| |
|
|
7.
REFRAKCIONA MANA KAO
UZROK GLAVOBOLJE DECE ŠKOLSKOG UZRASTA
Vinka Repac (1), Zoranka Vlatković (1), Branislava Stanimirov (2),
Ivan Antić (1)
(1) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, (2) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD
UVOD: Glavobolja dece školskog uzrasta je često uzrok konsultativnog
pregleda oftalmologa. Kao sindrom može da nastane iz različitih razloga.
Emocionalni poremećaji, trauma glave, groznica, intrakranijalni
vaskularni poremećaji, bolesti zuba, bolesti oka, paranazalnih šupljina
i intrakranijalni ekspanzivni procesi. U dečijem uzrastu simptom
glavobolje je najzastupljeniji kod nekorigovanih refrakcionih mana.
CILJ RADA: Da se ukaže na opravdanost sistematskog pregleda dece do 5.
godine života, a najkasnije pre polaska u I razred osnovne škole.
MATERIJAL I METOD RADA: U radu su korišteni protokoli i zdravstveni
kartoni ambulante za očne bolesti Doma zdravlja Žitište za period 2011.
godine. Analizom su obuhvaćena deca od 7 do 14 godina života, upućena na
konsultativni pregled oftalmologa sa simptomom glavobolje. Ukupno je
pregledano 81 dete. Oftalmološki pregled je obuhvatao: proveru vidne
oštrine pomoću Pflugerovih kuka, caver test, određivanje motiliteta,
stereo vida, kolornog vida, pregled prednjeg segmenta oka na
binokularnom mikroskopu i pregled očnog dna. Izdvojeno je 26-oro dece sa
smanjenom vidnom oštrinom, te se pristupilo objektivnom određivanju
vidne oštrine (skijaskopija).
REZULTATI: Od 26-oro dece, 14 dečaka i 12 devojčica, izdvojeno je 5
miopa, 13 hipermetropa, 5-oro dece sa astigmatizmom i 3 sa
heteroforijom. Najzastupljenija refrakciona greška je hipermetropia,
više kod devojčica nego kod dečaka, i to između 9. i 10. godine života.
Subjektivno najintenzivnije tegobe u smislu slivanja slova pri čitanju,
brzine zamaranja pri radu, učestalosti glavobolja su iskazala deca sa
astigmatizmom. Kod astigmatizmus compositum i mixtum je intenzitet
glavobolje bio daleko izraženiji nego kod astigmatizmus simplex.
Hipermetropije i miopije su korigovane do vidne oštrine 1.0, dok je kod
heteroforija vidna oštrina na dva oka manja od 0.5, a kod ostalih očiju
(4) se kretala od 0.6 do 0.7. Visina refrakcione greške dobijena pri
skijaskopiji se kretala od ± 3 Dsph do ± 7 Dsph. Visoka refrakciona
hipermetropna anomalija posebno je izražena kod heteroforia. Ovako
nekorigovana deca u uzrastu od 9 i 10 godina su imala za posledicu
značajno smanjenu vidnu oštrinu i ambliopiu (2 oka).
ZAKLJUČAK: Vid je jedna od najvažnijih komponenti u psihomotornom
razvoju deteta. Ispitivanje vidne funkcije i procenu vidne oštrine treba
pratiti od rođenja do 5. godine života kako bi se prevenirao razvoj
slabovidosti jednog ili oba oka. U najranijem uzrastu podatke o
promenama vida (da li dete prati predmete, položaj glave) daju
roditelji. Pedijatar evidentira svaku promenu i blagovremeno upućuje
dete oftalmologu. Preduslov za nesmetano prećenje nastave i učenje bez
glavobolje je dobar vid.
Ključne reči: glavobolja, smanjena vidna oštrina, sistematski pregled,
saradnja pedijatar - oftalmolog.e-mail:
buba@dzzitiste.rs
8.
NOVE
MOGUĆNOSTI U LECENJU BAKTERIJSKIH INFEKCIJA
Božo Nešić(1), Mihat Ašotić(2), Damjan Nešić(3), Staniša Lazić (4),
Dragan Miljković(4)
(1)ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVO, (2)KANTONALNA BOLNICA TRAVNIK,
(3)FARMACEUTSKI FAKULTET BEOGRAD, (4)ZDRAVSTVENI CENTAR BOR
Na našem tržištu pojavio se novi lek Zmax, granule sa produženim
oslobađanjem za oralnu suspenziju, kao doza koja se koristi jednokratno.
Lek je po sastavu azitromicin i prvi je u podklasi makrolidnih
antibiotika, koji su poznati kao azalidi, a hemijski se razlikuju od
eritromicina. U njemu je umetnut atom azota u laktonski prsten
eritromicina. Način delovanja Zmaxa je inhibicija sinteze bakterijskih
proteina vezivanjem za 50s ribozomske subjedinice, i sprečavanje
translokacije peptide, bez dejstva na sintezu polinukleotida, znaci
bakterostatsko.
CILJ RADA: Da li je jedna doza granula Zmaxa dovoljna da terapijski
suprimira infekciju gornjih i donjih vazdušnih puteva? Da bi zadovoljio
kriterijume koje smo postavili, nivo leka u krvi bi trebalo da u
narednim danima bude visok. U prospektu leka stoji da je poluživot
eliminacije 59 časova. Produženi poluživot se smatra posledicom
povećanog volumena distribucije. Slične efekte imali smo sa Benzatin
penicilinom, koji kada se dobije koncentracija u serumu bude niska ali
se održava nedeljama. Amerikanci su davali jednu dozu ekstencilina
marincima kod bakterijskih infekcija, kao potpunu terapiju.
Svojevremeno, pre petnaestak godina, bile su debate da li na takav način
može da se koristi Extencilin, u Srbiji su samo dva ZC prihvatila
preporuku SZO, jedan od njih je bio ZC Studenica u Kraljevu.
METOD: Lek smo ispitivali kod pacijenta sa faringitisom, anginom
lakunaris, bronhitisom, ukupno ih je bilo pedeset šest. Kod pacijenata
koji su se javljali na pregled radili smo laboratoriju i bris grla. To
su pacijenti koji su se javljali sa povišenom temperaturom, drhatvicom i
kašljem. Početak bolesti je uglavnom bio iznenadan sa temperaturom iznad
39ºC. Ukoliko su donji disajni putevi bili zahvaćeni, javljao se bol na
strani upale, tahipnea i kašalj. Kašalj je u početku neproduktivan da bi
kasnije postao produktivan sa gustim iskašljajem. Ukoliko je bilo
prisutan eksudat na tonzilama infekciju bismo registrovali kao
bakterijsku.
REZULTATI I ZAKLJUČAK: Posle dva dana tegobe su kod pacijenata počele da
se smiruju. Doslo je do pada temperature, leukociti su pali ispod deset
hiljada, kašalj je bio manji. Prateći simptomi: glavobolja, nauzeja,
povraćanje, bol u trbuhu, pojačana sekrecija iz nosa, kašalj,
konjuktivitis su nestali. Lek je pokazo dobru penetraciju, toksicnost
leka, kako rana tako i kasnija nije evidentirana. Lek je pogodan za
starije ljude, neurološke bolesnike, za ljude koji nemaju vremena da
vode računa o vremenu uzimanja leka.
e-mail: bozonesic@hotmail.com
9.
PROMENE U LUMBALNOM DELU KIČME
POSLE ARTROZE JEDNOG KUKA
Mihat Ašotić
KANTONALNA BOLNICA TRAVNIK
Za održavanje osnovnog položaja tela, kao i za normalan hod potreban je
anatomski i funkcionalni integritet koštano zglobnih i neuromuskularnoh
struktura koji pri tome deluju. Zglob kuka ima ključnu ulogu prilikom
normalnog hoda, a on je neophodan za održavanje monopodalnog i
bipodalnog stajanja. Stoga je shvatljivo da zbog toga gubitak funkcije
jednog kuka mora imati reperkusije prilikom hoda. Nestanak funkcije kuka
predstavlja nedostatak jedne karike u skladnom funkcionalnom lancu.
Ko onda preuzima smanjenu funkciju jednog kuka?
CILJ RADA: Da li artroza jednog kuka neposredno ugrožava zdrav kuk?
Preopterećenje sa promenama na zdravom kuku je cesto problematično.
Rezultati istraživanja su potpuno divergentni, tako da se jednostrano
rešenje ovog problema ne može prihvatiti. Kada bi promene na jednom kuku
dovodilo do preopterecenja drugog, to bi dovelo do artroze drugog kuka,
a to se ne slaže sa podacima iz literature. U poslednje vreme vreme se
navodi da kompenzatornu ulogu preuzima slabinski deo kičme. Slabinski
deo kičme svakako ima veliki udeo u prenosenju težine tela na udove. Ona
je preko karlice povezana sa kukovima. Različita misljenja o
opterećenosti zdravog kuka posle promena na jednom kuku, oslanjajući se
i na sopstveno iskustvo u radu sa pacijentima sve više nas navodi na
ideju da slabinski deo kičme pruzima kompenzatornu ulogu. Da zdravi kuk
preuzima potpunu funkciju bolesnog kuka, došlo bi do preopterecenja
zdravog i sigurno do artroze istog.
METOD: Pacijenti koji su dolazili sa oštećenim kukom u ambulantu
ortopedije pregledani su pažljivo, rađena je radiografija oba kuka i
slabinskog dela kičme. Kod preko pedeset pacijenata uglavnom smo
nalazili promene na slabinskom delu kičme, u obliku liste ze L5, promene
na zdravom kuku su bile zanemarljive. Promene na zdravom kuku su bile u
obliku subhondralne skleroze, a to nismo smatrali značajnim.
REZULTATI RADA I ZAKLJUČAK: Odgovor na naše pitanje je u radu sa
pacijentima, kod većine pacijenata zdrav kuk je nepromenjen, mada su u
dužem periodu hodali sa oštećenim kukom. Bolesnici nisu imali nikakvih
subjektivnih tegoba u njemu i mogli su ga bezbedno opterećivati.
Klinički je utvrđena bezbolna pokretljivost, a radiološki na njemu nije
bilo patoloških promena.
Ali je naš stav da je velika uloga na fizijatrima, bilo da se radi o
objektivnom ili prividnom skraćenju neophodna je promena u držanju, koja
će se odraziti na najranjivijoj stabilizacionoj tački lokomotornog
aparata, u ovom slučaju u slabinskom delu kičme. Zadatak fizijatra je da
smanji tegobe bolesnog kuka, da savlada kontrakture, postigne punu
elastičnost mišica, koriguje kompenzatorne obrasce pokreta, ako je do
njih došlo.
10.
PSIHIJATRIJSKE SMETNJE ŽRTAVA
NASILJA U OPŠTINI KNJAŽEVAC 2010/11.
Lela Mihajlović-Jovanović (1), Zorana Beatović (2)
(1)ODSEK ZA PSIHIJATRIJU OPŠTE BOLNICE KNJAŽEVAC, (2) CENTAR ZA
SOCIJALNI RAD KNJAŽEVAC
UVOD: Nasilje u porodici predstavlja fizičko, psihičko, ekonomsko i
socijalno zlostavljanje i zanemarivanje člana porodice. U Opštini
Knjaževac (32.584 stanovnika) u periodu od 1. Juna 2010. Do 31. Jula
2011. Uz saradnju Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u cilju
zaštite žrtava nasilja kroz projekat "Ruka ruci" formiran je mobilni tim
(neuropsihijatar, socijalni radnik i predstavnik policijske stanice) i
baza podataka žrtava nasilja.
CILJ RADA: analiza vrste nasilja, polna i socijalna struktura žrtve i
psihičke smetnje žrtava.
METOD RADA I MATERIJAL: Analizirana je baza podataka kroz protokol o
intersektorskoj saradnji navedenih članova tima, a psihičke smetnje
praćene na prvom pregledu skalom za procenu depresivnosti PHQ9 i
Hamiltonovom skalom za anksioznost HAMA, kao i PANSS skalom za
psihotične smetnje.
REZULTATI: Za period od godinu dana mobilni tim je pružao 24-časovnu
zaštitu – otvoren telefon, ukupno je bilo 19 žrtava nasilja,
distribucija nasilja po polu 73,68 % žena, muškaraca 26,32 %.
Distribucija po vrstama nasilja: psihičko nasilje 44,18 %, fizičko
37,2%, ekonomsko 6,97 % i seksualno 6,97 %. Po starosnoj strukturi
najviše žrtava nasilja je u starosnoj dobi od 20 – 29 godina 36,84 % i
od 30 do 39 godina 21,05 %, zabrinjava podatak da je u starosnoj dobi od
70 godina i više bilo 15,78 %. Po nacionalnosti srpska 78,94 % i romska
10,52 %. Što se tiče socijalne strukture 85 % žrtava je bilo bez posla i
zavisilo od supružnika. U pogledu odnosa nasilnik – žrtva, supružnik je
žrtva u 52,17 %, dete 8,69 %, indirektno deca su žrtve u 43,58 %
slučajeva. Alkoholizam kao uzrok nasilja zabeležen je u 43,8% slučajeva
kod nasilnika muškog pola od kojih su 21,85% slučajeva upućeni na
lečenje. U pogledu psihičkih smetnji sve žrtve su pokazale akutnu
reakciju na stres od kojih je jedna pokazala i akutnu psihotičnu
reakciju. HAMA i PHQ9 je pokazala da umereno tešku depresivnu sliku
imalo 48,52 %, tešku depresivnu sliku 32,83%, a anksioznost je pokazalo
84,98 %. Uključena je medikamentozna terapija antidepresiva i
anksiolitika i u jednom slučaju antipsihotik, kao i suportivni
psihoterapijski tretman. Centar za Socijalni rad je 4 žrtve zbrinuo u
Sigurnu kuću, a u delu saradnje Policijske stanice i Javnog tužilaštva
izrečene su 2 kazne zatvora, 11 krivičnih prijava za nasilje i od toga 4
za teške telesne povrede.
ZAKLJUČAK: Najčešće psihijatrijske smetnje žrtava nasilja su
depresivnost, anksioznost i uznemirenje, te zahtevaju medikamentozni kao
i suportivni psihijatrijski tretman. Vrlo je važna, pored medicinske
pomoći i socijalna i pravna zaštita kao i edukacija žrtava o njihovim
pravima.
Ključne reči: Nasilje, žrtva, depresivnost, anksioznost, medikamentozni,
suportivni, psihijatrijski tretman.
e-mail: dr.lela.mj@gmail.com
11.
REPARATURA PROTEZE – HITNOST U
STOMATOLOŠKOJ PROTETICI
Vesna Petković
PRIVATNA STOMATOLOSKA ORDINACIJA ,"PROTETIKDENT" , ZAJEČAR
UVOD: Krezub i bezub pacijent je hendikepirana ličnost. On ne može da
žvaće, loše se hrani, pati od digestignog poremećaja, loše govori,
njegov izgled je naružen a odnos sa okolinom potpuno izmenjen. Izradom
stomatoloških protetskih nadoknada rehabilitujemo takvog pacijenta. Ako
se takvom pacijentu ošteti protetska nadoknada u funkciji ili na drugi
način on je u šoku. Obraća se stomatologu sa molbom za hitnu
intervenciju. Reparaturom uspostavljamo narušeni integritet mobilne
protetske nadoknade.
CILJ je bio da se analizira učestalost potrebe za repraturom proteza.
METODOLOGIJA: Analizom broja reparatura iz protokola pacijenata jednog
stomatologa iz private stomatološke ordinacije za period od 5 godina
dobili smo učestalost potrebe za reparaturom. Analiziran je ukupan broj
urađenih proteza (totalnih i parcijalnih akrilatnih) po godinama kao i
ukupan broj urađenih reparatura proteza starih do 2 godine, 4 godine i
starije.
REZULTATI: Od ukupnog broja urađenih reparatura po godinama za period od
5 godina ≈ 0.5% je bilo na protezama starim do 2 godine ≈ 30% do 4
godine i ≈65% preko 4 godine.
ZAKLJUČAK: Najlakše se rade reparature kod proteza koje su ispale iz
ruku pacijenata. Ostale reparature se moraju dobro analizirati i
otkloniti uzroci koji su doveli do loma (nestabilna proteza,
rezilijentna sluzokoža, brža resorcija alveolarnog grebena na pojedinim
mestima, loša higijena…). Proteze starije od 10 godina više puta
reparirane ne treba reparirati već izraditi nove.
Ključne reči: reparatura akrillatne proteze, hitna intervencija,
učetalost preloma proteze
12.
MESTO HIPERBARIČNE
OKSIGENACIJE U TERAPIJI ULCUS CRURIS-A
Danica Vujnović, Rade Kostić
SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU GAMZIGRAD, GAMZIGRADSKA BANJA
UVOD: Rane na potkolenici nastale kao posledica hronične venske
insuficijencije čine 90% svih hroničnih rana donjih ekstremiteta, a 14%
pacijenata koji pate od hronične venske insuficijencije dobija ulcus
cruris. Osnovu ulcus cruris-a kao i svake hronične rane čine hipoksija
tkiva, zbog oštećenja lokalne cirkulacije udružene sa infekcijom.
CILJ: Rad želi da pokaže ulogu hiperbarične oksigenacije u terapeutskom
lancu pri lečenju ulcus cruris-a.
MATERIJAL I METODI RADA: U specijalnoj bolnici za rehabilitaciju
GAMZIGRAD od 2005. do 2012. lečeno je 25 pacijenata sa ulcus cruris-om
koji su tretirani i sa HBOT. Pacijenti su bili starosne grupe od 40 do
60 godina, 70% su bile žene, a veličina rana na potkolenicama se kretala
u promeru od 2 do 3 cm pa do rana koje su zauzimale i više od 2/3
potkolenice. HBOT protokol je provođen u jednomstnoj komori sa 100%
koseonikom na 202,6 kPa u trajanju od 60 minuta, ukupno 10 seansi.
REZULTATI: Rezultati su dobijeni praćenjem sledećih parametara:
subjektivno – bol; objektivno – promena veličine i kvaliteta rane i
okolnog tkiva i nalaza brisa rane.
Nađeno je da je nakon terapije bol znatno manji, da su rane bile
prekrivene svežim granulacijama, a da su antibiogrami pokazivali gubitak
rezistencije aerobnih bakterija na antibiotike.
ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da je u
multidisciplinarno lečenje ulcus cruris-a koji predstavlja veliki
socijalni problem, neophodno dodati i HBOT.
Ključne reči: ulcus cruris, hipoksija, infekcija, hiperbarična
oksigenacija (HBOT).
e-mail:
danica_vujnovic@yahoo.com
13.
UČESTALOST KARCINOMA PROSTATE
U VALJEVSKOJ OPŠTINI, OKRUG KOLUBARA, U PERIODU JANUAR 2002 – DECEMBAR
2011
Nadežda Đurić, R. Mitrović, B. Jeremić, M. Matović, Z. Đurić, N.
Pakević
ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO
UVOD: U muškoj polulaciji,u Evropi, karcinom prostate je prvi po
učestalosti(21%)a treći kao uzrok smrti,(9,2%)iza karcinoma
pluća,(26,6%) i kolorektalnog karcinoma,(11,3% )
CILJ: Cilj rada je da prikaže učestalost karcinoma prostate u opštini
Valjevo za desetogodišnji period
Materijal i metode: nakon RT,određivanja vrednosti PSA i F/T PSA ,
učinjene biopsije, za deset godina dijagnostikovano je 338 karcinoma
prostate.Do juna 2006 rađene su transperinealne,a od juna 2006. rade se
TRUS biopsije prostate.
REZULTATI: Od ukupno dijagnostikovanih 338 karcinoma prostate u 2002
bilo ih je 19,u 2003.dijagnostikovano je25,predominantno u 8.deceniji;15
karcinoma otkriveno je2004.U 2005.god.bilo je23 karcinoma prostate,a u
2006. 49 karcinoma i to od juna do decembra 30.U 2007. bilo je 43
karcinoma prostate ,a u 2008 dijagnostikovano ih je 34 .2009.bila je
godina sa najviše otkrivenih karcinoma (54 ).U 2010 dijagnostikovano je
30 karcinoma..43 karcinoma prostate dijgnostikovano je u 2011.
ZAKLJUČAK: U analiziranom periodu evidentan je porast karcinoma prostate
što se uklapa u trend porasta ovog malignog oboljenja u Evropi i svetu
.Značajno povećanje od juna 2006.pa do decembra 2011. poklapa se sa
uvođenjem TRUS biopsije prostate kao preciznije dijagnostičke metode u
odnosu na transperinealnu biopsiju koja je rađena do juna 2006.
Ključne reči: karcinom prostate, uečestalost,TRUS biopsija prostatae
e-mail:nadezda.djuric70@gmail.com
14.
AKUTNI OTITIS MEDIA U PEDIJATRIJSKOJ
PRAKSI
J. Drmončić Putica, N. Z. Živković
MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA, KOSOVSKA MITROVICA DEČJA KLINIKA
UVOD. Akutni otitis media (AOM) kod dece najmlađeg uzrasta predstavlja
čest pedijatrijski problem na primarnom, ali i višim nivoima zdravstvene
zaštite dece. To je istovremeno virusna ili bakterijska infekcija zbog
koje su u dečjem uzrastu najčešće ordinirani antimikrobni lekovi.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze AOM obuhvataju iznenadni i brzi
razvoj simptoma bolesti, efuziju i/ili simptome i znakove inflamacije
srednjeg uha.
CILJ RADA je analiza pacijenata hospitalizovanih u našoj ustanovi zbog
suspektne ili pouzdane dijagnoze AOM.
METOD. Retrospektivna analiza je obuhvatila 50 bolesnika uzrasta od 1 do
36 meseci lečenih u periodu od januara 2007. do kraja decembra 2010.
godine. Otoskopski pregled upućivao je da je jedina ili jedna od
dijagnoza bila unilateralni ili bilateraalni AOM.
REZULTATI. Analiza distribucije po polu pokazuje da je 29 dece (58%)
bilo ženskog pola, 21 (42%) muškog pola. Najčešće zastupljenoj dobnoj
grupi, a to je uzrast ispod 6 meseci pripadalo je najviše bolesnika 18
(36%). Izolovani AOM registrovan je kod 10 dece (20%).
Kliničke karakteristike su pokazale značajno prisustvo nespecifičnih
simptoma i znakova koje prate ovu bolest, kao na primer: da je visoka
temperatura kao dominantan simptom bila zastupljena kod 40 (80%)
bolesnika, uz febrilne konvulzije kod 3(6%), 17 (34%) је imalo rinoreju,
22(44%) kašalj, 14 (28%) je odbijalo hranu (podoj). Dijarealni sindrom
je evidentiran kod 16 (32%), povraćanje 12 (24%) . Teže oblike
dehidracije imalo je 9 (18%) dece. АОМ se razvio u sklopu bolesti
gornjih disajnih puteva kod 13 (26%), dok u sklopu bolesti donjih
disajnih organa kod 14 (28%) dece. 7 (14%) dece bilo je hipotrofično ,
10 (20%) anemično. Rukovodeći se preporukama Američke Pedijatrijske
Akademije za lečenje AOM kod dece najmlađeg uzrasta primenjena je
cefalosporinska antibiotska terapija kod 32 (64%); kod 7 (14%)
azitromicinom; kod 9 (18%) drugim antibioticima (penicilinom,
polusintetskim penicilinom sa klavulonskom kiselinom). Tok i ishod kod
svih bolesnika bio je povoljan i bez komplikacija.
ZAKLJUČAK. Anamneza, klinički i otoskopski pregled, laboratorijska
obrada, tok bolesti, presudni su za postavljanje dijagnoze. U kliničkoj
slici bolesnika najmlađeg uzrasta sa dijagnozom AOM vrlo često
dominiraju nespecifični i nekarakteristični simptomi, zbog čega
postavljanje dijagnoze AOM nije jednostavno. Redukcija riziko faktora,
adekvatan tretman, značajni suza prevenciju komplikacija AOM.
Ključne reči: akutni otitis media, deca.
e-mail: jorputica@yahoo.co.uk
15.
EFEKTI PSIHIJATRIJSKIH
SIMPTOMA KOD ZAVISNIKA OD DROGA POSLE PRIMENE KBT
Marijana Janković (1), D. Janković (2), Z. Okiljević (1)
(1)ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA ŽELEZNICE SRBIJE, (2)SPECIJALNA
BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, BEOGRAD
UVOD: Zavisnost je pojava kompulzivnog korišćenja neke supstance koja
dovodi do zanemarivanja ostalih aktivnosti. Koncept zavisnosti ima dva
aspekta: bihejvioralni i fiziološki. Bihejvioralni aspekt podrazumeva
aktivnosti koje su motivisane žudnjom za drogom i obrasce patološke
upotrebe. Fiziološki aspekt se odnosi na efekte brojnih intoksikacija i
podrazumeva pojave kao što su tolerancija i apstinencijalni sindrom.
Kognitivno- bihejvioralni tretmani predstavljaju najčešće primenjivane
nefarmakološke tretmane zavisnosti.
CILJ: utvrditi da li kognitivno- bihejvioralna psihoterapija primenjena
u radu na ispitivanom uzorku, daje pozitivne efekte u vidu redukovanja
intenziteta i broja psihopatoloških simptoma.
MATERIJAL I METODI RADA: Kao instrument, u istraživanju je korišćena
"SCL- 90-R" ( multidimenzionalni inventar simptoma zasnovan na
samoproceni). Inventar nudi mogućnost za istraživanje 9 primarnih
simptomatskih dimenzija: anksioznost, somatizacija, opsesivnost-
kompulzivnost, hostilnost, fobična anksioznost, interpersonalna
senzitivnost, paranoidnost, psihotičnost, depresivnost).
Uzorak čini 30 punoletnih pacijenata sa dijagnozom zavisnosti od droga,
koji se nalaze u Dnevnoj bolnici Specijalne bolnice za bolesti
zavisnosti, u fazi produženog lečenja.
Rezultati: Od 9 pratećih simptoma, u 3 slučaja se pokazalo da klijenti
imaju viši nivo simptoma, odnosno da "odskaču" u odnosu na opštu
populaciju. U pitanju su simptomi anksioznosti, opsesivnost-
kompulzivnost i interpersonalna senzitivnost. Dobijene razlike i
povišene simptomatologije na datim skalama možemo dovesti u vezu sa
aktuelnom situacijom u kojoj se nalaze klijenti, samom prirodom problema
zavisnosti i njegovim tretmanom. Povećanje na dimenziji interpersonalne
senzitivnosti možemo dovesti u vezu sa situacionom uslovljenošću i
problemom tolerancije na frustraciju. Povećanje na dimenziji Anksioznost
se može objasniti biološkim faktorima i situacionim faktorima (strah od
neuspeha i tzv. "zaštitničko ponašanje"). Što se tiče "odskakanja" na
dimenziji Opsesivnost- kompulzivnost, ona je objašnjiva lošom kontrolom
nad impulsima i ritualizovanim ponašanjem (najčešće se supstance uzimaju
u grupi, sami pripremaju supstance, itd.). Kako bi smo utvrdili da li
utvrđena statistički značajna razlika nedvosmisleno govori u prilog
delovanja tretmana na nivou dobijene promene na nivou simptoma,
proverili smo i snagu efekta (Cohen’s d). Sve promene beleže vrednosti u
rasponu 1,30- 2,58, što govori u prilog tome da su efekti tretmana na
simptomatskom nivou izuzetno snažni.
ZAKLJUČAK: Primenjena kognitivno- bihejvioralna psihoterapija u radu sa
zavisnicima daje pozitivne efekte u vidu redukovanja intenziteta i broja
psihopatoloških simptoma i manifestacija.
Ključne reči:zavisnost, KBT, primarne simptomatske dimenzije, opšta
uznemirenost
e-mail:jelisavetajankovic@yahoo.com
16.
SEROLOŠKA ISPITIVANJA TOKSOPLAZMOZE
I TERATOGENIH VIRUSA U ŽENA GENERATIVNE DOBI
Ivana Hrnjaković Cvjetković (1), V. Milošević (1), V. Jerant Patić
(1), J.Radovanov (1), G.Kovačević (1), D. Cvjetković (2), S. Stefan –
Mikić (2), A.Patić (1), I.Elez (1), V.Filko (1)
(1) MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE,
(2)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE, KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI
UVOD: Protozoa Toxoplasma gondii (Tg) je dobro adaptirana na čoveka i
postnatalne infekcije su asimptomatske ili blagog kliničkog toka.
Infekcija trudnice može imati za posledicu kongenitalnu infekciju ploda
koja može uzrokovati teška oštećenja. Virus rubele (RV) ugrožava plod u
akutnoj infekcijji trudnice do 5. meseca trudnoće. U prva dva meseca
trudnoće opasnost od spontanog pobačaja i multiplih oštećenja ploda u
kongenitalnoj rubeli je 40-60%. Infekcija trudnice citomegalovirusom
(CMV) može dovesti do intrauterine infekcije ploda koja može biti
manifestna ili mnogo češće asimptomatska. Herpes simpleks virus (HSV)
takođe može inficirati plod i to najčešće pri vaginalnom porođaju.
Serološka ispitivanja na ove teratogene uzročnike obezbeđuju
sagledavanje imunog statusa žena generativne dobi kao i otkrivanju žena
koje su u riziku za infekciju ploda.
CILJ: Cilj ove studije je bio da se utvrdi seroprevalenca i učestalost
relativno nedavnih infekcija protozoom Tg i virusima RV, CMV i HSV u
žena sa teritorije Južnobačkog okruga u periodu 2007-2011.
MATERIJAL I METODI RADA:U navedenom petogodišnjem periodu prikupljeni su
uzorci seruma od 609 žena, uzrasta od 19 do 55 godina, iz Južnobačkog
okruga. Komercijalni ELISA testovi za IgM i IgG antitela su primenjivani
za dijagnostiku infekcija Tg, RV, CMV i HSV .Testiranje, izračunavanje i
interpretacija rezultata za Tg, RV i HSV su izvedeni automatski na
Euroimmun Analyzer I-2P aparatu. ELISA IgM i IgG test za CMV specifična
antitela su izvedeni ručno po uputstvu proizvođača.
REZULTATI: Od 609 žena generativne dobi testiranih na Tg u 146 (23,97%)
dokazana su samo IgG antitela što je ukazivalo na raniju infekciju dok
su u 7 žena(1,15%) dokazana i IgM i IgG antitela što je ukazivalo na
relativno nedavnu infekciju. U 456 (74,88%) nisu dokazana antitela na Tg
te su ove žene bile u riziku infekcije u eventualnoj trudnoći. Imunitet
na infekciju RV utvrđen je u 564 žene (92,61%) koje su imale IgG
pozitivna uz IgM negativna antitela na RV. Akutna infekcija RV-om nije
dokazana ni u jednom slučaju u posmatranom petogodišnjem periodu dok 45
(7,39%) žena nije imalo ni jednu klasu antitela na RV te su imale rizik
od infekcije u eventualnoj trudnoći. Ranija infekcija CMV dokazana je u
534 (87,68%) ispitanih žena. U tri ispitane žene (0,49%) dokazana su IgM
i IgG antitela što je ukazivalo na relativno nedavnu infekciju. Bez
antitela na CMV bile su 72 žene (11,82%). Serološki makeri na nedavnu
HSV infekciju su dokazani u 14 žena (2,30%). Rizik od primoinfekcije u
trudnoći imalo je 108(17,73%) u kojih nisu dokazana ni IgM ni IgG
antitela na HSV. Samo IgG antitela kao pokazatelji ranije infekcije
dokazana su u 487(79,97%) žena.
ZAKLJUČAK: Rezultati ove studije ukazuju na visok procenat žena
seronegativnih na protozou Toxoplasma gondii koje u trudnoći imaju rizik
akutne infekcije koja može ugroziti plod. U ispitivanom uzorku utvrđen
je velik procenat IgG seropozitivnih žena na teratogene viruse – rubela
virus (92,61%), citomegalovirus (87,68%) i herpes simplex virus (79,97%)
čime su ove žene zaštićene od prenosa virusa na plod.
Rad je realizovan po projektu TR 31084 koji se finansira od strane
Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.
Ključne reči: Žene generativne dobi, Toxoplasma gondii, Rubela virus,
Citomagalovirus, Herpes simplex virus
e-mail:
ivana.hrnjakovic@izjzv.org.rs
17.
FAKTORI RIZIKA ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
OSTEOPOROZE
Jelena Zvekić-Svorcan (1), B Stanimirov (2), K. Filipović (1)
(1)SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE BOLESTI NOVI SAD, (2)DOM ZDRAVLJA
NOVI SAD
UVOD: Osteoporoza je metaboličko oboljenje kostiju, a karakteriše se
poremećenom čvrstinom kosti usled čega raste predispozicija za nastanak
fraktura.Smanjena koštana gustina je siguran nalaz za postavljanje
dijagnoze osteoporoze, ali su važni i drugi klinički faktori rizika.
CILJ: Utvrditi faktore rizika koji su odgovorni za nastanak osteoporoze
i posledično tome za nastanak osteoporotičnih preloma.
MATERIJAL I METODI RADA : Prospektivna klinička studija je obuhvatila
1300 pacijenata koji su upućeni na osteodenzitometrijski pregled u
Specijalnu bolnicu za reumatske bolesti u Novom Sadu. Svim pacijentima
je rađen osteodenzitometrijski pregled na lumbalnoj kičmi i kuku i svi
pacijenti su bili ispitivani o faktorima rizika koji mogu biti odgovorni
za nastanak osteoporoze i/ili osteoporotičnih fraktura.Rezultati su bili
interpretirani prema važećoj definiciji osteoporoze. Iz ispitivanja su
bile isključene pacijentkinje koje su u premenopauzi i muškarci mađi od
50 godina. Analiza dobijenih parametara urađena je pomoću „ Bonlink“
programa.
REZULTATI: Uzorak je obuhvatio 1300 pacijenata, od čega su većinu činile
žene 96% ( 1245/1300) i svega 4% (55/1300)muškarci.Najveći broj
pacijenata je bio starosne dobi od 60 do 71 god. Najčešći faktor rizika
koji je odgovoran za nastanak osteoporoze je rana menopauza 28%, potom
prethodni prelomi 24,6%, pušenje 14,6%, prelomi u porodici 14,2%,
lečenje glukokortikoidima 9,46%, autoimune bolesti 7,69%, reumatoidni
artritis 5,69%, nizak BMI 3,46% i konzumiranje alkohola 0,8%.Najveći
broj pacijenata je imalo T skor na nivou osteopenije, njih 67%, T skor
na nivou osteoporoze 16%, a normalan nalaz mineralne koštane gustine 17%
ispitanika. Prelom je imalo 33% ispitanika, a 67% je bilo bez preloma.
Vertebralne frakture su bile zastupljene u 38% slučajeva, a
nevertebralne u 62%. Najzastupljenije frakture su bile kod pacijenata
čiji je T skor na nivou osteopenije 65% ( vertebralnih 39% i
nevertebralnih 61%), na nivou osteoporoze 24% fraktura (vertebralnih 43%
i nevertebralnih 57%), a 11% (21% vertebralnih i 79% nevertebralnih)
preloma su imali pacijenti sa normalnom mineralnom koštanom gustinom.
ZAKLJUČAK: Pored nalaza smanjene koštane gustine neophodno je
pronalaženje drugih faktora rizika koji su odgovorni za nastanak
osteoporoze i/ili osteoporotičnih preloma, kako bi se postavila rana
dijagnoza osteoporoze i pravovremenom terapijom prevenirali
osteoporotični prelomi.
Ključnereči: osteoporoza, osteoporotični prelomi, faktori rizika
e-mail:
zvekic.svorcan@gmail.com
18.
ULTRAZVUČNI NALAZ
KAROTIDNIH ARTERIJA KOD BOLESNOKA SA CEREBROVASKULARNIM INSULTOM
Dragica Rondović , Rade Kostić, Žaklina Damnjanović
SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU GAMZIGRAD, GAMZIGRADSKA BANJA
UVOD: Cerebrovaskularni insult je abnormalno stanje mozga nastalo
razvojem ishemije određene regije mozga izazvano okluzijom krvnog suda
trombom ili embolusom ili cerebrovaskularnom hemoragijom.
CILJ: Ultrazvučno sagledavanje učešća organskih i hemodinamskih promena
karotidnih arterija u nastanku cerebrovaskularnog insulta.
MATERIJAL I METODI RADA: U specijalnoj bolnici za rehabilitaciju
GAMZIGRAD Gamzigradska banja ultrazvučni skrining karotidnih arterija je
urađen kod 37 pacijenata izabranih slobodnim izborom sa Dg. Infarctus
cerebri, koji su upućeni na medicinsku rehabilitaciju. Svi pacijenti su
imali bar jedan faktor rizika za nastanak organskih promena karotidnih
arterija, a više od 50 % najmanje dva faktora rizika. Ispitivanje je
vršeno Color Doppler duplex scan metodom, sondom 7,5 MHz
REZULTATI: Od ukupno 37 pacijenata ehosonografski obrađenih, kod 17
(45,9%) pacijenata je nađena stenoza od 30-50%, ACI sin. kod dva
pacijenta, ACI dex. kod 7, AACI kod 8 pacijenata.
Kod 5 (16,2%) pacijenata, nađena je stenoza do 60-80%, ACI sin. kod
jednog, ACI dex. kod dva pacijenta, AACI kod dva pacijenta. Kod 7
pacijenata nađene su okluzije: ACI sin. kod 4 pacijenta, ACI dex. kod 3
pacijenta. Kod 1 pacijenta nisu viđene veće organske promene. Jedan
pacijent je imao kinking krivinu ACI sin. sa hemodinamskim remećenjem
protoka.
ZAKLJUČAK: Organske promene karotidnih arterija, posebno signifikantne
stenoze sa pratećim hemodinamskim poremećajima odgovorne su za nastanak
ishemijskih promena mozga. Ehosonografski skrining karotidnih arterija
treba da bude usmeren u rano otkrivanje karotidne bolesti u cilju
lečenja, otklanjanja faktora rizika i sprečavanju nastajanja
cerebrovaskularne bolesti. Ehosonografskim otkrivanjem simptomatskih a
posebno asimptomatskih signifikantnih stenoza karotidnih arterija, pruža
se mogućnost da se endarterktomijom karotidne arterije spreči nastajanje
cerebrovaskularne ishemije.
Ključnereči: ultrazvučna dijagnostika, karotidne arterije,
cerebrovaskularni insult.
e-mail:
dragica.rondovic@gmail.com
19.
MOGUĆNOSTI
RAZLIČITIH DIJAGNOSKIČKIH METODA KOD TRAUME BUBREGA ZATVORENOG TIPA
Marija Ilić (1) , Vesna Šavija-Đorđević (1), Jasmina Strajnić (1),
Zvonimir Adamović (2) ,
Borislav Miletić (1)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR (1)SLUŽBA RADIOLOŠKE DIJAGNOSTIKE, (2) SLUŽBA
UROLOGIJE
UVOD: Snimanje bubrega posle akutne traume, zatvorenog tipa, može se
obaviti korišćenjem jednogodne količine dostupnih dijagnostičkih
modaliteta, kao što su UZ, intravenska pijelografija, kompjuterizovana
tomografija, itd. UZ procena je često prvi izbor, zbog brzine,
neinvazivnosti i lake dostupnosti za hitnu procenu stanja. Iako je UZ
visokosenzitivan za otkrivanje slobodne tečnosti, često je nespecifičan
u otkrivanju njenog uzroka. Indikacije za hitnu dijagnostiku stanja
bubrega kod zatvorenih trauma predstavljaju masivna hematurija, stanje
šoka ili udružene povrede drugih organa.
CILJ: Prikaz mogućnosti različitih dijagnostičkih metoda, kod trauma
bubrega zatvorenog tipa.
MATERIJAL I METODI: 43-godišnji muškarac, primljen je na odeljenje
hirurgije, posle saobraćajnog udesa, zbog povrede torakolumbalnog
predela levo. Neposredno po prijemu urađen je UZ gornjeg abdomena, na
kome je utvrđeno prisustvo veće količine slobodne tečnosti, kao i
heterogena struktura slezine koja je ukazivala na rupturu. Nalaz na
grafiji pluća i grafijama koštanih struktura levog hemitoraksa bio je
uredan. Pacijent se kao hitan slučaj uvodi u salu i vrši se
splenektomija. Postoperativno pacijent je hemodinamski stabilan,
subfebrilan, sa bolovima u levom lumbalnom predelu. 6-togdana od
povrede, na levom subfreničnom drenu i drenu u Duglasu, uočava se veća
količina seroznog eksudata suspektna na urin. Pacijent se u konsultaciji
sa urologom šalje na odeljenje dijagnostičke radiologije gde se na UZ
uočava naglašen PK sistem levog bubrega, kao i anehogena, cisična zona u
donjem polu levog bubrega promera 1,5 cm. Dežurni radiolog zakazuje
kontrolu za naredni dan. Na prvom kontrolnom UZ pregledu sledećeg dana,
opisana promena na donjem polu levog bubrega, je heterogene strukture,
dijametra 2,7 cm. Radiolog postavlja dijagnozu intraparenhimskog
hematoma. Istog dana se izvodi procedura intravenske pijelografije, koja
ukazuje na unutrašnji razor bubrega sa zahvatanjem pijelokaliksnog
sistema - uočava se ekstravazacija kontrasta iz kaliksa za gornji pol.
Sve ovo se potvrđuje na MSCT-u bubrega. Pacijent je, od strane urologa,
konzervativno tretiran, plasirana je ureteralna sonda, posle čega dolazi
do smanjenja sekrecije na drenovima, kao i do prestanka bolova u levom
lumbalnom predelu. UZ je praćeno stanje levog bubrega i 23-ćeg dana od
povrede, utvrđena je gotovo potpuna regresija intraparenhimskog
hematoma. Pacijent je 27-mog dana, u dobrom opštem stanju otpušten kući.
ZAKLJUČAK: U preliminarnoj proceni stanja posle zatvorene traume
bubrega, UZ omogućava brzu procenu stanja gornjeg abdomena. Smatra se da
je u odsustvu masivne hematurije ili hipovolemije UZ dovoljan i nije
potrebno sprovoditi druge dijagnostičke procedure. U suprotnom potrebno
je uraditi CT gornjeg abdomena,čija je prednost brza vizuelizacija
stanja svih struktura gornjeg abdomena kao i struktura retroperitoneuma,
koje UZ-om mogu biti neprepoznate. Sa druge strane nedostatak CT-a je
visoka doza zračenja kojoj je pacijent izložen, te po postavljanju
dijagnoze, UZ pregledi trebaju biti, ukoliko je to moguće, modalitet
izbora za praćenje stanja organa.
Ključne reči: dijagnostički modaliteti, trauma, bubrezi.
e-mail:
drmarijailic@hotmail.com
20.
ULOGA I ZNAČAJ MSCT U DIJAGNOSTICI I
EVALUACIJI INTRAKRANIJALNIH HEMORAGIJA
Borislav Miletić, Jasmina Stajnić, Marija Ilić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR (1)SLUŽBA RADIOLOŠKE DIJAGNOSTIKE
UVOD: Intrakranijalna hemoragija predstavlja prisutvo ekstravazirane
krvi unutar lobanjskih jama. Po lokalizaciji se deli na intraaksijalnu
(intraparenhimatozna hemoragija) i ekstraaksijalnu (epiduralna,
subduralna i subarahnoidalna hemoragija), a po mehanizmu nastanka na
traumatsku i atraumatsku. Traumatska intrakranijalna hemoragija je
najčešće posledica tupe traume glave u okviru saobraćajnog traumatizma,
dok atraumatske hemoragije uglavnom nastaju na terenu ruptuirane
aneurizme nekog od krvnih sudova mozga.
MSCT zbog svoje relativne dostupnosti, brzine pregleda ali i visoke
senzitivnosti i sprecifičnosti u detekciji krvarenja CNS-a, predstavlja
inicijalni pregled kao i "zlatni standard" u dijagnostici pacijenata sa
intrakranijalnom hemoragijom. Zbog činjenice da se povrede u saobraćaju
i cerebrovaskulatne bolesti nalaze u vrhu uzroka smrtnosti u modernom
svetu, brza dijagnostika postojanja i lokalizacije intrakranijalne
hemoragije često je od kritičnog značaja za zbrinjavanje i tok bolesti
kod ovih pacijenata.
CILJ: Ustanoviti učestalost i strukturu pacijenata sa intrakranijalnom
hemoragijom u zaječarskoj opštini, kao i ukazati na ulogu MSCT
dijagnostike kod ovih pacijenata.
MATERIJAL I METODI RADA: Urađena je retrospektivna studija na materijalu
radiološke službe Zdravstvenog centra u Zaječaru. Uzorak su činili
pacijenti sa intrakranijalnom hemoragijom, dijagnostifikovani MSCT-om.
Uzorak je analiziran na osnovu pola, godina, vrste i lokalizacije
intrakranijalne hemoragije.
MSCT je kod ovih pacijenata, pored kliničkog pregleda, predstavljao
inicijalnu dijagnostičku metodu.
REZULTATI: U periodu novembar 2010.- mart 2012 godine, na MSCT-u je
postavljena dijagnoza intrakranijalne hemoragije kod 114 pacijenata.
Muškaraca je bilo 68, a žena 46 (p<0,05). Prosečna starost pacijenata
bila je 66,41±12,29 godina, bez statistički značajne razlike među
polovima.
Od svih pacijenata, njih 76 (67%) imalo je intraparenhimatoznu, 23 (20%)
subduralnu, 11 (10%) subarahnoidalnu, a 4 (3%) epiduralnu hemoragiju.
Lokalizacija krvarenja bila je sledeća: frontalni režanj 21%,
parijetalni 28%, temporalni 26%, okciptalni 13%, talamus 7%, bazalne
ganglije 0,7% i cerebelum 2%.
Intraventrikularnu hemoragiju, tj.prodor krvi u komorski sistem imalo je
4% pacijenata sa intrakranijalnom hemoragijom.
ZAKLJUČAK: U ovom uzorku,intrakranijalna hemoragija je najčešće
dijagnostifikovana kod muškaraca, prosečne starosti oko 66 godina.
Intraparehnimatozna hemoragija je bila najčešći nalaz na MSCT-u, dok je
njena lokalizacija najšečće bila u frontalnom, parijetalnom ili u
temporalnom režnju.
Kod pacijenata u saobraćajnom traumatizmu, sa tupom povredom glave, kao
i kod pacijenata sa naglo nastalim neurološkim ispadima i sumnjom na
postojanje rupture aneurizme ili drugog mehanizma nastanka
intrakranijalnog krvarenja, MSCT predstavlja dijagnostičku metodu
izbora, koja sa visokom sigurnošću utvrđuje postojanje intrakranijalne
hemoragije, kao i njenu lokalizaciju, što doprinosi bržem i boljem
zbrinjavanju ovih pacijenata.
Ključne reči: intrakranijalna hemoragija, MSCT
e-mail: bokisha83@yahoo.com
21.
ZNAČAJ ODREĐIVANJA SRČANE
FREKVENCE U PROCENI PROGNOZE KORONARNE BOLESTI I HIPERTENZIJE
Dragana Ilić Videnović
SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU GAMZIGRAD, GAMZIGRADSKA BANJA
UVOD: Srčani mišić je pod uticajem Autonomnog Nervnog Sistema (ANS).
Simpatovagalni balans je genetski determinisan pa i tako trajnije p
talasa, PR, QT, QTc intervala koji su odraz depolarizacije i
repolarizacije leve komore. Brojnim radovima dokazana je potreba merenja
HRV parametara u prognozi rizika od smrti kod postojanja hronične srčane
slabosti.U radovima ruskih naučnika iz oblasti neuro-kardiologije
pokazani je da je rizik od smrti 1,7 puta veći u koliko su pacijenti sa
srčanim isuficijencijom imali low fr LF manju od 5,2 ms² i nisku
ejekcijonu frakciju.
CILJ: Dominantan uticaj potvrđen je novijim radovima italijanskih
kardiologa u registru lečenja kongestivne srčane isuficijencije IN-CHF,
gde je fr preko 100 otk. u min. značajno doprinela predviđenju
kratkoročnog rizika od dekompenzacije srca u 61% sl od 2701 pacijenata.
SAVE studija je potvrdila da prosečna frekvenca u pacijenata sa
disfunkcijom leve komore i EF ispod 40% predstavlja značajan prediktor
dijastolone dilatacije leve komore i kardiovaskularne smrti. Sve ukupno
povećanje mortaliteta povezano je sa klinički značajnim povećanjem
srčane frekvence i dupiranjem rizika za svako povećanje frekvence od 40
otk. Uočeno je 5 - 6 puta povećanje rizika od iznenadne smrti kod
muškaraca i dvostruko povećanje kod žena pri fr iznad 88,99 u poređenju
sa onima koji su imali 65 i 60 u min. Razmatranjem jednačine između
srčane frekvence i očekivane dužine života kod sisara došlo je do
zaključka da smanjenje srčane frekvence sa 70 na 60 u min. povećalo
očekivanu dužinu života od 80 na 93,3 godine života. Merenje srčane
frekvence u osoba sa klinički zdravim srcem u opsegu od 180 do 40 otk. u
min. moguće je bez hemodinamskih poremećaja. Granice podnošenja
tahikardije i bradikardije se sužavaju u osoba sa oboljenjem srca pa je
tako 120 i 50 frekvenca koja može da izazove subjektive tegobe, a ako
poroji srčana isuficijencija granice podnošenja su još niže.
MATERIJAL I METODI RADA: Korišćeni su podaci iz kardiološke ambulatne
Spec. bolnice "Gamzigrad" poslednjih 8 godina na trokanalnom DelMar
holter EKGu i holteru TA
REZULTATI: Pregledano je više od 800 bolesnika od kojih je njuh 100
imalo rezultate 24 časovnog pritiska i EKGa. Upoređivanjem frekvenci i
dijagnoza koronarne bolesti i hipertenzije došlo se do zaključka u
koronarnoj bolesti češća viša frekvenca i registrovano je dosta
poremećaja ritma visoke frekvence.
ZAKLJUČAK: Blagovremenim sagledavanjem svih faktora rizika pa i srčane
frekvence kao važnog prognostičkog indeksa za kardiovaskularni rizik,
dobro vođenje terapije i uključivanjem novih lekova izbegle bi se
mnogobrojne komplikacije već postojećih kardiovaskularnih bolesti i
smanjuju mortalitet.
Ključne reči: srčana insuficijencija, kongestivne srčana isuficijencija,
koronarna bolest, hipertenzija, holter monitoring, prevencija, indeks
kardiovaskularnog rizika
e-mail:
office@gamzigradskabanja.org.rs
|
|
|
|
