| |
|
|
141.
Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis, prikaz slučaja
Velina Petković (1), Vesna Glišić (1), Gordana Đukić Papović (2)
(1) ZZZZR Kragujevac, (2) Dom zdravlja Vrbas
Uvod: Alergijski kontaktni dermatitis je posledica alergijske
senzibilizacije na različite materije, najčešće hemikalije koje iz
okoline dolaze u dodir sa kožom. Profesionalni alergijski kontaktni
dermatitis je zapaljenje kože tipa ekcema nastalo usled ponovljenog
kontakta senzibilisane osobe sa senzibilizatorom u profesionalnim
uslovima.Najčešći senzibilizatori su: nikl, hrom, kobalt, guma,
epoksidne smole, formaldehidne smole, biljni alergeni.
Cilj rada: Kako i na koji način prepoznati, dijagnostikovati i
blagovremeno lečiti profesionalni alergijski kontaktni dermatitis koji
se javlja na mnogim radnim mestima.
Materijal i metod rada: U radu je prikazana pacijentkinja stara
32 godine, koja dolazi kod alergologa zbog promena na koži podlaktica i
na šakama radi alergološkog pregleda i testiranja.
Rezultati: Pacijenkinja radi kao metaloglodač u fabrici za
proizvodnju namenskih proizvoda i promene na šakama i podlakticama ima
oko dve godine. Negira atopijske bolesti u porodici. Negira alergijske
reakcije na hranu i lekove. Negira bilo kakve druge subjektivne tegobe
od strane drugih organskih sistema.
Objektivnim pregledom: afebrilna, eupnoična, aktivno pokretna. Na
plućima normalan disajni šum bez propratnog patološkog nalaza.
Spirometrijski nalaz bez insuficijencije plućne ventilacije. Biohemijska
i imunološka laboratorijska obrada: svi parametri u granicama
referentnih vrednosti. Kožne prick probe na standardne inhalatorne i
nutritivne alergene negativne. Dozno provokacioni testovi in vivo na
konzervanse i aditive hrane: negativni.
Lokalni nalaz:na eritematoznoj koži obe šake i podlakticame uočavaju se
edem, papule i po neka vezikula. Sasušenjem prsnutih vezikula nastajale
su kruste, a zbog intenzivnog svraba bilo je i erozija. Vidne su i
pigmentacije, fisure i sa naglašenim kožnim crtežom. Promene na koži
nisu jasno ograničene. Pacijentkinja pre zaposlenja nije imala promene
po koži. Kada je na bolovanju i za vreme godišnjeg odmora promene su se
povlačile (pozitivan test ekspozicije i eliminacije). Epikutani – patch
test standardnim alergenima bio je negativan a na specifične alergene sa
radnog mesta (sapunica za hlađenje i ulje za podmazivanje mašine)
pozitivan. U saradnji sa službom medicine rada i službom zaštite na radu
pacijentkinja je premeštena na drugo radno mesto gde neće dolaziti u
kontakt sa materijama na koje je utvrđena senzibilizacija.
Zaključak: Pri postavljanju dijagnoze alergijskog kontaktnog
dermatitisa uvek treba uzeti detaljno i radnu anamnezu zbog mogućnosti
profesionalne ekspozicije alergogenim materijalima. Pacijenta uputiti
alergologu radi epikutanog testiranja na standardne i specifične
alergene kako bi se u slučaju pozitivnog nalaza isključio iz
ekspozicije, dobio terapiju i promenio blagovremeno radno mesto.
Ključne reči: profesionalni alergijski kontaktni dermatitis,
epikutani – patch test
e-mail:
dr.vesnaglisic@gmail.com
142.
Echinococcosis u primarnoj zdravstvenoj zaštiti - prikaz slučaja
Dragana Joksimović Stevanović (1), Slađana Miljković (1), Milunka
Miljković (1),
Verica Zdravković Vasić (2)
(1) Dom zdravlja Niš, Zdravstvena stanica "Rasadnik", (2)
Specijalistička dermatovenerološka ordinacija "Dermavera"
Uvod. Ehinokokoza je oboljenje iz grupe zoonoza, koje je izazvano
larvenim oblikom parazita Taenia echinococcus (pseća pantljičara).
Stalni domaćin u našem području je pas, mačka i vuk. Intermedijarni
domaćini larvenog oblika su čovek, ovca, svinja, konj. Čovek se inficira
peroralnim putem, slučajnim unošenjem jaja parazita izbačenih izmetom
psa. Iz jaja se izležu embrioni koji penetriraju sluzokožu creva i
portnim krvotokom dospevaju u jetru i druge organe. Larve parazita
formiraju ciste i nastavljaju da rastu. Cista se uvećava za 1-5 cm u
prečniku i može dostići velike razmere, te perzistirati i do 40 god.
Simptomi nastaju usled pritiska na organe ili prilikom izlivanja
sadržaja ciste (anafilaktička reakcija).
Cilj. Edukativni sa željom da se ukaže na značaj primarne
prevencije i zdravstveno-vaspitnog rada u smislu održavanja adekvatne
lične higijene ruku i životnih namirnica kao i na redovnu kontrolu i
lečenje domaćih životinja, naročito kućnih ljubimaca kako bi se sprečila
infekcija.
Metod rada. Za prikaz su korišćeni podaci dobijeni anamnezom,
laboratorijski, ultrazvučni nalazi kao i otpusne liste Hirurške klinike
i Instituta za radiologiju u Nišu.
Prikaz slučaja. Žena stara 54 godine je došla u ambulantu opšte
medicine zbog iznenadnog jakog bola pod desnim rebarnim lukom koji je
bio praćen mučninom, nagonom na povraćanje i blago povišenom
temperaturom 37,5. Upućena je najpre hirugu jer je u anamnezi navela
operaciju žučne kese pre nekoliko godina, potom gastroenterologu.
Ordinirana je terapija: antibiotika, spazmolitika, antagonisti H2
receptora, antacidi uz preporuku da uradi laboratorijske analize i
ultrazvuk trbuha. Laboratorijski rezultati su bili u granicama
referentnih vrednosti. EHO abdomena je ukazao na veliku cističnu promenu
u desnom režnju prema gore i pozadi. Urađen je i serološki test
indirektne hemaglutinacije na ehinococcus koji je bio negativan.
Nastavljeno je sa praćenjem ciste, koja je u toku naredne godine narasla
do veličine 134x135mm. Na Institutu za radiologiju je u 3 akta urađena
punkcija i evakuacija sadržaja ciste, potom uzet materijal za
biohemijsku, patohistološku i parazitološku analizu. Nakon sklerozacije
ciste i pozitivnih seroloških testova: imunofluorescentni,
hemaglutinacioni i imunoenzimski (Elisa test), ordinirana je terapija
tabl. Mebendazol 2x1, sedam dana. MSCT je ukazao na postojanje
rezidualne ciste, promera 89x99x67mm. Nakon četiri godine od urađene
sklerozacije pacijentkinja i dalje oseća bol pod desnim rebarnim lukom,
naročito prilikom podizanja tereta zbog čega je upućena hirurgu radi
hirurške intervencije. Operisana je juna 2009.godine i nakon operacije
se oseća dobro.
Zaključak. U radu je prikazana pacijentkinja sa cistom na jetri
kod koje je asimptomatski period -verovatno dugo trajao pre no što su se
pojavili znaci kompresije. U cilju prevencije ove infekcije koja stalno
vreba,važno je sprovoditi zdravstveno vaspitni rad naročito dece i
omladine kao i redovno lečenje kućnih ljubimaca i domaćih životinja
odgovarajućim preparatima 1x mesečno.
Ključne reči: echinococcus, echinococcosis, imunofluorescentni,
hemaglutinacioni, Elisa test
e-mail: stevuros@gmail.com
143.
Hronična infekcija i ostali faktori rizika za nastanak teške HOBP –
prikaz slučaja
Vladan Simić (1), Miloš Simić (2)
(1) Privatna lekarska ordinacija "Pulmo" Jagodina; (2) Opšta bolnica
Jagodina
UVOD: Svetska zdravstvena organizacija definiše hroničnu opstruktivnu
plućnu bolest (HOPB) kao sužavanje vazdušnih puteva koje je progresivno
i nije potpuno reverzibilno. Glavni rizikofaktori su pre svega pušenje i
izlaganje profesionalnim štetnostima, a verovatni su aerozagađenje,
pasivno pušenje i hronične infekcije. Među faktorima od strane organizma
jedina poznata nenormalnost je nedostatak alfa-1 antitripsina. U slučaju
našeg pacijenta pojavio se niz faktora sa dominantnom infekcijom, koji
su u zbiru dali tešku HOBP sa smrtnim završetkom. PRIKAZ BOLESNIKA:
Pacijent M.H.star 68 godina, BMI 20kg/m², bivši pušač. Glavne tegobe
gušenje, kašalj sa obilnim iskašljavanjem uglavnom gustog, sluzavog
sekreta često i sa purulentnim izgledom. Najčešće nalažene bakterije u
sputumu su Pseudomonas species, Klebsiela-Enterobacter, Streptococcus
pneumoniae. Infekcije se relativno uspešno saniraju po antibiogramu. U
ranoj mladosti, preležao tešku pneumoniju. 1990. godine prvi put
primećuje nedostatak vazduha, a 1995. se javlja pneumotoraks levog
plućnog krila. Prvo detaljno ispitivanje pluća usledilo je pri boravku
na Institutu medicine rada u Beogradu 1999. godine. Tu je prvi put
dijagnostikovan Cor pulmonale, Bronchiectasiae basalis l. dex. susp.,
HOBP, Insuffitientio respiratoria manifesta partialis. Od 2002. koristi
koncentrator kiseonika, pri čemu je SaO2 84,5% PaO2 6,7. Od 2006 do
2010. godine stanje se prati samo u pulmološkoj ordinaciji merenjem
saturacije oksihemoglobina i spirometrijom. Uočava se da postoji
značajan pad spirometrijskih parametara. Pad saturacije je izrazit u
2010. godini (ispod 80%). To je praćeno ekstremnom zamorljivošću pri
malim naporima kao i gubitkom telesne težine. Rendgenski snimci pluća
pokazuju emfizem i velike bulozne promene obostrano. Vrednosti
alfa1-antitripsina u serumu su 192,9 (80-200). Pacijent umire krajem
2010. godine posle pucanja bule u desnom plućnom krilu.
DISKUSIJA: Četiri osnovne komponente programa zbrinjavanja HOPB prema
GOLD standardima su: procena i praćenje bolesti, redukcija rizičnih
faktora, zbrinjavanje stabilne HOPB i zbrinjavanje egzacerbacija. Naš
pacijent se redovno prati tek od 1999. Redukcija rizičnih faktora je
urađena jer je pacijent isključio duvan posle deset godina korišćenja, a
infekcija kao faktor rizika se nikako nije mogla isključiti. Mišljenja
smo da je kontrola i terapija stabilne faze bolesti bila adekvatna, a
egzacerbacije koje su uglavnom bile infektivne prirode korektno su
zbrinjavane redovnim analizama sputuma i antibiotskom terapijom po
antibiogramu uz redovne inhalatorne bronhodilatatore i steroide. Dva su
faktora koja su uticala na tok bolesti. Infekcija u detinjstvu je
učinila jako velike štete na plućnom tkivu i bronhijama (bronhiektazije,
fibroziranja, emfizemske bule kojima neznamo tačan uzrok, jer je
vrednost alfa1-antitripsina normalna). Ovako oštećena pluća sa viškom
mukusnog sekreta bila su jako dobro tle za razvoj infekcija. Najčešća
bakterija u sputumu je Pseudomonas species koja je dominantna i u
razvoju infekcija kod cistične fibroze. Antibiogrami pokazuju njenu
veliku osetljivost na antibiotike, ali praksa pokazuje da je nemoguće
eradicirati je potpuno. Sve ovo je dovelo do poremećaja ventilacije i
odnosa ventilacija/perfuzija, zbog čega se javlja pad vrednosti
kiseonika u krvi. Drugi faktor je prirodna pojava opadanja
spirometrijskih vrednosti sa starenjem. U slučaju našeg pacijenta to je
opasnost po život, jer je njegova plućna funkcija, bez obzira na veliku
rezervu, maksimalno iscrpljena.
ZAKLJUČAK: Hronična infekcija bronhija udružena sa ostalim faktorima
rizika za nastanak HOBP, značajno utiče na lošiji tok bolesti.Skupi
ihalacioni antibiotici koji se danas propisuju isključivo kod cistične
fibroze, morali bi biti dostupni i ovakvim pacijentima.
Ključne reči: HOBP, hronična infekcija, pseudomonas species,
bulozne promene
e-mail: pulmo@ptt.rs;
drvladansimic@gmail.com
144.
Hipoglikemija ili epileptički napad? Prikaz slučaja
Elvira Lukač-Radončić, Muhamed Islamović
Zdravstveni centar Novi Pazar, Služba hitne medicinske pomoći
Uvod: Hipoglikemija podrazumeva sniženje koncentracije glukoze u
cikulaciji ispod 2,5-2,8 mmol/l (45-50mg/dl). Kratkotrajna hipoglikemija
može da dovede do poremećaja u funkcionisanju mozga, dok prolongirana i
teška hipoglikemija uzrokuje moždanu smrt. Prvi simptomi se manifestuju:
nervozom, slabošću, znojenjem, drhtanjem, mukom, gađenjem i povraćanjem,
glađu, tahikardijom, promenom krvnog pritiska, dok daljim
produbljivanjem hipoglikemije mogu nastati kvantitativni poremećaji
svesti (somnolencija do kome ) i nastanka psihomotorne agitiranosti,
mioklonizma i konvulzija.
Cilj rada je da se utvdi značaj rane diferencijalne dijagnoze
između epileptičkog napada i hipoglikemije i urgentnost terapijskog
delovanja.
Materijal i metode: Prikazujemo slučaj pacijenta obolelog od
insulin zavisnog diabetes mellitusa sa hipoglikemijom i epileptičkim
napadom.
Rezultati: Pacijenta JR starog 39.godina, redni broj protokola
21739/2010 oko 13h unose u ambulantu HPZCNP. Heteroanamnestički
saznajemo da je mladiću pozlilo u kafani gde je konzumirao alkohol sa
prijateljima, druge podatke nismo mogli da dobijemo.
Kliničkim pregledom utvrđujemo da je pacijent u komi, orošen hladnim
znojem, akcija srca tahikardična oko 100/min,disanje plitko i usporeno,
tenzija 100/60 mmHg. U toku pregleda pacijent dobija epileptični napad u
vidu generalizovanih tonično-kloničnih grčeva.
Pacijentu je odmah otvoren venski put i ordinirana 5%glukoza 500ml,odmah
je izmerena glikemija. Dobijena vrednost glikemije je 2.2mmol/l.
Pacijentu odmah ordiniramo 40ml 50% glukoze , nakon koje epileptični
napad predstaje i nastavljamo sa 5% glukozom u brzoj infuziji uz
praćenje vrednosti glikemije. Nakon 10-tak minuta pacijent se budi .
Diskusija: Alkoholom uzrokovana hipoglikemija nastaje nakon
umerene ili obilne konzumacije alkohola kada osoba nije jela. U ovim
stanjima može se prevideti dijagnoza zamenom hipoglikemije za alkoholni
stupor. Pri naglo nastalim hipoglikemijama u 10-20% slučajeva se
javljaju hipoglikemijski epileptični napadi.
Zaključak: Na hipoglikemiju treba uvek posumnjati kada imamo
pacijenta sa konvulzijama i kliničkom slikom konfuzno-delirantnog
stanja.
Ključne reči: Hipoglikemija,epileptični napad,dijagnoza
e-mail: elvirkaa@yahoo.co.uk
145.
Kongenitalni glaukom
Vinka Repac (1), Zoranka Vlatković (1), Branislava Stanimirov (2),
Ivan Lukić (3)
(1) Dom zdravlja Žitište, (2) Dom zdravlja Novi Sad, (3) Privatna
ordinacija "Sportrehamedica", Zrenjanin
Uvod: Pojam kongenitalnog glaukoma je vrlo širok, te zavisi od
toga šta ga izaziva i koje su strukture oka najviše zahvaćene. Nastaje
kao posledica abnormalnog razvoja komornog ugla za vreme intrauterinog
perioda. Manifestuje se tokom prvih meseci ili godina života. Razlog
nastanka su mezodermalne prepreke u komornom uglu.
Klinički se deli na:
- primarni oblik (čist) hydrophtalmus i
- sekundarni oblik koji obuhvata od Sy Axenfeld do Petersa
Cilj rada: socioekonomski značaj pravovremenog lečenja dece
obolele od kongenitalnog glaukoma
Metod rada: Prikazan je slučaj deteta (iz blizanačke trudnoće) sa
kongenitalnim glaukom dijagnostikovanim u prvoj godini života. Roditelji
su primetili izuzetno krupne oči i učestalo suzenje.
Objektivni nalaz: Buftalmus, megalocornea (14 mm u prečniku), CA
duboka, povišen IOP (aplanaciona tonometrija), gonioskopija: ugao širok
s perzistentnim mezodermom, disgeneza dužice.
Rezultati: Dete je podvrgnuto operativnom zahvatu u drugoj godini
života.
IOP je normalizovan, vidna oštrina sa korekcijom iznosi 0,6 (refrakcija
je visoko miopna), nalaz na očnom dnu tipična glukomatozna ekskalacija.
Zaključak: Operativno lečenje je metod izbora i treba ga što pre
uraditi. U slučaju bilo kakve sumnje na kongenitalni glaukom rad mora
biti timski pedijatar – oftalmolog. Na primeru ovog deteta se vidi da
postoji mogućnost uključivanja u redovnu školu, te obavljanje drugih
svakodnevnih aktivnosti.
Ključne reči: kongenitalni glaukom, saradnja pedijatar –
oftalmolog, operativno lečenje.
e-mail: buba@gimelnet.rs
146.
Multipla endokrina neoplazija (MEN I) - prikaz slučaja
Dragana Joksimović Stevanović, Slađana Miljković
Dom zdravlja Niš (1), Zdravstvena stanica Rasadnik, (2) Zdravstvena
stanica Brzi Brod
UVOD: MEN predstavlja autosomno dominantno nasledno oboljenje u kome se
javljaju tumori ili hiperplazije dve ili više endokrinih žlezda.
Odgovorni gen za MEN I je supresorni gen lociran na hromozomu 11.
Klinička slika je polimorfna, zavisno od zahvaćene endokrine žlezde, a
promene mogu biti u vidu hiperplazije, adenoma ili karcinoma.
CILJ: Edukativni sa željom da se ukaže na kompleksnu kliničku sliku,
komplikovanu dijagnostiku i terapiju.
METOD:Za prikaz su korišćeni podaci dobijeni anamnezom i iz otpusnih
lista Instituta za endokrinologiju i Instituta za plućne bolesti.
PRIKAZ SLUČAJA:Bolesnica A.V, stara 51 godinu, se novembra 2008.god.
javila na pregled zbog visoke temperature 40° C, bolova sa leve strane
grudnog koša, opšte slabosti. Nakon pregleda ordiniran je antibiotik,
upućena je u laboratoriju i na rentgen pluća gde su uočeni obostrano
.plućni infiltrati. Laboratorijske analize: SE 94, CRP 40,6 Le 109.
Hospitalizovana je, urađena je bronhoskopija i uzeta biopsija, PH nalaz:
carcinoid tumor atypicus, dobro diferentovani neuroendokrini. Zato je
urađena somatostatin scintigrafija celog tela. Oktreoscan-om se
prikazuje u desnom plućnom krilu, jasno ograničena ovalna promena kao i
u abdomenu, desno u ileumu koje intenzivno vezuju oktreoid. Nalaz
odgovara neuroendokrinom tumoru pa je upućena u Institut za
endokrinologiju, urađen MSCT grudnog koša i abdomena sa kolonoskopijom.
MR hipofize, uvećana, klinički i biohemijski verifikovana akromegalija,
visok IGF1 i HR(hormon rasta). Februara 2009, urađena sukcesivna
resekcija oba plućna krila. Genetskom analizom potvrđena mutacija za MEN
I. Hormonske analize: TSH 12,5 FT4 6,3 T4-116, anti Tg 4236,0 anti TPO
32,5, povećane vrednosti PTH, visoke vrednosti jonizovanog calcijuma u
serumu. MIBI scintigrafija paratireoidnih žlezda: pojačano nakupljanje
radiofarmaka u donjoj levoj paraštitastoj žlezdi. U terapiji ordinirana
mala doza L-Tiroksina i zakazana ponovna scintigrafija.
ZAKLJUČAK. Radi se o retkom oboljenju koga treba dijagnostikovati i
lečiti adekvatno. Prikazana je pacijentkinja sa bilateralnim tumorima
pluća, akromegalijom, primarnim hiperparatireoidizmom i hipotireozom
(Hashimotov tireoiditis) u sklopu MEN I, koja je zahtevala kompleksno
kliničko ispitivanje i lečenje.
KLJUČNE REČI: Multipla endokrina neoplazija, akromegalia, somatostatin
receptor scintigrafija
e-mail: stevuros@gmail.com
147.
Perikarditis u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – prikaz slučaja
Nada Perišić, Saša Milićević
Dom zdravlja Medveđa
UVOD. Perikarditis predstavlja zapaljenje srčane opne koje može biti
izazvano dejstvom različitih etioloških faktora. CILJ RADA. Prikaz
pacijenta sa suspektnim perikarditisom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
METOD RADA. Podaci korišćeni iz istorije bolesti. PRIKAZ SLUČAJA.
Pacijent RR, star 71 godinu, iz Medveđe, javlja se u Dom zdravlja u
Medveđi 08.12.2010. zbog kašlja, povišene temperature i otežanog
disanja. Na osnovu anamnestičkih podataka, kliničke slike,
laboratorijskih podataka i RTG snimka s pravom se sumnja na
perikarditis. Pacijentu je ordinirana terapija kortikosteroidima i
analgeticima i upućen je dalje na bolničko lečenje. Epikriza. Primljen
na Odeljenje kardiologije Opšte bolnice u Leskovcu zbog gušenja,
zamaranja, opšte slabosti. Anamneza: Razboleo se pre dvadesetak dana.
Bolest počela prehladom, temperaturom, kašljem. Na prijemu svestan,
orijentisan, afebrilan, dispnoičan, ortopnoičan, pokretan, srednje
osteomuskularne građe i telesne težine, koža i vidljive sluznice b.o.
Glava i vrat b.o., Thorax b.o. Disanje vezikularno bazalno obostrano,
inspirijumski pukoti. Srčana radnja pravilna, tonovi nešto tmuliji. TA
140/80 Abdomen u ravni grudnog koša, mek, palpatorno neosetljiv. Jetra i
slezena se ne pipaju. Bubrežne lože slobodne, neosetljive. Ekstremiteti
pokretni, aktivno i pasivno, bez otoka i bez deformiteta. REZULTATI
RADA. Laboratorijski nalazi: Le 7.6; RBC 4.09; HGB 118; HCT 35; PLT 319;
GLUKOZA 5.04; UREA 4.9; KREATININ 91; AST 21; ALT 26; LDH 228; ALK.F.
64; Fe 6.6; CHOL 2.9; TGL 0.65; Ca-ion 2.2; TP 63; CK 92; Na-ion 146,
K-ion 4.4; urin 18-20 leukocita. EKG: Sinusni ritam, ST segment uredan.
Ro nalaz: Jako uvećana srčana senka naročito na račun leve komore. EHO
srca: Leva komora normalnih dimenzija, očuvane konfiguracije i globalne
kontraktilne funkcije, bez segmentnih ispada u kinetici uz prisutnu
asinhroniju septuma i zadnjeg zida ali bez paradoksalnih promena
septuma. Septum hipertrofičan. EF 68%. Usporena relaksacija leve komore.
Koren aorte graničnih dimenzija je u nivou bulbusa, aorta proširena dij.
4.4cm, a u nivou ascendetne aorte 6.7cm. Perikard cirkulatorno raslojava
u nivou prednjeg zida 1.6cm, u projekciji vrha srca 1.1cm, iza zadnjeg
zida 0.5cm. Nalaz govori za postojanje ANEURYSMAE AORTAE ASCENDENTIS i
EFFUSIO PERICARDII. Zakazan i CT medijastinuma. Th. Dilacor 1x1,
Aminofilin R 2x1/2, Lasix tbl. 1x1 na drugi dan, Aldactone 50mg 1x1,
Diklofen duo caps. 2x1, Ranisan 2x1, Palitrex 500mg caps. 3x1.
Ključne reči: perikarditis, aorta,
e-mail:
dr.nada.perisic@gmail.com
148.
Zbrinjavanje ventrikularne fibrilacije u Službi hitne medicinske
pomoći u Novom Pazaru
Damir Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Faruk Pašović
Zdravstveni centar Novi Pazar, Služba hitne medicinske pomoći
Cilj rada. Cilj rada je bio da se prikažu mere kardiopulmonalno
cerebralne reanimacije (KCPR), u službi hitne medicinske pomoći (HMP),
sa akcentom na ranu restituciju defibrilacijom ventrikularne fibrilacije
(VF), koja je nastala kao komplikacija akutnog koronarnog sindroma.
Materijal i metode. U ovom prikazu slučaja predstavljena je jedna
uspešno sprovedena KCPR pacijenta kod koga je reinfarkt doveo do pojave
VF, a posledično i do gubitka svesti i prestanka disanja.
Rezultati. U ambulantu HMP javila se žena starosti 68 godina,
žaleći se na bol u grudima koji traje nekoliko dana i malaksalost koja
je otprilike trajala jedan dan.Kako njen izabrani lekar nije bio u
smeni, ona se javila službi HMP. Na otpusnoj listi koju je bolesnica
imala sa sobom pisalo je da je lečena od non-Q infarkta pola godine pre
toga. Pacijentkinja je pregledana (TA:130/80mmHg, srčana akcija
ritmična, tonovi jasni, bez čujnih patoloških šumova nad srcem, normalan
disajni šum), urađen je EKG snimak i kako nije bilo evolucije u
promenama u odnosu na raniji snimak, a sama pacijentkinja navodi da je
često imala slične tegobe, istoj je data infuziona antianginozna
terapija, dat je kiseonik 7L/min/10 minuta preko maske i zadržana je na
posmatranju u sobi za opservaciju HMP. Posle desetak minuta bolesnica je
navela da se bolje oseća i da je bol u grudima prestao.
Nakon par minuta bolsnica je odjednom počela da krklja i da biva
cijanotična. Kako se sve dešavalo u prostoriji službe hitne pomoći,
odmah je konstatovano da nema pulsa (pritiskom na karotide), da je
prestalo disanje i odmah su sprovedene mere KCPR.
Na monitoru defibrilatora (DEF) bila je prisutna VF, te je odmah
izvršena defibrilacija sa 180 J (bifazni defibrilator).
Ekipa koju je činilo osoblje HMP je nastavila KCPR nakon defibrilacije
ambu balonom i kompresijom na sternum u odnosu 30/2. Nedugo zatim
bolesnica pravi jednu spontanu insuflaciju vazduha, a pritiskom na
karotidu palpirao se puls. Disanje se spontano uspostavilo a KCPR je
prekinuta jer je bolesnica došla svesti, a vratila se i normalna
prebojenost kože i vidljivih sluznica. Na monitoru DEF-a registruje se
sinusni ritam frekvencije oko 100/min.
Bolesnica je transportovana u koronarnu jedinicu internog odeljenja, gde
je laboratorijski potvrđen reinfarkt.
Zaključak. Za uspešnost KPCR-a neophodno je u optimalnom vremenu
od nastupanja kardiorespiratornog aresta započeti reanimacione mere ma
gde se incident desio, ne čekajući ekipu HMP koja će nastaviti KCPR po
dolasku do unesrećenog.
Ključne reči. KCPR, ventrikularna fibrilacija, defibrilacija.
e-mail: husovicdamir@yahoo.com
149.
Prikaz slučaja apscesa prednjeg trbušnog zida izazvanog candidom
albicans
Miroslav Miljković, Ivan Matić, Olivera Matkić
Zdravstveni centar Aleksinac, Hirurško odeljenje
Cilj rada: Želimo da prikažemo interesantan slučaj iz prakse,
veliki apsces u prednjem trbušnom zidu, lokalizovan ispod desnog
rebarnog luka nepoznate etiologije.
Metod: Prikazan je pacijent star 72 godine, muškog pola, srčani
bolesnik koji se javlja lekaru zbog bolova i otekline na trbuhu u
predelu ispod desnog rebarnog luka.
Rezultati: Na prijemu pacijent afebrilan, negira probleme sa
stolicom i mokrenjem, dijabetičar na oralnim antidijabeticima sa
vrednostima glikemije između 7-9 mmol, što moze biti jedan od
favorizujucih faktora razvoja mikotičke infekcije. Negira kalkulozu
žučne kese, alkohol konzumira umereno, leukocitoza na prijemu 8000,
negira maligna oboljenja u porodici.
Objektivno trbuh u ravni grudnog koša, mekan, ispod desnog rebarnog luka
prisutna formacija prečnika oko 15 cm lako bolna na dodir, koža iznad
nje blago lividna bez znakova lokalne inflamacije.
Ultrazvučno opisana promena u trbušnom zidu prečnika oko 10 cm ispunjena
tečnim gušćim sadržajem koja ne komunicira sa slobodnom trbušnom dupljom
što je kasnije potvrđeno i CT pregledom.
Pacijent operisan, intraoperativno uzet material za mikrobiološki
pregled, apsces evakuisan i trostruko dreniran , kasnije rađena lavaža
šupljine kroz jedan od drenova blagim antiseptičnim rastvorom.
U mikrobiološkom pregledu izolovana candida albicans u dva navrata tako
da je pacijent tretiran sistemskim antimikotikom ampulama Difflucan uz
svakodnevno previjanje. Na primenjenu terapiju ne dolazi do porasta
jetrinih enzima u krvi.
Pacijent pušten kući 15 dana nakon operacije, nastavlja sa ambulantnim
previjanjem na drugi dan, bez oralne terapije i promena sanirana u
celini.
Zaključak: Izolovan apsces prednjeg trbušnog zida izazvan
gljivičnom infekcijom izuzetno je retka patologija. Etiološki ne postoje
sigurni elementi koji bi mogli da kažu šta je bio locus minoris za
ulazak i razvoj infekcije. Reakcija okolnog tkiva nije bila izražena,
hladan apsces a klinički pacijent nije pokazivao znake teže
intoksikacije ili preteće septikemije. Kombinacijom hirurškog načina
lečenja, blagovremenom mikrobiološkom dijagnostikom , izolovanjem
patogenog supstrata i uključivanjem blagovremeno sistemske antimikotične
terapije pacijent je potpuno izlečen.
e-mail: drmiljko@medianis.net
150.
Benigni tumor medijastinuma-prikaz slučaja
Dušica Milovanović
Dom zdravlja Mladenovac
Tumori su najčešći oblik oboljenja medijastinuma. Simptomi zavise od
pritiska tumora na okolne organe i promene njihovog položaja.
CILJ. Skrenuti pažnju na ovo oboljenje i ukazati na važnost radiografije
za postavljanje dijagnoze.
METOD. Prikaz slučaja na osnovu anamneze, pregleda pacijentkinje i
uvidom u medicinsku dokumentaciju.
PRIKAZ SLUČAJA. Pacijentkinja stara 50 godina, domaćica po zanimanju,
javila se izabranom doktoru zbog bola pri gutanju i bola u levom ramenu
i nadlaktici. Tegobe prisutne oko dva meseca. Lična anamneza-pušač, HTA,
HLP. Pri pregledu afebrilna, blaga hiperemija ždrela, bez uvećanih
limfnih čvorova vrata. Štitna žlezda nije uvećana, palpatorno bolno
neosetljiva. Auskultatorni nalaz na srcu i plućima uredan. Levo rame i
nadlaktica bez vidljivih znakova povrede, aktivni i pasivni pokreti u
levom ramenu ograničeni bolom. TA 120/80mmHg, EKG-sinus ritam fr. 70/min
bez promena u sprovođenju i repolarizaciji. U laboratorijskim nalazima
SE 28, povišene vrednosti parametara lipidnog statusa, TSH, FT4 u
ganicama referentnih vrednosti. Rtg levog ramena , nadlaktice i lakta
–ne vide se patološke promene. Bris šdrela i nosa-nađena fizološka
flora. Rendgenografija pluća i levi profil—TU senka oko 12cm. CT grudnog
koša-u gornjem režnju levog plućnog krila vidi se jasno ograničena
ekspanzivna promena veličine 118x89x120mm, koja potiskuje medijastinalne
organe u desno bez znakova infiltracije. Konsultovan
spec.otorinolaringolog i spec. pneumoftiziolog. Pacijentkinja upućena u
KCS Institut za plućne bolesti i TBC, gde je učinjena hirurška
intervencija-Thoracotomia cum extirpatio TU mediastini l sin. Patološko-
histološkim nalazom utvrđeno je da se radi o mezenhimalnom tumoru
morfološki benignih osobina. Pacijentkinja je posle operativnog zahvata
prikazana konzilijumu za pluća koji je u nastavku lečenja predlozio
kontrole na tri meseca sa CT toraxa i gornjeg abdomena.
ZAKLJUČAK Kod pacijenata koji imaju bol pri gutanju, kašalj ili bol u
ramenu, ukoliko su tegobe dugotrajne a ne nalazimo im uzrok, neophodno
je uraditi rendgenografiju pluća jer njihov uzrok mogu biti tumori
medijastinuma.
KLJUČNE REČI tumor,kašalj,bol
e-mail: drdusica59@gmail.com
151.
Diferencijalna dijagnoza aneurizme abdominalne aorte – prikaz slučaja
Biljana Vukašinović
Dom zdravlja Gornji Milanovac
Cilj: Ukazati na značaj diferenciranja bola u abdomenu koji je
znak postojanja preteće rupture ili postojeće rupture aneurizme aorte od
bolova koji su drugog porekla.
Aneurizma je lokalizovano ili difuzno proširenje arterije. Prava
aneurizma je proširenje svih slojeva arterijskog zida, a lažna aneurizma
je rezultat rupture intime i medije arterije sa stvaranjem pulzirajućeg
hematoma. Najčešći uzrok aneurizme je ateroskleroza, septičko stanje,
trauma, dugogodišnja hipertenzija.
Materijal i metode: Praćenje pacijenta muškog roda, starosti 66
godina. U anamnezi navodi višegodišnju hipertenziju, HOBP, ulkus
duodenuma, a od faktora rizika pušenje, toksična isparenja na radnom
mestu, i hereditet.
Pre dve godine, pacijent je napipao bolnu tvrdinu u predelu umbilikusa,
što je pripisivao gastričnim tegobama, tj. postojanju hronicnog ulkusa
duodenuma. Vremenom su tegobe postale intenzivnije, zatim su se javile
bolne senzacije u sakrumu sa problemom vertikalizacije i dizuričnim
tegobama. Trećeg dana od početka primene antibiotika, bol u umbilikusu
je postao još intenzivniji i propagirao se u malu karlicu i kukove uz
gubitak svesti, nevoljno umokravanje i pad tenzije na 80/60 mmhg. Hitno
je prebačen na odeljenje hirurgije bolnice u Gornjem Milanovcu pod
sumnjom na akutni abdomen. Ultrazvučnom dijagnostikom utvrđeno je
retroperitonealno krvarenje i postojanje pulsirajuce mase ispod
odvajanja renalnih arterija. Posle postizanja hemodinamske stabilnosti,
prebačen je u KCS i operisan u uslovima OETA kao hitan slučaj pod
dijagnozom: Ruptura aneurysmatis, aortae abdominalis, schock
haemorrhagicus gravis. Posle operacije, stanje je stabilno.
Rezultati i zaključak: Kod pojave abdominalnog bola, veoma je
važno uzeti pravilnu anamnezu i izvršiti dobru diferencijalnu dijagnozu:
ac. appendicitis, cholelithiasis, gastritis, ulcus duodeni, obstructio
intestine, nephrolithiasis, infarctus myocardii, pancreatitis i dr.
Uz upotrebu dostupnih dijagnostičnih metoda, ne bi trebalo načiniti
previd prilikom dijagnostike jer to može predstavljati gubitak
dragocenog vremena i smanjiti šanse pacijenta da preživi.
e-mail: wolf.ash.mc@gmail.com
152.
Gelastična epilepsija, prikaz slučaja
Tatjana Radović, Snežana Bajović- Pavlović, Sanja Glišović
Opšta bolnica "Stefan Visoki", Smederevska Palanka
Epileptički napad je paroksizmalna, kratkotrajna i stereotipna izmena
motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponašanja ili svesti, uzrokovana
abnormalnom električnom hiperaktivnošću mozga. Epilepsija je hronično
neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim i ponavljanim
(repetitivnim) epileptičnim napadima. Gelastična epilepsija je redak
oblik epilepsije (javlja se kod 1 od 1000 obolelih od epilepsije) koji
se manifestuje repetitivnim, nekontrolisanim napadima smeha (grčki
Gelos- smeh). Najčešći uzrok je hamartom hipotalamusa, mada u određenom
procentu uzrok nije poznat što potvrđuje i naš slučaj. Naš prikaz
slučaja pokazuje da gelastična epilepsija osim što se ne dijagnostikuje
na vreme, je i teraporezistentna, pa i pored široke palete AE terapije
napadi su prisutni celog života.
Prikaz slučaja: pacijentkinja T. J. stara 37 godina, neudata, bez
dece, u invalidskoj penziji, desnoruka, živi sa majkom. Porođaj i rani
PMR protekli su uredno. Prve promene su se javile u osnovnoj školi u
smislu iznenadnih napada smeha koji su ometali nastavu tako da je često
opominjana od strane učitelja, a zbog toga što se takvo ponašanje
održavalo poslata je školskom psihologu na testiranje. Ustanovljeno je
da se radi o hiperaktivnosti deteta sa znacima blažeg mentalnog deficita
i predloženo je da školovanje nastavi u ustanovi za decu sa specijalnim
potrebama. Obzirom da je majka učiteljica, dete na zahtev roditelja i uz
njihovu podršku završava redovno osnovnu školu. Napadi se nastavljaju u
naredne dve godine u vidu glasnog i neispravociranog smeha koji traje
10tak minuta, a koji je i dalje okarakterisan kao poremećaj
prilagođavanja. U 14. godini javlja se prvi generalizovani epileptični
napad sa gubitkom svesti kada je prvi put i dovedena na naše odeljenje.
Po prijemu urađen EEG koji beleži hipersinhrono generalizovano izbijanje
S-W kompleksa u trajanju od par minuta. Uvedena antiepileptična terapija
Phenobarbitona i Tegretola. Tada urađen i CT endokranijuma – nalaz
uredan. Primenjenom terapijom kupirani su GTK napadi, dok napadi smeha
ostaju rezistentni i javljaju se na svakih desetak dana. Dolazi do
kraćeg prekida školovanja u trajanju od godinu dana. T.J. lečena je u
dva navrata na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu,
Beograd. Nastavak školovanja bio je moguć uz korigovanu AE terapiju,
umesto Phenobarbitona uveden Na- valproat (Eftil). Gelastični napadi se
održavaju u manjem intenzitetu sa generalizacijama prosečno jednom do
dva puta godišnje. Pacijentkinja završava srednju trgovačku školu i
jedno vreme radi u trafici, ali se i dalje javljaju gelastični napadi
zbog čega biva penzionisana. Poslednjih godinu dana na terapiji je
Eftil, Tegretol, Rivotril. I pored uvedena tri antiepileptika gelastični
napadi prisutni dok je poslednjih dve godine EEG nalaz uredan, kao i CT.
Psihološkom obradom dobija se evidentno kognitivno mnestičko propadanje
te odaje utisak težeg mentalnog deficita nego što je primarni.
e-mail: drbajovic@gmail.com
153.
Infekcija i terapija virusa hepatitisa C – prikaz slučaja
Biljana Vukašinović
Dom zdravlja Gornji Milanovac
Cilj rada: Objasniti način infekcije hepatitisom C, evaluirati
postignute rezultate primenom antivirusne terapije pegilovanim
interferonom (Pegazys) i ribavirinom (Copegys) kod pacijentkinje koja
ima hroničnu infekciju hepatitisom C, genotipa 1.
Materijal i metode: Šestogodišnje praćenje pacijentkinje stare 65
godina, od momenta dijagnostikovanja infekcije pa do postignute
eliminacije virusa iz organizma 2005. godine pacijentkinja je upućena na
virusološko ispitivanje zbog povišenih vrednosti transaminaza i bolova
ispod DRL. Rezultat je bio pozitivan nalaz na HCU virus. Iz anamneze
saznajemo da je 1988. godine posle operacije ekstrauterne trudnoće
primala transfuzije pune krvi. Biopsija jetre dala je DG: Fibrosus
hepatitis. Razmotrena je mogućnost terapije interferonom i ista je
odložena zbog povišene vrednosti antinuklearnih antitela.
Rezultati i zaključak: Nakon ponovne evaluacije (eutireoidna
struma, diabetes mellitus) pristupilo se antivirusnoj terapiji
pegilovanim interferonom α – 2a i ribavirinom – sedmične, subkutane
injekcije interferona (135 mcg) i oralno 2x200 mg. ribavirina.
Tokom daljeg vremena, doza je titrirana zavisno od vrednosti krvne
slike. U novembru 2009. godine izvršeno je serološko ispitivanje (PCR) i
konstantovan je negativan rezultat HCV RNK, tj. postignuta je
eliminacija virusa iz organizma.
Terapija je završena posle 48 ampula interferona α – 2a (jednom
nedeljno) i ribavirina (svakodnevno 2x2 tablete) uz postizanje
virusološkog i biohemijskog odgovora.
Neophodna je saradnja sa lekarom, pridržavanje saveta, unošenje
vitamina. Eliminacijom virusa preveniramo fibrozu (cirozu) i malignu
alternaciju.
e-mail: wolf.ash.mc@gmail.com
154.
Metastaza karcinoma dojke u kolonu - prikaz slučaja
Ivana Stojanović
Klinički centar Niš, Institut za patološku anatomiju
Karcinom dojke je najčešći maligni tumor ženske populacije i značajan
faktor morbiditeta i mortaliteta žena. Otkrivanje karcinoma u ranijem
životnom dobu, u ranom stadijumu bolesti, i adekvatna hirurška
intervencija, su ključne za pozitivan ishod bolesti. Ipak, 30 do 80 %
žena razvije metastaze.
Metastaze karcinoma dojke se najčešće javljaju u plućima, jetri,
centralnom nervnom sistemu, kostima, ali njihova pojava u
gastrointestinalnom sistemu je jako retka.Tanko crevo je veoma često
mesto metastaza, zatim sledi želudac, a onda debelo crevo. Pojava
metastaza u digestivnom sistemu je vezana za pojavu krvarenja,
opstrukcije, perforacije, i pacijent se zbog ovih tegoba i javlja
lekaru.
Cilj rada je ukazati na značaj karcinoma dojke u digestivnom sistemu,jer
je diferencijalno dijagnostički jako važno utvrditi da li se radi o
primarnom tumoru creva ili o metastatskom procesu.
Pacijentkinja starosti 55 godina je operisana avgusta 2009 zbog ileusa i
tumorskog procesa na sigmi. Materjial je poslat na HP dijagnozu. Na
histološkom preparatu je uočen očuvani epitel kolona sa submukozno
prisutnim grupama ćelija koje su podsećale svojim morfološkim izgledom
na karcinom dojke, a ne na tumor creva. Zbog sumnje na tumor
creva,urađeno je AB PAS bojenje koje je bilo negativno.Urađena su zatim
imunohistohemijska bojenja na ESTROGEN, PROGESTERON i HER 2 , koja su
pokazala pozitivnost. Takođe je nađen podatak da je maja 2009.
pacijentkinja operisana zbog tumora dojke, i da se radilo o lobularnom
karcinomu.
Značaj rada je u tome da lekari opšte prakse ili internisti treba da
budu jako oprezni kada pacijentkinja sa prethodnom dijagnozom karcinoma
dojke ukazuje na određene simptome vezane za digestivni sistem.
e-mail:
ivana.stankovic1509@gmail.com
155.
Policistični bubrezi – prikaz slučaja
Radmila Kosić, Mila Otašević, Marijana Genić
Dom zdravlja "Zvezdara", Beograd
Uvod: Policistična bolest bubrega je nasledna bolest u kojoj je
parenhim oba bubrega pretvoren u ciste. Kod sve dece obavezno je
zahvaćena i jetra. Simptomatologija i napredovanje bolesti zavisi od
tipa nasleđivanja (autozomno-recesivno ili autozomno-dominantno) i od
uzrasta (perinatalni, neonatalni, infantilni i juvenilni tip). Kliničkom
slikom dominira hronična bubrežna insuficijencija. U zavisnosti od
zahvaćenosti jetrinog parenhima razvija se portna hipertenzija i ciroza.
Cilj rada je da se ukaže na važnost pravovremene dijagnoze
bolesti, praćenja napredovanja bubrežne insuficijencije uz uključivanje
savremene terapije, kako bi se odložio terminalni stadijum bubrežne
insuficijencije.
Metod rada: Dijagnoza je postavljena prvog dana života
ultrasonografskim pregledom (EHO) abdomena u toku ispitivanja životno
ugroženog prevremeno rođenog deteta.
Rezultati: Dete rođeno u 34. gestacionoj nedelji. Po rođenju,
novorođenče asfiktično i u generalizovanoj cijanozi, hitno prebačeno na
Institut za neonatologiju gde je hospitalizovano u trajanju od dva
meseca. U toku prvog dana hospitalizacije urađen EHO abdomena pri čemu
su nađeni uvećani, policistični bubrezi i cista u jetri. Prva urinarna
infekcija u 15. mesecu života lečena je parenteralno. Zbog ponavljanih
urinarnih infekcija po tipu pijelonefritisa, koje su se javljale pri
svakom pokušaju prekida profilakse, u uzrastu od 21 mesec učinjena su
dodatna ispitivanja: mikciona cistouretrografija (MCUG) i laboratorijski
ispitana funkcija bubrega. Nije nađen vezikoureteralni refluks, a
laboratorijske analize ukazale su na početnu bubrežnu insuficijenciju
(serumski kreatinin 85 micromol/l, proteinurija/kreatinurija 0,48). Dete
se uredno kontroliše na 6 meseci kod nefrologa. U uzrastu od 5 godina
dokazano postojanje osteorenalne distrofije (povišene vrednosti
parathormona) i u terapiju je uveden kalcijum karbonat i vitamin
alfa-hidroksikalciferol. U uzrastu od 9 godina, posle urađenog 24
časovnog Holtera krvnog pritiska, dokazana arterijska hipertenzija i u
terapiju se uvodi ACE inhibitor. Pošto se telesna visina održava na
trećem percentilu uz normalnu brzinu rasta, preporuka endokrinologa je
da se u terapiju uvede supstituciona terapija hormonom rasta. U daljem
toku bolesti razvija se anemija uzrokovana hroničnom bubrežnom
insuficijencijom pa se u uzrastu od 9 godina u terapiju uvodi
eritropoetin i preparati gvožđa. Na poslednjoj kontroli u avgustu 2010.
godine registrovane su sledeće laboratorijske vrednosti: urea 19,4
mmol/l, kreatinin 272 micromol/l, kalijum 4,4 mmol/l, BE -5,5 mmol/l, Er
3,5x1012/l, Hgb 97 g/l, što ukazuje na dalje napredovanje bubrežne
insuficijencije.
Zaključak: Kod ovog deteta je dijagnoza postavljena u prvom danu
života. Dete se redovno kontroliše, učinjena je sva potrebna
dijagnostika, uvedena sva potrebna terapija. Bolest se razvija u pravcu
terminalne bubrežne insuficijencije i dete je kandidat za
transplantaciju bubrega.
Ključne reči: policistični bubrezi, nizak rast, anemija.
e-mail: rkosic@sbb.rs
156.
Rombencefalitis kao komplikacija pandemijskog gripa – prikaz slučaja
Mila Otašević, Radmila Kosić, Marijana Genić
Dom zdravlja "Zvezdara", Beograd
Uvod: Pandemijski grip izazvan virusom influence A tip H1N1, u
junu 2009. godine uzburkao je domaću i svetsku javnost i izazvao
polemike među stručnjacima. Ovaj virus sadrži mešavinu gena četiri
virusa: severnoameričkog i evroazjskog svinjskog gripa, severnoameričkog
ptičijeg gripa i humanog gripa. Genom virusa gripa je raspoređen na 8
samostalnih molekula RNK, pa se zbog toga lako rekombinuje. Infekcija
virusom gripa uglavnom protiče bez razvoja komplikacija. Komplikacije se
očekuju kod osoba sa hroničnim bolestima i najčešće su respiratorne, a
retko mogu biti kardiološke i neurološke.
Cilj rada je da se ukaže na značaj seroloških testova u
diferencijalnoj dijagnostici rombencefalitisa, koji se razvio kao
komplikacija pandemijskog gripa kod prethodno zdravog deteta.
Metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu anamneze,
fizikalnog nalaza i seroloških testova.
Rezultati: Pacijent, sada uzrasta 15 godina, u decembru 2009.
godine preležao grip sa tipičnim simptomima: visoka temperatura u
trajanju od 10 dana, malaksalost, bolovi u mišićima, suvi kašalj. Posle
tri nedelje javili su se sledeći simptomi: vrtoglavica, glavobolja, bol
u ušima. Lečen od strane otorinolaringologa pod dijagnozom sinuzitisa.
Zbog održavanja simptoma hospitalizovan u martu 2010. godine kada je
urađena kompjuterizovana tomografija endokranijuma – nalaz uredan.
Neurolog 7.03.2010. postavlja sumnju na rombencefalitis. Nastavljeno
praćenje i ispitivanje: nuklearna magnetna rezonanca mozga,
elektroencefalogram, audio-vestibularno ispitivanje i 27.04.2010.
neurolog postavlja dijagnozu rombencefalitisa i uvodi se vitaminska
terapija. Tegobe su trajale do juna, kada nastaje poboljšanje. U
septembru 2010. posle infekcije gornjih disajnih puteva dolazi do
pogoršanja simptoma: vrtoglavica, glavobolja, otežano čitanje i pisanje,
poremećaj sna, koji se smiruju za mesec dana. U međuvremenu stiže
rezultat serološkog testa (uzorak seruma uzet u maju 2010.), koji
potvrđuje preležan pandemijski grip. Urađeni su i serološki testovi na
druge viruse, potencijalne izazivače rombencefalitisa koji su bili
negativni. Dete se sada dobro oseća, ide u školu i prima vitaminsku
terapiju jednom mesečno.
Zaključak: Grip je virusna infekcija koja nejčešće prolazi bez
komplikacija. U prikazanom slučaju, kod zdravog deteta je dovela do
rombencefalitisa sa neizvesnim ishodom, čija je etiologija dokazana
serološkim testovima.
Ključne reči: grip, vrtoglavica, rombencefalitis
e-mail: otas@beotel.rs
157.
Septični osteoartritis kod novorođenčeta - prikaz slučaja
Marijana Genić, Mila Otašević, Radmila Kosić
Dom zdravlja "Zvezdara", Beograd
Uvod: Infekcije koštano-zglobnog sistema kod novorođenčadi
razvijaju se uz nespecifičnu kliničku sliku praćenu opštim znacima
infekcije. Neprepoznavanje inicijalnih simptoma i znakova može da dovede
do trajnih sekvela. Najčešći uzročnik osteoartritisa je zlatni
stafilokok (Staphylococcus aureus), zatim hemofilus influence tip B i
gram negativne enteritične bakterije. U prvih 10-14 dana radiografija je
negativna, a laboratorijski nalazi u prvih par dana mogu da budu blago
povišeni. Ove dijagnostičke metode imaju veći značaj u praćenju
efikasnosti terapije i prognoze bolesti.
Cilj: Značaj postavljanja pravovremene dijagnoze u cilju
sprečavanja sekvela.
Materijal i metod rada: Dijagnoza je postavljena na osnovu
kliničke slike, laboratorijskih analiza i radiografije.
Rezultati: U 15. danu života majka dovodi novorođenče u dispanzer
zbog uznemirenosti, kenjkavosti i pospanosti. Rektalno izmerena
temperatura je 39°C i dete je upućeno u bolnicu. Na prijemu muško
novorođenče, afebrilno, urednih vitalnih funkcija i sa fizikalnim
nalazom u fiziološkim granicama. Laboratorija na prijemu: Le 11,6x109/l
(Ly 23,4%, Gr 74%), Er 4,06x1012/l, Hgb134g/l, Tr 416x109, CRP 28mg/l.
Urinokultura, koprokultura i kultura likvora – sterilni. Nalaz ORL
uredan. Ehosonografski pregled CNS-a i abdomena uredan. Snimak karlice
AP uredan. Zbog sumnje na sepsu u terapiju su uključeni ceftriakson i
gentamicin. Drugog dana hospitalizacije registruje se slaba
pokretljivost i ograničena abdukcija u desnom kuku pa je u terapiju
uključen kloksacilin. U prvoj hemokulturi izolovan zlatni stafilokok.
Terapija je trajala 21 dan. Kontrolna radiografija kukova posle 3
nedelje ukazuje na osteolitične promene u desnom femuru. Posle 30 dana
odojče otpušteno kući u dobrom opštem stanju sa peroralnom terapijom:
fusidinska kiselina u trajanju od 7 dana. Redovno se kontroliše kod
ortopeda na mesec dana. U uzrastu od 3 meseca plasiran Pavlik u trajanju
od 3 meseca. Nastavljene redovne ultrasonografske i laboratorijske
kontrole. Dete je prohodalo na vreme. Sada ima 4 godine i 6 meseci, bez
inegaliteta donjih ekstremiteta. Kontrole su na 2 godine.
Zaključak: Neprepoznat na vreme i neadekvatno lečen osteoartritis
kod dece može da dovede do trajne invalidnosti, koja sa sobom nosi kako
medicinske, tako i socijalne probleme. U prikazanom slučaju dete je
sačuvano od sekvela.
Ključne reči: osteoartritis, sepsa, sekvele.
e-mail: otas@beotel.rs
158.
Hepatitis toksika izazvan primenom flutamida prikaz bolesnika
Ljubiša Šumarac(1), Jelena Vasić Šumarac(2) (1)
Opšta bolnica Gornji Milanovac, (2) Dom zdravlja Gornji Milanovac
UVOD: Jedan od etioloških faktora za pojavu akutnog oštećenja jetre može
biti toksično dejstvo lekova među kojima su i hormonski preparati.
Flutamid je nesteroidni antiandrogen, čije se tosično dejstvo u jetri
može manifestvovati od akutnog hepatitisa, razvoja akutne
insuficijencije jetre pa čak i smtrnog ishoda bolesnika.
PRIKAZ BOLESNIKA: Bolesnik star 57 godina po zanimanju penzioner
primljen je u interno odeljenje opšte bolnice u Gornjem Milanovcu zbog
naglo nastalog oštećenja jetre. Kako je lečenje kod bolesnika sa već
patohistološki dokazanim adenokarcinomom prostate za početo hormonskom
terapijom (nesteroidnim antiandrogenom – flutamid tablete 250 mg 3 x 1
uz analog LHRH – gaserelinom – zoladeksom ampule 3,60 mg 1 mesečno
supkutano) unazad 5 meseci tada se i bolest manifestovala. Iz anamneze,
kliničke slike, laboratorijskih analiza, eho abdomena i MR abdomena
ukazale su na akutno oštećenje jetre zbog uvedenog leka flutamida koga
je pacijent svakodnevno 5 uzastopnih meseci uzimao. Po obustavi i
potpunom prekidu uzimanja leka bolesnik se potpuno oporavio. I danas je
na redovnim onkološkim kontrolama sa normalnim vrednostima jetrinih
proba i PSA.
ZAKLJUČAK: Prikazan je bolesnik sa toksičnim akutnim hepatitisom koji je
nastao zbog uzimanja nesteroidnog antriandrogena flutamida. Lek je
uveden kao primarni vid lečenja patohistološki verifikovanog adeno
karcinoma prostate koji se često kod ovakvih bolesnika uvodi. Obzirom na
čestu primenu (pravu indikaciju) leka poželjno je ovakve pacijente češće
klinički i laboratorijski kontrolisati (biohemijski parametri fukcije
jetre i PSA) kao bi se početno hepatično oštećenje ranije prepoznalo.
Mogle bi se predložiti redovne kontrole na 2 – 3 meseca a obavezno bi
obuhvatile već pomenute laboratorijske analize. Pri pojavi ovakvog
jetrinog oštećenja uzimanje flutamida se odmah prekida a za potrebe
lečenja adeno karcinoma prostate se može nastaviti drugim antiandrogenom
(bikadeksom) što je kod ovog bolesnika i urađeno.
KLJUČNE REČI: toksički hepatitis, nesteroidni antiandrogen, flutamid,
hepatotoksičnost, adeno karcinom prostate.
e-mail: sumaracgm@ptt.rs
159.
Uterus myomatosus per magna – prikaz slučaja
Žaklina Savić Mitić (1), Slobodan Milošević (1), Dragiša Mitić (2)
(1) Zdravstveni centar Zaječar, Ginekološko-akušerska služba, (2) Zavod
za javno zdravlje "Timok", Zaječar
Uvod: Lejomiomi ( miomi, fibromi, fibromiomi ) su dobro
ograničeni, benigni tumori materice koji se sastoje iz ćelija glatkog
mišića između kojih se nalazi manja ili veća količina fibroznog tkiva.
Javljaju se u 20-25% žena u reproduktivnom periodu i predstavljaju
najčešće solidne tumore male karlice. Većina mioma je asimptomatska, a
pojava simptoma zavisi od broja, lokalizacije i veličine tumora.
Najčešći simptomi su krvarenje ( hipermenoreje, metroragije), bol u
trbuhu, učestalo mokrenje, hitnost mokrenja ili inkontinencija urina,
opstipacija i izmenjeni izgled trbuha ( kod velikih mioma ). U
postavljanju dijagnoze pored kliničkog pregleda, najznačajniji je
ultrazvučni pregled, mada se koriste i histerosalpingografija,
histeroskopija i laparoskopija. Terapija mioma podrazumeva redovno
praćenje, medikamentni tretman, hiruški i interventni tretman.
Cilj rada: Ukazivanje na značaj pravovremene i adekvatne terapije
mioma uterusa kroz prikaz slučaja pacijenkinje sa miomatoznim uterusom
enormnih dimenzija i infertilitetom u anamnezi.
Prikaz slučaja: Pacijentkinja S.J., 45 godina, iz Zaječara,
domaćica, primljena na bolničko lečenje na Ginekološko – akušersko
odeljenje u Zaječaru radi operativnog zahvata pod dijagnozom Uterus
myomatosus per magna i Cystis ovarii lat. dex. Iz lične anamneze
saznajemo da je ispitivana zbog infertiliteta pre 23 godine, nakon čega
je odustala od lečenja i u narednih 14 godina se nije obraćaja
ginekologu. Pre 8 godina se zbog ponovne želje za ostvarivanjem trudnoće
javila ginekologu. Kliničkim i ultrazvučnim pregledom konstantovano je
postojanje uvećanog uterusa sa dva miomatozna čvora intramuralno
postavljena, dimenzija 23x23 mm i 40x45 mm, kao i cista desnog ovarijuma
dimenzija 70x69 mm i levog dimenzija 23x23 mm. Predložen joj je
operativni zahvat- miomektomija i cistektomija u cilju otklanjanja
pojedinih uzroka infertiliteta. Nakon rutinske preoperativne pripreme
pacijentkinja je primljena u bolnicu radi operacije. Zbog otežane
intubacije operacija je na predlog anesteziologa odložena. Tada
pacijentkinja odustaje od operacije i u narednih nekoliko godina je samo
jedanput pregledana od strane ginekologa i opet joj je predložena ista
terapija. Obzirom da je bila bez tegoba i da je odustala od želje za
potomstvom operativni način lečenja nije prihvatila. Godinu dana unazad
javljaju se tegobe u vidu osećaja težine u donjem delu trbuha, bola u
krstima, nevoljnog mokrenja pri naporu i rasta trbuha. Kliničkim
pregledom je nađen tumefakt koji ispunjava čitavu malu karlicu i pruža
se u abdomen do dva prsta ispod desnog rebarnog luka, neravan, slobodno
pokretan. Ultrazvučnim pregledom je nađen uterus dimenzija 183x157x104
mm, sa većim brojem intramuralnih i subseroznim mioma , cistična
unilokularna tumefakciija desnog ovarijuma dimenzija 47x43 mm,
paraovarijalno hipoehogen tumefakt dimenzija 37x47 mm i obilje
paraovarijalnih priraslica. Pacijentkinja je prihvatila operativno
lečenje i obrađena za operaciju. Urađena je, na medijalnoj
infraumbilikalnoj laparotomiji, histerektomija sa desnom adneksektomijom
i konzervacijom leve adnekse po Aldrigeu, kao i parcijalna omentektomija
zbog prisutnih priraslica. Postoperativni tok je bio uredan.
Zaključak: Blagovremena i adekvatna terapija mioma uterusa je
veoma značajna jer njome predupređujemo dalje napredovanje bolesti, a
takođe je važna kao jedan od postupaka u lečenju steriliteta.
e-mail: zaklina1009@gmail.com
160.
Produžena traumatizacija u porodici - komplikovano odrastanje -
prikaz slučaja
Mirjana Filimonović (1), Brankica Vasić (2), Bratimirka Jelenković
(3), Slaviša Jovanović (1)
Zdravstveni centar Zaječar, (1) Odeljenje psihijatrije, (2) Služba
pedijatrije
Adolescencija, kao deo razvoja svakog čoveka,odlikuje se u ranoj fazi,
nizom transformacija na kognitivnom, afektivnom i bihevioralnom planu.
To je buran, spolja vidljiv proces dinamike razvoja, do tada, spolja
"uspavanog deteta" za koje često nisu spremni ni roditelji, a ni mlada
osoba. Spoljašnji, porodični i faktori sredine, ali i unutrašnji
individualni, lično-svojstveni činioci, svojim neposrednim delovanjem,
naročito ako su dugotrajni i imaju karakteristike osujećenja i ne
prepoznavanja potreba, značajno otežavaju razvojni proces svojom
kontaminacijom i neadekvatnim usmerenjem. U radu ćemo prikazati mlađeg
adolescenta,uzrasta 12 godina sa sa komplikovanim procesom odrastanja,
zbog produžene traumatizacije u porodici. Iz lične anamneze: dete iz
prve, kontrolisane trudnoće,iz vanbračne zajednice, porođaj carskim
rezom, PTM 4 300g, PTD 55cm, AS 5. Miljokaze motoričkog razvoja usvajao
uredno. Porodične prilike: prisutno psihičko, emocionalno i fizičko
zlostavljanje od strane oca,uz nespremnost majke za obavljanje svoje
roditeljske funkcije u podršci i zaštiti deteta. Karakteristike
roditelja: Oba roditelja sa SSS, otac nezaposlen, majka zaposlena u
smenama. Porodica neko vreme živi u zajednici u iznajmljenom stanu,
odnosi su disfunkcionalni, sa elementima verbalne i motorne agresivnosti
oca prema majci, kasnije i prema starijem detetu. Polaskom u pripremnu
grupu uočava se problem ponašanja, socijalizacije i otežano uklapanje u
vršnjačku grupu. Dečak je slabe pažnje, bizarnog ponašanja,sa neobičnim
sadržajima svojih crteža, a u misaonom sadržaju pojava ideja uništenja,
smrti i destrukcije. Nakon ponovljenog incidenta, majka se vraća sa
decom kod roditelja, a Centar za socijalni rad hitno izmešta dete u
hraniteljsku porodicu. Promena škole, nova hraniteljica, lišavanje
roditeljskog prava oca i delimično majke smanjuju spoljašnji pritisak na
dete, ali se značajniji napredak u funkcionianju ne uočava. Aktuelna
situacija nakon 4 godine: problemi ponašanja,školovanja, zahteva
ukljućivanja u psihijatrijski tretman, upoznavanje škole sa aktuelnom
situacijom, preduzimanje mera zaštite deteta i dodadatnu podršku u
obrazovanju.
e-mail: jolena@open.telekom.rs
161.
Rak bubrega
Dragoslav Ivanović, Dobrinka Ivanović
Zdravstveni centar Vranje
CILJ:Kazuistički prikaz 10 operisanih bolesnika sa rakom bubrega u
periodu 2006-2010g. MATERIJAL I METODE:Obrađeno je 6 muškaraca i 4 žene
starosti od 40-68 god koji su operisani na urološkom odeljenju. U istom
periodu smo dijagnostikovali još 5 tumora bubrega ali se oni nisu lečili
na našem odeljenju. REZULTAT:Uovom periodu 3 bolesnika su živela do 3
godine, a jedan je egzitirao 3 meseca posle operacije od infarkta srca.
Ostali dolaze na redovne kontrole. Uradili smo 4 obične i 6 radikalnih
nefrektomija. Postoperativna terapija po mišljenju konzilijuma data je
samo u 3 slučaja/Dugen/. ZAKLJUČAK: Iz ukupnog broja operisanih
bolesnika izdvojili smo bolesnike sa rakom bubrega ne želeći da
prejudiciramo nikakvu statističku značajnost incidence i morbiditeta u
ukupnoj populaciji. Skoro polovina ovih bolesnika o saznanju svoje
bolesti došla je posle slučajnih UZ pregleda abdomena.
e-mail: ddivanovic@ptt.rs
162.
Respiratorna insuficijencija i anemija – prikaz slučaja
Vladan Simić (1), Miloš Simić (2)
(1) Privatna lekarska ordinacija "Pulmo" Jagodina; (2) Opšta bolnica
Jagodina
UVOD: Kod pacijenata sa plućnom insuficijencijom, dužina preživljavanja
meri se godinama pa čak i decenijama. Udruživanjem dva ili više faktora
tkivne hipoksije, dužina preživljavanja se drastično smanjuje. U slučaju
našeg pacijenta, hipoksija uzrokovana teškom restrikcijom u plućnoj
funkciji, mogla je da ima relativno dobar tok, da se nije pojavila
anemija zbog koje je u krajnjem ishodu došlo do smrtnog završetka.
PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent K. M. star 80 godina. U mladosti preležana
teška forma tuberkuloze sa zahvatanjem oba plućna krila, koja je lečena
pneumolizom desnog; bivši pušač. Povremeno na pregledu u ATD Jagodina u
fazama infekcija disajnih puteva. Prvi put pregledan u našoj ordinaciji
26.11.2004. zbog povećane zamorljivosti pri obavljanju svakodnevnih
aktivnosti. Poremećen je ritam budnosti i sna uz česte aritmije sa lakim
testastim otocima potkolenica. Prisutni su znaci centralne cijanoze i
karakterističan staklasti izgled beonjača. Auskultacijom na plućima
desno nečujno disanje, levo oslabljeno sa inspiratornim pukotima
obostrano bazalno. Perkutorno desno tmulost sa nepokretnom
hemidijafragmom; levo sonornost. Na srcu akcija aritmična sa prisutnim
EKG znacima za hronično plućno srce. Spirometrija pokazuje tešku
restrikciju FVC 44%. SpO2 80-87%. Pacijentu je predložena nabavka
koncentratora kiseonika. Gasovi u krvi nisu mereni. Ordinirana je
redovna inhalacija Berodual spreja 3x1 i Aminofilin retard 350mg 2x1/2.
U toku 2005. godine pacijent kupuje koncentrator kiseonika i započinje
dugotrajna oksigeno terapija (DOT). Kontrola 8.12.2006. prvi put
pokazuje popravak Forsiranog ekspiratornog volumena u prvoj sekundi
(FEV1) za 23,6% (1,14- 1,41 L) i FVC za 8,6% Saturacija na pulsnom
oksimetru je bila 95%. U laboratorijskom nalazu nema znakova
zapaljenjskog sindroma, ali ima znakova anemije Er 4,79 ; Hct 32 ; Hb
94. Poslednji pregled u ordinaciji urađen je 8.11.2007. Prijavljuje
pogoršanje svih dotadašnjih tegoba uz neobične vidne halucinacije i
brojne promene budnosti i sna. Spirometrijske vrednosti su uglavnom
nepromenjene. Saturacija hemoglobina kiseonikom drastično pada na 70%, u
laboratoriji hematokrit i dalje nizak 33 a feremija 2,6 (7,3-30). Zbog
lošeg opšteg stanja pacijenta ostali pregledi su obavljani u kućnim
uslovima, pri čemu se saturacija nije bitno popravljala. Niz okolnosti u
to vreme nije išao na ruku pacijentu, počev od nemogućnosti nabavke
odgovarajuće krvi za transfuziju do nedostatka na tržištu ampuliranih
lekova gvožđa (per os upotreba nije bila moguća). Smrtni završetak se
dešava krajem Aprila 2008. godine.
DIKUSIJA: Kod našeg pacijenta i normalno opadanje spirometrijskih
vrednosti sa starenjem je u jednom trenutku moralo da prouzrokuje
remećenje gasne razmene. Mišljenja smo da je pacijent zahvaljujući
započetoj kiseoničkoj terapiji imao produženje životnog veka i
poboljšanje kvaliteta života, a imao bi i mnogo više da se nisu pojavili
drugi faktori tkivne hipoksije i to anemija, kao i cirkulacijski razlozi
hipoksije. Verovatni razlozi anemije su premali unos hrane i gubici zbog
sangvinantnih hemoroida. Od vitalnih organa pacijent je najveću
osetljivost pokazao na mozgu i srcu. Za to vreme intelektualne funkcije
su ostale očuvane. ZAKLJUČAK: Pacijenti sa pneumolizom su rizična grupa
za nastanak plućne insuficijencije, te zahtevaju redovno pulmološko
praćenje kao i multidisciplinarni medicinski pristup da bi se prepoznali
i drugi rizici kod manjka kiseonika u krvi. Raniji početak DOT značajno
bi produžio život i popravio kvalitet života ovih pacijenata, što bi
trebalo imati u vidu pri određivanju kriterijuma za dodeljivanje
koncentratora kiseonika.
Ključne reči: respiratorna insuficijencija, teška spirometrijska
restrikcija, anemuja, saturacija, hipoksija, DOT
e-mail: pulmo@ptt.rs;
drvladansimic@gmail.com
163.
Hirurško lečenje izolovanih metastaza melanoma u slezini
Saša Micković (1), Miroslav Mitrović (1), Milan Jovanović (1),
Mihailo Bezmarević (1),
Darko Mirković (1), Marijan Novaković (2), Nebojša Stanković (1)
Vojnomedicinska akademija, (1) Klinika za abdominalnu i endokrinu
hirurgiju, (2) Uprava, Beograd
Uvod. Melanomi predstavljaju svega 1% svih malignih tumora i
imaju izraziti potencijal za metastaziranje. Lokalizovana, odnosno
solitarma metastaza melanoma u slezini je retka, ali je slezina značajno
mesto za hematogenu diseminaciju kod bolesnika uznapredovalog stadijuma.
Izolovane metastaze melanoma u digestivnom traktu su ređe ali se
opisuju. Organi koji su najčešće zahvaćeni su kolon, želudac, tanko
crevo. Odavno je poznato hirurško lečenje metastaza melanoma.
Prikaz slučaja. Kod bolesnice u dobi od 48 godina, zbog
postojanja sumnjivog pigmentnog mladeža na zadnjoj strani baze vrata
levo, učinjena je njegova ekscizija, koja je patohistološki potvrđena
kao melanom. U sklopu primarne operacije učinjena je funcionalna
disekcija limfnih žlezda leve lateralne strane vrata. Nakon 18 meseci od
operacije, zbog pojave malaksalosti i bolova pod levim rebarnim lukom,
učinjen je ultrazvučni (US) pregled abdomena, kompjuterizovana
tomografija (CT) abdomena i endokranijuma, te je nađeno postojanje
multiplih metastaza u slezini. Nalaz na unutrašnjim organima trbuha i
endokranijumu bio je uredan, bez vidljivih metastatskih promena. Nakon
preoperativne pripreme, bolesnica je operisana, kojom prilikom je
učinjena splenektomija, a definitivni patohistološki pregled potvrdio je
postojanje metastatski uvećane i izmenjene slezine. Postoperativni tok
je protekao uredno, bez komplikacija. Po odluci konzilijuma, bolesnica
je praćena, i nakon 6 meseci kontrolni pregled CT abdomena i
endokranijuma pokazao je uredan nalaz.
Zaključak. Hirurški tretman metastaza melanoma u abdomenu je
često palijativan, međutim u pojedinim izolovanim slučajevima hirurgija
obezbeđuje duže preživljavanje. Kod uznapredovalog stadijuma melanoma,
naročito kada je metastatska promena lokalizovana samo u jednom organu
kao u ovom prikazanom slučaju, hirurgija predstavlja terapiju izbora.
Metastaze su hirurški odstranjene uz nadu za dužim preživljavanjem.
Ključne reči: melanom, metastaza, slezina, digestivni trakt,
splenomegalija.
e-mail: mcsachanet@yahoo.com
|
|
|
|
