| |
|
|
Acne vulgaris
lečene izotretinoin-om, prikaz slučaja
Nada Trailović (1), Mirko Trailović, D.Tiodorović-Živković (2)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (2)KLINIKA ZA DERNATOVENEROLOGIJU KC NIŠ
UVOD: Akne su inflamacijsko i hronično oboljenje pilosebacealne
jedinice, najčešće izražene u toku adolescencije. U oko 85% mladih one
su minimalne, te se nazivaju i fiziološkim, međutim u 15% obolelih one
zahtevaju lečenje, a kod težih oblika i oko 2,2% slučajeva imaju
tendenciju perzistencije u odraslom životnom dobu. Hiperseboreja je
glavni uzrok pojave ove patologije i to pod uticajem androgenih hormona,
odnosno povećane receptivnosti sebacealnih žlezda za androgene. Takođe
se u etiologiji pominju infudibularna kornifikacija, folikularna
inflamacija, slobodne masne kiseline, leukocitarna hemotaksija,
egzoenzimi i imunitet domaćina. Acne vulgaris je polimorfna dermatoza,
gde se zapažaju komedoni, kongestivne folikularne papule, duboke
folikularne pustule i ožiljne promene. U opštoj terapiji, kod osoba
ženskog pola može se započeti visokodoznim oralnim kontraceptivima, ali
onima koji ne sadrže progestagene, naravno, uz obaveznu konsultaciju
ginekologa. Izotretinoin treba izbegavati kod ženskog pola i peroidu
fertiliteta zbog teratogenih učinaka. Kod muškaraca možemo započeti
terapiju izotretinoinom, u propisanim dozama, do kumulativne doze,
posebno kod zapuštenih i dugogodišnjih promena a naročito da bi se
sprečila pojava ožiljaka. Retinoidi spadaju u derivate Vit A, imaju
imunomodulatorno i antiinflamatorno dejstvo. Broj sebocita u
proliferaciji i globalne dimenzije sebacelanih žlezda smanjuju se za
90%. Antiseboroični efekat izotretinoina perzistira godinama nakon
obustavljanja terapije. Intenzivne oblike akni treba lečiti visokim
dozama od 1 mg/ kg TT dnevno, tako da kumulativna doza isnosi više od
150 mg/kg ali ne više od 200 mg /kg. Neželjena dejstva leka su brojna i
vezana su za povećanu suvoću kože i sluzokoža, povećanje lipodograma i
funkcije jetre, abnormalnosti skeleta, artralgije, mijalgije i
teratogenost, zbog čega se ređe primenjuje kod devojčica. Što se ostale
terapije tiče, mogu se dati i tetraciklinski antibiotici, zbog snažnog
antiiflamacijskog i antihemotaksičnog efekta, a ova terapija se
preporučuje u trajanju od 4 do 6 meseci. Topijske terapijske mogućnosti
su široke, a najčešće se primenjuju Klindamicin 1% rastvor i gel,
Eritromicin 4%, keratolotici (alfa hidroksi kiseline, betahidroksi
kiseline- salicilna), dok su preparati sa sumporom, ihtiolom,
resorcinolom, živinim sulfidom zastareli kao i crio terapija, jer je
dokazano da povećavaju rizik od pojave ožiljaka.
CILJ RADA: Prikazati pacijenta sa težim oblikom akni i rezultate
intenzivnog lokalnog tretmana i upotrebe izotretinoina kao leka izbora
kod ovakvih slučajeva, posebno kod muškaraca.
MATERIJAL I METODI RADA: Prikazujemo pacijenta D.O. iz Boljevca starog
18 godina. Javlja se u našu ambulantu sa brojnim promenama, smeštenim na
seboroičnim regijama lica u vidu dubokih folikularnih pustula, brojnih
poliporusnih komedona, cističnih promena, kao i sa početnim ožiljnim
promenama. Nije se ranije javljao dermatologu nijednom, a akne ima
unazad više od 5 godina, te je bio poprlično zapušten slučaj. Data je
lokalna terapija, preparati sa AHA kiselinama, u vidu losiona i kremova
i Roaccutan (izotretinoin) tablete po šemi a sa smanjenem doze od 1 do
0,5 mg/ kg TT. U toku lečenja ovom terapijom u periodu od 9 meseci,
došlo je do skoro potpunog izlečenja kožnih promena, ožiljaka skoro da
nije bilo. Rađen je mesečni monitoring pacijenta, kao i redovna kontrola
laboratorije, koja je neophodna kod terapije retinoidima, što je
podrazumevalo praćenje lipidograma i hepatograma, koje su bile u
granicama referentnih vrednosti. Na kraju je rađen Crio piling jednom
nedeljno, radi smanjivanja ožiljnih promena.
REZULTATI RADA: Nakon devetomesečne terapije i intenzivnog tretmana,
došlo je do potpunog izlečenja akni, a ožiljne promene, bez obzira što
je terapija promena relativno kasno započeta, svedene su na minimum. U
toku lečenja nije došlo do komplikacija, neželjenih efekata leka,
podnošljivost leka je bila dobra.
ZAKLJUČAK: Bez obzira na težinu bolesti, kao i dužinu trajanja, kod
težih oblika akni treba pokušati sa lečenjem opštom terapijom
izotretinoinom, jer se pokazao veoma efikasnim, uz ostalu topijsku
terapiju, posebno kod mladih i zdravih osoba. Takođe pacijenta treba
intenzivno pratiti i vršiti modeliranje terapije, koje mora biti
specifično za datu osobu, da bi se postigao maksimalno dobar efekat uz
minimalne doze leka. Samim tim imamo manje neželjenih efekata i
komplikacija date terapije. U tom smislu moraju biti uporni i terapeut i
pacijent, a pacijenta treba prirpemiti na višemesečni tretman i dati mu
sve potrebne informacije o dužini terapije i njenim neželjenim dejstvima
Ključne reči: Acne,izotretinoin,terapija
e mail: trailovicdr@gmail.com
Maligni melanom analnog
kanala – prikaz slučaja
I.Stojanović (1), D.Mladenović (2)
(1) KLINIČKI CENTAR NIŠ - INSTITUT ZA PATOLOGIJU, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR
ZAJEČAR
UVOD: Melanom analnog kanala je retko oboljenje koje čini 1%
kolorektalnih, tj. analnih malignih tumora sa vrlo lošom prognozom.Tumor
ima visoku biološku agresivnost i sklonost ka limfogenom, hematogenom i
lokalnom širenju. U trenutku postavljanja dijagnoze 30% pacijenata već
ima udaljene metastaze. Pored toga, ovaj tumor čini 1-1.5% svih malignih
melanoma i zauzima treće mesto po učestalosti iza kože i očiju. Češći je
kod žena, i to dva puta više od muškaraca, i javlja se između 60-70 god.
života.
CILJ: je prikaz slučaja malignog melanoma analnog kanala otkrivenog
tokom ispitivanja „hemoroida“.
MATERIJAL I METODI RADA: Pacijentkinja starosti 58 god. hospitalizovana
je na Hirurškoj klinici zbog operacije tumora analne regije nalik
hemoroidu, veličine oko 6 cm. Kod pacijentkinje je postojao i palpabilni
tumefakt ingvinalne regije. Materijal je poslat na patohistološku
analizu. Makroskopski se radilo o tumoru veličine 5 cm, crne boje, koji
je predstavljao kožu sa potkožnim tkivom. Materijal je obradjivan HE
metodom. REZULTATI: Na histološkim preparatima postavljena je dijagnoza
malignog melanoma analnog kanala. Tip ćelija je epiteloidno-fuziforman,
ulceracija je prisutna, mitoze prisutne, limfocitna infiltracija
prisutna, angioinvazija nije uočena, CLARK IV, BRESLOW IV - invazija je
veća od 4 mm. Stadujum melanoma je IIC, a stadijum tumora analnog kanala
je II.
ZAKLJUČAK: Na postojanje malignog melanoma analnog kanala uvek treba
posumnjati kod pojave tamno prebojenih tumora analne regije. Neophodno
je biopsirati sve tumorske izraštaje posebno one koji liče na
trombozirane hemoroide jer je to jedini način da se utvrdi postojanje
malignog melanoma u ranom stadijumu kada je moguće izlečenje pacijenta.
Hirurška intervencija ostaje glavni terapijski faktor, jer su se ostali
terapijski modaliteti pokazali ograničeno efikasni. II i III stadijum
bolesti su već pokazatelji raširene bolesti, tako da su rano otkrivanje
i operacija veoma važni u terapiji malignih melanoma. Ključne reči:
maligni melanom, colorektalni karcinomi.
e-mail:
ivana.stankovic1509@gmail.com
Malnutricija – prošlost ili naša
sadašnjost (prikaz slučaja)
Slavica Anđelković
OPŠTA BOLNICA "SVETI LUKA" SMEDEREVO
UVOD:Poremećaji ishrane, odnosno uhranjenosti danas još uvek
predstavljaju svestki problem kako sa medicinske tako i sa društvene
tačke gledišta. Oni imaju direktan uticaj na morbiditet i mortalitet
odojčadi i male dece, naročito u nerazvijenim zemljama. Etiologija
poremećaja uhranjenosti ( proteinsko-energetska pothranjenost) je
kompleksna. U razvijenim zemljama sa visokim životnim standardom najčeši
uzroci su kongenitalne anomalije sa metaboličkim i enzimskim
poremećajima. U nerazvijenim zemljama glavni uzroci poremećaja
uhranjenosti su gladovanje, infekcija i nepovoljni uslovi životne
sredine. Malnutricija je najteža klinička slika poremećaja uhranjenosti.
CILJ RADA: prikaz slučaja deteta sa znacima najtežeg stepena
proteinskog-energetske pothranjenosti kao posledice gladovanja i loših
uslova sredine.
PRIKAZ SLUČAJA: U radu je prikazan slučaj deteta starog 12,5 meseci sa
znacima marazma, komplikovanog gastrointestinalnom infekcijom izazvanom
Shigella flexneri. Naš bolesnik je imao gubitak telesne mase za 40%,
tipičnu kliničku sliku sa karakterističnim izgledom bolesnika, redukciju
potkožnog masnog tkiva na trbuhu, ekstremitetima i licu, generalizovane
edeme, tipične znake na koži, sljušteni epidermis, sa krustama i plažama
intezivno crvene boje, suve i ispucale usne, na uglovima usana jako
izražen angulus infeciosus. Jezik je suv sa atrofičnim papilama. Dete je
imalo smanjenu toleranciju na hranu zbog insuficijencije enzima,
hipoplastične mišiče i povišen opšti tonus, zbog čega zauzima „borilački
stav i ima izgled starca, kao i sve karakteristične biohemijske
parametre; hipohromnu anemiju, snižene vrednosti proteina, posebno
albumina, snižene vrednosti svih elektrolita, snižene vrednosti svih
hematoloških i biohemijskih parametara izuzev ureje.
DISKUSIJA:Kod našeg bolesnika ispoljila se tipična klinička slika
najtežeg stepena proteinsko energetske pothranjenosti koja se vrlo retko
viđa na našim prostorima. Može se videti samo na prostorima Afrike i u
nerazvijenim zemljama gde je osnovni problem nedostatak hrane,
gladovanje i krajnje primitivni higijenski uslovi života. Obzirom na
vrlo oskudne anamnesne podatke (majka se nije nijednom pojavila tokom
hospitalizacije deteta), smatramo da je i ovde primarni uzrok proteinsko
kalorijske malnutricije nedostatk hrane, gladovanje, loša nega i loši
socijalni uslovi u kojima dete živi, a oslabljen imunitet zbog
hipoproteinemije, kao i loši socijalni uslovi su samo doprineli nastanku
crevne infekcije Shigelom flexneri.
ZAKLJUČAK: U vreme kada je gojaznost sve veći problem kod dece, mi smo
želeli da pokažemo da se i danas i na našim prostorima mogu videti
najteži slučajevi proteinsko-energetske pothranjenosti kao posledica
gladovanja, infekcije i primitivnih uslova sredine.
|
|
|
|
