XXXIII Timočki medicinski dani
Zaječar, 17-18. maj 2014.

Radovi - Zbornik sažetaka

Sesija

Radovi mladih lekara
Usmene prezentacije

• Upotreba interneta kod đaka u Knjaževcu
• Učestalost mentalnih poremećaja u Službi opšte medicine Doma zdravlja Doljevac
• Trovanje korozivom – prikaz slučaja
• Pojedine determinate stepena uhranjenosti devojčica pred upis u školu i u periodu adolescencije (u 7.;14 i 17. godini) generacije rođene 1996. godine u Zaječaru
• Obostrana donja luksacija ramenog zgloba (luxatio erecta humeri bilateralis) prikaz slučaja

Upotreba interneta kod đaka u Knjaževcu

Dragana Mitrović(1), Jovica Đorđević(2), Danijela Ćirić(3), Emilio Miletić(4),
Miloš Bogoslović(5), Miljana Mladenović(6), Milan Đorđević(7)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA MEDICINOM SPORTA I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE, (2)ZD KRANJ, SLOVENIJA, (3)DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, (4)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, (5)DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC, (6)MEDICINSKI FAULTET-NIŠ, (7)DOM ZDRAVLJA JAGODINA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI

Bezbedan internet odlikuje psihičku i fizičku zaštitu osobe prilikom obavljanja aktivnosti na internetu.Zavisnost od interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti.
CILJ RADA je da prikaže rasprostranjenost upotrebe interneta kod mladih u knjaževačkim osnovnim i srednjim školama.
MATERIJAL I METODE: anketiranje ispitanika je obavljeno u toku februara 2014.godine. Anketiranje učenika bilo je anonimno i obavljeno je od strane dr Dragane Mitrović. Anketu je kreirala dr Dragana Mitrović, lekar na specijalizaciji iz Pedijatrije, član Savetovališta za mlade, po ugledu na anketu korišćenu u istraživanju doktorke Stanimirov Branislave, pedijatra iz Novog Sada. Anketirano je 316 učenika osnovnih i srednjih škola u Knjaževcu, starosti od 13-16 godina, po metodi slučajnog uzorka. Anketa se sastoji od 11 pitanja. Prosečna starost ispitanika je 14 godina.
REZULTATI I DISKUSIJA: od 316 anketiranih učenika 99,37%koristi internet (99,40% dečaka i 99,32% devojčica). Duže od sat vremena na internetu provodi 64,87% (61,31% dečaka i 68,92% devojčica), od 30-60 minuta na internetu provodi 26,90% (28,57% dečaka i 25% devojčica), manje od 30 minuta provodi 7,60% dece (9,52% dečaka i 5,40% devojčica), dok na internetu ne provodi svoje vreme svega 0,63% učenika (0,60% dečaka i 0,68% devojčica). Svakog dana koristi internet 82,59% dece (81,55% dečaka i 83,78% devojčica), nekoliko puta nedeljno 16,46% (17,26% dečaka i 15,54% devojčica), jednom mesečno internet koristi 0,32% dece (0,32% dečaka i 0% devojčica), dok nikada ne koristi internet svega 0,63% (0,60% dečaka i 0,67% devojčica). Zbog korišćenja interneta noću redovno ne spava 30,38%dece (27,98% dečaka i 33,11% devojčica), školske obaveze zapostavlja njih 22,78% (29,76% dečaka i 21,62% devojčica). Porodične obaveze zapostavlja 15,19% ispitanika (16,01% dečaka i 14,19% devojčica). Fejsbuk profil ima 92,41% dece (91,61% dečaka i 93,24% devojčica). Njih 60,76% ima profil samo na fejsbuku (66,07% dečaka i 54,73% devojčica), a na fejsbuku i još nekoliko socijalnih mreža ima 31,65% dece (25,60% dečaka i 38,51% devojčica). Sportom se profesionalno ili rekreativno bavi 54,75% dece (69,05% dečaka i 67,26% devojčica). Svoj krug realnih prijatelja je uz pomoć interneta proširilo 66,46% učennika (67,26% dečaka i 65,54% devojčica). Internet đaci najviše koriste zbog zabave, njih 84,49% (86,31% dečaka i 82,43% devojčica), dok zbog učenja, saznanja o nečem novom to čini 15,51% đaka (13,09% dečaka i 17,57% devojčica). Uz internet svoje slobodno vreme provodi 49,37% ispitanika (46,43% dečaka i 46,62% devojčica), sportom se u slobodno vreme bavi njih 16,77% đaka (23,81% dečaka i 8,78% devojčica), u društvu sa porodicom i prijateljima slobodno vreme provodi 22,15% dece (19,05% dečaka i 25,68% devojčica) , uz tv program to čini 3,48% dece (3,57% dečaka i 9,46% devojčica), knjige u slobodno vreme čita 5,38% (2,98% dečaka i 8,11% devojčica) dece, dok se ostalim aktivnostima bavi 2,85% dece (4,17% dečaka i 1,35% devojčica).
ZAKLJUČAK:Dobijeni rezultati pokazuju da je upotreba interneta veoma česta pojava među adolescentima. Veliki broj dece svakodnevno provodi vreme uz internet i to duže od sat vremena i to češće devojčice. Često adolescenti ne spavaju redovno i to češće devojčice, a takođe zapostavljaju svoje školske i porodične obaveze, a to češće rade dečaci.Veoma veliki broj dece ima profil na fejsbuku, a neretko imaju profile na drugim socijalnim mrežama istovremeno. Dečaci češće imaju samo profil na fejsbuku, a devojčice imaju češće više profila na više mreža. Veliki broj dece se izjasnio da su stekli nove ,,realne“prijatelje uz pomoć interneta i da internet koriste više zbog zabave, a manje zbog učenja. Najveći broj dece slobodno vreme provodi uz internet, nešto manje baveći se sportom i to češće dečaci i družeći se sa porodicom i prijateljima, a to čine češće devojčice, a najmanje čitajući knjige i uz TV program, a to ipak više čine devojčice.Preventivne aktivnosti treba usmeriti ka promociji zdravih stilova života i prevenciji izazivanja zavisnosti od interneta kod dece. Ključne reči: internet, adolescent, zavisnost
 

Učestalost mentalnih poremećaja u Službi opšte medicine Doma zdravlja Doljevac

Miloš Bogoslović(1), Milena Potić-Floranović(2), Miljana Stanojković Nikolić(3), Dragana Mitrović(4), Milan Spasić(5), Miljana Mladenović-Petrović(6)
(1)DOM ZDRAVLJA DOLJEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG
STANOVNIŠTVA, (2)INSTITUT ZA BIOMEDICINSKA ISTRAŽIVANJA, MEDICINSKI FAKULTET NIŠ, (3)KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLJA, KC NIŠ, (4)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA MEDICINOM SPORTA I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE, (5)STOMATOLOŠKI FAKULTET NIŠ, (6)MEDICINSKI FAKULTET NIŠ

UVOD: Poremećaji mentalnog zdravlja danaskako u svetu tako i kod nas predstavljaju ozbiljan sociomedicinski problem.
CILJ RADA: Pokazati i ispitati zastupljenost mentalnih poremećaja, utvrditi u kakvom je odnosu sa starosnom i polnom strukturom kod pacijenata lečenih u Službi opšte medicine Doma zdravlja Doljevac.
METOD: Uvidom u zdravstvenu dokumentaciju i elektronsku bazu podataka osiguranika sa teritorije opštine Doljevac starosne dobi iznad 18 godina koji su se javili svom izabranom lekaru tokom 2013. sprovedeno je istraživanje. Podaci prikupljeni su upisivani, a zatim analizirani i predstavljeni grafički.
REZULTATI: Odukupnog broja osiguranika na teritoriji opštine Doljevacstarosti iznad 18 godina (19030)zbog nekog simptoma poremećaja mentalnog zdravlja se svom izabranom lekaru tokom 2013. godine javilo 4378 pacijenata (23%). Većinu pacijenata sa simptomatologijom poremećaja mentalnog zdravlja su činile osobe ženskog pola 69,30%, dok su osobe muškog pola činile 30,70%. Pacijenti su najčešće dijagnostifikovani kao F41(anksiozni poremećaj) 55,85% od ukupnog broja, zatim kao F32 (depresivni poremećaj) 17,10% i kao F43(reakcija na teški stres i poremećaji prilagođavanja) 12,29%. Najčešće su mentalni poremećaji zastupljeni kod pacijenata starosne dobi od 35-65 godina i to 49,27% i kod pacijenata starosti preko 65 godina 41,09% dok su kod osoba starosti od 18-35 godina zastupljeni sa 9,64%.
ZAKLJUČAK: Ispitivanjem pacijenata Doma Zdravlja Doljevac pokazalo se da je učestalost mentalnih poremećaja kod pacijenata zastupljeno u velikom broju. Zabrinjavajuće je to što četvrtina populacije sa teritorije opšine Doljevac ima simptomatologiju poremećaja mentalnog zdravlja.Oboleva stanovništvo svih starosnih grupa, a obolevanje radno sposobne populacije povlači sa sobom socijalnoekonomske posledice. Ključne reči: učestalost, mentalni poremećaji.
 

Trovanje korozivom – prikaz slučaja

Milan Đorđević(1), Slobodanka Milićević Mišić(2), Simonida Šeškar Stojančov(2)
(1)DOM ZDRAVLJA JAGODINA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, (2)KLINIČKI CENTAR NIŠ, KLINIKA ZA ENDOKRINOLOGIJU, DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA, ODELJENJE ZA TOKSIKOLOGIJU

UVOD. Kiseline su korozivni otrovi koji ekstrahuju vodu iz tkiva, koagulišu proteine i formiraju kisele albuminate, a hemoglobin pretvaraju u kiseli hematin. Na svetskoj mapi toksikologije Srbija se svrstava u zemlje koje imaju visok procenat trovanja kausticima. U razvijenim zemljama intoksikacija korozivima je izuzetno retka zbog nedostupnosti istih i zabranjene slobodne prodaje.
CILJ RADA. Ukazati na značaj, veličinu i učestalost korozivnih trovanja, prikazati fatalno trovanje esencijom kao i model prehospitalnog i hospitalnog zbrinjavanja akutno otrovanog korozivom i dati predlog mera za smanjenje ovih intoksikacija.
MATERIJAL I METODE. Korišćena je istorija bolesti Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Odeljenje za toksikologiju, KC Niš kao i izveštaj sudsko medicinske obdukcije Zavoda za sudsku medicinu Niš.
PRIKAZ SLUČAJA: Okolnosti trovanja: Pacijentkinja u toku večeri 21.02.2014. oko 21h popila oko 200ml esencije, namerno u cilju suicida, a zbog nesuglasica u porodici. Dovežena u prijemno-trijažno odeljenje Vranjske bolnice u 21.49h, svesna, dala podatak o namernom samootrovanju, povraćala, postavljen urinarni kateter i dobijen hemoglobinurični urin. Prvi pokušaj suicida, dosad nelečena psihijatrijski. Transportovana u KC
Niš u 00.35h 22.02.2014. Pregledana od strane ORL specijaliste i urađena urgentna ezofagogastroduodenoskopija (EGDS). Objektivni status: odaje utisak teškog bolesnika sa PSS (poisoning severity scor) 4. Glava i vrat: koža oko usana hiperemična, sa opekotinama, usna duplja hiperemična, edematozna. Abdomen: bolno difuzno osetljiv na palpaciju, urin kesa 1500ml hemoglobinuričnog urina. Laboratorija: Gly 39.9; Urea 10.9-12.6; Crea 133.0-167.3; Amy 606.7; Acidobazni status pH 7.19; BE -18.9, HCO3 10.3. Urgentna EGDS: U jednjaku, želucu, bulbusu duodenuma i postbulbarnom deluduodenuma sluzokoža lividno beličasta sa hiperemičnim plažama. Zaključak: Radi se o pacijentkinji koja je hospitalizovana nakon namerne intoksikacije korozivnim sredstvom (esencija) u teškom opštem stanju. Tokom hospitalizacije zbog insuficijencije respiratornih puteva urađena traheotomija. Dolazi do anurije i razvoja akutne bubrežne insuficijencije. I pored svih mera reanimacije dolazi do letalnog ishoda 22.02.2014. u 01.40min.
Makroskopski obdukcioni nalaz: Jezik mlitav, obložen prljavo-braonkastim naslagama koje se lako skidaju. U jednjaku prisutna osrednja količina prljavo-mrko-braonkasto-tečnog sadržaja, njegova sluzokoža čitavom površinom mrko prebojena, istanjena, nedostajuće nadsluznice. U želucu prisutno oko 100 ccm mrkobraonkasto-zelenkasto-kašastog sadržaja. Njegova sluzokoža zbrisanih nabora, natečena, sljuštene nadsluznice, gotovo u potpunosti mrko prebojena, mestimično sitno zrnasta.
ZAKLJUČAK: Akcenat treba staviti na mere prevencije. U zbrinjavanju intoksiciranog razlikujemo prehospitalne i hospitalne mere. Moguće komplikacije su u vidu strikture ezofagusa, stenoze pilorusa i karcinoma želuca ili jednjaka. Trovanje visoko koncentrovanom acetatnom kiselinom je i dalje veoma često i sa visokom stopom mortaliteta. Pacijenti koji su ingestirali veće količine kiseline i sa većim stepenom gastrointestinalnih oštećenja, pneumonije ili bubrežne slabosti zahtevaju većioprez jer su podložniji fatalnim komplikacijama.
Ključne reči. Koroziv, trovanje, mere
 

Pojedine determinate stepena uhranjenosti devojčica pred upis u školu i u periodu adolescencije (u 7.;14 i 17. godini) generacije rođene 1996. godine u Zaječaru

Dragana Stojanović(1), Bratimirka Jelenković(2), Brankica Vasić (1), Marko Cvetković(1)
(1)ZC ZAJEČAR, DEČIJI DISPANZER, (2) ZC ZAJEČAR,PEDIJATRIJSKA SLUŽBA

UVOD: Gojaznost i mnogi udruženi faktori rizika za KVO imaju jasnu tendiciju da perzistiraju u odrasloj dobi. Još 1970-ih godina u razvijenim delovima sveta došlo je do povećanja prevalencije povišene telesne mase i gojaznosti mladih i adolscenata.
Stanje uhranjenosti, socio ekonomski status (SES), gojaznost roditelja, fizička aktivnost, sedantarni stil života i pojedine determinante (porođajna težina, dužina dojenja) su sve više predmet istraživanja. (KOPS studija koja je istraživala pojedine determinante gojaznosti kod dece uzrasta 5 do 7 godina). Determinante koje mogu biti povezane sa ITM dece i adolescenata: gojaznost roditelja, njihova dob, obrazovanje, zanimanje, broj članova porodice, dužina dojenja, telesna masa na rođenju, stil života (fizička aktivnost i sedanterni stil života).
Univerzalno posmatarano porodični činioci okruženja i činioci vezani za razvoj utiču na gojaznost dece i mladih. Nezavisni faktor rizika za predgojaznost i gojaznost su gojaznost roditelja, nizak SES i veća TM na rođenju. Dodatno činioci koji su vezani više za pol: pušenje roditenja i život sa jednim roditeljem rizik faktori su kod dečaka , dok je smanjena aktivnost faktor rizika kod devojčica.Težina na rođenju povezana je sa gojaznošću, ali ne i sa predgojaznošću.
CILJ: Praćenje uticaja pojedinih činilaca na stepen uhranjenosti kod deojčica uzrasta 7. godina i u periodu adolescencije u generaciji dece rođene 1996. godine u Zaječaru. Determinante koje mogu biti povezane sa ITM dece i adolescenata: dob roditelja, broj članova porodice, dužina dojenja, telesna masa na rođenju.
MATERIJAL I METODI RADA: Podaci su dobijeni fizikalnim pregledom devojčica pred upis u školu (N-178) koji je učinjen 2003. godine u Dečijem dispanzeru u Zaječaru. Ista deca su pregledana i u uzrastu od 14 i 17 godina. Indeks telesne mase(ITM) - izračunat je prema standardnoj formuli. Svaki ispitanik je zajedno sa svojim roditeljima ispunio upitnik koji je sadržavao podatke za starost roditelja, i broj članova porodice i porođajnu masu.. Broj dece podeljen je u dve kategorije: jedno i više dece (dva, tri, četiri i pet ). Telesna težina na rođenju: definisana kao mala, odnosno TM manja od 2 599 g,normalna (2600 do 3849g) i povećana, kao TM veća do 3850 g. Statistička značajnost testirana je t-testom (SN-statistički neznačajno;p<0,01 p<0,05).Od 178 devojčica uzrasta od 7.godina, na osnovu kriterijuma International Obesity Task Force: pothranjeno je 19 (10,67%), sa prosečnim ITM-13,21±0,49. Normalno uhranjeno je 122 (68,54%) sa prosečnimITM-15,58±1,17. Deca sa rizikom da postanu gojazna i gojazna 37(20,78%) sa prosečnim ITM-19,73±1,88.
Kod devojčica prema broju dece u porodici nema statistički značajne razlike u prosečnom ITM ni u jednom istraživanom uzrastu.
Prema porođajnoj masi (hipotrofični,eutrofični i hipertrofični) nema statistički značajne razlike u prosečnom ITM ni u jednom istraživanom uzrastu osim u 14 godini gde hipotrofična deca imaju veći ITM (p=0,05).
Prema dobu roditelja-majke: devojčice pred polazak u školu dob majke nema uticaj na prosečan ITM. U uzrastu od 14. godina. i od 17. godina adolescentkinje čije su majke mlađe dobi imaju veći prosečan ITM (p=0,01) u odnosu na vršnajkinje čije su majke starije.
Prema starosnom dobu roditelja-oca devojčice pred polazak u školu čije su očevi mlađi ( do 34 godina ) imaju veći prosečan ITM (p=0,003) u odnosu na vršnajkinje čije su očevi stariji. Ista je situacija i uzrastu od 17. godina. U uzrastu od 14. godina najveći prosečan ITM imaju adolescentkinje čiji su očevi”srednjih godina” odnosno od 42.-46. godine (p=0,029)
ZAKLJUČAK: kod naših ispitanica porođajna masa nema uticaj na prosečan ITM, da broj dece u porodici nema uticaj na prosečan ITM. U uzrastu od 7 i 14. godina deca mlađih roditelja imaju veći i prosečan ITM. U peridu adolescencije veći prosečan ITM imaju deca mlađih majki,dok u 14. godini deca očeva “srednjih”godina imaju veći prosečan ITM.
DISKUSIJA: Naši rezultati nisu u potpunosti u saglasnosti sa rezultatima sličnih studija. Ova različitost se može protumačiti različitim dizajnom, naime u našem istraživanju praćena su ista deca u tri razvojna perioda.Većina studija koja se bavila sličnom problematikom je bila tranverzalnog karaktera i obuhvatala je mnogo veći raspon uzrasta dece. Nedostatak našeg istraživanje je relativno mali broj ispitanika. Smatramo da je i posebnost navika i običaja podneblja takođe mogući činilac različitosti u dobijenim podacima. Ključne reči: determinante uhranjenosti, adolescentkinje
 

Pojedine determinate stepena uhranjenosti dečaka pred upis u školu i u periodu adolescencije (u 7.;14 i 17. godini) generacije rođene 1996. godine u Zaječaru

Marko Cvetković (1), Bratimirka Jelenković (2), Brankica Vasić (1), Dragana Stojanović (1)
(1) ZC ZAJEČAR, DEČIJI DISPANZER (2) ZC ZAJEČAR, PEDIJATRIJSKA SLUŽBA

UVOD: Gojaznost dece je važna za javno zdravlje sa više aspekata. Prvi, gojaznost u detinjstvu i adolecenciji udružena je sa brojnim faktorima rizika za kardiovaskualrna oboljenja (KVO). Pojediji od tih faktrora rizika su tip 2 dijabetes melitusa (T2DM), hipertenzija i dislipidemija. Drugo, gojaznost i mnogi udruženi faktori rizika za KVO imaju jasnu tendiciju da perzistiraju u odrasloj dobi. Stanje uhranjenosti, socio ekonomski status (SES), gojaznost roditelja, fizička aktivnost, sedantarni stil života i pojedine determinante (porođajna težina, dužina dojenja) su sve više predmet istraživanja. (KOPS studija). Determinante koje mogu biti povezane sa ITM dece i adolescenata: gojaznost roditelja, njihova dob, obrazovanje, zanimanje, broj članova porodice, dužina dojenja, telesna masa na rođenju, stil života.
CILJ: Praćenje uticaja pojedinih činilaca na stepen uhranjenosti kod dečaka uzrasta 7. Godina i u periodu adolescencije u generaciji dece rođene 1996. godine u Zaječaru. Determinante koje mogu biti povezane sa ITM dece i adolescenata: dob roditelja, broj članova porodice, dužina dojenja, telesna masa na rođenju.
MATERIJAL I METODI RADA:Podaci su dobijeni fizikalnim pregledom dečaka pred upis u školu (N-190) koji je učinjen 2003. godine u Dečijem dispanzeru u Zaječaru. Ista deca su pregledana i u uzrastu od 14 i 17 godina. Indeks telesne mase (ITM) - izračunat je prema standardnoj formuli. Svaki ispitanik je zajedno sa svojim roditeljima ispunio upitnik koji je sadržavao podatke za starost roditelja, i broj članova porodice i porođajnu masu. Broj dece podeljen je u dve kategorije: jedno(I) i više dece( II). Telesna težina na rođenju: definisana kao mala, odnosno TM manja od 2 599 g, prosečna (2600 do 3999g) i povećana, kao TM veća do 4 000 g. Statistička značajnost testirana je t-testom (SN-statistički neznačajno; p<0,01 p<0,05).
REZULTATI: Od 190 dečaka uzrasta od 7.godina, na osnovu kriterijuma International Obesity Task Force: pothranjeno je 17 (8,95%), saprosečnim ITM-13,57±0,41, Normalno uhranjeno je 134 (70,5%). Deca sa rizikom da postanu gojazna i gojazna 39 (20,5%) sa prosečnim ITM-20,72 ±2,25.
Po broju dece u porodici postoji statistička značajnost u sedmoj godini ( u porodicama sa više dece veći je prosečan ITM), u periodu adolescencije nema razlike u prosečnom ITM.
Kod dečaka prema porođajnoj masi (hipotrofični,eutrofični i hipertrofični) nema statistički značajne razlike u prosečnom ITM ni u jednom istraživanom uzrastu.
Prema dobu roditelja-majke dečaci pred polazak u školu čije su majke mlađe ( do 29 godina ) imaju veći prosečan ITM (p=0,01) u odnosu na vršnajke čije su majke starije. Ista je situacija i uzrastu od 14. godina. U uzrastu od 17. godina nema uticaj dob majke na prosečan ITM.
Prema starosnom dobu roditelja-oca dečaci pred polazak u školu čije su očevi mlađi ( do 34 godina ) imaju veći prosečan ITM (p=0,02) u odnosu na vršnajke čije su očevi stariji. Ista je situacija i uzrastu od 14. godina. U uzrastu od 17. godina nema uticaj dob oca na prosečan ITM.
ZAKLJUČAK: kod naših ispitanika porođajna masa nema uticaj na prosečan ITM, da je u porodicama sa većim brojem dece veći i prosečan ITM. U uzrastu od 7 i 14. godina deca mlađih roditelja imaju veći i prosečan ITM.
DISKUSIJA: Naši rezultati nisu u potpunosti u saglasnosti sa rezultatima sličnih studija. Ova različitost se može protumačiti različitim dizajnom, naime u našem istraživanju praćena su ista deca u tri razvojna perioda.Većina studija koja se bavila sličnom problematikom je bila tranverzalnog karaktera i obuhvatala je mnogo veći raspon uzrasta dece. Nedostatak našeg istraživanje je relativno mali broj ispitanika. Smatramo da je i posebnost navika i običaja podneblja takođe mogući činilac različitosti u dobijenim podacima. Ključne reči: determinante uhranjenosti, adolescenti
 

Obostrana donja luksacija ramenog zgloba (luxatio erecta humeri bilateralis) prikaz slučaja

Ivica Milošević, Dragoslav Božilović, Vesna Jović
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR. OPŠTA BOLNICA, SLUŽBA ZA PRIJEM I ZBRINJAVANJE
URGENTNIH STANJA

UVOD: Donja luksacija ramenog zgloba ili tzv. luxatio erecta humeri predstavlja izuzetno retku vrstu dislokacije zgloba ramena, sa incidencom od svega 0,5% u odnosu na sve dislokacije ramenog zgloba. Slučajevi obostrane donje luksacije ramenog zgloba (luxatio erecta humeri bilateralis) predstavljaju ekstremnu retkost u medicinskoj literaturi. Ovaj rad prikazuje pacijenta sa obostranom donjom luksacijom zgloba ramena, objašnjava kliničku sliku, dijagnozu i tretman ove retke luksacije.
PRIKAZ SLUČAJA: Osoba muškog pola, starosti 77 godina, bila je prezentovana službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, a nakon zadesnog pada sa visine od prosečno jednog metra, na ravno. Pacijent se, pri padu, o pod, dočekao obema rukama u abdukovanom položaju, iznad glave. Pri pregledu, obe nadlaktice nalaze se u položaju hiperabdukcije i umerene spoljašnje rotacije, flektiranih zglobova lakata i podlakticama u nepotpunoj pronaciji, koje slobodno leže iznad glave. Pri palpaciji nadlaktica obe glave humerusa bile su jasno opipljive u aksilarnoj jami i priljubljene uz bočne zidove grudnog koša. Puls radijalnih arterija na obe ruke bio je palpabilan simetrično. Pomeranje prstiju šaka bilo je otežano, do nemoguće, desnostrano izraženije. Osećaj dodira bio je očuvan na oba gornja ekstremiteta. Nakon adekvatne analgezije i sedacije pacijent je podvrgnut rendgengrafskom ispitivanju, čime je bila potvrđena dijagnoza luxatio erecta humeri bilateralis. Rendgengrafija takođe nije pokazala bilo kakvo oštećenje koštanih struktura. Nakon završene urgentne dijagnostike, pacijent je transportovan do ortopedskog odeljenja, gde je u uslovima sedacije izvedena zatvorena repozicija metodom trakcije-kontratrakcije. Nakon urađene ortopedske repozicije evidentira se slabost gornjih ekstremiteta, na desnoj ruci većeg stepena. Postrepozicionom rendgengrafijom oba zgloba ramena dijagnostikovan je anatomski položaj istih, bez radioloških znakova koštanog traumatizma. Neurološkom procenom konstatuje se obostrana brahijalna pleksopatija, izraženija desnostrano. Pacijent je nakon dijagnostičko-terapijskih procedura imobilisan, sa obe nadlaktice u adukovanom položaju, uz grudni koš, Desault bandažom. Tokom hospitalizacije pacijent je samostalno počeo da pokreće prste šaka, vežbajući stisak na obe ruke. Desetog dana po prijemu otpušta se sa bolničkog lečenja, uz predlog za dalje ortopedsko i neurološko praćenje, kao i rehabilitacionu terapiju.
ZAKLJUČAK: Luxatio erecta humeri bilateralis je redak varijetet dislokacije ramenog zgloba. U našem prikazu slučaja opisali smo jedan primer ovakvog tipa luksacije. Klinička dijagnoza luxatio erecta humeri je karakteristična i lako prepoznatljiva, uprkos retkom dijagnostikovanju. Radiološka ispitivanja su od krucijalnog značaja za postavljanje konačne dijagnoze ovog tipa luksacije zgloba ramena. Neurološka oštećenja, kao jedna komplikacija ove luksacije, bila su evidentirana i tretirana nakon repozicije. Rehabilitaciona terapija kod našeg pacijenta još uvek je u toku, čime se otvara mogućnost daljeg praćenja i davanja definitivnog iskaza o dugoročnoj prognozi ovog retkog tipa luksacije zgloba ramena.
Ključne reči: donja luksacija ramenog zgloba, luxatio erecta humeri bilateralis, rameni zglob