|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXIX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
118. Uvodno predavanje. GREŠKE I PREVIDI U ZBRINJAVANJU TEŠKO I VIŠESTRUKO POVREĐENIH Prof Dr Ana Šijački 119. EPILEPSIJA, ZNAČAJ BLAGOVREMENOG DIJAGNOSTIKOVANJA - PRIKAZ SLUČAJA Dragana Mitrović, Jasmina Ignjatović, Jovica Đorđević, Rajko Zdravković, Danijela Đorđević, Aneta Živulović, Emilio Miletić 120. UJEDI PASA NA TERITORIJI OPŠTINE ZAJEČAR Marija Kržanović, Radica Petrović, Petar Firović 121. UTICAJ FAKTORA RIZIKA NA BOLESTI DOJKE (KARCINOM DOJKE) Jelena Ristić, Milena Mladenović 122. HIPERLIPOPROTEINEMIJA RADNO AKTIVNOG STANOVNIŠTVA DRUŠTVENIH DELATNOSTI U OPŠTINI ZAJEČAR Milena Mladenović 123. NAVIKE U ISHRANI ADOLESCENATA U ZAJEČARU Marija Ilić 124. STIL I NAČIN ŽIVOTA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA U ZAJEČARU Miodrag Kostić 125. NEPREPOZNATI PERFORATIVNI APENDICITIS U TREĆEM TRIMESTRU TRUDNOĆE - PRIKAZ SLUČAJA Žaklina Savić Mitić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
118. Uvodno predavanje. GREŠKE I PREVIDI U ZBRINJAVANJU TEŠKO I VIŠESTRUKO POVREĐENIH Prof Dr Ana Šijački MEDICINSKI FAKULTET BEOGRAD, KATEDRA URGENTNE MEDICINE U domenu previđanja povreda, greške uglavnom nastaju zbog nedovoljnih znanja i nedoslednog praćenja protokola i procedura. Previđene povrede su one povrede koje nisu dijagnostikovane u prvih 48-72 sata od prijema, odnosno u fazi stabilizacije povređenog pacijenta. Podaci o učestalosti previđenih povreda variraju, u referentnoj literaturi navodi se da je procenat ovakvih povreda i grešaka u zbrinjavanju 8-29%. Treba napomenuti da je ovo tema o kojoj se nerado govori, te da je broj publikacija mali. Greške nastaju zbog partikularnog razmatranja fascinirajuće povrede ili stanja, koje, međutim, ne mora biti vodeći uzrok ugroženosti pacijenta (na primer bavljenje stanjem svesti, koje je promenjeno zbog iskrvavljenosti). Greške i previđanje povreda nastaju iz više razloga, od kojih su osnovni: - Nedostupnost i visoka cena pojedinih dijagnostičkih procedura - Nerazvijenost i mali kapaciteti trauma sistema - Nedostatak organizacije - Nedostatak i nepridržavanje protokola - Improvizacija - Nefunkcionalnost stečenih znanja - Nedostatak paramedicinskog kadra Osnovne greške koje čini trauma- tim su uglavnom: - Neiskustvo lekara i osoblja - Nemar - Loša komunikacija - Nepotpuni anamnestički podaci - Nepotpuna istorija bolesti - Loše interpretirani RTG nalazi - Nije tražen snimak određene regije - Prijem na pogrešno odeljenje - Otpust pre završene kompletne dijagnostike 119. EPILEPSIJA, ZNAČAJ BLAGOVREMENOG DIJAGNOSTIKOVANJA - PRIKAZ SLUČAJA Dragana Mitrović (1), Jasmina Ignjatović (1), Jovica Đorđević (1), Rajko Zdravković (2), Danijela Đorđević (3), Aneta Živulović (4), Emilio Miletić (4) (1)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA MEDICINOM SPORTA I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE; (2)DOM ZDRAVLJA BAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI; (3) ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, GINEKOLOŠKO ODELJENJE; (4)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI Epilepsija je poremećaj funkcije mozga, a predstavlja naglo pražnjenje velikog broja neurona u mozgu što dovodi do epileptičnih napada. Spada među česta oboljenja u neurologiji, na 1000 stanovnika oboli od 3 do 5 pacijenata. Najčešći poznati uzroci epilepsije su: povrede glave, krvarenja u mozgu, moždani udar, apscesi u mozgu (intracerebralni, subduralni, epiduralni), bakterijski i virusni encefalitis, bakterijski meningitis, hirurške opercije na mozgu, komplikacije prilikom porođaja ili rođenja, alkohol, tumori, droge, neki lekovi, poremećaj metabolizma (hipernatremija, hiponatremija,hipokalcemija, hipoksija, hipoglikemija, hiperglikemija), a može biti izazvana i nepoznatim uzrokom kada je nazivamo idiopatska. Pored detaljnog neurološkog pregleda, laboratorijskih analiza i EEG-a neohodno je i uzeti detaljnu anamnezu bolesnika da bi lekar došao do tačne dijagnoze. U radu je prikazan pacijent I. M. star 12 godina koji je imao je gubitak svesti u školi u toku oktobra meseca 2009. godine. Nema podataka o tome koliko je taj gubitak svesti trajao i da li je bio praćen nekim drugim tegobama. Pacijent je pregledan od strane lekara iz Službe Hitne pomoći i upućen neurologu koji ga posle pregleda i zbog daljih dijagnostičkih procedura šalje na hospitalno lečenje u tercijalnu ustanovu (Klinički centar Niš, klinika za dečije i interne bolesti, Odeljenje Neurologije). Za vreme hospitalizacije koja je trajala deset dana pacijentu je od dijagnostičkih procedura rađen EEG (utvrđeni abnormalni potencijali kore velikog mozga) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca) gde je nađeno da nema patoloških promena u endokranijumu. U hospitalnim uslovima je uveden valproat sa postepenim povećanjem doze sve do 1000 mg dnevno. Kontrola je zakazana za 2 nedelje. Do kontrole je pacijent bio bez napada, a kontrolni EEG nalaz je bio normalan i laboratorijski nalazi krvi su bili normalni. Pacijentu je zakazana kontrola za mesec dana a terapija je za taj mesec ostala nepromenjena. Kontrolni EEG nalaz je bio uredan, a takođe je bio uredan i laboratorijski nalaz krvi. Pacijentu je povećana doza valproata na 1500mg dnevno, podeljena u dve doze i zakazana kontrola za 4 meseca. Pacijent se ordinirajućem lekaru javljao u međuvremenu zbog drugih zdravstvenih tegoba (bolova u grlu, bolovima u ušima gde je zbog prisutnih bolesti primio odgovarajuću terapiju) i navodi da nije imao gubitke svesti niti druge tegobe koje su u vezi sa epilepsijom. Lečenje od Epilepsije je u toku, dečak se dobro oseća, normalno funkcioniše u društvu, normalno pohađa nastavu u školi. Do tačne dijagnoze oboljenja vrlo je bitno da se dođe blagovremeno, kako bi pacijent na vreme počeo da uzima propisanu terapiju, da ne bi došlo do komplikacija koje mogu da prouzrokuju epileptični napadi. Ključne reči: epilepsija,uzrok,dijagnoza e-mail: draganamitrovic1981@gmail.com 120. UJEDI PASA NA TERITORIJI OPŠTINE ZAJEČAR Marija Kržanović, Radica Petrović, Petar Firović ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI Prema rezultatima istraživanja u gradovima Evrope, Amerike i Australije, ujedi pasa su prepoznati kao značajan problem javnog zdravlja. U svetu sve veći značaj dobijaju dobra procena i praćenje incidence ujeda pasa i pratećih troškova lečenja, kao i prepoznavanje svih faktora rizika za ujede od strane pasa. CILJ RADA: ukazati na zdravstveni problem ujeda pasa u opštini Zaječar i na faktore koji povećavaju rizik od ujeda pasa. MATERIJAL I METODE: izvršena je retrospektivna analiza podataka i to iz baze podataka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i baze podataka Doma zdravlja Zaječar - odseka za statistiku. Incidenca ujeda pasa i specifične stope po starosnim grupama su izračunate na osnovu podataka popisa stanovništva iz 2002. godine. REZULTATI: broj prijavljenih ujeda od strane pasa u 2008.godini je 197, što daje opštu stopu od 284.3/100 000 stanovnika, bez značajne razlike po polu. Najveća specifična stopa je u grupi mlađih od 20 godina ( 472.5/100 000). Najveći broj ujeda je zabeležen u oktobru i aprilu. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: istraživanje je ukazalo na neke od faktora rizika: područje opštine Zaječar ima povišen rizik od ujeda pasa; uzrast – visok rizik u uzrastu ispod 20 godina, pre svega između 5-9 godina; godišnje doba – u prolećnim i jesenjim mesecima postoji veći rizik od ujeda pasa. Kako bi se incidenca ujeda pasa smanjila neophodno je preduzeti hitne mere kako na smanjenju broja pasa lutalica, tako i na edukaciji stanovništva, pre svega dece, o ophođenju sa psima i adekvatnom reagovanju u rizičnim situacijama. Ključne reči : ujedi pasa, faktori rizika e-mail: makic80@yahoo.com 121. UTICAJ FAKTORA RIZIKA NA BOLESTI DOJKE (KARCINOM DOJKE) Jelena Ristić, Milena Mladenović DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE, PREVENTIVNI CENTAR, U faktore rizika za bolesti dojke, među njima i karcinom dojke, ubrajaju se ne samo pozitivna porodična anamneza već i drugi faktori kao sto su fizička aktivnost, gojaznost, pušenje i konzumiranje alkohola. CILJ RADA je prikazivanje povezanosti pomenutih faktora rizika sa promenama na dojkama koje kasnije mogu usloviti i nastanak karcinoma dojke. METOD RADA: Ispitivanje je obavljeno od strane lekara Preventivnog centra Doma zdravlja u Zaječaru. Pregledani su podaci preventivnih karata radno aktivnih žena firmi društvenih delatnosti na teritoriji opštine Zaječar u periodu od februara do kraja oktobra 2009 god. REZULTAT: Prema ispitivanjima faktora rizika uočeno je da pozitivnu porodičnu anamnezu na karcinom dojke kod uslovno zdravih žena ima 3,79% a kod žena sa promenama 12,90 %. Pozitivnu porodičnu anamnezu na druge karcinome, kod uslovno zdravih žena ima 14,68% a kod žena sa promenama je 38,71%. Kada su u pitanju drugi faktori rizika, uočeno je da je gojaznost kod uslovno zdravih žena prisutna u 21,56% a kod žena sa promenama iznosi 25,83%. Fizičkom aktivnošću se bavi 63,79% uslovno zdravih žena a 77,41% žena sa promenama. Aktivnih pušača među uslovno zdravim ženama je 36,77% a među ženama sa promenama je 48,38%. Alkohol konzumira 88,56% uslovno zdravih žena a 85,25% žena sa promenama. ZAKLJUČAK: Zaključili smo da postoji uticaj pojedinih faktora rizika na nastanak bolesti dojke i karcinoma dojke i da je potrebno redovno obavljati preventivne preglede zdrave populacije radi pravovremenog otkrivanja i lečenja. Kljucne reci: faktori rizika, karcinom dojke e-mail: dr_jelena_ristic@yahoo.com 122. HIPERLIPOPROTEINEMIJA RADNO AKTIVNOG STANOVNIŠTVA DRUŠTVENIH DELATNOSTI U OPŠTINI ZAJEČAR Milena Mladenović DOM ZDRAVLJA ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE, PREVENTIVNI CENTAR Hiperlipoproteinemija predstavlja povišenje nivoa čestica u plazmi međusobno povezanih u rastvorljive komplekse. Hiperlipoproteinemija, hipertenzija, pušenje i gojaznost predstavljaju najvažnije faktore rizika za nastanak arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja pa je lečenje važno kako u prevenciji nastanka istih tako i u lečenju posledica. CILJ RADA je utvrditi zastupljenost hiperholesterolemije i hipertrigliceridemije u uslovno zdravoj populaciji i uvideti povezanost sa drugim faktorima rizika kao što su hipertenzija, gojaznost, pozitivna porodična anamneza kardiovaskularnih bolesti i pušenje. Akcijom Preventivnog centra Doma zdravlja Zaječar na terenu od aprila do septembra 2009. godine pregledano je radno aktivno stanovništvo društvenih delatnosti starosti od 20 do 65 godina. Ispitanici su dobijali preventivne karte na kojima su davali svoje anamnestičke podatke i svakom je merena telesna težina i visina i nivo holesterola i triglicerida u krvi pomoću Accutrend GCT aparata. Pregledano je 349 osoba - 93 muškaraca i 256 žena. Hiperlipoproteinemija je otkrivena kod 182(52,15%)od svih ispitanika. Veći procenat ispitanika 70(38,46%) sa hiperlipoproteinemijom se leči od hipertenzije od onih sa negativnim lipidnim statusom 32(19,16%). Veći broj ispitanika 107 (58,79%) je gojazno i ima hiperlipoproteinemiju u odnosu na75 ( 41,21%) takvih koji nisu gojazni. 104 (57,14%) njih sa pozitivnim lipidnim statusom ima pozitivnu porodičnu anamnezu kardiovaskularnih bolesti što je više od 70(41,92%) čija je porodična anamneza negativna. Po našim rezultatima pušenje nema neki udeo u lipidnom statusu ispitanika. Otkrili smo hiperlipoproteinemiju kod polovine naših ispitanika i utvrdili povezanost sa drugim faktorima rizika kao što su hipertenzija, gojaznost i pozitivno genetsko opterećenje. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti treba misliti na postojanje faktora rizika za kardiovaskularne bolesti i pozivati zdravu populaciju na preventivne preglede kako bi se oni što ranije otkrili. Ključne reči: hiperlipoproteinemija, faktori rizika, kardiovaskularne bolesti e-mail: gaca@verat.net 123. NAVIKE U ISHRANI ADOLESCENATA U ZAJEČARU Marija Ilić ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR UVOD: Pravilan način ishrane je važan deo zdravog stila života i kao takav trebao bi biti usvojen u mlađem životnom dobu. Novije studije u svetu posvećene su uticaju stila života i navika u ishrani na stepen uhranjenosti, naročito na sve češću pojavu predgojaznosti i gojaznosti kod mladih. CILJ RADA: Procena stila zivota i navika u ishrani adolescenata u Zaječaru. MATERIJAL I METODI RADA: Podaci o stilu zivota o navikama u ishrani dobijeni su anonimnim anketiranjem adolescenata uzrasta 17. i 18. godina. REZULTATI RADA I DISKUSIJA: Anketiranjem je obuhvaćeno 200 adolescenata, 57 ispitanika je bilo muškog pola (gimnazija 19, medicinska škola 38) a 143 ispitanika ženskog pola (gimnazija 81, medicinska škola 62). Redovan doručak radnim danima ima 37,7% učenika medicinske škole i čak 70% učenika gimnazije. Ručak je radnim danima nešto zastupljeniji i redovno ruča oko 76% ispitanika, vikendom svi ispitanici imaju ručak bar jedan dan vikenda, a njih 95,43% oba dana. Redovnu večeru ima oko 55% ispitanika, ovde je uočljiva se razlika među polovima, dok redovno večera oko ¾ osoba muškog pola to čini manje od ½ devojaka. 36% ispitanika je zadovoljno svojom težinom, dok najveći broj njih misli da treba da smrša. Dva puta veći broj momaka misli da je premršav. Voće i povrće najveći broj ispitanika jede 2-4 puta nedeljno, slatkiše svakodnevno više puta na dan konzumira čak 16% ispitanika. Alkohol nikad ne konzumiraju u većem broju učenici medicinske škole (30%), dok najveći broj učenika gimnazije to čini manje od jednom nedeljno. Zube redovno više puta na dan pere samo 52% osoba muškog pola, dok to čini 92% osoba ženskog pola. ZAKLJUČAK: Navike u ishrani ne razlikuju se značajno između polova i škola . Potrebno je u budućim ispitivanjima pribaviti više informacija o količini konzumiranih namirnica. Ključne reči: adolescencija, ishrana, stil života, gojaznost. e-mail: drmarijailic@hotmail.com 124. STIL I NAČIN ŽIVOTA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA U ZAJEČARU Miodrag Kostić ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA ZA ZAŠTITU PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE DECE SA RAZVOJNIM SAVETOVALIŠTEM I SAVETOVALIŠTEM ZA MLADE UVOD: Smanjena fizička aktivnost i povećanje sedentarnih navika, kao jedan od faktora u razvoju kardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije, dijabetes melitusa tip 2 i drugih oboljenja, je prisutna i u populaciji srednjoškolaca. CILJ RADA je da proceni stepen fizičkih aktivnosti adolescenata kao i stil i način života koji oni vode u smislu procene izloženosti rizicima oboljevanja. METOD: Podaci o fizičkoj aktivnosti i stilu i načinu života adolescenata su dobijeni anketiranjem učenika III i IV razreda Gimnazije i Medicinske škole u Zaječaru. Poređenje podataka u odnosu na pol i školu je urađeno uz pomoć X² testa. REZULTATI: Analiza ankete pokazala je da se učenici Medicinske škole manje bave fizičkim aktivnostima u odnosu na učenike Gimnazije, ali da, takođe, manje vremena provode sedenterno (TV, kompjuter), dok je kod učenika Gimnazije izraženija konzumacija alkohola u odnosu na učenike Medicinske škole. U odnosu na pol, umerena fizička aktivnost je prisutna u oba pola podjednako, dok generalno, devojke su manje fizički aktivne u odnosu na muškarce. Muškarci, opet, imaju izraženije i sedentarne navike kao i izraženiju konzumaciju alkohola. ZAKLJUČAK: Veliki broj mladih se skoro ili uopšte ne bavi fizičkim aktivnostima (oko 25%) i veliki broj mladih ima pojačane sedenterne navike (preko 40%) uz prisutan loš životni stil-konzumaciju cigareta (preko 30%) i alkohola (preko 30%). Ključne reči: fizička aktivnost, sedentarne navike, stil i način života srednjoškolaca e-mail: kosmio@verat.net 125. NEPREPOZNATI PERFORATIVNI APENDICITIS U TREĆEM TRIMESTRU TRUDNOĆE - PRIKAZ SLUČAJA Žaklina Savić Mitić ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA GINEKOLOGIJE I AKUŠERSTVA, Apendicitis se smatra jednim od najčešćih akutnih hirurških oboljenja u trudnoći. Učestalost apendicitisa u trudnoći se kreće od 1:1000 do 1: 5000 i ne razlikuje se u odnosu na učestalost apendicitisa u opštoj populaciji, dok se perforativni apendicitis javlja 2 do 3 puta češće u trudnoći nego u opštoj populaciji. Prikazujemo slučaj 29-ogodišnje trudnice u trećem trimestru graviditeta kod koje nije prepoznat akutni apendicitis koji se komplikovao perforacijom, a shvaćen je kao infekcija urinarnog trakta. Ordinirana je antibiotska, spazmolitička i tokolitička terapija što je doprinelo maskiranju kliničke slike. Kod naše pacijentkinje je zbog obstetričkih indikacija urađen carski rez sa 37 nedelja gestacije pri čemu je evidentiran perforativni apendicitis sa peritonitisom koji je pri tome operativno zbrinut. Rođeno je živo, muško novorođenče porođajne mase 2650g i porođajne dužine 48cm sa Apgar skorom 5/8. Diferencijalna dijagnoza akutnog apendicitisa u trudnoći obuhvata veliki broj bolesti koje su praćene bolom u abdomenu. Simptomi i znaci akunog apendicitisa u trudnoći znatno se razlikuju od manifestacije iste bolesti van trudnoće što je uzrokovano anatomskim i fiziološkim promenama u trudnoći, tako da se pravovremena dijagnoza postavlja u 50-64% slučajeva. Kod svakog abdominalnog bola u trudnoći treba misliti na mogućnost pojave akutnog apendicitisa. U sumnjivim slučajevima treba uraditi laparoskopiju do 20-e nedelje gestacije, odnosno laparotomiju nakon toga. Ključne reči: apendicitis, trudnoća, peritonitis, carski rez e-mail: zaklina8@yahoo.com |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
