XXVI Timočki medicinski dani - Zaječar, 25-26. maj 2007.

RADOVI - ZBORNIK SAŽETAKA
Sažeci radova 91-100

91. Učestalost neoplazija grlića materice i starosna struktura pacijentkinja
    Biljana Popović, Mirko Trailović, Zoran Roško, Slobodan Žikić, Slobodan Milošević
92. Znanje učenika jedne osnovne škole i HIV/AIDS-u
    R. Kosić, M. Otašević, M. Genić, B. Ugrinić-Sklopić
93. Efekat mase miokarda i remodelacije leve komore na odnos između Doppler brzina, transmitralne brzine ranog punjenja (E) i brzine septalnog mitralnog anulusa (E prim)
    Dušan Bastać, Zoran Joksimović
94. Primena Vamos-Drager kapnografa
    Miroslav Cokić, Ivan Cokić
95. Koliko se znanje učenika osnovne škole o HIV/AIDS-u promenilo za 14 godina
    M. Genić, M. Otašević, R. Kosić
96. Odnos profesionalaca prema rizičnom ponašanju adolescenata
    M. Otašević,V. Bogdanović, R. Kosić, M. Genić
97. Tretman MIH sekutića minimalno invazivnim metodom
    Gordana Stefanović, Zoran Vulićević
98. Cirkadijalna distribucija asimptomatske ishemije u bolesnika sa koronarnom bolešću
    Dragana Ilić Videnović
99. Stres kod radnika hitne pomoći
    Miljan Jović, Slaviša Milutinović, Dragan Živković, Davor Mladenović, Milijana Videnović
100. Urgentna stanja u psihijatriji – Prikaz slučajeva
     Miljan Jović, Milijana Videnović, Slaviša Milutinović, Tatjana Šabanić, Emil Vlajić, Biljana Paunović

Cervikalne neoplazije još uvek predstavljaju vodeći problem u ginekološkoj onkologiji i zbog toga su autori rada prikazali učestalost pojedinih stadijuma cervikalnih neoplazija u određenoj starosnoj grupi pacijentkinja. METOD: Analizirane su 224 pacijentkinje, kod kojih je otkriven neki od stadijuma cervikalne neoplazije u periodu 2002-2006. god. Kao osnov dijagnoze korišćen je histopatološki nalaz dobijen biopsijom grlića. Cervikalne neoplazije podeljene su klasičnom podelom u tri grupe: LSIL, HSIL i inazivne maligne lezije. Potom su pacijentkinje podeljene u grupe prema starosnoj dobi. REZULTATI: Kod 32 (14,3%) ispitanice bolest je otkrivena u stadijumu LSIL, kod 119 (53,1%) u stadijumu HSIL a kod 73 (32,6%) bolest je otkrivena u invazivnom stadijumu. DISKUSIJA 1 ZAKLJUČAK: LSIL je najviše otkriven u III i IV deceniji života. HSIL najčešće je detektovan između 44 i 44 god. života, dok je najveća učestalost invazivnih stadijuma maligne bolesti cerviksa između 60 i 64 god. života. Autori su konstatovali da se rak grlića materice i pored duge evolucije bolesti i savremenih dijagnostčkih metoda otkriva kasno u značajnom broju slučajeva.
 

UVOD: Od kada je prvi put prepoznat kao poseban klinički entitet u junu 1981. god, broj ljudi inficiranih HIV-om je u porastu. U Srbiji je u periodu 1984-2005.god. HIV pozitivnih osoba bilo 2014. Od toga je 80% u Beogradu (IJZ "Batut"). Zbog loše epidemiološke situacije i skromnih mogućnosti lečenja, posebnu pažnju treba posvetiti mladima. U periodu adolescencije mladi su izuzetno osetljivi na različite uticaje, pa su skloni rizičnom ponašanju, koje se javlja već u ranoj fazi adolescencije. CILJ: Prikazati informisanost učenika o HIV/AIDS-u. MATERIJAL I METOD RADA: Anonimna anketa učenika sedmog i osmog razreda jedne osnovne škole na teritoriji opštine Zvezdara u Beogradu. REZULTATI: Anketiran je 131 učenik uzrasta 13-15 godina. 44(33,59%) učenika zna da je HIV virus, 52(39,69%) zna da je AIDS zarazna bolest. Dva učenika nisu navela nijedan put prenošenja HIV-a. Ostali znaju za načine prenošenja HIV-a: 126(96,18%)-seksualni odnosi, 108(82,44%)- krvlju, sa majke na dete 92(70,23%). Seksualne odnose je imalo 25(19,08%) učenika, a kondom kao zaštitu bi koristilo samo 28 (21,37%). 63(48,09%) učenika se ne bi družilo sa HIV pozitivnom osobom. ZAKLJUČAK: Učenici završnih razreda osnovne škole imaju nedovoljno znanja o HIV/AIDS-u. Zbog toga je potrebno preventivni rad pojačati u ovom uzrastu kako bi u naredni period ušli sa što većim znanjem.

e-mail: salekosic@sbb.co.yu
 

Mada Dopler ehokardiografija obezbeđuje procenu abnormalne dinamike punjenja leve komore, značajna ograničenja nalažu da se uvode i dodatni parametri za procenu dijastolne i globalne funkcije leve komore. Odnos između brzine trasnmitralnog ranog dijastolnog punjenja (E) na pulsnom doppleru i brzine septalnog mitralnog anulusa (E prim) izvedene iz tkivnog Doplera (E/Eprim) je od skora predložen kao neinvazivni marker za procenu plućnog kapilarnog pritiska i pritiska leve komore na kraju dijastole i pridaje mu se atribut neinvazivnog Swan-Gantz-ovog katetera. Na osnovu korelacije sa invazivnim studijama, sa senzitivnošću i specificnošću od preko 80%, napravljene su formule za izračunavanje apsolutne vrednosti plućnog kapilarnog pritiska. Odnos E/Eprim manji od 8 odgovara pritisku manjem od 12mm Hg, a odnos između 10 i 15 se stratifikuje između 18 i 20 mmHg. Odnos preko 15 je povezan sa jako lošom prognozom u ishemijskoj i neishemijskoj kardiomiopatiji. Posle infarkta i pri normalnoj ejekcionoj frakciji, E/Eprim veci od15 je jedan od najjačih prediktora preživljavanja. Manje je ispitivan uticaj mase miokarda na odnos E/Eprim. METODE I REZULTATI: Ispitivano je 86 konsekutivnih pacijenata koji su podeljeni na grupu A (N=24)sa normalnom masom miokarda (M= 224g), grupu B (n=40) sa hipetrofijom miokarda (M=289 g) i na grupu C (N=22) sa dilatacionom remodelacijom leve komore. E/Eprim bio je normalan u grupi A 6,4+/-2,9 a u grupi B 8,7+/- 3,7 graničan, ali statistički značajno veći. U grupi sa dilatacionom remodelacijom E/E’ je visok i značajno visi od obe grupe 11,9+/-4,6,što implikuje prema formuli povećan prosečan enddijastolni pritisak leve komore oko 16 mmHg (normalno do 12mmHg). ZAKLJUČAK: Masa miokarda blago utiče na odnos E/Eprim, dok dilatacija značajno povećava plućni kapilarni pritisak u mirovanju. E/Eprim je lako izvodljiv u rutinskoj ehokardiografiji i daje nam jednostavnu progostičku stratifikaciju rizika.

e-mail: bastad@ptt.yu
 

Vamos-Drager kapnograf je aparat kojim se određuje vrednost CO2 u ekspiratornom vazduhu na kraju ekspirijuma (koncentracija CO2 u alveolarnom vazduhu) i u svakom trenutku pokazuje numeričku vrednost CO2 alveolarnog vazduha kod bolesnika koji su na kontrolisanom ili spontanom disanju. Vamos – Drager kapnografom se mogu pratiti: 1. PETCO2 (može poslužiti na mesto PaCO2 ); 2. Procena ispravnost spontane ventilacije; 3. Kontrola ispravnosti anesteziološkog aparata; 4. Podešavanje svežeg gasnog protoka; 5. Detekcija neočekivane ezofagealne intubacije; 6. Kontrola tokom izvođenja slepe nazalne intubacije; 7. Kontrola prave pozicije dvolumenskog tubusa; 8. Kontrola plasiranja laringealne maske; 9. Detekcija vazdušne embolije u plućima; 10. Detekcija pulmonalne trombembolije; 11. Detekcija venskih CO2 embolizama; 12. Praćenje hipermetaboličkih stanja; 13. Kontrola adekvatne spoljne srčane masaže tokom CPR; 14. Kontrola JET ventilacije; 15. (a-ET)PCO2 i PEEP i 16. Ostale aplikacije.

e-mail: mcokic@verat.net
 

UVOD: Tranzicioni period, koji prati socio-ekonomska beda i devalvacija svih vrednosti, posebno utiče na mlade koji su u razvoju. Mladi su skloni eksperimentisanju što dovodi do različitih oblika rizičnog ponašanja, a samim tim i mogućnosti kontakta sa HIV-om. CILJ: Uporedni prikaz znanja učenika o HIV/AIDS-u u razmaku od 14 godina. MATERIJAL I METOD RADA: Anonimna anketa učenika sedmog i osmog razreda dve osnovne škole na teritoriji opštine Zvezdara u Beogradu, sprovedena 1993.god.- 387 učenika i 2007.god.- 303 učenika, uzrasta 13-15 godina. REZULTATI: Evaluacija anketnih listića pokazala je da danas 294 (97,03%) učenika navodi seksualne odnose kao način prenošenja HIV-a, a 1993.god. 100%. Kontakt sa zaraženom krvlju navodi danas 252(83,17%), a ranije 43,7%, a sa majke na dete sada 70,96%, a pre 82,2%. Seksualni odnos pre 14 godina imalo je 12,7% učenika, a sada 19,14%, a kondom kao zaštitu bi koristilo pre 14 godina 5,94%, a danas 23,76% (72) učenika. ZAKLJUČAK: Uočava se niži nivo znanja učenika danas, nego pre 14 godina. Ohrabruje podatak da bi veći broj učenika danas koristio kondom kao zaštitu. Zbog toga je potrebno prevenciju rizičnog ponašanja započeti u uzrastu rane adolescencije efikasnim preventivnim programima kroz Savetovališta za mlade, uz aktivno učešće škole i roditelja.

e-mail: otas@beotel.yu
 

UVOD: Dramatično pomeranje na skali rizičnog ponašanja, od umerenog do ekstremno opasnog, svakodnevni je sadržaj rada profesionalaca koji se bave adolescentima. Oni moraju da poznaju psihodinamiku adolescentnog razvoja, da bi razumeli razloge upuštanja u opasne rizike i podstakli ponašanja koja su razvojno adaptivna i unapređujuća. CILJ RADA je procena uticaja ličnog sistema vrednosti pedijatara na rad sa mladima, koji pripadaju grupi posebno osetljivih adolescenata i adolescenata u najvećem riziku za HIV. METOD RADA je primena standardizovanog vankuverskog upitnika za procenu ličnog sistema vrednosti u radu sa adolescentima izloženim riziku. Upitnik je popunilo 93 pedijatra iz Beograda. REZULTATI: Evaluacijom upitnika, 34 (36,56%) pedijatara ima lični sistem vrednosti koji će retko doći u sukob pri radu sa adolescentima izloženim riziku, a 59 (63,44%) pedijatara može da naiđe na neke teškoće u radu sa takvim adolescentima. Na osnovu ovog upitnika, nijedan pedijatar ne spada u grupu koja bi često imala probleme u radu sa adolescentima izloženim riziku. ZAKLJUČAK: Većina lekara ima teškoće u radu sa adolescentima rizičnog ponašanja zbog ličnog sistema vrednosti koji je u sukobu sa problemima koje adolescenti iznose. Poznavanje rizičnog ponašanja mladih sastavni je deo stručnog bavljenja mladima. Povećanje obima rizičnog ponašanja mladih iziskuje neprekidnu edukaciju pedijatara za rad sa ovom veoma osetljivom populacijom.

e-mail: otas@beotel.yu
 

Werrheijm i saradnici 2001. godine predlažu termin Molar Incisor Hypomineralisation (MIH) kako bi opisali kliničku sliku hipomineralizacije, sistemskog porekla, jednog ili više, od četiri, prvih stalnih molara koja može biti udružena sa promenama na stalnim sekutićima. EAPD (European Academy of Pediatric Dentistry) 2003. godine prihvata ovaj naziv i postavlja kriterijume za dijagnostikovanje ovog stanja: postojanje jasno ograničenih zamućenja gleđi, posteruptivno odlamanje gleđi, atipične restauracije, gubitak i retencija zuba kao posledica MIH. Oko 30% dece sa MIH, ima zamućenja gleđi na labijalnim površinama stalnih sekutića. Stepen zamućenosti varira od žućkaste do braon boje, sa jasno određenom granicom spram susedne, zdrave gleđi, a promene nisu simetrične. Gleđ je meka i porozna, može se lako sastrugati što dovodi do eksponiranja dentina, bolne osetljivosti i brzog napredovanja karijesa. Estetski problemi su najčešći razlog što se pacijenti ili njihovi roditelji javljaju stomatologu. CILJ ovog rada je da pokažemo mogućnost estetske korekcije ovakvih anomalija gleđi minimalno invazivnim metodama. METODOLOGIJA: Beljenje karbamid-peroksidom daje zadovoljavajuće rezultate, naročito kod žuto-braon diskoloracija gleđi, ali je često, radi postizanja zadovoljavajućeg estetskog efekta, potrebna redukcija gleđi, koja ipak mora biti minimalna. Direktna tanka kompozitna glazura, sa ili bez preparacije, verovatno pruža najbolje estetsko rešenje za određeni period. Odabir materijala kod ove metode je vrlo bitan, opakni kompoziti su dali bolje rezultate od konvencionalnih kompozita. ZAKLJUČAK: Savremeni kompozitni materijali i bond sistemi omogućavaju zadovoljavajući estetski efekat i omogućavaju da tanka kompozitna glazura predstavlja dugotrajno rešenje. Minimalno invazivni tretmani su bili laki, bezbolni i za pacijenta prihvatljivi, a postignut je zadovoljavajući estetski efekat.

e-mail: gstefanovich@inbox.com
 

UVOD: Zapažanje brojnih autora ukazuje da je rizik od koronarnog događaja 5,3 puta veći, a smrt 2 do 3 puta ukoliko u angini pectoris značajna ,"silent" ishemije. (Seller,1993). S obzirom na to da su NSS i IM ponekad prve manifestacije koronarne bolesti oktkrivanje tihe ishemije postavlja se kao klinički imperativ. CILJ RADA: Cilj je posmatranje učestalosti tokom dana asimptomatske ishemije i dužine trajanja kod odabrane grupe pacijenata sa infarktom miokarda, nestabilnom anginom pectoris, stabilnom anginom pectoris. METODOLOGIJA: U izradi rada korišćen je holter DEL MAR AEKG dvokanalni, a analizirano je 90 pacijenata sa već dokazanom koronarnom bolešću. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički. Obrada je obavljena programskim paketom Microsoft Office. REZULTATI: Od 30 bolesnika sa IM ( Infarktom miokarda ) 17 ( 56,6 % ) imalo je AI ( asimptomatsku ishemiju ) pre podne, sa pikom u 10 h ( 23,5%). 13 bolesnika ( 43,3 %) imalo je AI po podne u 19h ( 30,7%). Preko 60 min. ishemija je trajala kod 21 bolesnika ( 70%) 30 bolesnika NAP (nestabilnom anginom pectoris ) imalo je AI u prepodnevnim satima 11 ( 36,6%), 19 ( 63,3 %) po podne. Pik ishemije bio je izražen u 21h. Preko 60 min ishemija je trajala kod 63,3%. U SAP od 30 bolesnika,. 22 bolesnika (73,3%) pre podne, 8 bolesnika po podne (26,26,6%). Preko 60 min AI je trajala kod 7 bolesnika (23,7%) ZAKLJUČAK: U posmatranoj grupi bolesnika sa AI i koronarnom bolešću 45,26 % imalo je ishemiju u prvoj polovini dana,sa pikom u 10h, 23 (23,43%) po podne sa pikom ishemije u 21h i manjim u 19h. Ishemija je najduže trajala kod bolesnika sa IM (70 %) preko 60 min, u NAP 63,3% SAP 23,3%. Pronalaženje AI može da značajno smanji neželjene kardijalne događaje naročito kod već dokazane koronarne bolesti.

e-mail: gamzavod@verat.net
 

Pod hitnom medicinskom pomoći podrazumevamo niz mera i postupaka koji se preuzimaju radi uklanjanja i ublažavanja poremećaja vitalnih funkcija koji neposredno ugrožavaju povređenog/akutno obolelog bolesnika. Osnovni zadaci službe HMP su spašavanje iznenada ugroženog života, pružanje pomoći prilikom masovnih nesreća i katastrofa, prevoz "kritičnog" pacijenta u bolnicu. Uz te poslove, kod nas ova vitalna služba obavlja i druge poslove - pružanje pomoći bolesnicima kojima život nije neposredno ugrožen, ali ako im se pomoć ne pruži na vreme mogu nastupiti teže posledice; pružanje pomoći pacijentima koji iznenada počinju fizički i psihički trpeti. U urgentnoj medicini stres je veliki, podmukao i kumulativan, a služba HMP je nesumnivo najbogatija stresorima – noćni rad, stalni susreti sa najtežim bolesnicima, potreba hitne i primerene reakcije u najčešće neodgovarajućim uslovima, stalno uznemiravanje telefonom, nedovoljna tehnička opremljenost, iznenadni nagli porast broja bolesnika, neočekivana promena zdravstvenog stanja pacijenta, smrt... Toj grupi stresora se još ponekad pridodaju i razni drugi pritisci-rodbine, kolega, bolničkih lekara, policije... Odgovor na stres, osim što donosi duševnu patnju medicinskom radniku, umanjuje kvalitet i produktivnost njegovog rada, što pridonosi pogoršanju međuljudskih odnosa i novim stresovima te se krug zatvara. Osoba dugo pokušava da skriva simptome stresa (odlaganje obaveza, pojačana ljutnja do besa, prejedanje ili gladovanje, uzimanje alkoholnih pića, zaboravnost, rasejanost, neasnica...), međutim, stres ima kumulativno dejstvo, i problem postaje vidljiv tek kada je jako uznapredovao. Mnogi radovi opisuju smanjenje imunoglobulina A (IgA) i lizozima u pljuvački osoblja koje radi u HMP, što govori o smanjenju imuniteta. Pomoć je obično manjkava, jer narav posla ne dozvoljava duže i uspešnije lečenje. Preventiva stresa, stoga, ima veliki značaj. Odlučno i postepeno treba u svakoj jedinici HMP poboljšavati uslove rada. Lečenje i prevencija stresa kod zdravstvenih radnika sprovodi se individualno, na poslu i organizovano. Svaki zdravstveni radnik mora poboljšati kvalitet svog života kako bi bio sposobniji pomoći drugome. Dobrim se medicinskim radnikom može smatrati osoba koja brine za svakoga, ali i za sebe. Treba naglasiti da je kvalitetniji život medicinskog radnika uslov za bolju pomoć bolesniku. U razvijenijim zemljama Zapada uveden je poseban trening program i supervizija za radnike HMP. Edukacioni programi sadrže metode i tehnike upravo za prevazilaženje stresa na najbolji mogući način. Nažalost, u siromašnom društvu, kakvo je naše, teško se može zamisliti edukacija ovakvog tipa. Očekujemo u budućnosti povećanu brigu za radnike ove i sličnih vitalnih službi u zdravstvu (npr. intenzivna nega, dijaliza...). Do tih vremena ostaju nam vedar duh i zajednička druženja kao najbolji lek za prevazilaženje nagomilanog stresa.

e-mail: poljupcic@verat.net
 

Na prvi pogled, psihijatrijski pacijenti ne spadaju u domen rada lekara urgentne medicine. Međutim, za medicinsko osoblje koje se u svom svakodnevnom radu ne bavi ovakvim bolesnicima, oni mogu biti izuzetno teški. Psihijatrijski pacijenti mogu biti nasilni, razdražljivi, agresivni, zahtevni, higijenski zapušteni, alkoholisani i u svakom pogledu neprijatni za osoblje. Neretko, ovi bolesnici u ovakvo zatečenom stanju mogu izazvati negativna osećanja kod lekara. Stoga je od velikog značaja da lekar unapred preispita svoje stavove prema ovakvim bolesnicima u cilju izbegavanja ove zamke i pravilnog shvatanja situacije, posebno u urgentnim stanjima. Kada je reč o urgentnim psihijatrijskim slučajevima prinudna hospitalizacija može biti nekada jedina terapijska mera. Zakonska regulativa (KZ RS, čl. 126, 127) u ovoj oblasti jasno ističe ulogu lekara u urgentnim siutacijama. Ako lekar proceni da je pacijent opasan iz bilo kog razloga za sebe i/ili svoju okolinu, može naložiti prisilno privođenje pacijenta. Prva mera usmerena je na osiguravanje bezbednosti ekipe HMP (nekada i uz asistenciju policije). Ovaj problem je obrađen i sa etičkog stanovišta, gde se ima u vidu najviši interes bolesnika-njegovo zdravlje. Pokušaj suicida je još jedan veoma važan momenat u urgentnom tretmanu psihijatrijskih bolesnika. Suicid je najznačajniji uzrok smrti koji se može sprečiti. Počevši od sumnje da pacijent ima suicidalne ideje pa do tretmana nakon pokušaja suicida lekar urgentne medicine ima nesumnjivu i veoma značajnu ulogu. U prvom slučaju, gde se postavlja sumnja da osoba ima suicidalne ideje, intervju je najbolji način da se pacijent privoli na saradnju, a u cilju adekvatne psihijatrijske pomoći. S druge strane, nakon pokušanog suicida, sva pažnja urgentaša treba biti usmerena na tretman vitalnih funkcija i prevenciju komplikacija. U radu prikazujemo dva slučaja iz prakse lekara službe HMP: prvi slučaj je pacijentkinja koja boluje od shizoafektivne psihoze, jako agitirana i agresivna, jako pojačanog libida, koja uz veliki napor od strane ekipe HMP biva savladana i unešena u vozilo (ne može se aplikovati parenteralna terapija-pacijentkinja je veoma snažna), te je dodatnim fizičkim savladavanjem (i uz pomoć muža), uz aktiviranje svetlosne i zvučne signalizacije transportovana do psihijatrijskog odeljenja. Drugi pacijent je muškarac koji je pokušao suicid vešanjem. Veoma krupan (116 kg), agitiran, bez svesti, GKS 6, izraženog trizmusa, palpabilih pulseva. Vidljiva je brazda vešanja. Ne može se doći do podatka koliko je visio na konopcu. Iako je svakog trenutka pretio respiratorni zastoj, disajni put nije mogao biti adekvatno obezbeđen na terenu. Stoga je transportovan do ORL odeljenja, gde je urađena urgentna traheotomija, koja je omogućila dalji tretman. Pacijent se probudio nakon dva dana, sa amnezijom za ekscesni događaj. Prikazani slučajevi ukazuju na ozbiljnost i oprez u pristupu u tretmanu psihijatrijskih pacijenata i naglašavaju ulogu lekara urgentne medicine u ovakvim kriznim stanjima.

e-mail: poljupcic@verat.net