 1986 (1989 urađeno oko 2.000) (11). Prvi smo i široko primenjivali radioreceptorske testove (antitela na receptore za TSH, testiranje receptora za insulin na eritrocitima) (12,13). Jedno vreme radimo mnogo RIA testova na ukupni i specifične IgE (1991 oko 830 uzoraka ukupnih i 350 specifičnih IgE) (14).
Sudbina nuklearne medicine »in vitro« još je bila čudnija od primene radioizotopa »in vivo«. Ovde je nastala prava konkurencija: za iste parametre razvijaju se mnoge neizotopske metode (EIA, FIA, LIA), koje u svoje institucije uvode i nuklearci. S druge strane, radioizotopskim in vitro testovima (radioimunološki, imunoradiometrijski, radioreceptorski) u početku se bave i nenuklearske institucije (endokrinološke, onkološke i sl). Uvođenjem automatizacije u ove alternativne tehnike, određivanjem parametara u početku dobijanih samo RIA tehnikama, bave se mnoge državne i privatne laboratorije. Danas praktično brojnost urađenih »in vitro« radioizotopskih metoda u nekoj nuklearnomedicinskoj instituciji više zavisi od postojanja drugih laboratorija u njenom okruženju nego od kvaliteta izotopske institucije. Posebno otežavajuće okolnosti su jako nelogični propisi, a pogotovo praksa u vezi sa nabavkom a još više sa uvozom reagenasa za izotopske analize.

PRIMENA RADIOIZOTOPA U TERAPIJI

»Otvoreni izvori« jonizujućih zračenja primenjuju se u terapiji nekih bolesti i stanja. Prvi put su Hertz i sar., pa Lorens i Hamilton, primenili radioaktivni jod za lečenje tireoidnih bolesti a radioaktivni fosfor za lečenje leukemije (15,16). Mi smo od početka koristili primenu radioaktivnog joda ¹³¹I za lečenje hipertireoze (autoimune i autonomne forme), a povremeno i za terapiju diferenciranih karcinoma štitnjače. Poslednjih godina, u skladu sa zakonskim propisima, delatnost ograničavamo na lečenje hipertireoza. Prvih godina smo primenjivali i aplikaciju radioaktivnog koloidnog zlata ¹⁹⁸Au za aplikaciju u telesne šupljine (pleuralnu) kod palijativne terapije malignih eksudata, kao i kod hidropsa većih zglobova (kolena) u evolutivnom reumatoidnom artritisu.

IZMEĐU RUTINSKOG (KLINIČKOG) RADA I ISTRAŽIVANJA

Primena radioaktivnih izotopa u medicini nije sinonim za nuklearnu medicinu. Od profila ustanove koja radionuklide koristi zavisiće da li će primena biti više »klinička« (rutinska) ili istraživačka. Za razliku od mnogih uhodanih medicinskih disciplina, istraživanjima su morale da se bave sve radioizotopske laboratorije: uvođenje dijagnostičkih metoda bilo je jednovremeno u velikim (»referentnim«) institucijama i manjim laboratorijama. Ovo je bio pravi izazov za nas – mnoge metode uvodili smo pre najvećih univezitetskih centara. Naravno, uvođenje metode zahteva mnogo istraživačkog rada: razvijanje tehnike, često uz velike improvizacije (slika 2), standardizacija metode, kontrola kvaliteta, kliničko-laboratorijska korelacija itd. Naravno ovako veliki materijal idealan je bio i za publikovanje u časopisima i prezentacije na stručnim i naučnim skupovima i velika inspiracija za izrade magistratura, doktorata itd. Kao rezultat takve aktivnosti, koja i danas traje, gotovo svi nuklearci u našoj službi bili su osposobljavani bar za magistre, a najveći deo njih je branio i doktorske teze. Sem toga, tehnologija i stručna pomoć bila je na raspolaganju kolegama iz svih službi Medicinskog (Zdravstvenog) centra iz Zaječara: praktično samo jedna doktorska teza lekara iz naše ustanove nije imala bar neku primenjenu izotopsku metodu. Ne retko i iz drugih institucija iz naše zemlje lekari su kod nas završavali delove istraživanja (videti priloge).
Sve što je ovde navedeno o istraživačkom (»neobaveznom«) radu u ovoj službi, nikako nije umanjilo rutinski rad. Naprotiv, metode su bile jako kvalitetno osvojene, zasluženo je poverenje lekara koji su ih koristili, a brojevi analiza i testova (prilozi) svakako su među najvećima u zemlji. Sem toga, tzv. naučnoistraživačkim radom, pisanjem publikacija itd. svi smo se bavili van radnog vremena. I ovaj skroman članak, evo pišem u nedelju, 26.7.2004. u 19h.

NEIZOTOPSKE DELATNOSTI SLUŽBE ZA NUKLEARNU MEDICINU

Sami počeci rada u primeni radioaktivnih izotopa (kako in vivo tako i in vitro) nalagali su nam da neke oblasti »uzmemo u svoje ruke«. Budući da je u to vreme (1969-1975 pa i kasnije) gotovo jedina dijagnostika u tireologiji bila nuklearna, opredelila nas je ka usavršavanju u toj kliničkoj grani. Nekoliko godina kasnije, velika mogućnost primene RIA u određivanju hormona naložila nam je da proširimo endokrinologiju – prvenstveno na reproduktivni sistem. Zato se prvi lekar (dr Nebojša Paunković) usavršavao u kliničkoj endokrinologiji, pretežno tireologiji (specijalizacija interne medicine, magistratura i doktorat iz tireologije), a drugi po redosledu (dr Ratko Paunović), pored rada u »in vitro« nuklearnoj medicini (specijalizirao medicinsku biohemiju), usavršavao se u reproduktivnoj endokrinologiji (doktorat). Taj trend nastavili su i kasnije dolazeći kadrovi (Slađana Vučković, specijalista medicinske biohemije, magistrirala je na endokrinologiji koštanog sistema, Džejn Paunković, takođe specijalista medicinske biohemije, doktorirala je na endokrinologiji – tireologija, dr Željka Aleksić, specijalista nuklearne medicine, magistrirala je na endokrinologiji – tireologija). Prisutna tehnologija i dobar kadrovski potencijal su od početka nalagali da se ova služba organizuje kao vrlo kompleksna: pored laboratorije za primenu izotopa »in vivo« i »in vitro«, oformljena je jako dobro organizovana tireološka ambulanta, kao i ambulanta za reproduktivnu endokrinologiju. Štaviše, poslednjih godina u sklopu službe je i klinička imunologija i alergologija (dr Zorica Roško, specijalista kliničke imunologije) koja delimično koristi izotopsku dijagnostiku (u početku masovno određivanje ukupnih i pogotovu specifičnih IgE, CAP-RIA sistemom, kasnije, iz logističkih nedaća samo ukupnih), a samostalno ili u saradnji sa drugim službama, radi na ovom kliničkom polju.
O tireologiji će sa »istorijskog aspekta« biti rečeno samo nekoliko reči: ova delatnost je uvek bila među prvima i u bivšoj, »velikoj« Jugoslaviji (SFRJ) i kasnije u ovoj maloj. Dijagnostička paleta se sastojala od izotopskih a i drugih metoda (citologija, ehosonografija), a na terapijskom planu je bila uspostavljena izvanredna saradnja sa drugim disciplinama (hirurgija, patologija). Ilustracija ovog rada se delimično vidi iz priloga ovog članka (izveštajni podaci, publikovani radovi), a i iz posebne monografije koja će uskoro biti na raspolaganju čitaocima (17).
Interesantan put imala je ambulanta za reproduktivnu endokrinologiju. Ova služba je među prvima uvela u dijagnostiku RIA gonadotropina, vodila i dobila tešku bitku za uvođenje određivanja koncentracije progesterona (18) u rutinsku dijagnostiku a takođe i za uvođenje markera za ovarijalni karcinom CA-125 (19). Mada će izgledati anahrono i savremenicima gotovo neverovatno, tada vodeći jugoslovenski ginekolozi smatrali su da je progesteron parametar koji se ne može, i naravno ne treba, rutinski određivati (20) kao i da tumorski marker CA-125 ima samo akademski a ne klinički značaj. Ovde ističemo da je služba prevazišla ta iskušenja, zahvaljujući tadašnjem načelniku Ginekološko-akušerske službe u Zaječaru (prim. dr Radoslav Paunović), koji je uporno promovisao sve zajedničke pionirske radove.

ZAKLJUČNE NAPOMENE

Ovaj članak o istorijatu Službe za nuklearnu medicinu ima u samoj zamisli jednu otežavajuću okolnost. Naime, ta istorija na sreću nije završena. Teško je napraviti granicu između događaja koje treba prepustiti istoriji i onih na koje se još može uticati. Zato će se i ovaj tekst završiti prilozima, a budućim čitaocima se skreće pažnja i na publikacije koje su štampane povodom prethodnih jubileja ove službe i koje se kod nas mogu i naći (21, 22, 23). Iz navedene reference 23 (jubilej povodom 30 godina službe) preuzeta je i fotografija službe - bili smo mlađi i lepši (slika 3).

LITERATURA

1. Milutinović P, Tadžer I., Antić M. Primena radioaktivnih izotopa u medicini, Beograd – Vinča, 1967.
2. Taplin GV, Meredith OM, Kade H. The radioactive rose bengal uptake-excretion test for liver function. J Lab Clin Med 1955; 45: 655.
3. Taplin GV, Meredith OM, Kade H, Winter CC. The radioisotope renogram. J Lab Clin Med. 1956; 48: 886.
4. Wagner HNJr, Sabiston DCJr, Iio M., et al. Regional pulmonary blood flow in man by radioisotope scanning. JAMA. 1864; 187: 601.
5. Milenković SM, Vučina JL, Jaćimović LjM, Karanfilov ES, Memedović TV. Univerzalni 99mTc generator za humanu primenu. III Jugoslovenski kongres za nuklearnu medicinu, Skoplje, 1982.
6. Vučina J, i sar. Tehnecijum-^99m generator na bazi molibdena-99 visoke specifične radioaktivnosti. Institut za nuklearne nauke »Vinča«, Beograd, 2003.
7. Murphy BEP, Pattee CJ. Determination of thyroxine utilizing the property of protein-binding. J Clin Endocrinol 1964; 24: 187.
8. Berson SA, Yalow RS. Insulin in blood and insulin antibodies. Am J Med. 1966; 40: 676.
9. Milutinović P, Mirić D, Gorkić D. Određivanje ukupnog tiroksina u serumu metodom kompetitivne analize – laboratorijska I klinička ispitivanja. Drugi jugoslovenski simpozijum o štitastoj žlezdi, Zlatibor-Tara, 1971, Zbornik, 59-66.
10. Nikolić S, Paunković B, Paunković N. Korelacija nalaza Australija antigena s ostalim nalazima u toku AVH. Zbornik II jugoslovenskog kongresa infektologa, Beograd 1975, 71.
11. Miladinović Dž, Paunković N, Paunović R. Ispitivanje nekih tumorskih markera. Timoč Med Glas. 1985; 3-4: 293.
12. Paunković N, Miladinović J, Pavlović O. Determination of TSH receptor autoantibodies in different phases of Graves-Basedow disease. Nucl Med 1986; 26: A 129.
13. Miladinović Dž, Paunković N, Ratković M. Prikaz modifikovane metode za testiranje insulinskih receptora na eritrocitima. Radiol Iugosl. 1986; 20(suppl III): 43.
14. Miladinović Dž, Paunković N. Testiranje preosetljivosti na penicilin određivanjem ukupnih i specifičnih imunoglobulina grupe E. Timoč Med Glas 1989; 16: 139.
15. Hertz S, Roberts A. Application of radioactive iodine in the therapy of Graves’ disease. J Clin Invest. 1942; 21: 624.
16. Hamilton JG, Lawrence JH. Recent clinical developments in the therapeutic application of radiophosphorous and radioiodine. J Clin Invest. 1942; 21: 624.
17. Paunković N, Paunković J. Tireologija kroz poglavlja i vreme, in press.
18. Paunović R, Paunković N, Paunović R. Koncentracije lutealnog progesterona u ovulatornoj fazi. Radiol Iugosl. 1980; 14: 453.
19. Miladinović Dž, Paunović R, Paunković N. Rezultati određivanja tumorskog markera CA-125 u bolesnica sa karcinomom ovarijuma. Jugosl ginekolperinatol. 1989; 29: 83.
20. Milavec V, Paunović R, Vasilijević J, Paunović R, Paunković N. Naša iskustva u detekciji ovulacije određivanjem koncentracije progesterona u serumu. Jugoslav Ginek Opstet. 1980; 20: 339.
21. 20 godina nuklearne medicine 1969-1989, Zaječar, 1989.
22. 25 godina nuklearne medicine 1969-1994, Zaječar, 1994.
23. 30 godina nuklearne medicine, Zaječar, 1999.

PRILOZI

PRILOG I

IZVEŠTAJNI PODACI
Na grafikonima 1 i 2 prikazani su zbirni podaci o urađenim »in vivo« i »in vitro« testovima. Od 1998. godine znatan deo in vitro testova su neizotopske, Delfia, analize.

PRILOG II

PRILOG III.

Važnija stručna i društvena priznanja Službe

PRILOG IV.

1. Vanlić-Razumenić, Paunković N, Drašković R, Kostantinovska D, Maksin D. Application of sodium dimercaptosuccinate for decrease of radiation burde of renal scintigraphy by chlormerodrin Hg-203. International Journal of Applied Radiation and Isotopes. 1979; 30: 473.
2. Vanlić-Razumenić N, Đokić D, Paunković N, Gorkić D. Studies of the chemical and biological properties of the skeletal imaging agent Tc 99m methylene diphosphonate. Nucl Med XXI. 1982; 40: 150.
3. Vircburger M, Prelević G, Todorović P, Bojić P, Perić Lj, Paunković N. Renovascular hypertension associated with bilateral aldosteronoma. Postgrad Med J. 1984; 60: 533.
4. Paunkovic N, Paunkovic J. The significant increase in incidence of Graves' disease in Eastern Serbia during the civil war in former Yugoslavia (1992-1995). Thyroid 1998; 8 (1): 37-41.
5. Paunkovic N, Paunkovic J. The significance of TSH receptor antibodies and thyroid microsomal antibodies in Graves' disease. Thyroidol Clin Exp 1998; 10:13-17.
6. Krassas GE, Pantikides N, Kaltsas Th, Papadopoulou Ph, Paunkovic N, Paunkovic J. Menstrual disturbances in hypothyroidism. Clinical Endocrinology (Oxf), 1999; ( 50)5: 655-659.
7. Jaksic E, Beatovic S, Zagar I, Paunkovic N, Stefanovic A, Ajdinovic B, Janosevic S, Han R. Interobserver variability in 99 m Tc-DMSA renal scintigraphy reports: multycentric study. Nuclear medicine review. 1999; 2(1): 28-32.
8. Paunkovic N, Paunkovic J. Associated Graves’ and Plummer’s disease. Hellenic Journal of Nuclear Medicine. 2003; 6(1): 44-47.
9. Paunkovic N, Paunkovic J. Diagnostic sensitivity of two radio receptor assays (TRAK Assay and TRAK Dyno human) for the detection of TSH receptor antibodies. Nuclear medicine review. 2003; 6(2): 119-122.

10. Vanlić-Razumenić N, Paunković N, Drašković R. Decrease of absorbed radiation doses in renal scintigraphy with neohydrine Hg-203 by application of sodium dimercaptosuccinate. XIV Internationale Jahrestangung der Gesellschaft fur Nuclear Medizine,V., Berlin (1976).
11. Paunković N, Miladinović J, Pavlović O. Determination of TSH receptor autoantibodies in different phases of Graves-Basedow disease. Nucl Med. 1986; 26: A 129.
12. Paunković N, Miladinović J, Albahari S. Thyrotropin-releasing hormone plasma level in normal subjects and abnormal thyroid states. Nuc Med. 1987; 26: 279.
13. Paunković N, Miladinović J, Pavlović O. Evaluation of autoimmune stimulation of thyroid by 99m-Tc pertechnetate uptake test. Europ J Nucl Med. 1989; 15: 524.
14. Paunković N, Miladinović J, Pavlović O. Values of TSH receptor autoantibodies (TRAb) in patients with treated Graves' dusease. Europ J Nucl Med. 1990; 16: 483.
15. Paunković JS, Paunković ND, Nikolić K. A simple method for measurement of TSH-receptor autoantibodies in thyroid cell suspension. Europ J Nucl Med. 1995; 22: 932.
16. Paunković J, Paunković N. Clinical significance of tumour markers CEA, TPA and CA 15-3 in dtection of breast cancer progression. Proc XVI ICCC, London (1996) 141.
17. Vučković S, Paunković N, Paunović R. Application of different radioimmunoassays of parathyroid hormone in evaluation of parathyroid supressibility in hyperparathyroidism due to chronic renal failure. Ibidem, p. 414.
18. Jaksic E, Beatovic S, Zagar I, Paunkovic N, Stefanovic A, Ajdinovic B, Han R. Multicentric study of interobserver variability on 99m Tc-DMSA scintigraphy reports. Europ J Nucl Med 23(9):1996,1076 (abstr 175). Europ Nucl Med Congress, Kopenchagen 1996.
19. Paunkovic J, Paunkovic N. Predictive value of TSH receptor antibodies for relapse in paients with Graves’ disease treated by anti-thyroid drugs. Europ J Nucl Med 1998; 25(8):1119 (abstr PS-541), Joint Congress of the EANM and WFNMB, Berlin,1998.
20. Paunkovic J, Paunkovic N. Neonatal TSH screeneng as indicator of iodine deficiency during significant increase in Graves’ disease in East Serbia. 10^th Balkan Congress of Endocrinology, Belgrade, 1999.
21. Paunkovic N, Paunkovic J. Transitory increase of Graves’-Basedow’s disease in Timok Region, Serbia, ibidem.
22. Paunkovic ND, Paunkovic JA, Omanovic ZS, Kostic BK. Thyroid cancer in congenital dyschormogenetic hypothyroidism during insufficient supply of thyroxin. Endocrine Journal 47 (Suppl):130 (abst P-100), 2000. 12th International Thyroid Congress, Kyoto 2000.
23. Paunkovic JA, Paunkovic ND. Variation of neonatal TSH values and incidence of some thyroid diseases: possible influence of iodine content correction? Ibidem. page 139 (abst P-135).
24. Paunkovic JA, Paunkovic ND. Neonatal TSH screening as indicator of iodine deficiency durign significant increase in Graves’ disease in East Serbia. Ibidem. page 139 (abst P-136).
25. Paunkovic ND, Paunkovic JA. Autonomous functioning nodule and Graves’ disease. Ibidem. Page 148 (abst P-171).
26. Paunkovic ND, Paunkovic JA. The issue of medicament treatment with high doses of methimazole on serum level of TSH-receptor antibodies in patients with Graves’ disease previously treated with titration doses. Ibidem. Page 190 (a336).
27. Paunkovic N, Paunkovic J, Aleksic Z, Nikolic D, Aleksic A. TSH-receptor antibodies "negative Graves' disease" - reevaluation of diagnosis. J Endocrinol Invest 24 (Suppl to No 6), 2001, 90 (abstr 179). 27th Annual Meeting of the European Thyroid Association, Warsaw, 2001.
28. Paunkovic N, Paunkovic J, Aleksic Z, Nikolic D, Aleksic A. Cigarette smocking - risk factor for Graves' disease ophtalmopathy. Ibidem, 132 (Abstr 264).
29. Paunkovic ND, Paunkovic JA. Characteristics of two radioreceptor assays (TRAK-Assay and DYNOtest TRAK human) for detection of TSH receptor antibodies. . Europ J Nucl Med 2002;(Suppl 1): S202 (abstr P-53), Annual Congress of EANM, Vienna,2002.
30. Paunkovic J, Paunkovic N. Iodine correction and incidence of Graves’ disease in East Serbia. Journees Internationales d’endocrinologie clinique, Paris, 2002, poster 13
31. Mitov V, Paunkovic N, Aleksic Z, Bastac D, Aleksic A. Frequency and prognostic values of reported side effects during dipyridamol stress test in myocardial perfusion scintigraphy. Europ J Nucl Med 2003; 30(Suppl II): S251 (Abstr P26). Annual Congress of EANM, Amsterdam, 2003.
32. Mitov V, Paunkovic N, Aleksić Ž, Bastać D, Baškot B, Aleksić A. Perfuziona scintigrafija miokarda primenom tetrofosfmina po stres-rest jednodnevnom protokolu u dijagnostici koronarne bolesti – naša iskustva. Konferencija »Perspektivnije metodi tomografičeskoj dijagnostiki, razrabotka i kliničeskoe primenie. Tomsk, 2003, str.74-76.
33. Paunkovic J, Paunkovic N, Mitov V. Thyroid function in patients with coronary artery disease. ETA meeting, Edinburgh, 2003; p. 145, abstr P-221.
34. Paunkovic N, Paunkovic J. The follow-up of incidence of autoimmune hyper and hypothyroidism in Eastern Serbia during 24 years, ETA meeting, Edinburgh, 2003. p. 100, abstr P-132.

35. Institut BRAHMS, Berlin, 20.januar 1999. Paunković Nebojsa and Jane Paunkovic: TRAb – Contribution to solving particular clinical problems in thyroidology – Experiences and future project.
36. Paunković N.: Recent trends and our experience in the diagnosis of hyperthyroidism. 2nd Nuclear Medicine Meeting of Northern Greece with International Participation Thessaloniki, 2001.

37. Paunković N, Paunković J. Autoimuna tireoidna stimulacija u hipertireozi, Megatrend, Beograd, 1997.
38. Paunkovic N, Paunkovic J. Testing of Autoimmune Thyroid Stimulation, In: Thyroid Gland, Serbian Academy of Science (SANU) 1996.
39. Paunković N. Radiofarmaceutici u onkologiji i terapiji, u: Nadežda Vanlić Razumenić, Radiofarmaceutici – Sinteza, osobine i primena, Velarta, Beograd, 1998.
40. Paunković J, Paunković N. Incidenca nekih tireoidnih oboljenja i varijacije neonatalnog TSH: posledica korekcije sadržaja joda? Drugi naučni skup o štitastoj žlezdi - Zlatibor 2000. Beograd 2001.
41. Paunković N. Određivanje bubrežnih klirensa metodom jednokratne injekcije radioaktivnih indikatora. U: Strahinjić S. i sar: Nefrologija – principi i praksa, Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu, 2002, 243-245.
42. Paunković N, Paunković Dž. Testiranje tireoidne akumulacije ^99mTc pertehnetata metodom normalizovanog »slope«-a, u: Jurij Vučina, Tehnecijum ^99mgenerator na bazi molibdena 99 visoke specifične aktivnosti. Institut »Vinča«, Beograd 2003, 135-140.

Wiersinga WM. Environmental factors in autoimmune thyroid disease
EXPERIMENTAL AND CLINICAL ENDOCRINOLOGY & DIABETES
1999, Vol 107, Iss 53, pp 567-570.
Citation: PAUNKOVIC N – 1998 – THYROID – V8 – P 37.

Leclere J.F. Stress and autoimmune thyroid disease
THE THYROID AND ENVIRONMENT (F. Peter et al) Schattauer, New York, 2000, p.156.
Citation: PAUNKOVIC N – 1998 – THYROID – V8 – P 37

Wiersinga WM. Environmentals factor in healthy women at risk for autoimmune thyroid disease
THE THYROID AND ENVIRONMENT (F. Peter et al) Schattauer, New York, 2000, p.182.
Citation: PAUNKOVIC N – 1998 – THYROID – V8 – P 37

Colin M. Dayan Stressful life events and Graves' disease revisited.
CLINICAL ENDOCRINOLOGY, 2001 vol 55, 13-14.
Citation: Paunkovic N - 1998 - THYROID - V8 - P 37

Pipesz A., Blaufox M.D., Gordon I. et al;.
Consensus of renal cortical scintigraphy in children with urinary tract infection
SEMINARS IN NUCLEAR MEDICINE, 1999, Vol XXIX, No 2, pp 160-174.
Citation: Jaksic E. 1997 – Eur J Nucl Med V24, P867

43. Paunković N, Protić J, Velimirović. Početni stadijumi nefritičnog sindroma u školskoj populaciji. Med Pregl 1969;7-8: 385.
44. Paunković N. Indeks slobodnog tiroksina u funkcionalnom ispitivanju štitaste žlezde. Srpski arhiv. 1972; 100: 1191.
45. Milutinović G, Paunković N. Dijagnostička vrednost radiorenografije Acta medica Medianae. 1971; 5: 68.
46. Vlatković D, Nicić A, Paunković N. Ispitivanje cerebralne cirkulacije radiocirkulografijom. Med Pregl. 1972; 11-12 489.
47. Pavlović Ž, Grnčarević Lj, Paunković N. Perfuziona scintigrafija pluća. Plućne bolesti i tuberkuloza. 1972; 3: 205.
48. Jeveričić V, Paunković N. Radioimunološko određivanje insulina u krvi. Acta medica Medianae. 1973; 7-8: 14.
49. Paunković N, Filipović S, Veličković M, Nikodijević M. Glikoregulacija kod bolesnika sa reseciranim želucem. Radiol Iugosl. 1976; 10: 115.
50. Nikolić V, Paunković N, Oprić M. Prilog savremenom stavu hirurškog lečenja malignoma tireoideje. Timoč Med Glas. 1977; 3: 13.
51. Paunković N, Pavlović O. Prilog izučavanju funkcionog stanja štitaste žlezde posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom. Timoč Med Glas. 1977; 4: 9.
52. Tasić N, Milenković V, Jeveričić V, Nikolić V, Paunković N. Prikaz bolesnika sa idiopatskom hemohromatozom. Timoč Med Glas. 1978; 5: 43.
53. Paunković N, Pavlović O, Paunović R. Sindrom smanjene tireoidne rezerve posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom. Radiol Iugosl. 1978; 12: 389.
54. Paunković N, Paunović R, Paunković B. Ispitivanje nekih funkcionih pokazatelja tireoidne funkcije u bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom. Radiol Iugosl. 1979; 13: 145.
55. Paunković N, Pavlović O, Paunović R. Ispitivaneje funkcionog tireoidnog statusa bolesnika lečenih od hipertireoze radioaktivnim jodom u kojih je dobijen nedovoljan odgovor na Thyrotropin-releasing hormon. Radiol Iugosl. 1979; 13: 495.
56. Paunović R, Vasilijević J, Paunović R, Paunković N. Značaj određivanja koncentracije placentnog laktogena i estriola u serumu trudnica za testiranje stanja placente i fetusa. Acta medica Medianae. 1979; 6: 33.
57. Paunović R, Paunković N, Paunović N. Koncentracije lutealnog progesterona u ovulatornoj fazi. Radiol Iugosl. 1980; 14: 453.
58. Vučković S, Paunković N, Paunović R. Izučavanje nekih etioloških činilaca anemije bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Timoč Med Glas. 1980; 3-4: 13.
59. Jovanović A, Paunković N. Određivanje ejekcione frakcije leve srčane komore metodom ekvilibrijumske radionuklidne angiokardiografije. Radiol Iugosl. 1981; 15: 363.
60. Paunković N, Žikić R. Određivanje klirensa ^99m Tc DTPA kompjuterizovanom gama kamerom. Radiol Iugosl 1981; 15: 311.
61. Zmbova B, Karanfilov E, Tadžer I, Tajfl D, Paunković N, Bzenić J. Sinteza i kontrola kvaliteta Tc 99m Dietil IDA (EHIDA). Radiol Iugosl 1981; 15: 399.
62. Paunković N, Žikić R. Ispitivanje uticaja ptoze bubrega na rezultat radiorenografskog testiranja. Timoč Med Glas 1981; 1-2: 39.
63. Paunković N, Pavlović O, Paunović R. Scintigrafske promene na zglobovima kod reumatoid artritisa. Radio Iugosl 1981; 15: 161.
64. Paunković N, Trailović I, Razumenić N. Ispitivanje koštanog metabolizma bolesnika na hemodijalizi pomoću Tc ^99m MDP. Radiol Iugosl 1982; 16: 125.
65. Vanlić-Razumenić N, Đokić D, Paunković N, Gorkić D. Hemijske i biološke osobine Tc 99m metilendifosfonata (MDP) I. Priprema osteotropnog reagensa. Radiol Iugosl 1982; 16: 135.
66. Jovanović A, Paunković N. Merenje istisne frakcije leve komore bolesnika koji su preležali infarkt miokarda. Radiol Iugosl 1982; 16: 111.
67. Paunković N, Pavlović O, Kostić B, Nikolić V. Neki aspekti dijagnoze i terapije nodozne strume. Timoč Med Glas 1982; 3: 75.
68. Paunković N. Mogućnosti korišćenja službe za nuklearnu medicinu u dijagnostičkom i terapijskom programu. Timoč Med Glas 1980; 3-4: 61.
69. Milenković V, Kapetanović B, Paunković N, Paunović R. Ispitivanje uloge jetre u metabolizmu i transportu tireoidnih hormona u obolelih od akutnog virusnog hepatitisa. Timoč Med Glas1982; 1-2: 49.
70. Popović A, Paunković N. Vađenje zuba kod kardiovaskularnih bolesnika. Timoč Med Glas1976; 1: 45.
71. Paunković N, Žikić R. Određivanje klirensa glomerulske filtracije bubrega pomoću Tc ^99m DTPA na osnovu Oberhausenove metode i Sapirstenovog modela. Srpski arhiv 1982; 10: 1201.
72. Paunković N, Pavlović O, Paunović R, Vučković S. Prilog racionalnoj dijagnozi Hashimoto tireoiditisa. Radiol Iugosl 1983; 17: 273.
73. Vučković S, Paunović R, Paunković N. Određivanje ukupnog tiroksina u serumu RIA kompletom IBK-Vinča. Radiol Iugosl 1983; 17: 355.
74. Popović A, Paunković N. Radioizotopsko testiranje dentogenih inflamacija koštanog tkiva vilica. Radiol Iugosl 1983; 17: 481.
75. Janković V, Kostić B, Paunković N. Prikaz slučaja medularnog karcinoma štitaste žlezde. Timoč Med Glas 1983; 3: 163.
76. Paunković N, Radulović N. Analiza nekih radiokardiografskih parametara u bolesnika sa hroničnim plućnim srcem. Radiol Iugosl 1984; 18: 353.
77. Nikolić K, Paunković N, Manić T. Analiza Gamma variate funkcije kod ispitivanja protoka krvi kroz mozak. Timoč Med Glas 1985; 1-2: 25
78. Paunković N, Vučković S, Trailović I. Ispitivanje kostnog metabolizma bolesnika na hemodijalizi nuklearnomedicinskim in vivo i in vitro metodama. Radiol Iugosl 1986; 20 (suppl III): 39.
79. Miladinović Dž, Paunković N, Ratković M. Prikaz modifikovane metode za testiranje insulinskih receptora na eritrocitima. Radiol Iugosl 1986; 20 (suppl III): 43.
80. Paunković N, Jovanović A. Testiranje radioizotopskih metoda za merenje istisne frakcije leve komore srca. Srpski arhiv 1986; 114: 743.
81. Milavec V, Paunović R, Vasilijević J, Paunović R, Paunković N. Naša iskustva u detekciji ovulacije određivanjem koncentracije progesterona u serumu. Jugoslav Ginek Opstet 1980; 20: 339.
82. Vučković S, Paunković N, Milenković V. Značaj nekih radionuklidnih i biohemijskih metoda u dijagnozi renalne osteodistrofije. Timoč Med Glas 1986; 3-4: 261.
83. Paunković N, Miladinović Dž, Albahari S. Određivanje koncentracije endogenog Thyrotropin releasing hormona u plazmi zdravih osoba i tireoidnih bolesnika. Radiol Iugosl 1988; 22: 257.
84. Paunković N, Miladinović J, Albahari S. Degradacija sintetskog Thyrotropin-releasing hormona u krvi ljudi in vivo i in vitro. Radiol Iugosl 1989; 23: 51.
85. Miladinović Dž, Paunković N, Paunović R. Ispitivanje nekih tumorskih markera. Timoč Med Glas 1985; 3-4: 293.
86. Paunković N, Radulović N, Jovanović A, Nikolić K. Fazna analiza kod bolesnika sa poremećajima srčane provodljivosti. Med Razgl 1988; 27 (suppl 4): 125.
87. Miladinović J, Paunković N. A study of the inhibitory effects of two insulin preparations on the binding of 125-I insulin to specific erythrocyte receptors. Diabetologia Croatica 1989; 18: 25.
88. Paunković N, Miladinović J, Nikolić K. Radioreceptorski test za tireotropin - priprema i testiranje komponenti. Radiol Iugosl 1989; 23: 383.
89. Đorđević M, Paunković N, Đorđević-Lalošević V, Miladinovcclcić Dž. In vitro testovi tireoidne fucnkcije kod bolesnika na hroničnom programu hemodijalize. Radiol Iugosl 1989; 23: 375.
90. Miladinović Dž, Paunović R, Paunković N. Rezultati određivanja tumorskog markera CA-125 u bolesnica sa karcinomom ovarijuma. Jugosl ginekolperinatol 1989; 29: 83.
91. Miladinović Dž, Paunković N. Testiranje peosetljivosti na penicilin određivanjem ukupnih i specifičnih imunoglobulina grupe E. Timoč Med Glas 1989; 16: 139.
92. Miladinović Dž, Paunković N. Metodološke karakteristike radioreceptorskog testa za insulin na eritrocitima. Med Pregl 1990; 1-2: 44-47.
93. Đorđević M, Paunković N, Đorđević V, Paunković Dž. Uticaj životne dobi na in vitro testove tireoidne funkcije kod odraslih bolesnika na hromičnom programu hemodijalize. Srpski arhiv 1990; 118: 291-293.
94. Đorđević M, Paunković N, Đorđević-Lalošević V, Paunković J. In vitro thyroid function tests in patients on regular hemodialysis: The role of chronic nonthyroidal illnesses. Radiol Iugosl 1991; 25: 39-42.
95. Paunković N, Paunković J, Pavlović O. Procena autoimune stimulacie štitaste žlezde testom akumulacije ^99mTc pertehnetata. Radiol Iugosl 1991; 25: 43-46.
96. Paunković N, Paunković J, Pavlović O. Values of TSH receptor autoantibodies (TRAb) in patients with treated Graves' disease. Radiol Iugosl 1991; 25: 319-323.
97. Vučković S, Paunković N. Effect of Calcium and 1, 25 dihydroxivi-vitamin D on the level of hyperparathyroidism due to chronic renal insufficiency. Med Pregl 1993; 44 suppl 1: 40-42.
98. Paunković N, Paunković J. Tumor markers in detection of metastases- illustration of some practical aspects. Med Pregl 1993; 44 suppl 1: 72-73.
99. Paunković N, Paunković Dž. Učestalost nalaza antitela na TSH recep tore (TRAb) i tireoidnih mikrozomskih antitela (TMAb) u Graves-ovoj bolesti. Med Pregl 1995; 1-2: 10-14.
100. Paunković J, Paunković N, Nikolić K. Radioreceptor assay for TSH preparation and testing. Radiol Arch Srb 1996; 5: 993-995.
101. Paunković N, Paunković Dž, Nikolić K. Optimizacija radioreceptorskog testa za TSH receptorska antitela. Timoč med glasnik,1996; 21: 1-4, 21-23.
102. Željka Paunović, Džejn Paunković, Dušan Bastać, Nebojša Paunković. Amiodaronom indukovani poremećaji funkcije štitaste žlezde - prikaz bolesnika. Ibidem, 44-46.
103. Aleksić Ž, Paunković N, Paunković Dž. Amiodaronom indukovan hipotireoidizam (AIH) - kliničke karakteristike osam pacijenata. Medicus 2001; 2(1): 35-37.
104. Paunković N, Vanlić-Razumenić N. Ubrzanje eliminacije radioaktivne žive (203Hg) iz bubrega Natrium Dimerkaptosukcinatom. Acta Fac Med Naiss 2001; 18(1): 22-25.
105. Paunković N, Paunković Dž. Uticaj visokih doza methimazola na koncentraciju antitela na receptore za TSH (TRAb) kod bolesnika od Graves- Bazedovljeve bolesti predhodno lečenih titracionim dozama. GLASNIK Instituta za štitastu žlezdu i metabolizam Zlatibor, 2002; V (5): 17-23.
106. Petrović I, Spasić S, Savin S, Cvejić D, Paunković N, Paunković Dž. Poređenje dijagnostičkog značaja određivanja ukupnog tiroksina, tiroksin: tiroksin vezujući globulin indeksa i slobodnog tiroksina za evaluaciju poremećaja funkcije štitaste žlezde. Arh.farm 2002; 3: 295-301.
107. Aleksić Ž, Paunković N, Paunković J, Aleksić A: Scintigrafija štitaste žlezde sa ^99mTc-metoxyisobutilisonitrilom (MIBI) kod bolesnika na terapiji amiodaronom – preliminarni rezultati. GLASNIK Instituta za štitastu žlezdu i metabolizam Zlatibor, 2002; 5 (6): 28-35.
108. Mitov V, Paunković N, Aleksić Ž, Bastać D, Milošević I, Milošević A, Vugdelija D, Adamović D. Procena uspešnosti fibrinolitičke terapije u akutnom infarktu miokarda primenom perfuzione scintigrafije miokarda. Balneoklimatologija 2003; 27 (2): 187-192.