|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
170. Pisci o zdravlju Petar Paunović Rajačka škola zdravlja, Rajac Svoju stručnu karijeru potrošio sam najviše tragajući za zdravljem. U traganju za zdravljem, umetnost je polje istraživanja koje najviše obećava, jer se bavi lepim, a zdravlje je jedno od najlepših. U ovom radu, istraživao sam književnost i šta pisci kažu o zdravlju. Pošao sam od pretpostavke da su pisci najumniji deo nekog naroda, jer znaju da opišu čoveka u kome se svakog trenutka stvara zdravlje. Naime, interesovalo me je kako i šta pisci pišu o zdravlju.U svome radu pisci se služe rečima, jezikom koji je u stvari život ljudi, svesan ili podsvesan. Reči koje čine jezik kojim se pisac služi su protuberanca života. Pisac, jednostavno rečeno, sluša šta narod kaže, pounutruje ga, razmišlja o onome što je čuo, a zatim ga književnim delom vraća ljudima kao pesmu, priču, novelu, roman o životu ljudi. Jedan od stubova života je zdravlje, pa je neizbežno da u svojim delima pisci o zdravlju pišu. Tako se pažljivim čitanjem knjiga uči o zdravlju. U ovom radu autor, tragajući za zdravljem u književnosti, navodi primer definicije zdravlja u delu Tina Ujevića i zdravlje srca iz poezije Branislava Petrovića, koje je kako sam kaže rezultat njegovih istraživanja ljudskog tela u kome postoje „večna čuda, neshvatljiva, nepojmljiva, divna i neponovljiva“. Autor se u članku zalaže da pažljivi čitaoci knjiga, posebno đaci i studenti, sakupljaju citate i tako uče o zdravlju. Ključne reči: zdravlje, definicija, književnost e-mail: rajacki@ptt.rs 171. Dojenje u likovnoj umetnosti Bojana Cokić Zdravstveni centar Zaječar, Dečije odeljenje Oskar Vajld (irski pesnik) je umeo reći da život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja imitira život. Dojenje je staro koliko i čovečanstvo. Najveći dar prirode koji žena dobija je upravo dojenje. Najveći i najdragoceniji dar koji može majka podariti svom detetu je dojenje. Dojenje i majčino mleko su osnov života. Dojenje jača duševnu povezanost između majke i deteta. Majka oseća toplinu i ljubav kada prigrli svoje dete, dete oseća duševni mir, radost i toplinu dok ga njegova majka grli i doji. Ne trebaju nam razne svetske deklaracije i organizacije da shvatimo važnost dojenja, dovoljno nam je da se pridržavamo mudrosti koje se kriju u prirodi. Dojenje je dobro poznata tajna zdravlja i dobrobiti dece. Vekovima je dojenje nadahnjivalo slikare. Uloga dojenja u umetnosti obuhvata umetnička dela nastala u rasponu od starog Egipta sve do moderne umetnosti. Vizuelno su umetnici prikazali devicu Mariju kao doilju, boginju Isis kako doji svoga sina Horsusa, potom doilje kroz vekove, bilo iz redova kraljevskih dinastija, bilo iz naroda. Mogu se videti dela velikih slikara kao što je Tizian, El Greco, Rubens, Picasso i još mnogo njih koji su obrađivali istu temu-dojenje. Samo u prošlom veku dojenje je izgubilo svoje mesto u ljudskoj kulturi. Ako slika vredi hiljadu reči, ne možemo ni zamisliti uticaj hiljadu slika. Gledajući umetnost kroz vekove vidimo poštovanje i značaj umetnosti dojenja. Ove slike zhaobilaze potrebu za rečima, jer dojenje je zaista univerzalni govor. Poslednjih godina ovakvi prikazi dojenja sve češće postaju i oruđe zagovornika dojenja. e-mail: laboca@open.telekom.rs 172. Vizuelno prikazivanje gojaznosti Bojana Cokić Zdravstveni centar Zaječar, Dečije odeljenje Kao što reče Jorge Luis Borges: ..."nije umetnost napraviti nešto novo već staro ispričati na novi način"... Gojaznost je poslednjih decenija postala značajan zdravstveni problem dece i mladih i predmet sve većeg interesovanja pedijatara. Osnovni uzrok gojaznosti je, kako se obično navodi, disproporcija između unosa i potrošnje energije. Pored toga neke genetske bolesti su praćene povećanom telesnom masom. Gojaznost je veoma rasprostranjena u svetu i smatra se da je 21. vek obeležio vreme kada gojaznost poprima epidemijske karakteristike. Istraživanja rađena 2000. godine pokazuju da najveću zastupljenost gojaznosti u svetu imaju SAD, čak i do 50%, i Australija, a od evropskih zemalja bivša Jugoslavija, između 30 i 40 %. Ako se nastavi porast gojaznosti, prema proračunima statističara, do 2025. godine u SAD, 100 odsto stanovništva biće obuhvaćeno ovim oboljenjem. Prvi opis gojaznosti datira iz II veka kada je lekar i filozof Avicena (Ibn Sina, 980-1037). Ovoj problematici on je posvetio čitavo poglavlje u medicinskom delu "Kanoni medicine". Gojaznost je često kvalifikovana kao kvalitet stanja. Muze srednjevekovnih slikara bile su gojazne. Dugo se smatralo da muškarci četrdesetih i pedesetih godina sa velikim trbuhom predstavljaju sinonim za zdravlje Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge. Analizom egipatskih mumija ustanovljena je pojava gojaznosti. Vilendorfska Venera (Die Venus von Willendorf) statua gojazne ženske osobe označavala je praistorijski idol plodnosti i materinstva. Pronađena 1908. god. na paleolitskom nalazištu u blizini Vilendorfa. Pretpostavlja se da je iz perioda od 24 000 do 22 000 godina pre naše ere. Danas se nalazi u bečkom Prirodnjačkom muzeju. Mnoge umetničke slike poznatih slikara oslikavaju gojaznost. Juan Carreno de Miranda španski barokni slikar oslikao je gojaznu devojčicu koja je opisana posle tri veka kao Prader-Willi syndrome. Pieter Paul Rubens (1577 – 1640 g.), flamanski barokni slikar koji je kao niko do tada prikazivao lepotu tela upravo iz gojaznosti, kajševa slanine i obilja prekipelog mesa. Flamanski ideal žene kao boginje plodnosti i senzualnosti raskalašnih oblina, bele puti i rumenih obraza, Rubens je savremenicima nametnuo strasnom opčinjenošću svojom drugom suprugom Helenom Furman. Brojni slikari, pa i savremeni slikari su takođe na svojim platnima prikazivali gojaznost viđenu kroz svoju umetničku prizmu. Gojazne osobe su oslaikavali u skladu sa trenutnim shvatanjima zivota. e-mail: laboca@open.telekom.rs 173. Epilepsija Svetog Pavla u delima umetnika Emil Vlajić, Ada Vlajić (1) Zdravsteni centar Zaječar, Odeljenje neurologije, (2) Filozofski fakultet Beograd Uvod: Apostol Pavle je na putu za Damask imao jedinsktveno iskustvo koje je opisano u Novom Zavetu. (Dela apostolska 9, 3-9). Ovaj događaj je poznat kao preobraženje Svetog Pavla, i čini prekretnicu u njegovom stavu prema Isusu. U Irskoj se od davnina za epilepsiju kaže "bolest Svetog Pavla", ali je u tek 1987 godine u stručnoj javnosti argumentovano branjen stav da je Sveti Pavle u trenutku preobraženja doživeo epileptički napad. Od tada ne prestaju diskusije da li je, ili ne, Sveti Pavle na putu za Damask doživeo epileptički napad, parcijalni komplkesni sa sekundarnom generalizacijom (kako bi se po savremenim kriterijumima dijagnostikovao), sa mističnim sadržajem i postiktalnim privremenim slepilom. U umetnosti je ova tema često obrađivana, najviše u renesansi, ali i kasnije sve do 19 veka. Pri izradi dela sa ovom tematikom umetnici su se oslanjali na isti zajednički imenitelj (opis preobraženja u Bibliji), ali je sam događaj prikazivan na različite načine. Sa tačke gledišta umetnika koji su sebi postavili zadatak da načine delo sa religioznom temom za koje u realnom životu nije postojala adekvatna situacija koju bi mogli vizuelno da prikažu (preobraženje), svako od njih je stvarao predstavu na osnovu koje je opisani događaj pretvarao u vizuelno delo. Ovu predstavu su stvarali na osnovu iskustava iz realnog života i sopstvene imaginacija. Metoologija: Pristupili smo analizi umetničkih dela sa temom preobraženja Svetog Pavla sa namerom da uočimo one elemente koji ukazuju na to da li je prikazana osoba na slici, doživljavala epileptički napad. Pri analizi su sagledavani sledeći elementi: Stanje svesti, pad, ukočenost mišića, položaj ruku, stav tela, adverzivnost ekstremiteta i devijacija pogleda. Svaki od posmatranih elemenata je procenjivan u odnosu na to da li ukazuje na komicijalnost umereno, snažno, da li je tipičan za određeni tip napada, ili uopšte ne ukazuje na komicijalnost. Maksimalan broj poena koji može da dobije određena slika bio je 12 (svi nabrojani elementi ukazuju na komicijalnosti), a aproksimativno je uzeto da skor veći od 9 snažno ukazuje na komicijalnost. Rezultati: Analizirano je 74 slika koje su izrađene u periodu od XII do XIX veka. (iz XII vek je bilo 2, iz XIV 5, iz XV 9 iz XVI veka bilo je 35, iz XVII 12 iz XVIII 6 i iz XIX veka 5 slika). Što se tehnika posmatranih slika tiče, bilo je ulja 28 (na platnu, dasci, alabasteru), grafika 22, crteža 11, fresaka 6 i ostalih tehnka 6. Prosečan skor svih posmatranih slika je 7,8. Slika koje su snažno ukazivale na komicijalnost bilo je 28. Od svih analiziranih elemenata načešće se prikazivao pad (85,13%) zatim adverzivni položaj ruke (72,97%), a najređe od svih posmatranih parametara je prikazivana devijacija pogleda (25.67%). Zaključak: To što su neke slike preobraženja Svetog pavla snažno ukazivale na mogućnost epileptičkog napada, nije dokaz da se epileptički napad zaista i dogodilo. Ali ova činjenica ukazuje na to da su neki umetnici, na svesnom, ili nesvesnom nivou, preobraženje Svetog Pavla prikazali kao epileptički napad. To dalje znači, da je i mnogo pre primene naučnih metoda i savremenih registracionih tehnika u imaginaciji umetnika postojala predstava o povezanosti preobraženja Svetog Pavla sa epileptičkim napadom. e-mail: vemil@open.telekom.rs |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
