XXXIV Timočki medicinski dani
Zaječar, 16-17. maj 2015.

Radovi - Zbornik sažetaka

Usmene prezentacije

Preventivna medcina. Javno zdravlje

 

• Stavovi o higijensko-dijetetskom režimu i navike trudnica u Zaječaru
• Navike u ishrani starih ljudi u Zaječaru i Vranju
• Smrtnost od raka materice u opštinama okruga Bor i okruga Zaječar u 2001. i 2013. godini
• Zdravstvena bezbednost vode za piće u Užicu sa aspekta prisustva cijanobakterije planktothrix rubescens
• Povezanost lipidnog statusa i stepena uhranjenosti dece i adolescenata uzrasta 10. i 15. godina u JUSAD studiji
• Stopa incidencije obolelih od šećerne bolesti u belopalanačkoj opštini u periodu od 2010. do 2014. godine
• Mentalna higijena i stres kod učenika srednje Medicinske škole u Užicu

Navike u ishrani starih ljudi u Zaječaru i Vranju

Mihajlović N. (1), Nakić M. (2), Ćosić S. (3), Dinov V. (2), Nakić A. (2), Filipović S. (4), Šagrić M. (5), Savić-Mitić Ž. (1), Antonijević S. (6)
(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2) DOM ZDRAVLJA VRANJE, (3) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE “TIMOK” ZAJEČAR, (4) DOM ZDRAVLJA ŽITORAĐA, (5) ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA NIŠ, (6) DOM ZDRAVLJA NIŠ

UVOD: Po definiciji SZO, stariji ljudi imaju više od 65 godina. Kako je udeo starih osoba veći od 17% ,a predvidja se da će do 2050.god.više od 30% stanovništva biti starije od 65 godina.,jedna od briga za očuvanje njihovog zdravlja je i primena prehrambenih normi. Cilj rada je bio se ispitaju navike u ishrani starih ljudi u Zaječaru i Vranju i sagledaju njihove razlike.
MATERIJAL I METOD: Istraživanje je sprovedeno anketiranjem starijih od 65 godina u Službi opšte medicine Doma Zdravlja u Zaječaru i Vranju, u julu 2014.god. Anketa je nestandardizovana i zatvorenog tipa.Statistička obrada podataka je vršena u odgovarajućem statističkom softveru metodom deskriptivne i analitičke statistike. Za testiranje značajnosti razlike učestalosti pojedinih varijabli korišćen je Pirsonov Hi kvadrat test i odredjen je nivo značajnosti od p<0,05.
REZULTATI: Anketiranjem je obuhvaćeno 105 osoba, 57 (54,3%) ispitanika muškog pola i 48 (45,7%) ženskog pola. Od ukupnog broja anketiranih 53 (50,5%) je iz Zaječara, a 52 (49,5%) iz Vranja.Utvrdjeno je da izmedju ispitanika u Zaječaru i Vranju ne postoji statistički značajna razlika u distribuciji prema broju dnevnih obroka, svakodnevnoj upotrebi voća i povrća, mesa i mlečnih proizvoda, upotrebi ribe 2-3 puta nedeljno i količini vode za piće. Statistički značajno više ispitanika jede ribu 2-3 puta nedeljno, u odnosu na one koji je redje koriste ( χ2= 0,40; p<0,05). Više ispitanika koristi slatkiše i grickalice u odnosu na one koji ih ne koriste, što je statistički značajno (χ2= 8,01; p<0,05). Te namirnice koristi 73,6% ispitanika u Zaječaru, a 53,8% ispitanika u Vranju, što je statistički značajno više u korist ispitanika u Zaječaru ( χ2=4,38; p<0,05). Statistički značajno više ispitanika koristi beli hleb u odnosu na one koji koriste ostale vrste hleba (χ2= 10,37; p<0,05). Veći broj ispitanika priprema hranu kuvanjem( 87,6%) u odnosu na ostale načine pripreme hrane (12,4%) ,što je statistički značajno (χ2=59,44, p<0,05). Dodatke ishrani koristi 30,5% svih ispitanika ,a ne koristi 69,5% (χ2=16,01; p<0,05), što je statistički značajno. ZAKLJUČAK: Rezultati ovog rada pokazuju da nema razlike u ishrani starih ljudi u Zaječaru i Vranju, osim u korišćenju slatkiša i grickalica. Kako se obe grupe ispitanika ne hrane u skladu sa preporukama, ima mesta edukaciji starih ljudi i njihovih ukućana o značaju pravilne i kvalitetne ishrane. Ključne reči: ishrana starih ljudi, navike, preporuke u ishrani
E-mail: m.natasa73@ yahoo.com

Smrtnost od raka materice u opštinama okruga Bor i okruga Zaječar u 2001. i 2013. godini

Magdalena Todorović Nikolić (1), Vera Najdanović Mandić (2), Miodrag Todorović (3)
(1) SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU GAMZIGRADSKA BANJA,
(2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (3) PENZIONER, ZAJEČAR

Cilj rada je komparativni prikaz broja umrlih od raka materice: grlića C 53 i neoznačenog dela C 54,55 u 2001. i 2013. godini u opštinama okruga Bor i okruga Zaječar. Metod rada je retrospektivna studija podataka Republičkog Zavoda za statistiku: broja stanovnika u opštinama okruga Bor i okruga Zaječar i zbirno (Timočka krajina) prema popisu 2002. i 2011.godine i broja umrlih od raka materice (DEM 2). Prikazana je distribucija umrlih od raka materice po dobnim grupama u opštinama oba okruga i specifična stopa mortaliteta. Radi eliminisanja nejednakosti dobne strukture žena korišćena je metoda direktne standardizacije. Na taj način došlo se do pravilnijeg upoređivanja smrtnosti od raka materice između opština jer nam standardizovana (popravljena) stopa mortaliteta pokazuje koliko bi bila smrtnost da je upoređivano stanovništvo jednakog sastava po životnoj dobi. Za standardno stanovništvo uzeto je stanovništvo Timočke krajine (okrug Bor i okrug Zaječar – zbirno). Rezultati: Broj umrlih od raka kod stanovništva okruga Bor i okruga Zaječar je u stalnom porastu i čini oko 16 % u strukturi ukupnog broja umrlih. Međutim, broj umrlih od raka materice u 2013. u odnosu na baznu 2001. godinu je u smanjenju: u okrigu Bor za 1/3 a u okrugu Zaječar za više od polovine. U borskom okrugu usledilo je smanjenje od 29 u 2001. na 20 u 2013. godini i to: u opštini Bor od 11 na 8, Majdanpek od 6 na 3 i Negotin od 8 na 4. Jedino je u opštini Kladovo zabeležen minimalan porast: od 4 na 5. Usled povoljnije starosne strukture žena u okrugu Bor (mlađe stanovništvo) standardizovana stopa mortaliteta od raka materice je veća od specifične i skoro je dvostruko veća od iste u okrugu Zaječar. Tako je standardizovana stopa smrtnosti u 2013. za okrug Bor 41 na 100.000 žena a specifična 31. Za opštinu Bor je 36:32, Majdanpek 44:32, Kladovo 48:47 dok u opštini Negotin, čija je starosna struktura žena nepovoljnija u odnosu na standardno stanovništvo (Timočka krajina), obratno: 17:21. Stanovništvo okruga Zaječar je nepovoljnije starosne strukture od stanovništva Timočke krajine te je i standardizovana stopa mortaliteta u 2013. godini manja od specifične: 21,6:22,8 na 100.000 žena. U opštini Zaječar standardizovana stopa smrtnosti u 2013.godini je identična specifičnoj 29,8: 29,6 a kako opština Knjaževac ima najstarije stanovništvo u Timočkoj krajini to je i standardizovana stopa smrtnosti manja od specifične 26,7: 31. U 2013. godini u opštini Boljevac i Sokobanja nije bilo umrlih od raka materice. Najveće smanjenje broja umrlih od raka matrice bilo je u opštini Zaječar od 17 u 2001. na 9 u 2013. godini što se odrazilo na smanjenje na nivou okruga Zaječar sa 32 u 2001. na 14 u 2013. godini. Zaključak: Ovo smanjenje broja umrlih od raka materice daje podstrek i ohrabrenje za povećanje preventivnh aktivnosti zdravstvene službe, pre svega na sprovođenju organizovanih sistematskih pregleda žena i uliva nadu da budemo blizu postavljenog cilja Evropske komisije za rak: do 2020. godine broj smrtnih ishoda od raka na nivou EU bude smanjen za 15%.
Ključne reči: smrtnost od raka materice, specifična stopa, standardizovana stopa.

Zdravstvena bezbednost vode za piće u Užicu sa aspekta prisustva
cijanobakterije planktothrix rubescens

Violeta P., Janjić O.
ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE UŽICE

UVOD: Postrojenje za preradu vode “Petar Antonijević” kapaciteta 400 l/sec snabdeva 91% potrošača grada Užica, a 9% dobija vodu iz izvorišta Živkovića vrelo i Potočanje. Do januara 2014. godine ovo postrojenje za preradu koristilo je vodu iz akumulacije Vrutci zapremine 54 miliona m³. Tehnološki proces tretmana prerade vode nije adekvatno pratio promene kvaliteta ulazne vode zbog čega je vremenom došlo do pojave nedostataka u obezbeđivanju kvaliteta finalnog proizvoda, tj. vode za piće. Planktothrix rubescens je potencijalno toksična cijanobakterija, sadrži pigment fikoeritrin koji joj daje crvenu boju, kao i fikobilin, pa u procesu fotosinteze može da koristi ceo spektar fotosintetički aktivne radijacije, zbog čega je prisutna i na velikim dubinama. Za razliku od većine cijanobakterijskih vrsta, razlikuje se po mogućnosti da koristi fosfor neorganskog i organskog porekla. Na osnovu toga ima veliku moć preživljavanja, a to otežava njeno iskorenjivanje. Najveća potencijalna opasnost prisustva Planktothrix rubescens je produkcija cijanotoksina.
CILJ RADA je da ukaže na to da pojava cijanobakterija u vodi na izvorištu (akumulaciji) i vodovodnom sistemu može imati nepovoljan uticaj na zdravlje konzumenata vode za piće.
MATERIJAL I METODE RADA: Uzorkovanje i postupanje sa uzorcima rađeno je prema standardu SRPS ISO 5667-1 i standardu SRPS ISO 5667-2. U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” obavljane su biološke analize, identifikacija i kvantifikacija broja ćelija cijanobakterija na invertnom mikroskopu, prema metodi SRPS EN 15204:2008.
REZULTATI: U periodu od 23.12.2013. do 25.06.2014.godine obavljene su biološke analize 408 uzoraka vode (48 uzoraka sirove i 300 uzoraka tretirane vode u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i 6 uzoraka sirove i 54 uzorka tretirane vode u Zavodu za javno zdravlje Užice). Određivanje sadržaja ukupnog mikrocistina i mikrocistina LR u 31-om uzorku vode za piće iz distributivne mreže obavljeno je u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Tokom januara 2014. godine na Institutu u Berlinu obavljena je analiza mikrocistina (MC-LR, -LW, -LA, -LF) i nije dokazano njihovo prisustvo u vodi za piće. MC-RR je detektovan u granicama dozvoljene vrednosti u vodi za piće. ZAKLJUČAK: Da bi JKP “Vodovod” Užice obezbedilo svojim potrošačima zdravstveno bezbednu vodu za piće neophodno je da intenzivira rad na unapređenju procesa prerade vode i povećanje kapaciteta i broja alternativnih izvora vodosnabdevanja. Preporučuje se uspostavljanje kontinuiranog monitoringa kvaliteta vode u akumulaciji Vrutci i sanacija akumulacije u skladu sa nadležnostima. Neophodno je striktno definisanje dozvoljenih i zabranjenih aktivnosti u neposrednoj zoni sanitarne zaštite, kao i redukcija masenog unosa fosfora i njegovih jedinjenja u akumulaciju (preko otpadnih voda, veštačkih đubriva, spiranjem sa sliva).
Ključne reči: zdravstvena bezbednost vode za piće, cijanobakterije, Užice

Povezanost lipidnog statusa i stepena uhranjenosti dece i adolescenata uzrasta 10. i 15. godina u JUSAD studiji

Bratimirka Jelenković (1), Brankica Vasić (2), I. Novaković (3)
(1) PEDIJATRIJSKA SLUŽBA, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2) DEČIJI DISPANZER, ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (3) MEDICINSKI FAKULTET BEOGRAD, INSTITUT ZA BIOLOGIJU

U poslednje tri decenije prevalencija povišene telesne mase i gojaznosti mladih i adolescenata je povećana. Gojaznost u detinjstvu i adolecenciji udružena je sa brojnim faktorima rizika za kardiovaskualrna oboljenja (KVO). Gojaznost i mnogi udruženi faktori rizika za KVO imaju jasnu tendenciju da perzistiraju u odrasloj dobi. Mnogobrojna epidemiološka, klinička istraživanja pokazala su da postoji pozitivna povezanost (korelacija) između gojaznosti i dislipidemija. Gojazne osobe zbog poremećaja metabolizma masti imaju više vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida i niže vrednosti HDL holesterola u plazmi od normalno uhranjenih ili pothranjenih osoba.
CILJ RADA: Utvrđivanje povezanosti lipidnog statusa i stepena uhranjenosti kod dece i mladih u uzrastu od 10. i 15 godina u Jugoslovenskoj studiji prekursora ateroskleroze kod školske dece ( JUSAD).
METODE RADA: Podaci su dobijeni fizikalnim pregledom učenika III razreda (M/Ž -1448/1476) osnovnih škola (OŠ) i istih učenika u VIII razredu (M/Ž -1448/1476) OŠ u šest Domova zdravlja (Arilje; BeogradPalilula; Beograd -dr.Simo Milošević; Gradiška, Despotovac; Zaječar; Knjaževac; Užice i Požarevac). ITM je izračunat na osnovu visine i telesne mase (težine) ispitanika primenom standardne formule. svakom ispitaniku je određen lipidni status prema standardnim proceduramaSvi ispitanici su svrstani prema ITM u tri grupe: I-pothranjeni; II-normalno uhranjeni i III-predogojazni i gojazni. Povezanost je ispitivana u SPSS programu korišćenejm Pearsonovog koeficijenta korelacije (SN-statistički neznačajno;p<0,01 p<0,05).
REZULTATI RADA: U uzrastu od 10. godina odnos M/Ž prema stepenu uhranjenosti (I grupa13,1%/19,8%-; II grupa-71,7/66,6%; III grupa-15,1/13,6%), i kod istih ispitanika u uzrastu od 15 godina (I grupa-11,0%/14,0%-; II grupa-72,6/72,3%; III grupa-16,4/13,8%). Povezanost ITM i nivoa ukupnog holesterola značajna je kod ženskog pola u uzrastu od 10 i 15 godina (p<0,01). Kod muškog pola uzrasta 10 i 15 godina ne postoji povezanost. Povezanost ITM i nivoa triglicerida značajna je kod oba pola u uzrastu od 10 godina i 15 godina (p<0,01). Povezanost ITM i nivoa HDL holesterola značajna je kod oba pola u uzrastu od 10 i 15 godina ( na nivou značajnosti 0,01) i negativnog je smera. Povezanost ITM i nivoa LDL holesterola značajna je kod muškog pola u uzrastu od 10 godina (p<0,05) i pozitivnog je smera, kod adolescenata oba pola povezanost značajna (p<0,01) i pozitivnog je smera
ZAKLJUČAK: Stepen uhranjenosti u uzrastu od 10 i 15 godina pokazuje značajnu povezanost (korelaciju) sa nivom ukupnog holesterola kod ženskog pola,nivoom triglicerida kod oba pola,nivoom LDL holesterola u uzrastu od 10 godina kod dečaka i u 15 godini kod oba pola. Povezanost je značajna kod oba pola u uzrastu od 10 i 15 godina sa nivoom HDL holesterola,ali je negativnog smera. Poznavanje ovih činjenica može da pomogne u odluci kojoj deci i mladima treba odrediti lipidni status. Ključne reči: lipidi,deca i mladi,stepen uhranjenosti
E-mail: bratimirkajelenkovic@gmail.com

Stopa incidencije obolelih od šećerne bolesti u belopalanačkoj opštini u periodu
od 2010. do 2014. godine

Miljana Mladenović- Petrović (1,2), Slavica Cvetković (3), Tijana Nikolić (4)
(1) SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA SA KUĆNIM LEČENJEM I NEGOM, HITNOM MEDICINSKOM POMOĆI I SANITETSKIM TRANSPORTOM DOM ZDRAVLJA BELA PALANKA, (2) AKADEMSKE DOKTORSKE STUDIJE, SMER MOLEKULARNA MEDICINA,MEDICINSKI FAKULTET NIŠ, (3) HIGIJENSKO-EPIDEMIOLOŠKA SLUŽBA DOM ZDRAVLJA BELA PALANKA, (4) SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE I ŠKOLSKE DECE DOM ZDRAVLJA NIŠ

UVOD: Šećerna bolest je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će se broj obolelih od dijabetesa do 2030. godine povećati na 550 miliona. Porast stopa incidencije se očekuje u zemljana u razvoju u koje spada i naša zemlja. Bolest se češće javlja kod starijih osoba, koji imaju iznad 60 godina. U razvijenim zemljama je daleko češča šećerna bolest tip 2 od šećerne bolesti tip 1. I to čak u 90 % slučajeva je u pitanju šećerna bolest tip 2.
CILJ: Cilj našeg rada je procena epidemiološke slike diabetes mellitusa (DM) u Opštini Bela Palanka u odnosu na pol, uzrast i tip bolesti, u periodu 2010- 2014. godine, sa posebnim osvrtom na incidenciju ove bolesti.
MATERIJAL I METODI RADA: Primenjen je deskriptivni epidemiološki metod. Izvor podataka je Registar za obolele od DM na teritoriji opštine, koji se nalazi u higijensko-epidemiološkoj službi Doma Zdravlja Bela Palanka i u kojem izabrani lekari opšte medicine, izabrani predijatri i internisti beleže novootkrivene slučajeve. Posmatran je period od pet godina. Podaci o stanovništvu su dobijeni iz popisa 2012. godine.
Stope incidence za DM su izračunavane na 10000.
REZULTATI: Na teritoriji Opštine Bela Palanka, u periodu od 2010.- 2014. godine je registrovano 4 novodijagnostikovanih obolelih od DM tip 1 (3 muške osobe i jedna ženska) i 321 oboleo od DM tip 2 (152 muškarca i 173 žene). Prosečna godišnja stopa incidencije kod muškaraca obolelih od DM tip 1 je 0,615 , a kod žena 0,165. Prosečna godišnja stopa incidencije od DM tip 2 kod muškaraca je 35,50, a kod žena je 24, 572. U posmatranom periodu, najniže stope incidencije su zabeležene za DM tip 1 i kod muškaraca i kod žena, ali i kod dece. Najniže stope incidencije za DM tip 2 bile su 2013. godine i kod muškaraca (16,49/10000) i kod žena (14,02/10000). Što se uzrasta tiče, broj novootkrivenih obolelih od DM tip 1 je bio 1 muškarac dobne grupe 10-14 2012. godine, zatim jedna ženska osoba 2013. godine iz dobne grupe 30-34. I naposletku, 2014. godine, su otkrivena dva pacijenta, jedan iz dobne grupe 5-9, i jedan iz dobne grupe 30-34 godine. Prema uzrastu obolelih od DM tip 2, najviša stopa incidence je zabeeležena u dobnoj grupi 60-64 godine i iznosi 80,69.
ZAKLJUČAK: Šećerna bolest je jedno od vodećih oboljenja na teritoriji naše opštine. Oboljevanje od DM tip 1 je uočeno u mlađoj populaciji, dok je oboljevanje od DM tip 2 povećano u populaciji starijih i to najviše u dobnoj grupi 60-64 godina. Incidenca u ovoj grupi je 80,69. I u ostalim dobnim grupama se uočava visoka incidenca. To je u skladu sa literaturnim podacima prema kojima sa starošću raste i stopa incidencije obolevanja od ove bolesti
Ključne reči: šećerna bolest, incidencija, stariji, popilacija
E-mail: milliana_m@yahoo.com

Mentalna higijena i stres kod učenika srednje Medicinske škole u Užicu

Ćosić S. (1), Andrić A. (2), Baralić M. (2)
(1) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE “TIMOK” ZAJEČAR,
(2) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE UŽICE

Adolescencija označava period ukupnog telesnog, psihološkog, emocionalnog i socijalnog odrastanja koji se proteže od kraja detinjstva do odraslog doba. Prepoznavanje neuskalđenosti između telesnog rasta i psihosocijalnog sazrevanja omogućuje roditeljima, nastavnicima i lekarima da pomognu u razrešavanju problema mladih i na taj način pomognu da se odrastanje u ovom period iz detinjstva u odraslo doba odvija na bezbolniji način. Stres je svakodnevni životni nadražaj, koji obično ne možemo da izbegnemo, on izmiče našoj volji i težnji da ga ne doživimo. Škola treba da razvija odgovoran odnos prema učenju, saznanju, socijalizaciji, ozbiljnosti i lepoti života, prema igri i dužnostima, kao i da uči mlade generacije da prepoznaju sve ono što čini radost življenja. Cilj rada je da se analizira koliko stresno učenici prvog i drugog razreda Medicinske škole u Užicu procenjuju boravak i aktivnosti u školi i kako procenjuju svoje snage i teškoće kroz SDQ upitnik. Upitnik snaga i teškoća (SDQ) sadrži 25 tvrdnji koje su grupisane u 5 skala od po 5 tvrdnji. Skale su sledeće: skala emocionalnih simptoma, skala problema u ponašanju, skala hiperaktivnsoti, skala problema sa vršnjacima i prosocijalna skala. Anketirano je 397 učenika, 204 učenika 1. razreda i 193 učenika 2. razreda uzrasta od 14 do 17 godina, od kojih 79 (19,9%) učenika i 318 (80,1 %) učenica. Korišćen je upitnik posebno namenjen ovom istraživanju. Sastojao se iz 3 segmenata: prvi segment sačinjavo je opšti upitnik koji je sadržavao pitanja vezana za uzrast, pol, uspeh u školi, u drugom segmentu, pitanja su se odnosila na subjektivnu procenu stresa u školi i treći segment je bio upitnik snaga i teškoća. Korišćena je odgovarajuća deskriptivna i analitička statistička obrada. U pogledu uspeha u školi, primećuje se razlika u uspehu učenika prvog razreda koji su odličan uspeh postigli u 25.5 % slučajeva, dok učenici drugog razreda odličan uspeh postigli u 40.9 %. Korišćenjem Mann-Whithney testa utvrđeno je da između posmatranih grupa postoji visoko statistički značajna razlika prema uspehu u školi (Z= -3.485; p<0.01). Test smatra vrlo stresno 22.5 % ispitanika prvog razreda i 10.9 % ispitanika drugog. Između posmatranih grupa ispitanika postoji visoko statistički značajna razlika prema stresu koji izaziva test odnosno pismeni zadatak (Z= -3.482; p < 0.01). Analizom ukupnog rezultata za teškoće, utvrđeno je da u prvoj grupi ispitanika 77.3 % ima normalan rezultat, 12.9 % graničan i 9.8 % abnormalan, dok u drugoj grupi 78.0 % normalan, 13.9 % graničan i 8.1 % abnormalan. Između posmatranih grupa ispitanika ne postoji statistički značajna razlika. Zaključak: Učenici prvog razreda imaju lošiji uspeh u školi od učenika drugog razreda. Test/pismeni zadatak je stresniji za ispitanike prvog razreda nego drugog ( vrlo stresan je za 22.5 % ispitanika prve grupe i 10.9 % ispitanika druge grupe). Interpretacijom upitnika snaga i teškoća može se primetiti da kod ispitanika obe grupe prevazilaze uobičajena odstupanja: skala emocionalnih simptoma i skala problema sa vršnjacima. Za učenike bi bilo dobro promovisati rad savetovalište za adolescente, pokrenuti akcije u kojima će se pomovisati zdravi stilovi života, pravilna ishrana i fizička aktivnost.
Ključne reči: adolescenicija, stres
E-mail: drsnezanacosic@gmail.com