XXVI Timočki medicinski dani - Zaječar, 25-26. maj 2007.

RADOVI - ZBORNIK SAŽETAKA
Sažeci radova 1-10

1. Rekonstrukcija ivičnog defekta donje usne Karapandžićevim režnjem – Prikaz slučaja
   Igor Maljković, D. Mišić
2. Rekonstrukcija prednjeg trbušnog zida miokutanim režnjem tensor fasciae latae
   Igor Maljković, Života Marjanović
3. Savremena terapija alergijskih bolesti kod djece u primarnoj pedijatrijskoj praksi
   Adnan Bajraktarević, Zaim Jatić, Semira Penava, Lutvo Sporišević, Amina Selimović
4. Korelacija entezitisa i artritisa kolenskih i skočnih zglobova bolesnika sa spondiloartropatijama
   Zvezdana Antić, Zoran Antić, Aleksandra Stanković, Vjeroslava Slavić, Dušan Mustur
5. Zastupljenost akutnog lumbalnog sindroma i dorzomedijalne diskopatije u službi Hitne Medicinske Pomoći Aleksinac
   Zvezdana Antić, Zoran Antić, Aleksandra Stanković,Zorica Marković, Vjeroslava Slavić, Dušan Mustur
6. Značaj vagalnih manevra u terapiji paroksizmalne spraventrikularne tahikardije
   Boris Tufegdžić, Jelena Tufegdžić , Jelena Vasić, Ljubiša Šumarac
7. Upotreba anksiolitika i opoidnih narkoanalgetika u službi hitne medicinske pomoći
   Jelena R. Tufegdžić, Boris I. Tufegdžić
8. Pertussis u Republici Makedoniji, 1980-2005.
   Biljana Danilovska, D. Danilovski, R. Isjanovska, A. Stojanov, M. Zdravkovska, V. Duridanska
9. Narodno lečenje plućnih bolesti kod rudara Timočke krajine
   Gordana Živković
10. Morfološka merenja pojedinih grupa sportista u omladinskom sportskom kampu "Đerdap"
    Božo Nešić, Siniša Popović, Dragoljub Mitrović, Zoran Popović, Saša Popović

Rekonstrukcije defekata donje usne prošle su dugu evoluciju, od jednostavne suture ivica rane, preko režnjeva sa gornje usne do režnjeva sa ivica usana. Iako su na fotografijama rezultati svih rekonstrukcija približni, suštinski problem je do pre tridesetak godina bio gubitak senzibiliteta i motorike rekonstruisane donje usne, a što senzomotorni režanj po Karapandžiću u potpunosti obezbeđuje, uz zadovoljavajući izgled. Cena za tako nešto je ipak komplikovana i duga operacija sa pažljivim očuvanjem neurovaskularnih struktura. Prikazujemo slučaj bolesnika starog 72 godine sa promenom na donjoj usni koja mu se pojavila u toku prethodne godine, i naglo porasla u poslednjih mesec dana, a koja je "otkrivena" slučajno, kada je došao na lečenje zbog opekotine stopala. Operacija je urađena u uslovima OEA i trajala je nešto manje od 150 min. Ekscidirani tumor imao je zdravu marginu od oko 1 cm, što je rezultovalo marginalnim (ivičnim) defektom donje usne od oko 40% njene širine. Isplanirani su i odignuti režnjevi sa obe strane defekta i njima rekonstruisana usna, što je postupak koji je ređe korišćen, ali kojim se izbegava kreiranje mikrostome koja je jedna od zamerki ovom vidu rekonstrukcije. U postoperativnom toku nije bilo komplikacija, režnjevi su bili vitalni u celini, očuvanog senzibiliteta i motorike, uz dobar estetski izgled i funkciju. Bolesnik je otpušten posle 6 dana na kućno lečenje. Režanj po Karapandžiću uglavnom se koristiti za rekonstrukciju centralnih defekata donje usne, dok je za marginalne ređe opisivan. Njegova upotrebljivost, pouzdanost i očuvanje funkcije mišića usne, bez obzira na kompleksnost izvođenja, svrstavaju ga u sam vrh rekonstruktivnih metoda kada je donja, a delimično i gornja usna u pitanju.

e-mail: maljkovicigor@yahoo.com
 

Defekti prednjeg trbušnog zida najčešće nisu rekonstruktivni problem zbog evidentnog viška kože kod starijih ili gojaznih, ali je česta posledica onkološke ablacije slabost mičićno-aponeurotičnog sloja koja u dovodi do incizionih hernija. U nastojanju da se taj problem prevaziđe korišćeni su mnogi sintetski materijali, najčešće u vidu mrežice, i lokalni režnjevi različite veličine i sastava.
Prikazujemo slučaj bolesnika starog 80 godina koji se javio hirurgu zbog egzulcerisanog tumora na levoj strani prednjeg trbušnog zida, a kojem je već urađena hemikolektomija i ileostoma zbog karcinoma kolona. Odlučeno je da se tumor ukloni u bloku. Po inciziji kože konstatovano je da se radi o tumoru tankog creva koji je per continuitatem propagirao do kože. Tumor je reseciran sa segmentom tankog creva. Urađena je T-T anastomoza creva i sutura peritoneuma. Zaostali defekt svih slojeva približno okruglog oblika, prečnika oko 14cm zatvoren je miokutanim režnjem m.tensor fasciae latae. Režanj je bio dimenzija 25x13 cm,i preživeo je u celini, uz rekonstrukciju mišićno-aponeurotičnog sloja. Sekundarni defekt pokriven je autotransplantatom kože po Tiršu. Bolesnik je otpušten posle 30 dana.
Imajući u vidu cenu mrežica i naše ekonomske uslove, kao i činjenicu da organizam najbolje podnosi autologno tkivo smatramo da se radi o rekonstrukciji izbora, naročito uzimajući u obzir starost i osnovnu bolest.

e-mail: maljkovicigor@yahoo.com
 

Alergijske bolesti su rezultat postojanja međuodnosa između izlaganja alergenu i različitim faktorima okoline kod svakog djeteta individualno i njegovih genetskih komponenti. Prevalencija astme u djetinjstvu pokazuje važnost velikih razlika (2-36%) , zasnovanih na ispitivanju geografskih područja. U našem okruženju u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, ustanovili da je incidencija i do 16 %. Incidencija ličnih ili porodičnih potomaka sa atopijom je povećana u ovoj grupi bolesnika (80-90%). Svaka hrana i svaki lijek sadrže veliki broj potencijalnih antigenih supstanci. Simptomi se obično pojavljuju kada se unesu hrana ili lijek za oko 15-30 minuta sa pojavom svrbeža ruku, kašljem i respiratornim poteškoćama, naporima pri suzdržavanju, gastrointestinalnim, kožnim i disajnim promjenama, urtikarijom, povraćanjem, sindromima proljeva, angioedemima, rinitisom, oralnim alergijama, kolikama, urtikarijama kod djece na majčinom mlijeku, hroničnim promjenama sluznica, otitisom, ekcemom, spastičnim kašljem, herpetiformnim dermatitisom, atopičnim dermatitisom. Farmakoterapijski oblici, udruženi sa imunoterapijom i mjerama izbjegavanja alergena, je bazični trijas jednog tretmana alergijskih bolesti. Alergijske bolesti kod djece u primarnoj pedijatrijskoj praksi su svaki dan sve veći problem za bolji i sigurniji tretman.
Ključne riječi: Farmakoterapija, lijek, djeca, alergija.

e-mail: bajrakm@bih.net.ba
 

UVOD: Više autora se bavilo problematikom načina početka bolesti u bolesnika sa spondiloartropatijama. McGonagle je potvrdio da se inflamacija primarno javlja na potpornim strukturama zgloba (izvan zgloba), te i da je sinovitis sekundarna pojava kod ovih bolesnika, odnosno da su pojave entesitisa i perifernih artritisa međusobno vremenski uslovljene. Važno je pri tome naglasiti da primarne promene kod ovih bolesnika počinju na fibrokartilaginoznim strukturama enteza, bilo aksijalno ili na periferiji. CILJ RADA: U ovom radu cilj nam je bio da ispitamo način početka bolesti i postojanje korelacije entezitisa i artritisa kolenskih i skočnih zglobova kod bolesnika sa spondiloartropatijama. MATERJALI I METODE: Prospektivnom kliničkom studijom, 2004-2005 god. ispitano je 99 bolesnika sa spondiloartropatijom koji su ispunjavali EULAR kriterijume (1995. godine). Tokom istraživanja su anamnesti;ki i klinički utvrđene početne manifestacije bolesti - promene na aksialnom skeletu (promene na kičmenom stubu, sakroiliačnim i koksofemoralnim zglobovima), enteyitis, periferni artritis i/ili ekstraartikularne manifestacije. Entezitis i artritis je dijagnostikovan klinički i radiološki Radi utvrđivanja statističkih značajnosti razlika među ispitivanim grupama korišćeni su χ2, Fisherov i Pearsonov korelacioni test, kao parametrijski i Mann Whitney kao neparametrijski test. REZULTATI: Rezultatima analize je konstatovanao da je bolest u bolesnika sa SpA značajno češće počinjala zapaljenskim promenama na entezama ( p<0.01) tj. kod 42.23% bolesnika. Zapaljenske promene na aksijalnom skeletu su bile početne manifestacije bolesti kod 26,26%, ekstraartikularne manifestacije kod 11.27%, a periferni artritis kod 14.24% obolelih Korelacijom zapaljenskih promena na entezama i perifernim zglobovima odgovarajuće anatomske lokalizacije dobijena je značajna međuzavisnost entezitisa Ahilove tetive i artritisa skočnih zglobova (r= 0,33;p<0.05) na celokupnom uzorku. Statistički značajna međuzavisnost takođe je potvrđena i između entezitisa pripoja kvadricepsa na pateli i artritisa kolenskih zglobova (r= 0,41;p<0.01). ZAKLJUČAK: Entezitis može biti početna manifestacija bolesti u svim kliničkim entitetima spondiloartropatija.Sinovitis perifernih zglobova kod bolesnika sa spondiloartropatijom pokazuje međuzavisnost sa zapaljenjskim promenama na perifernim entezama odgovarajuće anatomske lokalizacije.
Ključne reči: Spondiloartropatije, entezitis, periferni artritis, korelacija.

e-mail: ortreum@bankerinter.net
 

UVOD: Akutni lumbalni sindrom (ALS) je značajan zbog svoje učestanosti i osobine da recidivira. Većina bolesnika sa lumbalnim sindromom se oporave prosečno za 6 nedelja. Međutim, veliki terapijski problem predstavljaju oni bolesnici kod kojih bolovi ne jenjavaju nakon ovog vremena, a koji imaju kljinički razvijenu neurološku simptomatologiju. Obzirom na to da u kliničkoj slici ovih bolesnika predominira noćni bol, oni se najčešće za pomoć obraćaju lekarima hitne službe. CILJ RADA: Utvrditi učestalost akutnog lumbalnog sindroma i dorzomedijalne diskopatije u Službi HMP Aleksinac. MATERIJALI I METODE: U službi HMP Aleksinac 2006. god. je ispitano 2616 bolesnika koji boluju od akutnog lumbalnog sindroma. Bolesnici su prilikom istraživanja u odnosu na pol podeljeni u dve grupe pri čemu je ispitivana zastupljenost ALS i dorzomedijalne hernijacije diskusa. Istraživanje je obavljeno na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i postojeće medicinske dokumentacije. Zastupljenost analiziranih promena je data procentualno, a radi utvrđivanja statističkih značajnosti dobijenih razlika među ispitivanim grupama korišćen je Wilcox rank test. REZULTATI: Bolesnici su tokom studije u odnosu na pol podeljeni u dve grupe. Prosečna starost ispitanica je bila 45.82±8.96 god, a za osobe muškog pola 44.79±8.88 god. Rezultati analize pokazuju da među polovima nije bilo značajne razlike u starosti i zastupljenosti akutnog lumbalnog sindroma. Međutim, istražujući učestalost dorzomedijalne diskopatije L5-S1 segmenta kičmenog stuba, konstatovano je da je dorzomedijalna hernijacija diskusa L5-S1 segmenta kičmenog stuba bila značajno češća u ispitanika ženskog pola (p<0,01). ZAKLJUČAK: Na osnovu naših rezultata zaključili smo da ukoliko akutni lumbalni bol traje duže od šest nedelja, neophodna je multidisciplinarna konsultacija specijalista različitog profila radi precizne dijagnostike i adekvatnog terapijskog tretmana ovih bolesnika.
Ključne reči: Lumbalni sindrom, diskopatija, HMP

e-mail: ortreum@bankerinter.net
 

Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija je čest problem u kliničkoj kardiologiji i primarnoj nezi. Definišemo je kao iznenadnu pojavu brzih ektopičnih impulsa u bilo kom delu desne ili leve pretkomore sa frekvencijom preko 160 do 250 u minuti. Cilj rada je prikazati značaj stimulacije parasimpatikusa u regulisanju paroksizmalne supraventrikularne tahikardije kroz prikaz slučaja i uporednu retrogradnu analizu postojećih studija. Predstavljen je prikaz slučaja osobe ženskog pola, starosti 56 god koja se javlja u službu hitne medicinske pomoći zbog slabosti, osećaja nedostatka vazduha, bola u grudima i ubrzanog rada srca a kojoj je naknadno elektrokardiografski dijagnostikovana paroksizmalna supraventrikularna tahikardija. Nakon primenjenog Valsalva manevra došlo je do regulisanja srčane aktivnosti. Retrogradna analiza postojećih studija pokazuje da stanja u kojima je elektrokardiografski došlo do dijagnostikovanja paroksizmalne supraventrikularne tahikardije treba inicijalno pokušati zbrinjavanje nefarmakološkim putem - jednom od metoda stimulacije vagusa (uz predhodno isključenje postojanja kontraindikacija za ista) pogotovo kod mladih i hemodinamski stabilnih osoba kod kojih se uspešnost kreće i do 25%.
Ključne reči: valsalva manevar, paroksizmalna supraventrikularna tahikardija, terapija

e-mail: tufib7@ptt.yu
 

UVOD: Urgentna medicina je medicinska disciplina koja specifičnom doktrinom i posebnom metodologijom rada obrađuje sva akutna i teška stanja bez obzira koje su etiologije i prirode. Neke od patoloških manifestacija zahtevaju upotrebu anksiolitika i opoidnih narkoanalgetika u terapiji istih. Cilj rada je da utvrdi zastupljenost gore navedenih lekova u terapiji u službi hitne medicinske pomoći i u kućnim posetama lekara. METOD RADA: Instrument istraživanja su protokoli Službe hitne medicinske pomoći za period od 01. 07. 2005. do 31. 12. 2005. Prikupljeni podaci su razvrstani u nekoliko kategorija koje su pratile vrste primenjenih anksiolitika i opoidnih narkoanalgetika, životno doba, pol i način davanja leka. REZULTATI: Analizom postojećih podataka dobili smo da je u drugoj polovini 2005. god. kod 446 osoba ukupno propisano 458 anksiolitika i opoidnih narkoanalgetika kako u samoj službi tako i u kućnoj poseti lekara. Upotrebljeno 322 (70.3%) amp Bensedina, 104 (22.7%) amp. Trodona od 50 mg i 32 (7%) amp. Trodona od 100 mg. Postoji značajnija razlika u upotrebi gore navedenih lekovitih preparata u korist ženskog pola kao i da je intramuskularni vid aplikovanja istih dominantan. Kada se poredi životno doba, podaci pokazuju da se njihova upotreba povećava sa godinama dostižući svoj maksimum u šestoj i sedmoj deceniji života. ZAKLJUČAK: Retrogradna analiza je pokazala da postoji značajna upotreba anksiolitika i opoidnih narkoanalgetika u SHMP i da se koriste u skladu sa vodičima dobre prakse.
Ključne reči: anksiolitici, opoidni narkoanalgetici, služba hitne medicinske pomoći

e-mail: tufib7@ptt.yu
 

CILJ RADA: Prikazati distribuciju Pertussis-a u R. Makedoniji, od 1980. do 2005. g., prema određenim registriranim relevantnim varijablama obolelih lica. Prikazati obuhvat izvršene obavezne imunizacije sa DTP vakcinom predškolske dece, na području Skoplja, 1995 - 2005. Da sve veci obuhvat obavezne imunizacije protiv Pertussis-a, smanjuje morbiditet ovog oboljenja. MATERIJAL I METODE: Mesečni izveštaji i godišnji bilteni za zarazna obolenja -RZZZ – Skoplje, registri za evidenciju obavezne imunizacije dece, knjige za registraciju novorođenih, mesečni izvestaji i godišnji bilteni za imunizaciju. Deskriptivna analiza sa odgovarajućim statističkim metodama. REZULTATI I DISKUSIJA: U R. Makedoniji, 1980 - 1995, registrovano je ukupno 2581 slučaj Pertussis-a, 1346(52%) muškaraca i 1235(48%) žena, 7(0,27%) slučaja sa smrtnim ishodom. Najzastupljenija uzrast od 0 do 9 godina (96%) sa prosečnim godišnjim morbiditetom od 129,31/100 000. Trend obolenja opada. Kontrolom obavezne imunizacije predškolske dece DTP vakcinom, konstatovano je da je obuhvat svake godine sve veći, dok se morbiditet ovog oboljenja smanjuje.
ZAKLJUČAK I MIŠLJENJE: Pertussis je akutno infektivno oboljenje, dugo i teško, bakterijske prirode (Bordetella pertussis), sa visokim indeksom kontagioznosti. Javlja se sporadično. Analizirajući podatke obuhvata obavezne imunizacije, konstatujemo da je obuhvat svake godine sve veći. Uspeh je vidljiv, svakako, kao rezultat redovnosti stručnih timova u izvršenju vakcinacije, zdravstveno-vaspitni rad, pedantna evidencija, značajnost redovnih kontroli i svakako, angažovanosti roditelja.

e-mail: biljanadanilovska@yahoo.com
 

U okviru projekta "Etnološka istraživanja rudarstva u Timočkoj krajini", (rukovodilac Gordana Živković), koje je realizovalo Etnološko odeljenje Narodnog muzeja u Zaječaru, vršena su i ispitivanja narodnog lečenja plućnih bolesti kod rudara u brojnim rudnicima na području Timočke krajine. U ovom radu je predstavljen deo terenske građe, koji se odnosi na narodno lečenje silikoze i tuberkuloze, prikupljen u rudnicima Bor, Majdanpek, Rudna Glava, Vrška Čuka, Rtanj, Podvis i Dobra Sreća.

e-mail: dzmaca@ptt.yu
 

Rezultati morfoloških merenja mladih sportista odnose se na 28 ispitanika iz tri sportske discipline: rukometaša (ukupno 11), grupu košarkašica (ukupno 9) i grupu karatista (ukupno 8). Koliko urbanizovana i tehničko tehnološka civilizacija zahvata sve šire prostore, toliko će proces fizičkog razvoja dece imati sve veći značaj. Otkrivanjem latentnih dimenzija dece ovog prostora možemo da govorimo o objektivno utvrđenoj strukturi. Ono što utvrđujemo su faktor longitudinalne dimenzionalnosti, faktor volumena tela, faktor transverzalne dimenzionalnosti i faktor potkožnog masnog tkiva. Faktori antropometrijskih varijabli se svud u svetu razlikuju s obzirom na aspekte uzrasta i pola i s obzirom na genetske i ekosocijalne činioce. Trebalo bi imati u vidu i pojavu akceleracije antropometrijskih varijabli. Interes društva trebalo bi da bude veći za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti dece i omladine koja u školama ima organizovano fizičko vaspitanje.

e-mail: nicul@kladovocity.net